Pol-Lui Toma, lingvista i šef odseka slavistike na jednom od najstarijih i najuglednijih univerziteta na svetu
Crnogorski na Sorboni
Kinez iz Pekinga i jedan Kinez iz Šangaja skoro da se ne razumeju, ali smatraju da govore istim jezikom. Bosanski, hrvatski i srpski jezik nalikuju gotovo u potpunosti, ali ljudi će reći da govore tri različita jezika
Specijalno za "Glas"
Pariska Sorbona, jedan od najstarijih i
najuglednijih univerziteta na svetu, na svom odseku slavistike od nedavno, pored
srpsko-hrvatskog, ima odsek za učenje srpskog, hrvatskog, bosanskog i
crnogorskog jezika. Tačnije, crnogorski je upisan u program, ali se još ne
izučava jer se čekaju određeni politički uslovi. Na čelu odseka nalazi se
profesor Pol-Lui Toma, lingvista i nekadašnji predavač na Beogradskom
univerzitetu. Studije su četvorogodišnje, a proučavaju se pravopis, gramatika,
književnost i civilizacija svakog od naroda. Nastavni kadar je francuskog,
srpskog, hrvatskog i bosanskog porekla.
Koji su lingvistički razlozi zbog kojih je zvanična francuska nauka priznala
bosanski ili bošnjački jezik i počela da ga podučava na Sorboni?
- Tu nismo u
domenu nauke nego socio-lingvistike. Ako se oni koji govore jedan jezik zasnuju
na određenom broju razlika, ako procene da je njihov jezik različit i ako stvore
norme koje se razlikuju sasvim malo, oni mogu da utvrde da je reč o jeziku koji
treba da ima drugo ime. Zašto da ne? Osim toga, naziv "bosanski jezik" vrlo je
star i izmišljen je u vreme austro-ugarske okupacije Bosne i Hercegovine. U 17.
veku spominje se u spisima monaha koji su se bavili jezikom i ustanovili da se
tako govori samo u Bosni. Znači, bosanski jezik nije stvoren 1991. godine.
| |||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
Bosanski jezik je pre tri veka više bio geografska odrednica, pa je mogao da
se shvati kao narečje...
- Razlika između jezika i narečja u potpunosti je
subjektivno viđenje. Da li je korzikanski narečje ili jezik? Neki Korzikanci će
reći da je jezik, a drugi da je jedno od italijanskih narečja. To je vezano za
stvaranje jednog naroda i identiteta koji oni žele sebi da daju. U slučaju da
Crna Gora postane nezavisna, zasigurno će biti i jezik koji će se zvati
crnogorski. U stvari, on već i postoji. Takođe, postoji i pravopis crnogorskog
jezika u kome je preduzeto nekoliko izmena u odnosu na srpski jezik.
Različita imena i norme još ne daju jasne kriterijume za određivanje jezika.
Ne može se reći da počevši od iks razlika, jedan sistem možemo da nazovemo
potpuno različitim jezikom.
- Reč je o onima koji govore i koji predstavljaju
jezik i državu. Ako oni smatraju da je to poseban jezik, onda to može i da se
usvoji. Faktor procene sadrži ogroman deo subjektivnosti, ali on predstavlja
odlučujući vrednosni kriterijum. Uzmite u obzir anglo-američki jezik za koji se
sve češće kaže "američki", na šta može da se gleda kao na apsurd, jer je Amerika
kontinent. Kako proceniti da li govorimo američki ili engleski? Slično je i sa
nemačkim i austrijskim. Od trenutka kada su sistemi toliko bliski, skoro
jednaki, i kada su razlike samo leksičke, onda jezik opisujemo i podučavamo kao
jedinstven sistem. Kakav će biti naziv tog jedinstvenog sistema, mene ne zanima
mnogo, isto kao što to nije zanimalo ni Srbe, Hrvate i ostale. Mi u inostranstvu
proučavamo celinu. U ovom trenutku nemamo ni jedan naziv sistema koji bi
zadovoljio sve zainteresovane i u kojem bi se svi oni pronašli. Mi zato čuvamo
naziv "srpsko-hrvatski", jer on pokriva sve i obuhvata sve jezike koji se u tom
području govore.
Znači, vi čekate političku odluku da biste počeli da podučavate jedan
jezik?
- Da, u slučaju ako oni svoj jezik nazovu crnogorskim jezikom. Mi ne
živimo u svetu čiste apstrakcije, nego pratimo događanja. Mi smo jedini
francuski univerzitet koji ima srpske, hrvatske i bosanske predavače i koji
sarađuje sa svim navedenim zemljama.
Jedna država, jedan narod, jedan jezik - predstavljaju ideologiju nacionalnih
pokreta 19. veka. Balkan mu se vraća, a Evropa se od njega udaljava...
-
Nisam siguran. Gledajući Francusku, nesrećom uočavam čudne stvari. Jedna škola u
Nici učenike podučava "ničanskom" jeziku, a ne oksitanskom. Bretonski jezik se
uvodi u školama u Renu gde se nikada bretonski nije govorio. Kao što vidite, taj
problem nije samo balkanski. Postoji određeni "balkano-lirizam" i ljudi sa
Balkana uvek misle da je njihova situacija najsloženija na svetu i da je
izuzetno teška za razumevanje jednom strancu. Međutim, pogledajte Švajcarsku i
njenu složenu lingvističku situaciju. Idite u Indiju i tamo ćete naći stotine
jezika.
Enciklopedija "Quid" kaže da su Srbi "Azijati ne indo-evropskog porekla" i da
govore "alarodski jezik govorne grupe zastupljene oko Vanskog jezera u Turskoj".
Za Hrvate se kaže da su "Iranci, arijevska rasa i da govore hrvatski, jedan
indoevropski jezik"...
- U svim ozbiljnim enciklopedijama srpski, hrvatski i
bosanski prikazani su "pod istim šeširom". Ne znam odakle su oni izvadili te
podatke. Takođe, tu se vidi zbrka između porekla naroda i porekla jezika. Ne
može se reći da ste vi slovenskog porekla samo zato što vam je srpsko-hrvatski
maternji jezik, niti da sam ja potomak Gala samo zato što govorim francuski.
Često je etničko pripadanje definisano kroz jezičko pripadanje. Bosanski,
hrvatski i srpski jesu slovenski jezici, međutim, da li su Bosanci, Srbi i
Hrvati svi Sloveni, to prepuštam istoričarima.
Profesor Ranko Bugarski kaže da mi sada imamo jedan lingvistički i četiri
politička jezika. Da li se slažete?
- Odlična formulacija. Međutim, to je
vrlo čest slučaj. Neki kažu da međurazumevanje nije nikakav kriterijum, ali ja
se s tim ne slažem. To nije odlučujući, ali je ipak vrlo važan kriterijum.
Francuz i Italijan se razumeju po malo, ali kada Francuz govori sa frankofonskim
Švajcarcem, situacija nije ista. Može da se zapita za po neku reč, ali
međurazumevanje je 99 odsto. Slično je i sa bosanskim, hrvatskim i srpskim, mada
postoje tendencije da se razlike prikažu slično razlikama između ukrajinskog i
ruskog ili češkog i slovačkog. Na suprotnoj strani od bosanskog, hrvatskog i
srpskog slučaja, nalazi se kineski. Jedan Kinez iz Pekinga i jedan Kinez iz
Šangaja skoro da se ne razumeju, ali smatraju da govore istim jezikom. Bosanski,
hrvatski i srpski jezik nalikuju gotovo u potpunosti, ali ljudi će reći da
govore tri različita jezika.
U Beču su se 1850. godine srpski i hrvatski lingvisti dogovorili o
zajedničkom književnom jeziku nazvanom srpskohrvatski. Prvi od njihovih pet
zaključaka kazivao je da ne treba mešati narečja i stvarati nešto što ne
postoji. Danas kao da se ide suprotnim pravcem?
- Današnja situacija se
razlikuje od one pre više od jednog veka. Postajala je duga tradicija pisane
hrvatske književnosti, štokavske, kajkavske, čakavske, ali nije bilo odlučeno
šta će se uzeti za standardni jezik. U Srbiji crkveno - slovenski bio je vrlo
dugo književni jezik i trebalo ga se osloboditi. Ove dve evolucije išle su
uporedo bez većeg mešanja. Tokom 19. veka mnogi su smatrali da se radilo o istom
narodu, te je i započeto ujedinjenje jezika. Danas, očigledno, možemo da
govorimo o suprotnom procesu i o različitim jezicima. Bosna, Hrvatska i Srbija
odlučile su o svojim različitim državnim putevima, ali kada govore svojim
jezicima, oni mogu da se razumeju savršeno dobro.
Aleksandar Manić
Miroslav Antic,
http://www.antic.org/
STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU
==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
