[sim] Stiven Vordsvort: Srbija u EU bez Kosova!

[ANTIC.org-SNN]

Stiven Vordsvort, ambasador Velike Britanije, otkriva najnoviju ponudu Brisela:

 

Srbija u EU bez Kosova!

 

Mensur Šačić Marija Kordić 

Srpska administracija veoma je efikasna u donošenju zakona i kad prevaziđemo 
sadašnju blokadu, mislim da ćete dosta brzo napredovati prema Evropskoj uniji. 
Da li će to biti za pet ili sedam godina, ne znam - kaže u intervjuu za NT 
Stiven Vordsvort, britanski ambasador u Beogradu.

Kako prevazići tu blokadu? Da li je tačno da se u EU razmišlja o mogućnosti da 
se SSP privremeno deblokira i bez hapšenja Ratka Mladića?

- Svi se slažu da Srbija sarađuje s Hagom. Tužilac Haškog tribunala Serž 
Bramerc je jasno rekao da on svoju ulogu ne vidi kao političku, da nije na 
njemu da daje instrukcije EU. On će saradnju oceniti onako kako je vidi. Prema 
onome što sam do sada čuo, mislim da će njegov izveštaj pred Savetom 
bezbednosti UN biti najpozitivniji do sada. Na EU je da odluči šta će po tom 
pitanju da radi. Što se tiče potere za preostalim optuženicima, tu operaciju 
srpski tužilac za ratne zločine predvodi veoma ozbiljno. Pitanje je samo koliko 
će im vremena trebati, jer praćenje svakog traga traje dugo - često vas jedna 
informacija odvede do novih informacija.

Vi lično verujete da Srbija čini sve što može da pronađe Ratka Mladića?

- Mislim da čini zaista puno. Ne bih rekao „sve što može“, jer uvek se može 
upotrebiti još više resursa. Ali, naravno, BIA ima i druga posla. Moraju da 
izbalansiraju to jedno pitanje sa ostalim stvarima kojima se bave. Mislim da u 
Srbiji postoji nesporna politička volja da se ovaj problem reši, ali to će 
potrajati. Mada, ko zna - možda im se sutra posreći?

Da li je Velika Britanija pokušala da ubedi Holandiju da promeni mišljenje o 
odmrzavanju SSP?

- Vrlo smo jasno rekli našim holandskim partnerima da mislimo da je vreme da se 
krene napred. Saradnja je svakako poboljšana, i mislimo da to treba priznati. 

Šta biste savetovali srpskoj vladi - da podnosi ili da ne podnosi kandidaturu 
za članstvo u EU?

- Razumemo nestrpljenje i frustriranost, ali iz našeg ugla, nema smisla 
preskakati faze u procesu u kojem se ide korak po korak. Srbija je već dosta 
uradila, jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum i verujem da će to 
Evropska komisija uzeti u obzir. No, najbolje vreme za podnošenje kandidature 
za članstvo u EU je kada je jasno da će sve zemlje dati pozitivan odgovor. Do 
tada, to nije dobra ideja.

U izveštaju Evropske komisije, kao jedan od uslova za nastavak evropskih 
integracija, pominje se i usvajanje Statuta Vojvodine. Kakve veze ima 
unutrašnje teritorijalno uređenje Srbije sa evropskim integracijama?

- Organizacija zemlje je njena unutrašnja stvar. Neke zemlje EU su više 
regionalizovane, kao Nemačka, neke su više centralizovane. Važno je da postoji 
dogovor kakva treba da bude struktura zemlje, i da to funkcioniše. EU nema ni 
želje ni mogućnosti da se u to meša. Ako želite da se regionalizujete, u redu. 
Ako želite centralizovanu državu, što se EU tiče, to je vaša odluka.

Jeste li razgovarali sa srpskim političarima o Vojvodini?

- Naravno - moj posao i jeste da razumem šta ljudi ovde misle, a ne da 
sugerišem kako Srbija treba da se organizuje, i ja to ne činim. Postoji mnogo 
različitih modela decentralizacije u Evropi. Ja dolazim iz Velsa, koji ima 
skupštinu, ali ima manja ovlašćenja od onih koje ima, na primer, Škotska.

Ima li Vels svoju kancelariju u Briselu?

-Da, kao i mnogi drugi evropski regiono. To je normalno.

Da, ali politički kontekst nije isti. Priznaćete da u Vojvodini postoje 
političke snage koje se zalažu za odvajanje od Srbije?

- Kad odem u Novi Sad, to nije ono što čujem od političara. Uglavnom ih 
zanimaju veća ovlašćenja za lokalni nivo. U načelu, to je u saglasnosti sa 
evropskim načinom razmišljanja - da ovlašćenja treba spustiti na nivo na kojem 
se najbolje mogu iskoristiti. Ali, to je odluka koja se donosi na naiconalnom 
nivou.

Kako Vi oslovljavate Bojana Pajtića - „gospodine premijeru“ ili „predsedniče 
Izvršnog veća“?

- Nisam siguran, viđamo se s vremena na vreme, ali mislim da ga nikad ne 
oslovljavam po tituli.

Toliko ste bliski s njim?

- Kad dođem u Novi Sad, sretnemo se ako je slobodan. Ponekad se vidimo i u 
Beogradu, obično na nekim skupovima.

Imate li slične stavove o Statutu Vojvodine?

- Moj posao nije da imam bilo kakav „stav“ o tome.

Zapadne diplomate često kažu da se za ulazak u EU od Srbije neće tražiti da 
prizna Kosovo, već samo da ima „dobre susedske odnose“. Šta tačno podrazumevaju 
ti „dobri susedski odnosi“?

- Ja taj izraz ne koristim jer se pogrešno tumači. U procesu evropskih 
integracija Srbija treba da nađe način da se suoči sa činjenicom da su 22 
zemlje EU, čiji ona želi da postane član, priznale Kosovo. To ne znači da 
Srbija treba da prizna Kosovo. Svi u EU imaju istu dugoročnu viziju - da ceo 
ovaj region uđe u EU. U kojoj će formi Kosovo završiti taj proces, još nismo 
osmislili. Naš prioritet je da Srbija uđe u EU. Moraće da se postigne neki 
dogovor kako ćemo opisati, definisati taj proces, imajući u vidu SSP. U jednom 
članu tog sporazuma jasno piše da se on ne odnosi na Kosovo jer je ono pod 
rezolucijom UN 1244. Moguće je da, kad dođe do toga da Srbija uđe u EU, imamo 
nešto slično: da Srbija prihvati da, u tom trenutku, ono što ona doživljava kao 
svoju pokrajinu ne može da uđe u EU zbog rezolucije 1244. Ne znamo još, to je 
samo moje razmišljanje. Kad Kosovo jednog dana „uhvati korak“ sa Srbijom, 
moraćemo da definišemo šta se onda dešava - da li je to pokrajina, ili 
država... Ali, do tada ima još dosta vremena. Ko zna kako će se tada 
razmišljati u EU i u Srbiji. 

Marti Ahtisari je rekao da Srbija mora da prizna Kosovo da bi ušla u EU?

- On ima svoje mišljenje, ali to nije stav Evropske unije. 

U čemu je razlika između formalnog priznanja Kosova i pristajanja da se u EU 
uđe bez Kosova? To je isto. To je samo trik.

- Nije trik. U međunarodnom pravu i politici ima mnogo načina kako se možete 
nositi sa nesvakidašnjim situacijama. Do pre 20 godina, na primer, ceo Berlin 
se formalno vodio kao okupirana teritorija od strane savezničkih snaga iz 
Drugog svetskog rata. U realnosti, to je bilo neuobičajeno, jer je prošlo 40 
godina od završetka rata. Zapadna i Istočna Nemačka su koegzistirale, obe su 
imale stolicu u UN, a Zapadna Nemačka nikad nije prihvatila da je Istočna 
Nemačka zasebna država. Zapadna Nemačka je sve odnose sa Istočnom održavala ne 
preko ministarstva za spoljne poslove, već preko kancelarije federalnog 
kancelara, tako da su s pravom govorili da ne prihvataju da je Istočna Nemačka 
odvojena država. 

Znači, treba nam samo jedan Mihail Gorbačov u EU?

- Ne kažem da to treba da bude model za Srbiju, ali ima mnogo načina kako se 
može pronaći rešenje i da obe strane mogu da kažu da su sačuvale svoje pozicije.

Šta ako Međunarodni sud pravde donese odluku da je nezavisnost Kosova 
nelegalna? Da li će Velika Britanija razmatrati povlačenje priznanja Kosova?

- Što se nas tiče, Kosovo je sad nezavisna država i to se neće promeniti. Kako 
biste obrnuli taj proces? Niko ne bi mogao da ubedi albanske lidere da prihvate 
da opet budu deo Srbije.

Čemu onda međunarodno pravo i Međunarodni sud pravde kao institucija u 
međunarodnim odnosima, ako njegovo mišljenje ne vredi ništa?

- Srbija je tražila savetodavno mišljenje. To je preporuka, a ne obavezujuća 
odluka. Ne mislim da je realno da, ako taj sud presudi u korist Srbije, 
Priština kaže „u redu, bićemo opet deo Srbije“. Isto važi i obrnuto - ako sud 
kaže da je „u postojećim okolnostima nezavisnost Kosova u redu“, da li će 
Srbija priznati Kosovo? 

Zašto ste dva puta predlagali održavanje gej parade, čak i posle smrti Brisa 
Tatona, kad je situacija u zemlji bila prilično naelektrisana?

- Zato što je poštovanje različitosti fundamentalni deo ljudskih prava u 
evropskim zemljama, koje garantuje zakon. Kampanja koja je ovde vođena protiv 
gej parade nanela je štetu reputaciji Srbije. Poštovanje različitosti takođe 
ulazi u kontekst evropskih integracija. Najnoviji izveštaj Evropske komisije u 
Srbiji takođe izražava zabrinutost na ovu temu.

Da, ali i sloboda medija je u istom košu ljudskih prava, pa niste reagovali na 
Zakon o informisanju?

- Nisam javno reagovao. OEBS koji ima ključnu ulogu u nadgledanju pitanja iz 
oblasti medija jasno je izrazio svoju zabrinutost. Shvatili smo da u tom zakonu 
ima mana, i neki političari već sad govore da će da ga promene.

Ne mislite da ste u svojim blogovima prešli granicu diplomatskog ponašanja?

- Ne. Ja ne komentarišem unutrašnja pitanja Srbije, već pitanja iz domena 
međunarodnih odnosa i ona koja su u vezi sa integraciojom Srbije u EU i njenim 
međunarodnim obavezama, uključujući tu i ljudska prava. Ljudska prava nisu samo 
unutrašnje pitanje jedne zemlje. I za zemlju koja sebe vidi u EU, važno je šta 
Evropa o tome ima da kaže. 

I u nekim zemljama EU ima problema s ljudskim pravima, da li strani ambasadori 
tamo tako otvoreno nastupaju kao Vi ovde?

- Ne znam da li vaš ambasador u Londonu ima blog, ali ukoliko želi, svakako 
može da ga pokrene. Ne komentarišem pitanja koje su potpuno unutrašnja stvar 
Srbije. Nikad ne bih rekao da u Statutu Vojvodine treba da piše „to i to...“, 
već komentarišem međunarodne obaveze, kao što je Haški tribunal ili ljudska 
prava, evropske integracije.

Mislite li da se Srbija previše okreće Rusiji, imajući u vidu želju za 
članstvom u EU?

- Svaka zemlja u EU želi da ima dobre odnose sa Rusijom, to je potpuno 
normalno. Nije u suprotnosti imati dobre odnosa s Rusijom i sa EU.

Izgradnjom gasovoda „Južni tok“ Srbija je svoju „energetsku bezbednost“ u 
velikoj meri vezala za Rusiju. Može li to u jednom trenutku da bude smetnja za 
članstvo u EU?

- Mnoge zemlje EU u velikoj meri zavise od ruskog gasa. Većina sad shvata da je 
bolje imati više različitih izvora nego da zavisite samo od jednog nabavljača, 
naročito kada gasovod usput mora da prođe kroz nekoliko drugih zemalja. Zbog 
svog geografskog položaja, nije iznenađujuće što prilično zavisite od ruskog 
gasa. Ne znam kakve će implikacije imati „Južni tok“ jer nisu još svi detalji 
poznati. Na vama je da odlučite da li ćete u jednom trenutku tražiti i druge 
izvore.

Brine li Vas činjenica da Rusija gradi bazu u Srbiji? Naravno, sad je to centar 
za vanredno reagovanje, ali lako može da preraste u vojnu bazu?

- Ideja je zajednička saradnja Rusije i Srbije u vanrednim slučajevima. U 
principu, pozitivno je da sarađujete s drugim zemljama u slučajevima prirodnih 
katastrofa. U osnovnoj ideji nema problema, ali šta će to značiti u praksi, još 
ne znam, jer još nisu poznati svi detalji. 

Da li bi dalje vojno približavanje Rusiji i udaljavanje od NATO bilo 
otežavajući uslov za pristupanje Srbije EU?

- Nisu sve članice EU u NATO. Švedska, Austrija, Finska, Irska.. imaju dugu 
tradiciju vojne neutralnosti. Te zemlje su aktivne u Partnerstvu za mir, koje 
je ogranak NATO. I Rusija takođe želi da ima dobre odnose sa NATO, naravno - ne 
da postane članica. Nema prisile, to je vaša odluka. Možete da uđete u EU i bez 
NATO. Ali, mi bismo želeli da Srbija ima aktivniju ulogu u Partnerstvu za mir. 
To bi koristilo obema stranama.

 


Moj predak - srpski kralj Uroš I

Otkud to da Vam je predak srpski kralj Uroš I?

- Da, to je istina. Dosta znam o poreklu svoje porodice u Velikoj Britaniji. 
Ako se vratimo nazad, do srednjeg veka, vodim poreklo od engleske kraljevske 
porodice. Kad sam dolazio u Srbiju istraživao sam malo ovo područje i otkrio da 
u mojoj porodici postoji veza sa Srbijom preko Mađarske. Ćerka kralja Uroša 
udala se za mađarskog kralja koji je u srodstvu s britanskom kraljevskom kućom.

Osećate li u sebi nešto od te srpske krvi?

- Niko me to još nije pitao. Imam je negde, malo. Od srpskih osobina možda imam 
smisao za humor. Ali, to je bilo pre 25 generacija, i kad izračunate koliko je 
to predaka - 25 puta dva roditelja, po četiri babe i dede, ispadne priličan 
broj - milioni. Simpatično je znati da postoji ova veza, ali to ne doživljavam 
previše ozbiljno. 

 


Niste atraktivni za strane investitore

Zašto u Srbiji osim BAT-a, koji je kupio fabriku duvana, nije bilo ozbiljnijih 
investicija iz Velike Britanije?

- Otkako sam ja ovde, nekoliko britanskih kompanija bilo je zainteresovano za 
privatizaciju i druge vrste ulaganja. U nekim slučajevima, posebno kod 
privatizacije, uslovi nisu bili atraktivni. Nisam siguran da svi ovde shvataju 
da je, gledano spolja, ovo tržište rizično. To se vidi i u ocenama međunarodnih 
agencija. Od kompanija koje dolaze očekuje se često da preuzmu mnogo obaveza - 
na primer, da zadrže radnu snagu, što može biti potpuno neekonomično. Neke 
kompanije su pogledale te uslove i rekle: „Možemo da idemo u Budimpeštu ili u 
Sofiju“. 

 


Niste atraktivni za strane investitore

Zašto u Srbiji osim BAT-a, koji je kupio fabriku duvana, nije bilo ozbiljnijih 
investicija iz Velike Britanije?

- Otkako sam ja ovde, nekoliko britanskih kompanija bilo je zainteresovano za 
privatizaciju i druge vrste ulaganja. U nekim slučajevima, posebno kod 
privatizacije, uslovi nisu bili atraktivni. Nisam siguran da svi ovde shvataju 
da je, gledano spolja, ovo tržište rizično. To se vidi i u ocenama međunarodnih 
agencija. Od kompanija koje dolaze očekuje se često da preuzmu mnogo obaveza - 
na primer, da zadrže radnu snagu, što može biti potpuno neekonomično. Neke 
kompanije su pogledale te uslove i rekle: „Možemo da idemo u Budimpeštu ili u 
Sofiju“. 

 

http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/152/