(français /srpskohrvatski / english / italiano) La Prima Guerra Mondiale non finisce mai
1) Ж. Јовановић: На маргинама обележавања великог светског јубилеја 2) Malagurski: Francuska ponizila Srbiju, odgovorimo istinom! / France insulted Serbia, let's replay by telling the truth! 3) G. Fruscione: Se l’Europa umilia le vittime serbe della Grande Guerra À lire aussi: KOSOVO-FRANCE: LA PÈGRE INVITÉE PAR MACRON POUR COMMÉMORER LA "GRANDE GUERRE" ? (3 NOV. 2018, PAR STANTOR / BLOG : INO-RADIO) Les réseaux sociaux s'enflamment. Le drapeau de la République fantoche du Kosovo (abbr RFK) a été officiellement arboré à la cathédrale Notre-Dame de Paris peu avant les célébrations de la fin de la Grande Guerre. Macron a officiellement invité Hashim Thaçi, président de la RFK, à assister aux commémorations. Mais qui est donc Monsieur Thaçi ? https://blogs.mediapart.fr/stantor/blog/031118/kosovo-france-la-pegre-invitee-par-macron-pour-commemorer-la-grande-guerre CÉRÉMONIES DU 11 NOVEMBRE : LA GROSSE COLÈRE DE LA SERBIE (CdB, 13 novembre 2018) Cela ressemble fort à une erreur du protocole. Lors des cérémonies du 11 novembre à Paris, Aleksandar Vučić s’est retrouvé fort mal placé... Un « outrage » selon la Serbie, qui rappelle sa contribution essentielle à la Première Guerre mondiale et les très lourdes pertes alors subies... https://www.courrierdesbalkans.fr/colere-Vucic-Serbie === 1 === http://www.beoforum.rs/komentari-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/961-ruganje-istoriji.html НА МАРГИНАМА ОБЕЛЕЖАВАЊА ВЕЛИКОГ СВЕТСКОГ ЈУБИЛЕЈА понедељак, 05 новембар 2018 Сад је бар јасно да у Француској нема никакве разлике између државног и црквеног третмана гостију и њихових симбола током обележавања 100. годишњице победе у Великом рату. Црквене власти и «Нотр Дам» су потврдили да су само следили званичну листу позваних страних гостију и протокол Јелисејске палате. «Лоптање» у међувремену, око тога ко је одлучио да се, поред српске и застава савезничких земаља, у Нотр Даму постави и застава илегалне, насилничке творевине на делу државне територије Србије, испало је као исказивање пријатељских обзира званичног Париза према Србији. Француски председник Емануел Макрон, наравно, има права да позива у госте кога жели. На Србији је да сама оцени да ли је његов позив Председнику Србије израз истинског уважавања, с обзиром на чињенице и околности, или позив - из намере или непажње - садржи и дозу цинизма, лицемерја па чак и понижавања. Присуство српског Председника на свечаности поводом 100-те годишњице победе у Првом светском рату у Паризу, уз исти третман српске и заставе тзв. „Републике Косово“, српског Председника и назови председника једне криминалне творевине, може се јавности представљати овако или онако, зависно од оријентације политичара или медија. Суштински посматрано, то би било пристајање на понижавање Србије и српске нације, непоштовање преко 1,200.000 српских жртава палих током одбране од агресора и окупатора Србије укључујући Косово и Метохију. Позивање и истоветан третман Председника Србије и њених вековних државних симбола као и назови председника једне незаконите, криминалне творевине и њених симбола на свечаности поводом 100 година од победе у Великом рату, представља ругање историји. Прихватање позива, у тим условима, и евентуални разговори Председника Србије и представника Приштине, значили би да Председник Србије, у име српског народа, потврђује исправност тезе домаћина да је представнику Приштине место управо међу 80 шефова држава и влада у тој јединственој прилици којом се обележава јубилеј једног од најважнијих догађаја у историји Европе. Да ли то српски народ, заиста, жели и није ли то саучествовање у покушају ревизије историје? Покушаји релативизације указивањем на то да се застава и представници криминалне творевине појављују и на другим скуповима по Европи усмерени су да скрену пажњу са суштине и крајње неумесни. Политичке акробате европске елите производе масу догађања, али то не умањује изузетан историјски значај обележавања 100-годишњег јубилеја победе у Великом рату какав ових дана предстоји у Паризу. Ако о ичему, такви покушаји говоре о непрекидном снижавању нивоа поштовања јавности, здравог разума као и националног и државног достојанства. Прихватање разговора о питању будућности Покрајине Косова и Метохије са представником Приштине на маргинама скупа у Паризу, био би додатни знак мирења са понижавањем. Поставља се питање када је српска дипломатија сазнала да ће српска и застава тзв. «Републике Косово» имати исти третман на свечаностима у Паризу и да ће тамо присуствовати и представник Приштине и шта је тим поводом предузето да Париз преиспита те елементе програма који су Србији неприхватљиви те, ако је то учињено, какав је био одговор званичног Париза? «Један на један» у тзв. преговорима у Брислу, уз комесара ЕУ, није исто што «један на један» у Паризу где су шефови универзално признатих држава или влада, односно, чланица УН. Ако састајања и разговори у формату који је једној страни испоручивао концесије без преседана а другој наметао само обавезе, одрицања од сопственог Устава и понижавања уопште имају смисла, онда свакако не може бити оправдања нити логички и морално одрживог објашњења да се они везују за тако узвишену прилику која се дешава само једном у 100 година и чији је основни смисао одавање почасти борцима палим за слободу од агресије и цивилним жртвама. Повеља УН, резолуција СБ 1244 и Устав су стубови формата преговора који, иако несавршен, једини даје прилику за уравнотежене преговоре и долажење до одрживог решења. Бриселски формат чија је искључива улога заштита геополитичких интереса Запада, односно НАТО-а, непогрешиво води гомилању конфликтног потенцијала, са несагледивим последицама. Чини се да се креатори концепта обележавања овог великог јубилеја, укључивањем Приштине, њених симбола и представника, нису одмакли од стереотипа 90-тих година прошлог века и само-наметнуте перцепције о вечитој „српској кривици“ због чега и данас верују да Срби, „по дефолту“, морају прихватати сва понижења и све диктате? Зашто би се изостајање највишег представника Србије са свечаности која садржи елементе најгрубљег вређања националног и државног достојанства карактерисало као пут ка самоизолацији Србије, а не знак јасне мере самопоштовања? Зашто би то уопште била грешка Србије а не знак озбиљне декаденције моралних, политичких и цивилизацијских критеријума, као и одсуства визије домаћина који је чак није узео у обзир да ни 5 чланица ЕУ не признаје самопроглашену творевину на територији Покрајине Косово и Метохија? Реч је о ароганцији и притиску не само према Србији и српском народу већ и према Русији, Кини, Индији и многи другим земљама и нацијама растуће моћи које поштују основне норме међународних односа и одлуке СБ УН и које не прихватају преседане, једностране одлуке и било чији ексклузивитет. Срби пали током Првог светског рата, бранили су слободу Србије са Косовом и Метохијом у свом саставу. Како би они, или њихови потомци, данас примили вест да се током прославе поводом 100-те годишњице њихове победе састају Председник Србије и бивши командант терориста и сецесиониста, који је, уз друго, индициран као један од одговорних за етничко чишћење и злочине против Срба? Исти третман државни симбола и представника Србије која је дала 1,2 милиона живота за победу савезника у Првом светском рату, с једне стране, и симбола сецесионистичке творевине и бившег вође терориста, с друге, срамота је и симптом цивилизацијског посрнућа. Изостајање Председника Србије због немирења са вређањем националног и државног достојанства, као и из пијетета према 1.200.000 српских жртава је начин да се Европи пошаље досад најозбиљнији сигнал да се Србија не мири са понижавањем својих бивших савезника и да не прихвата трговину Косовом и Метохијом? Ваља размислити и о томе колико је Срба било на Косову и Метохији пре јуна 1914, ко је вршио њихово етничко чишћење, као и коју су улогу имали Албанаци са Косова и Метохије у победи савезника у Првом светском рату? Јер, ипак, реч је о обележавању великог јубилеја победе у Првом светском рату, а не о спорту, или климатског загревању. Европи је катарза потребнија него Србији. Зарад њене сопствене будућности. Катастрофалне грешке које је учинила злочиначком агресијом против Србије 1999. и признавањем криминалне сецесије 2008. не може се оправдати или гурнути под тепих данас – као што нешто слично недавно изјави чешки председник Милош Земан. Живадин Јовановић === 2 === Da: "Boris Malagurski" <boris @weightofchains.com> Oggetto: Malagurski: Francuska ponizila Srbiju, odgovorimo istinom! Data: 12 novembre 2018 20:23:12 CET A: Jugocoord Dragi prijatelji, . Francuska je najgnusnije ponizila Srbiju. Iako su u Prvom svetskom ratu kosovski Albanci mahom dočekali austrougarske i bugarske okupatore kao “oslobodioce”, na obeležavanju Dana primirja u Parizu je predsednik tzv. “Republike Kosovo” dobio mesto u drugom redu, a njihova kvazi-zastava se vijorila u katedrali Notr Dam. Predsednik Srbije nije dobio mesto ni na istom podijumu gde su bili lideri vodećih zemalja pobednica u ratu. Bez obzira kojeg ste političkog opredeljenja, ovo je veliki šamar za Srbiju, poniženje bez opravdanja. Srbija je pobedila u Prvom svetskom ratu, izgubila je 28% stanovništva (veći procenat od svih drugih), preko 60% muške populacije i oslobodila svoju teritoriju od okupatora. Naši preci su ginuli za slobodu i vreme je da im se odužimo odbranom istine. Ovo je moj skroman doprinos borbi protiv falsifikovanja istorije: Malagurski: Evo kako fabrikuju istoriju! (Sputnjik Srbija, 9 nov 2018) VIDEO: https://youtu.be/sLL4YDtrgls Pozivam vas da date doprinos podrškom filma “Težina lanaca 3” (reklama <http://clicks.fanbridge.com/l.php?cid=1492235&sid=282428132&url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FYZFRRTCfJt8>), u kojem ćemo pokazati šta su NATO države Francuska, SAD, Nemačka i druge učinile Srbiji od 1999. na ovamo, tj. na koji način su nam se ‘zahvalili’ za sav doprinos koji smo dali u odbrani slobode na evropskom kontinentu. Na njihove laži, kroz film odgovaramo istinom! (...) --- Dear friends, . France has insulted Serbia in the worst possible way. Despite the fact that in WWI Kosovo Albanians largely welcomed the Austro-Hungarian and Bulgarian occupiers as "liberators", the president of the so-called "Republic of Kosovo" was seated in the 2nd row at the commemoration ceremony in Paris, while their quasi-flag was flown at Notre-Dame cathedral. Serbia's president wasn't even seated at the same podium where the leaders of the main winning nations were seated. No matter what your political views are, this is a huge slap in the face for Serbia, an insult without justification. Serbia won WWI, lost 28% of its population(the largest percentage of all nations), over 60% of its male population and liberated its territory from occupiers. Our ancestors died for freedom and it's time we give thanks by defending the truth! This is my humble contribution to the struggle against the fabrication of history: Malagurski: Evo kako fabrikuju istoriju! (Sputnjik Srbija, 9 nov 2018) VIDEO: https://youtu.be/sLL4YDtrgls I call on you to give your contribution by supporting the film "The Weight of Chains 3" (teaser <http://clicks.fanbridge.com/l.php?cid=1492235&sid=282428132&url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FYZFRRTCfJt8>), in which we'll present what NATO countries such as France, the US, Germany and others did to Serbia from 1999 until today, i.e. show how they've "thanked" us for defending freedom on the European continent. Our answer for their lies - is the truth! (...) === 3 === http://www.eastjournal.net/archives/93994 Se l’Europa umilia le vittime serbe della Grande Guerra di Giorgio Fruscione, 22.11.2018 Da BELGRADO – Lo scorso 11 novembre è ricorso il centenario della fine della Prima guerra mondiale. Oltre 80 capi di stato si sono recati a Parigi per celebrare la firma dell’armistizio che mise fine a quella nefandezza che uccise oltre quindici milioni di giovani europei. Eppure, anche questa volta, l’Europa si è dimenticata dei Balcani e quello che sembra un apparente errore di protocollo si è tradotto in un’offesa per la storia della Serbia e il suo sacrificio nella Grande Guerra. Sul palco installato sotto il maestoso arco di trionfo parigino, il presidente della Serbia Aleksandar Vucic è stato relegato in una posizione marginale, in seconda fila, dirimpetto ad Emmanuel Macron, Donald Trump e Vladimir Putin, rappresentanti delle forze vincitrici della guerra. A indispettirlo davvero, però, il fatto che il presidente del Kosovo Hashim Thaci sedesse proprio dietro i presidenti di Russia e Francia. Nonché la posizione della presidente della Croazia Kolinda Grabar-Kitarovic: in prima fila, spalla a spalla coi grandi del mondo. Per Vucic – alchimista abile a trasformare il suo carisma internazionale in sostegno interno presentandosi come uomo della provvidenza – è stato un vero smacco. Oltre il danno la beffa, vien da dire. L’importante è partecipare? No, l’importante non è partecipare, ma ricordare. Ancora una volta, l’Europa, attraverso i suoi leader, dà l’impressione di non essere in grado di scindere la storia dalla politica. “Thaci aveva una posizione migliore della nostra. La posizione della presidente della Croazia Kolinda Grabar-Kitarovic qualcuno la motiverebbe con l’ordine alfabetico. Io non l’ho capito. Non voglio esporre i miei dubbi. Se mi chiedete se questo sia l’attuale rapporto di forze, no, non lo è”, ha dichiarato <http://rs.n1info.com/a434986/Vesti/Vucic-Raspored-sedenja-u-Parizu-Nije-bilo-mesta-za-skandal.html> Vucic in conferenza stampa dopo la cerimonia. Eppure il dubbio resta. Senz’altro, è chiaro che in Europa non si riesce a fare una cerimonia di ricordo senza darle una contestualizzazione con la politica odierna. E questo fa male alla memoria storica. La Serbia è stato il paese che più di tutti soffrì la Prima guerra mondiale. Si stima <http://www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2014/04/Radivojevic_Penev_color-1.pdf> che i morti furono oltre un milione, di cui più dei due terzi civili, ovvero quasi il 30% della popolazione, il 60% degli uomini del paese, e più di un milione e duecentomila i feriti. Inoltre, è in Serbia che cominciò la guerra, dopo un ultimatum di 48 ore di Vienna che non lascia dubbi su chi volesse annientare chi. E’ in Serbia – sul monte Cer e sul fiume Kolubara – che l’eroica resistenza serba, nonostante la netta inferiorità numerica, mostrò agli alleati che era possibile vincere le potenze centrali. Ed è soprattutto grazie alle truppe serbe se nel 1918 fu possibile sconfiggere gli eserciti dell’intesa grazie allo sfondamento del fronte macedone, portato avanti insieme ai generali francesi Franchet d’Esperey, Adolphe Guillaumat e Maurice Sarrail. E quindi perché la Francia di Emmanuel Macron mette Vucic in seconda fila, ovvero in secondo piano? Memoria politica Il dovere di ricordare il sacrificio della Serbia non ha nulla a che fare con le sue rivendicazioni nazionali, passate o presenti. Citare l’insoddisfazione di Vucic non significa in alcun modo fare eco alle sue politiche. La maggior visibilità di Croazia e Kosovo rispetto alla Serbia è poco rispettoso solo della storia, non dell’odierna sovranità di Zagabria e Pristina. Ed è un fatto storico, piaccia o meno, che la Croazia nel 1914 non esisteva come stato indipendente ma come provincia di quell’impero che iniziò la guerra, mentre il Kosovo era parte della stessa Serbia. L’errore di protocollo, o peggio sciatteria, degli organizzatori del centenario purtroppo va a rafforzare quelle teorie del complotto che nella Serbia di Vucic sono sempre di moda. E sono errori che paga tutta l’Europa. Il palco installato sotto l’arco che celebra le vittorie di Napoleone rappresenta infatti la nostra memoria; l’ordine delle sue file il posto occupato dai nostri ricordi. E il messaggio trasmesso, più o meno involontariamente, è che oggi Croazia e Kosovo sono più importanti della Serbia, a prescindere dagli eventi storici. Forse perché si ritiene che Croazia e Kosovo siano più capaci della Serbia nel mantenere oggi quella pace conquistata cent’anni fa? Chi scrive non ha alcun interesse a rivendicare la supremazia della Serbia, piuttosto la volontà di preservare una memoria che non sia ostaggio di convenienze politiche, giochi di potere e interessi di parte. Cent’anni fa l’Europa ripartì con quei “quattordici punti <https://it.wikipedia.org/wiki/Quattordici_punti>” che vollero restituire centralità alle nazioni per secoli dominate da potenze straniere. Dimenticarci oggi di quella centralità è un errore grave che il nostro continente ha già commesso, garantirle il giusto spazio nella nostra memoria europea è invece un obbligo morale.
