PRIPREME ZA PROMENU ODNOSA
SNAGA MEĐU SENATORIMA U VAŠINGTONU
Nezapamćeni obrt u SAD
Izborni pobednici, republikanci, prinuđeni da
predaju vlast izbornim gubitnicima, demokratama, zbog toga što je Džejms
Džeford napustio stranku i proglasio se nezavisnim senatorom. - Demokrate
najavljuju blokadu delova Bušovog programa antiraketnog "štita", a očekuje
se i preispitivanje orijentacije za smanjivanje američkih trupa na
Balkanu...
(Specijalno za "Politiku")
Majami, 4 juna
U naredna dva dana će se u Senatu odigrati događaj nezapamćen u novijoj
političkoj istoriji SAD. Partija koja je pobedila na prošlogodišnjim
izborima (Republikanska) "predaće vlast" u Gornjem domu Kongresa partiji
koja je izgubila (Demokratska) i tako izmeniti dosadašnji odnos snaga i
dominacije republikanaca, dovodeći ozbiljno u pitanje ostvarenje ključnih
tačaka programa Bušove administracije u oblasti međunarodnih odnosa,
odbrambene strategije i energije.
Za sve ovo "zaslužan" je republikanski senator iz Vermonta, Džejms
Džeford, koji je prošle nedelje iznenada saopštio da napušta svoju
partiju,prelazi u nezavisne i pruža ruku saradnje demokratama. Kao razlog
je naveo suviše desnu, konzervativnu orijentaciju administracije i
predsednika sa kojim se više ne slaže u bitnim tačkama zakonodavnog
programa.
Mnogi u tome vide zakasneli eho novembarskih izbora, koji su
nedvosmisleno pokazali podeljenost birača skoro po polovini.Predsednik je
izabran minimalnom većinom i to tek posle odluke Vrhovnog suda da se
obustavi naknadno brojanje glasova na Floridi. U Predstavničkom domu
republikanci su ostvarili neznatnu prednost. Senat je ostao bukvalno
podeljen i dve partije su osvojile svaka po 50 mandata.Presudni glas je u
rukama predsednika Senata i tu dužnost, po funkciji, obavlja potpredsednik
SAD,u sadašnjem slučaju Dik Čejni.
Zanemareni disidentski glasovi upozorenja
Međutim, ma kako krhka i neubedljiva, većina je omogućila
Republikanskoj partiji da posle više decenija uspostavi kontrolu u sva tri
centra vlasti: Beloj kući, Predstavničkom domu i Senatu. Ovo je ohrabrilo
predsednika Buša da već u prvim mesecima pokrene sve krupne inicijative
svog prvog mandata i tako su se na sceni, između ostalih, pojavili
projekti o nuklearnom štitu, zakon o delimičnom vraćanju poreza
obveznicima , program razvoja energetske baze koji daje prednost
nuklearnim centralama i omogućava istraživanja nafte u oblastima kao što
je Aljaska , gde je to, ranije , iz razloga zaštite čovekove okoline bilo
zabranjeno.Sve ovo je izazivalo veliki otpor , pre svega demokrata,a onda
i liberalnijih struja u Republikanskoj partiji čiji predstavnici
procenjuju da je reč o suviše konzervativnom pomeranju politike desno od
centra, da se čine primetni ustupci bogatim društvenim slojevima i velikim
korporacijama...
Zanimljivo je da administracija nije poklanjala mnogo pažnje ovim
disidentskim glasovima upozorenja , pa ni najavama senatora Džeforda da mu
je strpljenje na kraju i da, bez obzira što republikanski koreni njegove
porodice dosežu do predsednika Linkolna, razmišlja o povlačenju
sudbonosnog poteza i napuštanju partije.
Kada je postalo jasno da je "đavo odneo šalu", lideri republikanaca su
se uspaničili i naknadnim ljubaznostima pokušali da umire buntovnog
senatora , pa su mu upriličili i hitan sastanak sa Bušom u Beloj
kući.Međutim, bilo je već kasno.Šta je sve u tom razgovoru rečeno nije
poznato , ali se zna da nije bio nimalo prijatan i da je Džeford,između
ostalog, upozorio domaćina da će, ako ovako nastavi,biti jednokratni
predsednik,odnosno da neće pobediti na izborima 2004. za drugi
mandat.Novinarima je,kasnije, rekao da Republikanska partija pod Bušovim
rukovodstvom guši glasove neslaganja i udaljava se od tradicije
"umerenosti,tolerancije i fiskalne odgovornosti.."..
Odlazak jednog senatora ,u nekim drugim okolnostima, možda i ne bi bio
tako značajan. Međutim, u sadašnjim uslovima potpune podeljenosti taj
jedan glas je bio dovoljan da Republikanska partija izgubi pravo da se
smatra većinom u Senatu.To automatski znači da sada demokrate postaju
većina i po ustavu njima pripada pravo da zauzmu mesto "lidera većine" i
predsedništvo u svim značajnim komitetima i komisijama Gornjeg doma
Kongresa u kojima će ,takođe, sada biti većina.To nije mala stvar , jer
iako lider većine i predsednici komiteta ne mogu da donose zakone , njihov
uticaj je ogroman jer oni određuju šta će doći na dnevni red Senata i kada
će se o kom zakonskom projektu odlučivati.
Na taj način oni su sada u stanju da blokiraju inicijative Bele kuće i
prisile predsednika na kompromise ukoliko želi da ostvaruje svoj izborni
program i obećanja, a od toga mu zavisi popularnost pa i šanse za reizbor.
Da to sve nije ni malo naivno svedoči i iskustvo predsednikovog oca
Džordža Buša starijeg koji je, i pored velike popularnosti koju mu je
donela pobeda u ratu u Zalivu, izgubio izbore 1992.jer su demokrate
uspevale da blokiraju njegove zakonodavne inicijative. Postoji zato realna
opasnost, procenjuju poznati analitičari, da preostale 3,5 godine mandata
sadašnjeg šefa Bele kuće proteknu u beskrajnim zakonodavnim natezanjima,
ćorsokacima i paralizom rada Kongresa.
Uostalom , demokrate ne skrivaju svoje namere. Senator Tom Dešl,
dosadašnji vođa manjine, koji će preuzeti funkciju lidera većine, jasno
stavlja do znanja da će učiniti sve da blokira ključne delove Bušovog
programa uključujući i antiraketni projekat i bušenje nafte na Aljasci.
Dodao je da se njegova partija ne slaže ni sa projektom za izgradnju novih
nuklearnih električnih centrala koje su u centru predsednikovog plana za
rešavanje krize energije".Pre nego što pronađemo rešenje za nuklearni
otpad neće biti mogućno građenje novih atomskih centrala", kaže on. Njegov
prethodnik, sada u ostavci, republikanac Trent Lot odgovara: "Koristićemo
se istim metodama kao dosadašnja manjina i blikoraćemo inicijative
demokrata koje ugrožavaju naš program"... Nije teško naslutiti do čega to
može da dovede.
Razumljivo je da posmatrače najviše interesuje kako će se ova iznenadna
promena odnosa snaga odraziti na spoljnu politiku. Kao što je poznato, po
tradiciji,u ovoj oblasti predsednik ima najslobodniju inicijativu i
prerogative ali, ipak, uticaj spoljnopolitičkog odbora Senata nije mali.
Očekuje da će na čelu tog odbora ultrakonzervativnog Džesi Helmsa zameniti
demokrata,senator Džozef Bajden,čiji su pogledi znatno liberalniji.
Pretpostavlja se da će senator Karl Levin preuzeti vođstvo drugog
uticajnog komiteta koji se bavi pitanjima armije i naoružanja.
Zna se da su i jedan i drugi izražavali i otpor prema Bušovom planu
"nuklearnog štita". Takođe su protivnici jednostranog američkog napuštanja
sporazuma o antibalističkim raketama, potpisanim 1972. sa Sovjetskim
Savezom čije obaveze je preuzela Rusija.Levin je izjavio na televiziji da
bi "antiraketni štit" mogao da izazove vema negativne i opasne odgovore i
reagovanja Rusije pa i Kine. Dodao je da postoje mnogo važniji problemi
prema čijem rešavanju treba usmeriti sredstva i napore.
Ublažavanje oštrica i iznuđivanje kompromisa
Senator Džozef Bajden,koji bi po svim procenama trebalo da preuzme
spoljnopolitički komitet , najavljuje u najnovijim izjavama nameru da
znatno proširi debatu o antiraketnom sistemu.On se ne izjašnjava za
odbacivanje čitavog projekta već smatra da je pitanje suviše krupno i
zaslužuje mnogo širu razmenu mišljenja , pre nego što se donese konačna
odluka.:"To je jedna od najvažnijih odluka u oblasti nacionalne
odbrane.Ona će imati duboke posledice za našu decu i generacije koje
dolaze", kaže on.
Analitičari navode da će Senat pod kontrolom demokrata verovatno
zahtevati preispitivanje orijentacije administracije na smanjivanje trupa
na Balkanu i insistiraće na aktivnijoj ulozi SAD na Bliskom istoku. Pored
toga senatski komiteti imaju izuzetno značajnu ulogu u procesu odobravanja
predsedničkih imenovanja ambasadora i drugih visokih funkcionera,
uključujući i sudije Vrhovnog suda.
Sve to zajedno određuje tonove politike i , u ovom slučaju,
razblaživaće konzervativnu boju.U tome je suština promene. Senat,ovako
podeljen,neće moći bitno da izmeni karakter administracije i njenih
programa , ali će biti u stanju da ublažuje oštrice, iznuđava kompromise
ili, kada to nije mogućno, blokira inicijative predsednika.Time čitava
politička igra postaje komplikovanija i usporenija donoseći dodatne
glavobolje Beloj kući.
Dušan Pešić
