Dijaspora neće Cerovića za ambasadora
Biznismen. Rođen ‘36. na Dorćolu. Diplomirao prava u Beogradu, prirodne nauke na „Berkliju“, menadžment u San Francisku. Magistrirao na „Standfordu“. Direktor je osiguravajućeg društva „Capital Guaranty Spanec Inc.“ i osnivač „American Express Variable Annutz Inc.“ - banke za jugositočnu Evropu. Prvi je predsednik Kongresa srpskog ujedinjenja. Njegovo ime je u leksikonu „Who is Who in America“. Bio je i reprezentativac u košarci (do ‘56). Kad se povuče u sebe, piše poeziju. Prvi utisak o novoj Srbiji, iz njegovog ugla:
„Diplomatija ne sme da bude arogantna. Ni vođe. Privatno, čovek može sebi da je dozvoli. I sam plaća. Ali, kad su funkcioneri arogantni, plaća narod. Ovo se najbolje videlo u prethodnom režimu.“
Da li je i sadašnji arogantan?
- Arogancija nije nestala. Oseća se u kontaktima koje Kongres ima sa novom vlašću.
Dvanaest godina radite na promenama u Srbiji. Šta ste postigli?
- Mnogo, ali ovde se ne zna. Nemerljiv je naš dorpinos u održavanju matice u vreme sankcija. Milijarde dolara su tada stizale u Srbiju. I sada je tako - godišnje.
Na konkretne adrese?
- Da, na adrese rođaka, prijatelja... Ali, to je nevidljivo. Ovde se na velika zvona udara kad neko izmoli 50 miliona dolara kredita, a ta suma nedeljno stiže od dijaspore.
Koliko ima Srba u dijaspori i šta je sa njihovim pravom političkog glasa?
- Ko god ima prava, ima i obaveze. U dijaspori se oseća razočaranje jer evo ima godinu dana kako se državljanstvo ne vraća onima kojima je komunističkim dekretom oduzeto. Imovina takođe. Niko tačno ne zna koliko ima Srba u dijaspori. Matica upravo radi na popisu. Prema procenama Ministarstva spoljnih poslova, ima nas oko tri i po miliona. Prema našim, oko dva i po. Reč je možda o trećini srpskog nacionalnog korpusa. Značajna brojka jer srpska nacija isčezava: kroz belu kugu, iseljavanja... Čitam pre neki dan da ima više pobačaja nego rođenih. Stari umiru, a bebe se ne rađaju. Za pedeset godina Srbi bi mogli biti manjina u svojoj državi...
Delite li mišljenje onih koji tvrde da država propada, da je narod u depresiji, a zdravstveno stanje nacije loše?
- Nas zabrinjava podatak da je sve više neglasača, dakle onih koji su digli ruke od angažovanja za promene. To nije dobro. Jer reforme ovakvog dometa i značaja moraju da imaju podršku u narodu. Narodu se mora dati energija i nada u bolje sutra. Iako bolni, neki potezi Vlade su veoma hrabri.
Na koje poteze mislite?
- Na uvođenje poreza, otvaranje tržišta... Prvi koraci koji nisu laki, štaviše nepopularni su, ali nužni za zemlju koja je bila u izolaciji. Nas u dijaspori zabrinjava posebno to što ne vidimo konkretne poteze Vlade koji će konačno pomoći zemlji da počne da proizvodi.
Imate li vi konkretne ideje kako?
- Korišćenjem iskustava iz zemalja koje su pre nas ušle u tranziciju. U prednosti smo jer vidimo šta se drugima dogodilo. Moj zaključak je da je nužan konsenzus da bi se narodna energija preusmerila na rad. Druga ideja je da što pre oživi mala privreda. Napravljena je greška što su moge male banke uništene, iako je učinjen pomak što su velike banke koje su pomagale Miloševićevom režimu da opstane - likvidirane. Trebalo je pomoći male banke da ulažu u malu privredu, a ova da pokrene zemlju.
Da li je tačno da je srpska dijaspora nezadovoljna predstavnicima srpskog naroda u svetu?
- Jugoslovenska diplomatija je istina za kratko vreme uspela da povrati zemlju u tokove međunarodnih zbivanja. Ali, naša diplomatija nije organizovana. Ona je kao santa leda. Kao i u drugim strukturama u državi: vide se promene na vrhu, a ispod, dole, skoro sve je isto. Narednih dvadeset godina diplomatija će biti jedna od najznačajnijih aktivnosti za Srbiji. Za to su potrebni novi ljudi sa novim idejama. Ne vidim strateško razmišljanje u tom pravcu.
Vaš stav o procesu imenovanja ambasadora u Vašingtonu?
- To je katastrofa, s dozom arogancije koju spomenuh na početku razgovora. Imenovati ambasadora u Vanšingtonu bez konsultacija sa dijasporom ne bi sebi dopustila nijedna zemlja.
Možete li biti konkretniji?
- Neodgovorno je i neoprostivo da smo šest meseci bez ambasadora u najvažnijoj prestonici na planeti. Neprihvatljivo je da političke partijice biraju ambasadora. Da jedan glas rešava hoće li to biti Stojan Cerović.
Da li je tačno da se dijaspora protivi imenovanju Stojana Cerovića za amabasadora u Vašingtonu? Da li zaista prikuplja njegove izjave koje, navodno, nisu patriotske?
- Ne poznajem lično Cerovića. O njegovom intelektualnom kapacitetu čuo sam povoljne komentare. Žao mi je što moram kritički da govorim o čoveku koga ne poznajem. Ali, jedno znam, iako ne znam iz kojih razloga i pobuda: činio je ogromne štete svojim izjavama i srpskom narodu i dijaspori koja se teško borila protiv satanizacije Srba, i ogavne propagande protiv Srbije. Tokom ‘94, ‘95 i ‘96, Cerović i još neki, poput Sonje Biserko, na svojim putešestvima po Americi, držali su govore u kojima je glavna tema bila da su Srbi za sve krivi. Time su uspešno podsticali muslimansko-hrvatsku i antisrpsku propagandu. Shvatam ja da se Cerović promenio, čovek ima pravo da se menja. Ali, u suptilnoj poziciji ambasadora u Vašingtonu, bez kooperacije sa dijasporom, kao građanima Amerike koji su na najbolji način informisani i na najbolji način mogu da utiču na svoju vladu, osoba kakva je Cerović, sa kontroverznim izjavama, mislim da ne bi mogla biti efikasna. Dakle, dijaspora misli da Cerović ne može da uradi posao koji treba da uradi.
Ima li dijaspora svog kandidata?
- Ima mnogo sposobnih ljudi. Ne mogu da verujem da nacija od deset miliona stanovnika ne uspeva da pronađe pravu ličnost.
Kako je pronaći?
- Konkursom. Kao što se radi u Americi. Napravi se uži izbor i na komitetu u parlamentu ispitaju se sposobnosti kandidata. Ambasador u Americi ne može biti efikasan ako ne postoji nacionalna politika i strategija. On mora da zna šta brani. Nije bilo nacionalne politike, bila je miološevićevska politika. Sada imamo dosovsku. Tako se država ne vodi.
Šta dijasporu u ovom trenutku najviše muči?
- To što nema komunikacije. Nadmenost o kojoj sam već govorio. U memorandumu „Mostovi obnove i razvitka“ još u septembru smo dali predlog predsedniku Koštunici kako započeti taj neophodan proces i za dijasporu i za maticu. Verujem da matica ne može brzo i efikasno da se uzdigne bez pomoći dijaspore, kao što verujem da dijaspora ne može da se održi kao deo matice bez komunikacije s njom.
Šta prvo treba srediti u svojoj kući?
- Aljakvost i nesposobnost sprečavaju državu da postane valjana.
Doprinose li tom neredu dnevne razmirice političara? Ostaju li ključni problemi - Kosovo, Crna Gora i Haški tribunal?
- Proslavljajući pad Miloševića, u američkom Ministarstvu inostranih poslova, jedan ključni čovek me je pitao koji problemi u Jugoslaviji ostaju. Samouvereno, odmah sam mu izložio neke probleme koje i vi spominjete. Ne bih zaboravio ni Srbe preko Drine. To jest: kako održati Republiku Srpsku.
Reč je o drugoj državi.
- Prekodrinski Srbi jesu momentalno u drugoj državi, ali ostaju deo našeg naroda. Možda ćemo jednog dana opet biti svi u jednoj državi, kad uđemo u Evropu... Moj sagovornik mi reče potom da pre svih pomenutih problema ima jedan koji mora odmah da se reši: uticaj kriminalnih radnji u vlasti posle 5. oktobra. Dakle, Srbija ima pet problema.
Kako Srbija može da bude onda stub regiona sa tolikim unutrašnjim problemima?
- Može, ako se krene iznutra, obnovom privrede i izgradnjom novog morala.
http://blic.gates96.com/
Milena Marjanović
NSP Lista isprobava demokratiju u praksi
==^================================================================ This email was sent to: archive@jab.org EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email to: [EMAIL PROTECTED] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================
