Šta zna Montgomeri?
Vest objavljena: 07.11.2010 | 14:19 Izvor: S media Dok Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal radi na utvrđivanju pune istine o ubistvu premijera Zorana Đinđića i dok je u pripremi krivična prijava u vezi sa oružanom pobunom Jedinice za specijalne operacije (o čemu je portal S media već izveštavao), bivši američki ambasador u Beogradu Vilijem Montgomeri tvrdi da politička pozadina atentata na Đinđića ne postoji. U jednom intervjuu Montgomeri navodi da je Đinđić „potpisao sebi smrtnu presudu kada je doneo odluku da uhapsi Legiju i vođe zemunskog klana... Takođe, znam da je u to vreme politička atmosfera u zemlji bila zatrovana“, kaže Montgomeri. Bivši ambasador izjlavljuje i da su „Đinđićeva i popularnost njegove stranke opadale, a to je moglo da doprinese Legijinom osećaju da može da izvede atentat i da se izvuče bez posledica“. Odlukom da se zemunski klan i Milorad Ulemek Legija stave iza brave Đinđić je svakako potpisao smrtnu presudu i to nije „novina“ koju treba da nam „otkriva“ Montgomeri. Zemunski klan sa Legijom bio je dovoljno divalj i beskrupulozan da može da krene na bilo kog protivnika, makar to bio i premijer Srbije, onako kako to jedino ume – osvetnički i krvoločno. To, međutim, ne isključuje mogućnost učestvovanja još nekih struktrura u atentatu na Đinđića. Montgomeri pokušava da nas ubedi u suprotno. Ubistvo Đinđića nema političku pozadinu <http://www.smedia.rs/vesti/detalji.php?id=48828> Pošto već kaže da je „politička atmosfera u Srbiji bila zatrovana“ i da je „Legija mogao da se izvuče bez posledica“ Montogomeri i sam ostavlja prostor u kome je atentat mogao da ima i političku konotaciju koja je Legiji i klanu išla na ruku. Neko ko bi posle ubistva premijera u zatrovanom političkom miljeu ostao nekažnjen morao bi da ima, ako ne nečiji politički blagoslov, ono bar, svest o tome da će sa neke strane dunuti povoljan politički vetar koji će ga zaštiti. Bivši američki ambasador i za vreme svog službovanja u Beogradu imao je istupe koji su bili na ivici kontroverze. Poznato je da su posle atnetata na Đinćića, Montgomeri i britanski ambasador Čarls Korford bili najaktivniji u nastojanju da kontrolišu Vladu Srbije. Nekadašnji šef Vladinog Biroa za komunikacije Vladimir Beba Popović govorio je da „Montgomeri nije bio klasičan ambasador već aktivan učesnik političkih događaja u Srbiji čak i u vreme Zprana Đinđića ali da mu tada Đinđić nije dozvoljavao da radi ono što je Montgomeri radio posle njegove smrti...“ Krivična prijava za oružanu pobunu JSO? <http://www.smedia.rs/vesti/detalji.php?id=41200> Popović je tvrdio i da su Montgomeri i Kroford otvoreno podržavali Koštunicu i da su 12. marta 2003. godine zahtevali da predsednik Vlade bude Nebojša Čović. On navodi i da je Montgomeri predvodio grupu stranih ambasadora koja je u akciji „Sablja“ sprečila hapšenje Vojisava Koštunice, a potom i sprečila tadašnjeg predsednika Vlade Zorana Živkovića da raspiše parlamentarne izbore. Po prestanku službe u Beogradu Montgomeri je odlučio da se nastani u Cavtatu i da se ne vrati u svoju zemlju. Dovoljno mlad da nastavi diplomatsku karijeru ipak je odlučio da je naprasno prekine. Ili je to odlučio neko drugi. Svejedno, Montgomeri se ponovo pojavljuje u srpskoj javnosti kao nosilac ideja koje su mu se vrzmale i za vreme boravka u najbezbednijoj zgradi u Ulici Kneza Miloša. Dolazi u trenutku kada se država, nadajmo se, rešila da do kraja rasvetli motive atentata na Đinđića. Montgomeri je iskusan, pa prema tome i dobro obavešten čovek koji zasigurno zna šta se na tom polju događa i šta se sprema. Njegova uloga u priči o 12. martu ne mora da bude ni usputna, ni slučajna a ni naivna. Teza da „politike“ u atentatu nije bilo odviše je prozaična za diplomatu od karijere koji je se odrekao zarad građanskih šetnji rivom Cavtata. Dejan St . Jeremić http://www.smedia.rs/vesti/detalji.php?id=48863&vest=sta-zna-Montgomeri?
_______________________________________________ SIM mailing list SIM@ANTIC.org http://lists.antic.org/mailman/listinfo/sim
