http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/P02082408.shtml Glas javnosti, 25.avgust, 2002. Politika: Intervju: Vojislav Kostunica, predsednik SRJ Nisam tezak za saradnju Odluku sam doneo po onoj narodnoj: Triput meri, jednom seci. Ucinio sam sve sto sam mogao za opstanak zajednicke drzave. Fotelje me ne zanimaju. Dosadan sam koliko se drzim dogovorenog, a Dindicevi stavovi me dovode u nedoumicu Nisam zeleo ove izbore, preuranjeni su, a trebalo je ispuniti jos neke uslove, pre raspisivanja. Posto su vec raspisani, duzan sam da obecanja ispunim do kraja. Jasno je da otpori, kako zajednickoj drzavi, tako i demokratskoj, pravnoj i, zasto ne reci, dekriminalizovanoj drzavi, poticu s republickog, a ne sa saveznog nivoa, istakao je u intervjuu za nas list jugoslovenski predsednik i lider DSS-a Vojislav Kostunica, povodom najavljene kandidature za predsednicke izbore u Srbiji. Sef SRJ ponovio je i da ce se, ukoliko pobedi, zalagati za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Republici Gospodine predsednice, zasto ste toliko odugovlacili s kandidaturom i sta je bilo prelomno u Vasoj odluci? - Postoje dve narodne izreke u koje bi, cini mi se, moglo da se smesti moje videnje politike. Zapravo, i videnje i vodenje politike. Jedna je: "Tiha voda breg roni", a druga: "Triput meri, a jedanput seci". Odgovor je, dakle, jasan: odmeravao sam sve razloge za i protiv i zakljucio da je ovo resenje pravo. Nisam neko ko reaguje na precac, ali kad se nekog posla latim, onda ne odustajem. To je, razume se, stvar ljudske prirode. Da li to znaci da ste digli ruke od zajednicke drzave s Crnom Gorom, a postoje i misljenja da zelite da predete u "sigurniju" fotelju? - Ne, zapravo je rec o kontinuitetu. Na mestu predsednika savezne drzave ucinio sam sve sto sam mogao da bi se ta drzava ocuvala. Secate se koliko je tu bilo otpora. S jedne strane, zvanicna Podgorica se protivila cak i povratku Crne Gore u SRJ dok je, s druge strane, aktuelni ministar pravde Republike Srbije tvrdio da sam samim obracanjem generalnom sekretaru UN s tim zahtevom prekrsio Ustav. Iz ove perspektive, to moze delovati kao interesantna podudarnost. Tada je ne samo delovalo, nego i bilo drugacije, i trebalo je uloziti mnogo truda da se te stvari prevazidu. Sadasnje stanje je daleko od zadovoljavajuceg, ali je isto tako daleko, u dobrom smislu, od onoga kakvo je bilo pre dve godine. Sada je ideja zajednicke drzave prihvacena. Ne kazem da je s odusevljenjem prihvacena u onom delu Crne Gore koji je trenutno vecinski, ali jeste prihvacena. Posebno je vazno, i to je ono sto sam mogao da ucinim s mesta predsednika SRJ, da je prihvacena i u svetu. Preciznije, sada se Evropa svojski za nju zauzela, a Amerika vise nije protiv. Sto se sigurnosti i fotelja tice, u politici je jedino sigurno da nista nije ni vecno ni sigurno - govorim, naravno, o demokratskim zemljama - a fotelja, bilo kakva, stvarno nije nesto cemu sam ikada tezio. Ja prosto hocu da zavrsim jedan posao. Obecavao sam da cu se zalagati za zajednicku drzavu Srbije i Crne Gore i za demokratsku, pravnu, stabilnu drzavu. Nisam zeleo ove izbore; naprotiv, mislio sam, a i dalje mislim, da su preuranjeni, da je valjalo obaviti jos neke stvari i ispuniti jos neke uslove, pre no sto se oni raspisu. Konacno, aktuelnom predsedniku Srbije, Milanu Milutinovicu, mandat istice tek za nekoliko meseci. Medutim, kada su izbori vec raspisani, mislim da sam duzan da se u novonastaloj situaciji postavim tako da obecanja ispunim do kraja. Uostalom, jasno je da otpori, kako zajednickoj drzavi, tako i demokratskoj, pravnoj i, zasto ne reci, dekriminalizovanoj drzavi, poticu s republickog, a ne sa saveznog nivoa. Kada zapocinjete kampanju i sta mozete da obecate gradanima? - Najrade bih je zapoceo odmah, krajnje svedenu, nimalo sljastecu, primerenu nasoj ekonomskoj situaciji. Omeden sam, medutim, obavezama koje sam prihvatio mnogo pre no sto je uopste bilo pomena o izborima. Moram da putujem u Svajcarsku, na jedan krajnje ozbiljan skup o federalizmu (to putovanje sam, doduse, sveo na samo jedan dan) potom u Johanesburg, na svetski samit o odrzivom razvoju i konacno u Njujork, na skup nevladinih organizacija u sistemu UN gde cu govoriti 11. septembra i na zasedanju Generalne skupstine UN, gde cu govoriti na otvaranju. Da se razumemo, poziv da govorim bas na otvaranju Generalne skupstine ne dozivljavam kao priznanje sebi, nego kao priznanje ovoj zemlji i njenim gradanima. I ponosim se time. Dakle, prava kampanja, odnosno, kako ste juce napisali, moj godisnji odmor, pocece posle tih putovanja. Naravno, trudicu se da dane izmedu iskoristim za odlazak u neki deo Srbije. Ukoliko pobedite, hocete li raspustiti skupstinu i time dovesti do parlamentarnih izbora i da li biste mogli da saradujete sa premijerom Zoranom Dindicem, a on je rekao da s Vama moze? - Priznajem da ovde imam izvesnu nedoumicu. Premijer Srbije Zoran Dindic jeste rekao, u intervjuu "Vremenu", da bi mogao da saraduje sa mnom, ali je u intervjuu "Spiglu", nekako u isto vreme, dakle, pre no sto sam najavio kandidaturu, kazao da bi moja pobeda na predsednickim izborima u Srbiji oznacila pocetak bitke. Ja mislim da nisam tezak covek za saradnju, naprotiv, verovatno sam i dosadan po tome koliko sam predvidljiv, odnosno, koliko se uporno drzim dogovorenog. Inace, u Ustavu Srbije, ovom, nazalost, jos nepromenjenom, pise da predsednik raspusta Skupstinu na obrazlozeni predlog vlade. Da cu se, budem li pobedio na izborima, zalagati za prevremene parlamentarne izbore, kako bi se razjasnila politicka situacija u Srbiji i svi akteri sveli na pravu meru - to se, valjda, podrazumeva. ............. Ne lupajmo glavu Ko Vam je najozbiljniji protivkandidat i mislite li da ce se izborna trka svesti na borbu izmedu Vas i gospodina Miroljuba Labusa? - Po svim ispitivanjima javnog mnjenja, ma koliko ona ne bila apsolutno pouzdana, to je potpredsednik Savezne vlade i ministar za ekonomske odnose s inostranstvom Miroljub Labus. Da ne lupamo sada glavu, ............. Rada Nikolic
