|
Dogovor ili - raspad države Izručivanje
Haškom tribunalu naših državljana, optuženih za zločine, nije njihova
ekstradicija drugoj državi već obaveza Jugoslavije kao člana UN i potpisnika
Dejtonskog sporazuma. - Ko stavlja klipove u točkove
Konsultacije, dogovori i razmimoilaženja DOS-a i SNP Crne Gore o saradnji SRJ sa Haškim tribunalom ustalasali su domaću i stranu javnost, pa se pojavilo mnošto informacija o različitim aspektima nastalih problema. U tom mnoštvu teško je snaći se i otkriti suštinu spora. Naravno, ako on postoji. A šta je nesporno? Savezna Republika Jugoslavija se vratila u Ujedinjene nacije koje su osnovale Haški tribunal. Kao zemlja članica UN, SRJ je dužna da sarađuje sa sudom za ratne zločine u Hagu. Drugi osnov je Dejtonski sporazum koji je, u ime SRJ, potpisao Slobodan Milošević. I ovaj međunarodni dokument obavezuje SRJ na saradnju sa sudom u Hagu. Do 5. oktobra prošle godine, Miloševićev režim je, u suštini, izbegavao da sarađuje sa Haškim tribunalom, ali je, ipak, kako se zna, isporučio ovom sudu dva lica iz SRJ, od kojih je jedno - državljanin SRJ. Činjenica je takođe da je Haški tribunal ad hok institucija i da se na njegov rad mogu staviti mnoge primedbe. Recimo samo to da je od dosad podignutih optužnica 86 "upućeno na adrese Srba", protiv Hrvata je podignuto 16, a protiv muslimana - samo četiri. Bez obzira na sve, nove vlasti u Srbiji i SRJ su izrazile spremnost da sarađuju sa tribunalom, ali pod određenim uslovima, koji bi se definisali zakonom o saradnji SRJ sa Haškim tribunalom. Od demokratskih oktobarskih promena prošlo je osam meseci. Deo međunarodne zajednice, posebno SAD, spremnost SRJ za saradnju sa demokratskim svetom meri stepenom saradnje SRJ sa tribunalom. Postavljaju se rokovi "za dokaze" o saradnji SRJ sa ovom institucijom. Traži se (SAD) da SRJ donese pomenuti zakon pre održavanja donatorske konferencije, zakazane za 29. juni, kao i da se do tada "naznači" krajnji rok za isporučivanje Slobodana Miloševića u Hag, inače SAD neće učestvovati na pomenutoj konferenciji. Održavanje donatorske konferencije se, dakle, dovodi u pitanje. A ako se ne održi ova prva, neće se održati ni ostale tri, koje su najavljene. Neodržavanje ili neuspeh prve konferencije imali bi nepovoljan "odjek" na "raspoloženje" MMF i Svetske banke. Nastupile bi veoma štetne posledice po budućnost SRJ. To su, dakle, "okviri" u kojima bi trebalo da se donese zakon o saradnji SRJ sa Haškim tribunalom. Valja podsetiti i na činjenicu da su međunarodna zajednica i Haški tribunal pune dve godine strpljivo čekali da Hrvatska donese sličan zakon. Da li je i u ovom slučaju na delu primena dvostrukih aršina? Po svoj prilici jeste, ali od tog saznanja nama nema vajde. U Ustavu SRJ, u članu 17, stavu tri, piše da "...SRJ ne izručuje svoje državljane drugim državama". To je kod mnogih shvaćeno da Ustav SRJ ne dozvoljava izručenje naših državljana Haškom tribunalu. Međutim, pravnici kažu da je, po Ustavu, SRJ ovlašćena da sarađuje sa drugim državama i međunarodnim organizacijama. Obaveze iz međunarodnih ugovora i sporazuma koje je SRJ potpisala moraju se poštovati. Sledi da izručivanje u Hag nije ekstradicija naših državljana drugoj državi, već ispunjavanje obaveza Jugoslavije kao člana UN i potpisnika Dejtonskog sporazuma. Ovakav stav je među stručnjacima ali i u dobrom delu javnosti prihvaćen. Međutim, po informacijama koje su pristigle, većina opštinskih odbora SNP Crne Gore insistira da se "naši državljani nikom ne izručuju". To je, reklo bi se, "klip koji je stavljen u točkove pregovora SNP i DOS-a". Iako javnost nije dobila na uvid nacrte, odnosno predloge zakona, kako DOS-a ("tekst Grubačevog ministarstva") tako ni SNP-a, po onome što se iz izjava političara moglo saznati, DOS-ov predlog predviđa da se celokupna materija reguliše saveznim zakonom (kako i Ustav nalaže), s tim što u proceduri prihvatanja optužnica iz Haga i na osnovu njih, kao i donošenja odluka o izručenju, "glavnu reč" imaju sudovi republika članica, odnosno Srbije i Crne Gore. To je, uostalom, u skladu sa Ustavom SRJ, u kojem je rečeno da su državljani SRJ istovremeno i državljani jedne od republika članica. Stav SNP je da se u saveznom zakonu materija reguliše načelno, a da se republičkim zakonima konkretno definišu postupci i procedure saradnje sa Haškim tribunalom, kao i mogućnost (ili nemogućnost) izručivanja državljana Srbije, odnosno Crne Gore Hagu. Rokovi su kratki (29. juni je "na pragu"), pa se u dogledno vreme ne bi mogli doneti savezni i republički zakoni (kako traži SNP). SNP nudi čak i verziju da se donese i crnogorski zakon (zna se dobro da ova partija nema većinu u crnogorskom parlamentu koja bi izglasala, odnosno usvojila pomenuti zakon). Predstavnici DOS-a, ne bez razloga, kažu da SNP neće da prihvati svoj deo odgovornosti za nastalu situaciju. Sa druge strane, SNP "uzvraća" da DOS neće da prihvati njihove kompromisne predloge za donošenje saveznog i republičkih zakona o saradnji sa tribunalom... Za usaglašavanje stavova DOS i SNP imaju, kažu neki političari, "dva dana vremena", dok drugi pominju nekoliko dana... Bilo bi dobro da se koalicioni partneri usaglase. Jer, ako se to ne dogodi, neće biti samo negativnih posledica koje dolaze spolja, već i na unutrašnjem političkom planu. Pominju se manjinska vlada (DOS-ova koju bi podržao SNP), pad savezne vlade, raspisivanje novih izbora, mogućnost praktičnog raspada SRJ... Strahovanja, po svoj prilici, nisu bez razloga. Stana Ristić STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================ |
