|
Zašto nas zaobilazeU protekle dve godine ekonomija nije doživela suštinske
promene, niti privukla ozbiljne investitore
Da li je to paradoks ili realnost, ali u ovoj, 2002. godini, Jugoslavija nije bila dovoljno privlačna za strane investitore. Upravo u vreme koje označavamo kao početak pravih, doduše zakasnelih, tranzicionih promena u ekonomiji i politici veliki investitori su nas zaobilazili. Tako se može zaključiti na osnovu
najnovijeg raporta međunarodne organizacije za borbu protiv korupcije
"Transparensi internešenel", koja je ovih dana objavila rejting-listu o
stepenu korupcije u svetu za 2002. godinu. Jugoslavije nema na toj listi
jer renormirani svetski investitori nisu ni tražili da se ispita nivo
korumpiranosti pošto nemaju nameru da značajnije ulažu kod nas.
Za sve koji su zaduženi za investicioni razvoj zemlje takav signal morao bi biti alarm za uzbunu. Zašto kod nas još nisu stigle veće investicije i kakav je trenutni ekonomski okvir za privredni razvoj - neka su od pitanja na koja u intervjuu za "Politiku" odgovara prof. dr Mileta Jović, direktor Instituta ekonomskih nauka, čija je specijalnost međunarodni marketing. Dezorijentisana privreda • Kako tumačite okolnost da ni za skoro dve godine od početka pravih tranzicionih procesa nismo dovoljno zanimljivi za velike strane investitore? - Samo realne i vidljive promene nabolje privlače pažnju investitora, bilo da je reč o političkom, društvenom ili ekonomskom napretku. Priče o javnosti rada ili transparentnosti delovanja bilo kakve društvene interesne grupacije, podržane paradama u štampanom ili digitalnom obliku, ne mogu biti ozbiljna podloga uveravanja stranih investitora, već više pripadaju jevtinom marketingu. Činjenica je da je u poslednje dve godine napravljen značajan prodor u dobijanju statusa zemlje kao politički priznatog entiteta u međunarodnoj zajednici koji "ima pravo na život". To nije bila naša stvarnost u poslednjih 10-12 godina, što je kulminiralo bombardovanjem zemlje. No, kao što svaki "novčić sreće" ima i svoju drugu stranu, u našem slučaju negativna konotacija je vezana za ekonomiju. To je segment koji je u ove dve godine preživeo najmanje promena, što se pokazuje u privrednoj dinamici, proizvodnoj i izvoznoj strukturi, međunarodnoj konkurentnosti proizvoda, efikasnosti privređivanja i produktivnosti. Razlog nedovoljnog interesovanja za investiciona ulaganja međunarodnih poslovnih krugova nalazi se upravo tu. Pri tome, važan je i širi kontekst koji se odnosi na državu kao jedan od faktora pospešivanja investicionih i međunarodnih poslovnih aktivnosti. Ali, sposobno preduzeće je osnovni ili operativni izvršilac i ujedno vodeći akter međunarodnog angažovanja. • Kako ocenjujete sadašnju ekonomsku situaciju? U čemu su reforme uspele a gde se kasni? - Najšira javnost je očekivala da će biti boljih rezultata mada ekonomska istorija i nauka jasno ukazuju da se dobri rezultati mogu postići samo posle dugotrajnog upornog i strpljivog rada, naročito na nivou pojedinaca - zaposlenih i rukovodećih stručnjaka. Možda su opšta očekivanja na kratki rok više bila zasnovana na obećanjima međunarodnog faktora, ali i na laičkom ili "revolucionarnom zanosu", koji često, po definiciji, ne podrazumeva kompetentnost i rad. Rad je jedan od faktora koji je uvek u istoriji imao i uvek će imati ključno mesto u postizanju ekonomskih rezultata. Ali, nije reč o bilo kakvom radu, već o stručnom radu koji mora da nosi elemente inovacije, kreativnog napora i efikasnosti u unapređivanju poslovne prakse. Generalno, naša ekonomija pati od hronične improvizacije, pa su mnoga preduzeća već umorna od čekanja nečega što možda nikada neće doći umesto da sama pronađu svoje mesto na tržištu ako žele da opstanu u novim uslovima. Istovremeno, mnoge institucije tržišne ekonomije su još u najavi. Čini se da totalna dezorijentisanost privrede, odnosno realnog sektora preduzeća u mnogo čemu ne omogućava da se pozitivna makroekonomska klima transformiše u razvojni impuls. Zamka za mala preduzeća • Koliko je razvijen sektor malih i srednjih preduzeća? Da li je u tome bila naša šansa za brži razvoj i kako je iskorišćena? - To je aktuelna priča svuda u svetu, pa i kod nas. Iskustvo pokazuje da ovde ima dosta "muzike" a vrlo malo onih koji bi "igrali". Među onima koji imaju poneki instrument nalaze se i međunarodne organizacije koje su pokupile iskustvo iz Kurdistana i Azerbejdžana, pa sada razrađuju strategijske koncepte i kod nas. Međutim, i naši "muzičari" su specifični - počev od eksperata koji to tumače pa do samih preduzetnika. Tako smo dobili sektor malih i srednjih preduzeća koja su koncentrisana uglavnom u uslužnom sektoru i posebno trgovini, a vrlo malo inicijativa u proizvodnji. Kod nas se stvaraju preduzeća sa malim brojem zaposlenih i niskom vrednošću angažovanog kapitala iz sopstvenih izvora, što nije dovoljno za brži privredni razvoj. Međutim, koncept malih i srednjih preduzeća je vrlo pogodan sa stanovišta rešavanja više problema - od samozapošljavanja do prihvatanja radne snage iz likvidiranih ili prestrukturiranih bivših društvenih preduzeća i tržišnog angažovanja preduzimljivih pojedinaca koji imaju znanje, ideje i duh koji im može obezbediti prosperitet. Zamka koju treba izbeći u ovom sektoru jeste uverenje da je dovoljno biti mali pa da imaš šansu na tržištu. Tržišna praksa u dinamičnim ekonomijama ukazuje na činjenicu da za uspešan biznis ovakvog profila nije dovoljno što si mali i što imaš relativno male troškove i fleksibilnost, već je potrebno, pre svega, da budeš u mreži, čime se ostvaruje sinergija. • Šta je Vaša poruka ekonomskim vlastima? - Najvažniji posao je prestrukturiranje
privrede. To je vrlo rizično uraditi oslanjajući se isključivo na
funkcionisanje tržišta jer postojeća tržišna struktura još nije dovoljno
razvijena za funkcionisanje tržišnog mehanizma. Privredni sistem je
nedograđen a neki njegovi ključni segmenti gotovo da ne postoje -
finansijsko tržište, tržište novca, svojinska zaštita i slično, dok je
ekonomska administracija zastarela i po efikasnosti drastično zaostaje za
onom koja sada postoji ne samo u razvijenim već i u zemljama u tranziciji.
Razume se, to ne znači da je potreban dirižizam, odnosno upravljanje
države, već agilnije mere koje će stvoriti ambijent za brži razvoj onog
dela ekonomije koji može u međunarodnoj konkurenciji da izdrži regionalnu
i globalnu utakmicu. Izbori i inflacija • Svaka izborna godina je, po pravilu, inflatorna. Kako će biti kod nas? - Ne verujem da će to biti slučaj sa ovom godinom, osim ako se pod inflacijom ne podrazumeva broj kandidata za predsedničke izbore. Realna opasnost izbornih aktivnosti u našim uslovima jeste "opuštenost" u radno vreme koje i u regularnim uslovima nije dovoljno iskorišćeno. Sve bi bilo u redu kada bi se ta "opuštenost" prebacila u slobodno vreme a radno vreme koristilo za ono za šta je namenjeno, kao što je to slučaj sa Amerikom ili drugim zapadnim zemljama. Kada bi kod nas postojala takva praksa, onda bi građani svoj novčanik gledali kao izborni listić. To bi bila njihova lična procena kako će im izgledati novčanik u vreme mandata kandidata koga biraju. Na žalost, naši ljudi više veruju nepotvrđenim ubeđenjima i obećanjima kandidata, pa onda će im toliko i biti puni novčanici. Radojka Nikolić | |||||
<<01_10.jpg>>
vrati.gif
Description: GIF image
