Prvi Maj i uslovi rada u pandemiji u Srbiji i Hrvatskoj

1) SVI SMO TAOCI KAPITALISTIČKE EKONOMIJE! (A. Kheirawi / Princip.info)
2) Hrvatska: KAPITALIZAM, NAJGORI OD SVIH VIRUSA (V. Konigsrecht /SRP)
3) Srbija: PRVOMAJSKI PROGLAS NKPJ I SKOJ-a
4) Srbija: PRVI MAJ I KOVID – 19 (Komunisti Srbije)


Pogledaj takodjer:

Jugoslav Ristic (Savez Samostalnih sindikata Kragujevca): USLOVI RADA U STANJU 
PANDEMIJE (Sindikat Kragujevac, 30.4.2020.)
VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=0UeAzwNohZ8


=== 1 ===

Pročitaj takodjer:

MOČ Srbija – IZJAVA POVODOM EPIDEMIJE GLOBALNIH RAZMERA (Predsednik UO MOČ 
Ratko Krsmanović, 9. april 2020. g.)
http://www.princip.info/2020/04/09/moc-srbija-izjava-povodom-epidemije-globalnih-razmera/#


http://www.princip.info/2020/04/30/svi-smo-taoci-kapitalisticke-ekonomije/

Svi smo taoci kapitalističke ekonomije!

Pošto ni u jednom „domaćem“ mediju ne možete pročitati kako mi marksisti 
gledamo na popuštanje mera za suzbijanje epidemije koronavirusa, evo da ukratko 
objasnimo.
Predsednik Vučić sinoć je na RTS-u saopštio1 
<http://www.princip.info/2020/04/30/svi-smo-taoci-kapitalisticke-ekonomije/#fn1-27125>
 da se „radujemo (ekonomskom) uspehu EU, koji je za nas od suštinskog značaja“ 
(a onda dodao i Ameriku), jer sa EU imamo najveću trgovinsku razmenu. Kasnije 
se po pitanju trgovine založio za „apsolutno slobodni protok roba, kapitala i 
usluga“. Sve to, naravno, nije zasmetalo silnim opozicionim analitičarima. 
Zašto? Zato što je predsednik Vučić u dve rečenice sumirao program DOS-a iz 
2000. godine2 
<http://www.princip.info/2020/04/30/svi-smo-taoci-kapitalisticke-ekonomije/#fn2-27125>
 i politiku potčinjavanja evropskoj ekonomiji koja je otada na snazi, a koju 
ova vlast nastavlja da sprovodi. Da, oni što su krajem 90-ih lupali u šerpe, 
zapravo su lupali za ovo što danas imamo, svesno ili nesvesno.

Ali, ako pitanje imperijalizma, koje je od suštinskog značaja za naš model 
ekonomskog „razvoja“, nije zanimljivo „našoj“ opoziciji, šta je onda ono što im 
smeta? To što oni nisu na čelu ove zavisne ekonomije, jer je u neokoloniji 
kompradorska koska nedovoljna da zasiti sve vukove. Oko čega se, dakle, vode te 
bitke? Oko partijskog zapošljavanja, nameštenih tendera, kontrole medija, ali i 
fontana, parkića, gondola, itd. Naravno, tu je i kultura, čiji se manjak 
spočitava vlasti kao nedostatak pedigrea za upravljanje neokolonijalnom 
ekonomijom. Opozicija ih, dakle, doživljava kao skorojeviće koji su uzurpirali 
vlast i narušili hijerarhijske odnose statusnih grupa (što je prema Veberu – na 
kojeg se liberali često pozivaju – uvek korelativno sa jačanjem slobodnog 
tržišta).3 
<http://www.princip.info/2020/04/30/svi-smo-taoci-kapitalisticke-ekonomije/#fn3-27125>
Tokom vanrednog stanja, te su kritike proširene na „ograničavanje građanskih 
sloboda“ (uz naravno večite teorije zavere koje plasiraju preko krišom 
otvorenih opskurnih portala, raspirujući antimigrantsku, antivaksersku i 
anti-5G histeriju) i direktne pozive na popuštanje i ukidanje zdravstvenih mera 
i vanrednog stanja. Nisu morali dugo čekati na uslišenje molitvi. Kada su 
Evropljani – naši najveći trgovinski partneri – otpočeli  sa popuštanjem 
uvedenih mera, logično je da im se omogući „protok roba, kapitala i usluga“. 
Tako su se vlast i opozicija ponovo složile po pitanju koje ih vezuje – pitanju 
ekonomije, kojem će ako zatreba podrediti ili potkupiti struku.

I pored poziva vlasti da se ne obazire na zdravlje građana i vodi računa o 
ekonomiji (koje konstantno upućuju iz DJB)4 
<http://www.princip.info/2020/04/30/svi-smo-taoci-kapitalisticke-ekonomije/#fn4-27125>
 vlast je uvela određene mere, uključujući obaveznu fizičku distancu (koju 
mediji uporno brkaju sa socijalnom distancom) za deo građana (ne za radnike), i 
policijski čas vikendom (za više od toga nisu imali kapaciteta). Zašto? Zato da 
već razoreni zdravstveni sistem ne doživi kolaps, u slučaju da stepen zaraze 
bude visok. Tako su oskudni zdravstveni kapaciteti u potpunosti podvrgnuti 
epidemiji, što je dovelo i do nemogućnosti tretiranja pacijenata sa drugim 
ozbiljnim zdravstvenim stanjima. Sve se to, naravno, plasiralo kroz tobožnju 
brigu za zdravlje građana.

To nas dovodi i do kritike uvedenih mera iz naše perspektive, koja je 
dijametralno suprotna kritikama opozicije. Naime, da bi i jedni i drugi mogli 
voditi abrove tokom vanrednog stanja, rudari, poljoprivredni radnici, fabrički 
radnici, kasiri, itd, morali su nastaviti sa radom i izlagati se zdravstvenoj 
opasnosti. Zanimljivo da to nikome nije zasmetalo. Socijalistički pristup 
značio bi oslanjanje na struku u potpunosti (mi smo pobornici nauke, a ne njene 
instrumentalizacije u svrhu maksimizacije profita, i sigurno ne kvazinaučnih 
lupetanja priučenih političara), obustavljanje proizvodnje i punu zdravstvenu i 
socijalnu zaštitu svih radnika.

Najbliži je tome, kao primer iz prakse, kineski pristup. Iako je kineska 
ekonomija mešovita, njen socijalistički sektor pokazao se dovoljno jak da 
izdejstvuje od nemačkih proizvođača auto-delova da zadrže i plaćaju kineske 
radnike i nakon suspenzije proizvodnje u februaru.5 
<http://www.princip.info/2020/04/30/svi-smo-taoci-kapitalisticke-ekonomije/#fn5-27125>
 Takođe, državni bankarski sektor pozajmio je čak dvesta milijardi dolara malim 
preduzećima, a da bi se kvalifikovala za zajmove od banaka, preduzeća nisu 
smela otpuštati radnike.6 
<http://www.princip.info/2020/04/30/svi-smo-taoci-kapitalisticke-ekonomije/#fn6-27125>
 Možete li zamisliti kako predsednik Vučić naređuje italijanskom FIAT-u da 
pošalje radnike kući i nastavi da ih plaća dok se ne suzbije epidemija? 
Fikcija, zar ne?

Upravo to i jeste suština problema na koji ukazujemo. Ako država nema 
ovlašćenja da zaštiti najšire slojeve sopstvenog naroda i kontroliše sopstvenu 
privredu, onda je jasno da model „razvoja“ koji primenjuje ne služi nacionalnim 
interesima nego isključivo spoljnim centrima moći. U državi u kojoj je sva 
proizvodnja privatizovana, privatni sektor (pored potrošnje) puni državnu kasu 
i izdržava javni sektor, a njegova suspenzija ili rad sa smanjenim kapacitetom 
doveo bi i do masovnih otpuštanja u javnom sektoru. Takav model razvoja naziva 
se „lumpen-razvojem“ koji se obično meri povišenom stopom rasta bruto domaćeg 
proizvoda (BDP) kroz direktne strane investicije (FDI) ili izvoza tokom dužeg 
vremenskog perioda.7 
<http://www.princip.info/2020/04/30/svi-smo-taoci-kapitalisticke-ekonomije/#fn7-27125>
 Ono što on ne podrazumeva je održivi rast industrijske proizvodnje u zemlji i 
povećanje konkurentnosti tih industrija na svetskom nivou, uz cilj izgradnje 
ekonomije koja gleda prema unutra i koja je posledično sposobna da utvrdi svoj 
nacionalni ekonomski suverenitet.

Postoji li, dakle, u Srbiji objektivna opozicija tom modelu? Ne. Opozicija tom 
modelu podrazumevala bi ideologiju otpora inkorporaciji u svetsku 
imperijalističku strukturu i podvrgavanju svetskoj podeli rada, kojim se 
ekonomski odnosi zavisnosti dalje jačaju. Neutralizacija takve kritike stiže 
nam, između ostalog, i od strane imperijalističke levice, koja aktivno radi na 
apsorpciji i kanalisanju antikolonijalnog sentimenta u Srbiji kroz formiranje 
prozapadnih socijaldemokratskih opcija, ali i antinacionalistički orijentisanog 
„marksizma“ (koji je, zapravo, kroz objektivno zastupanje interesa ugnjetačkih 
nacija, i te kako nacionalistički) “uz pozadinsku ideju da se kapitalizam može 
razumeti samo kroz dešavanja u jednoj državi, i služeći se jednim oveštalim 
modelom klasne podele društva u kome figurira samo domaća buržoazija”.8 
<http://www.princip.info/2020/04/30/svi-smo-taoci-kapitalisticke-ekonomije/#fn8-27125>
Ona finansira ove filijale kroz razne fondacije, kao što su „Roza Luksemburg“ 
(blagajna proimperijalističke nemačke levice „Die Linke“),9 
<http://www.princip.info/2020/04/30/svi-smo-taoci-kapitalisticke-ekonomije/#fn9-27125>
 mada ne zaostaje ni „Rokfeler fondacija“10 
<http://www.princip.info/2020/04/30/svi-smo-taoci-kapitalisticke-ekonomije/#fn10-27125>čija
 podrška socijaldemokratiji (ono što se danas moderno naziva „demokratskim 
socijalizmom“) najbolje govori o tome koliko se ona percipira kao 
„antisistemska“. Tako se stvaraju tzv. „levi blokovi“ građanske opozicije, koji 
nastoje da mobilišu mase za interese delova viših klasa, i koji ne prezaju od 
saradnje sa ekstremnom desnicom (iako su nominalno „antifašisti“ i protiv 
revizije istorije), pa sasvim prirodno završavaju na istoj strani istorije s 
Dverima i desnim demokratama, čije će političke bitke podupreti kroz raznorazne 
„građanske frontove“.

Sve je to olakšano i višedecenijskim sistematskim uništavanjem obrazovanja i 
opšte i političke pismenosti masa putem kapitalističkog školstva i medija, pa 
se mistifikacija korena problema zdesna i sleva odvija nesmetano. Kao 
najsvežiji primer ukazao bih na saopštenje Sindikata policije11 
<http://www.princip.info/2020/04/30/svi-smo-taoci-kapitalisticke-ekonomije/#fn11-27125>
 o „štetnosti 5G mreže“ koji pokazuje da se nenaučne teorije plasiraju od 
strane viših klasa, sa namerom da spreče svaki pokušaj političkog 
opismenjavanja masa, ali istovremeno i kao deo šire makroekonomske strategije 
imperijalizma (u ovom slučaju uperene protiv Kine)..

Usred pomame za ekonomskom efikasnošću, građanskim slobodama i pod pritiskom 
političke i medijske javnosti, medicinska struka ostaje bez podrške. Prilično 
je mučno gledati dr Kisić-Tepavčević i dr Kona na konferenciji za štampu dok se 
trude da kroz stručne analize i statistike delimično opravdaju ukidanje 
uvedenih mera. Sve podseća na reakciju američke imunološkinje dr Birks tokom 
konferencije za štampu na kojoj je Donald Tramp predložio ubrizgavanje 
sredstava za dezinfekciju kao način lečenja koronavirusa.12 
<http://www.princip.info/2020/04/30/svi-smo-taoci-kapitalisticke-ekonomije/#fn12-27125>
 U toj konfuziji i pokušaju da donekle opere ruke od najavljenih mera, dr Kon 
je izjavio da je do sada „struka diktirala zabranu kontakata, a sada diktira 
ekonomija“ i da „život mora da se vrati u normalu“.

Što je i očekivano, struka ipak nema dovoljno integriteta da se povuče iz ovog 
cirkusa, i narodski saopšti predstavnicima vlasti, opozicije i medija: „Vi ste 
svi gomila nepismenjakovića i totalnih imbecila sa kojima ne treba imati 
posla“, pa ih prepusti na lečenje ekonomistima. Podizanje zdravstvenih mera i 
delimično ekonomsko otvaranje Nemačke i Španije dovelo je i do novog porasta 
broja zaraženih u obe zemlje.13 
<http://www.princip.info/2020/04/30/svi-smo-taoci-kapitalisticke-ekonomije/#fn13-27125>
 Ako se to preslika i na Srbiju, ko će preuzeti odgovornost? Pada u oči ona 
formulacija opozicionara da smo „svi taoci jednog čoveka“ (što je, kako već 
ovaj tekst objašnjava, njihov maksimalni analitički domet). Istina je, ipak, da 
smo svi taoci kapitalističke ekonomije, kojoj zdravlje građana apsolutno ništa 
ne predstavlja.

 
Abdelraheem Kheirawi


https://www.youtube.com/watch?v=KsMKHaLBK3g  

https://www.vreme.com/arhiva_html/502/10.html  

Weber, Max (1946). Essays from Max Weber, ed. H. Gerth & C. W. Mills. Oxford & 
New York: Oxford University Press.  

https://www.danas.rs/politika/radulovic-djb-ukinite-vanredno-stanje-inace-ce-privreda-srbije-biti-unistena/
  

https://edition.cnn.com/asia/live-news/coronavirus-outbreak-02-03-20-intl-hnk/h_051ae54934fa47aef07899732548c362
  

https://www.nytimes.com/2020/04/09/business/economy/coronavirus-china-economy-stimulus.html
  

https://monthlyreview.org/2019/07/01/the-new-imperialist-structure/  

Darko Drašković, preuzeto iz diskusije na socijalnoj mreži  

https://www.rosalux.rs/  

https://www.rbf.org/sites/default/files/attachments/rbf-wb-assessment-report_march-2016.pdf
  

http://mediagroup.rs/sindikat-policije-sledece-nedelje-eksperimentalno-testiranje-5-g-mreze/
  

https://www.youtube.com/watch?v=I32y_0Qgb8o  

https://www.dailymail.co.uk/news/article-8269107/Germany-sees-rate-infection-increase-easing-lockdown.html
  


=== 2 ===

Pročitaj takodjer:

e-PROSVJED SSSH: RADNICIMA HVALA – ALI PRVO PRAVA! (29. travnja 2020.)
http://www.srp.hr/e-prosvjed-sssh-radnicima-hvala-ali-prvo-prava/  i
http://www.sssh.hr/hr/vise/nacionalne-aktivnosti-72/e-prosvjed-sssh-radnicima-hvala-ali-prvo-prava-4332

PRVOMAJSKI E-PROSVJED – SAMO PRVI KORAK (1. svibnja 2020. / SRP)
http://www.srp.hr/prvomajski-e-prosvjed-samo-prvi-korak/


http://www.srp.hr/kapitalizam-najgori-od-svih-virusa/

Kapitalizam, najgori od svih virusa

30. travnja 2020. / SRP

Prvi maj ove godine slavimo u okolnostima koje ne dozvoljavaju radničke povorke 
koje se slijevaju na neko centralno mjesto u gradu na kojem radnice i radnici 
tradicionalno slave Praznik rada. Sindikat je ponudio alternativu, e-prosvjed, 
u koji ćemo se uključiti jer razloga za prosvjed je na pretek.

Svake godine, radnike uz čestitke podsjećamo da je Prvi maj dan sjećanja na 
prošle radničke borbe, ali i dan iskazivanja spremnosti i odlučnosti da se 
borba nastavi. Na našim se prostorima kotač povijesti zavrtio unatrag, radnici 
su izgubili prava koja je socijalizam podrazumijevao pa se sad za svoja prava 
moraju ponovo izboriti. Borba neće biti laka, posebno ne u situaciji suzbijanja 
korona-zaraze i otklanjanja njenih ekonomskih posljedica, ali ne smijemo 
dozvoliti da se teret krize prebaci na radnike, a da se privilegirani izvuku 
neokrznuti.

Pandemija koronavirusa je zdravstveni problem koji je, zbog načina na koji smo 
suzbijali širenje zaraze, postao vrući ekonomski problem.. Nedavno smo u jednoj 
objavi upozorili na namjeru Vlade da teret korona-krize svali na radnička 
pleća, da rezanjem plaća zaposlenima u javnim i državnim službama pokrije 
gubitke koje je pretrpio privatni sektor obustavom ili ograničenjem poslovanja. 
U međuvremenu smo mogli pratiti napade, što raznih stručnjaka, što nekih 
novinara, na sindikate, u kojima se jasno pokazalo da robovanje neoliberalnim 
dogmama u našem društvu ne popušta, ali i da je stalno ponavljana laž u glavama 
većine postala istina: jedna je anketa pokazala da čak 70 % ispitanika uglavnom 
ili potpuno podržava smanjivanje plaća u javnom sektoru (bez zadiranja u 
primanja zdravstvu, policiji, vatrogascima i vojsci). Propaganda je, očito, 
učinila svoje.

Činjenica je da se neki dijelovi javnog sektora koriste za klijentelističko 
zapošljavanje, da birokracija nepotrebno buja u besmislenim županijama, daleko 
prevelikom broju općina i raznoraznim agencijama i direkcijama, ali to nije 
problem ni radnika, ni njihovih sindikata, nego vlasti. Otkako je samostalne 
Hrvatske, sve su vlade neka poluizmišljena (ili potpuno izmišljena) mjesta 
popunjavale svojim poslušnicima i vjernim biračima. Svima onima koji ovih dana 
napadaju sindikate (zato što rade svoj posao) može se samo reći da su promašili 
„ceo fudbal“. Da imaju hrabrosti, paljbu bi usmjerili na pravog krivca – na 
onoga tko zapošljava, a to su oni koji su na vlasti.

Neselektivni napad na zaposlene u javnim i državnim službama tako razotkriva 
kukavičluk napadača, ali i zacementiranost njihovih umova. „Nedostatak 
sredstava u proračunu može se riješiti samo rezanjem plaća u javnom sektoru.“ 
Sve ostalo njima je nezamislivo. Nezamislivo je dirnuti u sredstva koja se 
izdvajaju za vojsku da bi Hrvatska ispunila obaveze prema NATO savezu koji od 
pada „željezne zavjese“ nema pojma čemu služi i očajnički pokušava naći razlog 
svog postojanja. Izdvajanja za NATO će se postupno povećavati dok ne dosegnu 2% 
BDP-a – prema željama Donalda Trumpa. Toliko o našem suverenitetu. A kad smo 
već kod profućkanog suvereniteta, tu su i Vatikanski ugovori – koliko sramotni, 
toliko izgleda i nedodirljivi. Zbog dodvoravanja (pristojno rečeno) Katoličkoj 
crkvi, vlast se ne usudi ni pomisliti na nešto tako blasfemično, iako u jednom 
od Ugovora stoji „Ako bilo koja od visokih ugovornih strana bude smatrala da su 
se bitno promijenile prilike u kojima je sklopljen ovaj Ugovor i da ga treba 
mijenjati, započet će pregovore o prilagodbi novim okolnostima.“ A prilike su 
se promijenile, itekako promijenile – ali se u to neće dirati, oplest će se po 
plaćama u javnom sektoru.

Neoliberalne bi škare rezale po javnom sektoru ni ne pomišljajući da se dotaknu 
visokih primanja u privatnom sektoru ili štednje.. Prema podacima HNB-a, na 
računima banaka čami 200 milijardi kuna štednje, od toga 75 milijardi su 
depoziti velikih štediša, onih s dovoljno velikim primanjima da im životi ne 
ovise o ušteđevini. Dio te štednje mogao bi se pretvoriti u državne obveznice. 
Slično bi se moglo napraviti i s visokim primanjima pojedinaca u privatnom 
sektoru: iznad određenog iznosa, plaća bi im se mogla isplaćivati u državnim 
obveznicama ili, kasnije, u euroobveznicama, kad se i ako se klimava Europska 
unija oko toga uspije dogovoriti. To bi bio udar na privatna primanja u istoj 
mjeri u kojoj bi samovoljno rezanje plaća u javnim i državnim službama bio udar 
na privatna primanja.

NATO, Vatikanski ugovori, visoka primanja, štednja… Do nužno potrebnih 
sredstava može se doći i ukidanjem drugog mirovinskog stupa (koji se pokazao 
promašenim), proporcionalnim smanjenjem povlaštenih mirovina i na mnoge druge 
načine. Sve ovisi o političkoj volji. Tko će snositi teret krize nije 
ekonomsko, nego političko pitanje. U krizi 2008., političke odluke su 
pogodovale bankama i financijskim institucijama, krupnom kapitalu. Cijeli je 
teret krize prebačen na radnike. Ne smijemo dozvoliti da se to ponovi. Kriza ne 
smije biti povod za naš uzmak nego za napad: ovoga puta neka plate 
privilegirani. Treba nam nova organizacija cijelog društva, sve do 
nacionalizacije bankarskog sustava i strateških industrija. Ako je to postalo 
zamislivo u mnogim kapitalističkim zemljama (Emmanuel Macron predviđa da će 
morati nacionalizirati većinu industrija), krenimo i mi u tom smjeru i 
prestanimo razmišljati samo o rezanju plaća.

Socijalistička radnička partija svim radnicama i radnicima čestita Praznik rada 
uz poziv na otpor sustavu u kojem radništvo uvijek gubi. Organizirajmo se i 
solidarizirajmo, ne dozvolimo da nas razdvajaju na radnike u privatnom i javnom 
sektoru. Budimo jedinstveni i uzvratimo udarac sustavu koji očekuje da šutke 
trpimo nepravdu i bijedu. Nije vrijeme za šutnju, vrijeme je za buku i bijes, 
vrijeme je da se jasno i glasno kaže istina: kapitalizam je najgori od svih 
virusa. On ne uništava pojedinačne organizme, on uništava cijeli planet. On ne 
stvara jednu krizu, krize su njegov sistemski uzorak, a eksploatacija radništva 
njegova temeljna pretpostavka. Promjena sustava je za radništvo jedino 
rješenje, jedini pozitivni ishod, jedina dalekosežna vizija.

Smrt kapitalizmu, sloboda radništvu! To je naša prvomajska poruka..

Vesna Konigsknecht


=== 3 ===

Pogledaj takodjer:

Prvomajsko obraćanje Generalnog sekretara NKPJ druga Aleksandra Banjanca (NKPJ 
SKOJ 1.5.2020.)
VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=lBKHyAlz2NY


http://nkpj.org.rs/2020/05/01/prvomajski-proglas-nkpj-i-skoj-a/

PRVOMAJSKI PROGLAS NKPJ I SKOJ-a

01/05/2020  

Nova komunistička partija Jugoslavije (NKPJ) i Savez komunističke omladine 
Jugoslavije (SKOJ) radnom narodu Srbije najsrdačnije čestitaju 1.maj, Dan 
međunarodne solidarnosti radničke klase!

Opaka zaraza, korona virus, onemogućila je proletarijatu širom sveta, pa tako i 
u Srbiji, da kao i svake godine, uličnim manifestacijama obeleži svoj veliki 
praznik i izrazi protest protiv buržoaskog varvarizma i ostvarivanja enormnih 
profitnih stopa krupnog kapitala eksploatacijom tuđeg rada.

S obzirom da usled epidemije korona virusa i policijskog časa koji je na snazi, 
NKPJ i SKOJ  ovoga puta 1.maj, ne mogu da obeleže uobičajenim uličnim maršem, 
naša Partija i njen omladinski Savez  pozivaju radne ljude Srbije da proslave 
veliki praznik proletarijata isticanjem crvenih zastava ili drugog znamenja na 
svojim terasama i prozorima. NKPJ i SKOJ pozivaju radnike, seoski proletarijat, 
studente, penzionere, omladinu i poštenu inteligenciju da u petak 1.maja tačno 
u 12 sati istaknu crvena znamenja (zastave, marame, tkanine) na svojim terasama 
i prozorima i sa muzičkih uređaja, računara ili telefona intoniraju radničku 
himnu „Internacionalu“.

NKPJ i SKOJ od predstavnika krupnog kapitala i buržoaske vlasti zahtevaju da ne 
 ugrožavaju zdravlje radnika tokom opake epidemije korona virusa i da ne 
pokušavaju da teret nadolazeće ekonomske krize prebace na pleća proletarijata 
kroz otpuštanja i smanjenje plata. Zdravlje ljudi koji žive od svoga rada je 
važnije od profita kapitalista i stoga nikako ne treba dozvoliti da se radni 
narod masovno vrati u fabrike, rudnike i preduzeća sve dok korona virus ne bude 
u potpunosti suzbijen. NKPJ ističe da je buržoaska Vlada Srbije napravila 
veliku grešku što nije primenila meru zabrane rada celokupne privrede na 14 
dana u cilju borbe protiv korona virusa i što su neke industrijske delatnosti 
delovale gotovo bez prekida, pa tako i u doba najjačeg talasa epidemije, kao 
što je primera radi građevinarstvo. NKPJ ističe da je Krizni štab za borbu 
protiv korona virusa načinio veliku grešku što nije zabranio rad fabrici Jura u 
Leskovcu nakon što se nekoliko radnika razbolelo od korona virusa već umesto 
toga preporučio da nastavi sa proizvodnjom u smanjenom kapacitetu i pored 
protesta zaposlenih opravdano zabrinutih za svoje zdravlje. Nadležni u Srbiji 
su počinili veliku nepravdu kada su uhapsili Slavišu Pajovića, hrabrog radnika 
Jure u Rači koji se usprotivio radu te fabrike u nesigurnim uslovima korona 
virusa na čemu sramno insistira eksploatatorski južnokorejski privatni 
poslodavac. Jedan od zahteva ovogodišnjih prvomajskih manifestacija radnog 
naroda je momentalno odbacivanje svih optužbi protiv heroja radničke klase 
Slaviše Pajovića! Progresivni radnički pokret ne sme dozvoliti da osioni 
privatni poslodavci teraju radnike da ugrožavaju živote zarad profitnih stopa a 
buržoaska vlast hapsi proleterske tribune poput Slaviše Pajovića!

Potpuno je jasno da će svetska buržoazija i tokom nastupajuće ekonomske krize, 
kao što je bio slučaj i sa onom iz 2008. godine, pokušati da sav teret svali na 
pleća radnog naroda, kako bi sebi obezbedila unosne i lake zarade 
eksploatacijom tuđeg rada i u kriznim uslovima. Osnovni zadatak progresivnog 
radničkog pokreta je da se suprotstavi takvim podlim namerama svetske 
buržoazije.

Kada je reč o Srbiji progresivni radnički pokret ne sme dozvoliti da nijedan 
radnik bude otpušten, da nikom od zaposlenih ne bude smanjena plata i da 
egzistencija radnog naroda ne može biti žrtvovana zarad gramzivosti 
kapitalističkih parazita. Pojedine strane tekstilne firme u Srbiji su već 
najavile svoju likvidaciju kako bi usled nastupajuće krize otišle sa iznetim 
kapitalom iz Srbije i proizvodnju premestile u zemlje sa još jeftinijom radnom 
snagom. Stoga je nužno formirati državna tekstilna preduzeća koja bi otpuštenim 
radnicima iz te industrijske grane ali i onima koji su trenutno bez posla 
garantovala egzistenciju a budžetu svojim poslovanjem dovoljno sredstava za 
zdravstvo, školstvo i socijalnu zaštitu.

Vlada Srbije treba da prestane sa pogubnom politikom subvencionisanja  stranog 
i domaćeg privatnog kapitala već je potrebno da ta sredstva preusmeri na 
jačanje zdravstva. Opaki korona virus je pokazao koliko je opasno zanemariti 
ulaganja u zdravstvo a jedini način da se građani adekvatno i uspešno zaštite 
od pošasti poput korone ali i drugih bolesti je potpuno besplatno zdravstvo. 
Kriza u kojoj smo se našli je pokazala nemoć privatnih zdravstvenih ustanova 
koje u potpunosti treba ukinuti i zabraniti bilo kakvu naplatu medicinskih 
usluga.

Nužno je odmah prekinuti sa pogubnim procesom dalje privatizacije i stečajeva a 
sva već prodata preduzeća treba deprivatizovati a ona koja su otišla u stečaj 
osposobiti kako bi ponovo počela sa radom.

Vlada Srbije treba da zahteva od privatnih poslodavaca koji će dobiti pomoć iz 
državne kase da ne otpuštaju nikog od zaposlenih. Orijentacija da im se 
toleriše otpuštanje do 10 odsto zaposlenih i onih koji nisu zaposleni za stalno 
je pogrešna i pogubna i neće sprečiti već će naprotiv motivisati krupni kapital 
da otpušta kako bi povećao svoje profitne stope. Obećanu pomoć od 100 evra 
građanima treba povećati na daleko veću sumu koju će da dobiju samo zaposleni 
sa primanjima do 600 evra, od kojih najviše treba da dobiju oni koji imaju 
najmanje plate i socijalno ugroženi. Buržujima i povlašćenoj srednjoj klasi 
pomoć iz budžeta nije potrebna niti je oni stvaraju pa samim tim je ni ne 
zaslužuju. Budžet stvara radni narod i samo on ima pravo na novčanu pomoć u 
nastupajućoj ekonomskoj krizi.

Dа bi se radni narod učinkovito i organizovano suprotstavio antinarodnim merama 
buržoazije u nastupajućoj ekonomskoj krizi neophodno je formiranje ujedinjenog 
Narodnog fronta, sačinjenog od pripadnika radničke klase, seoskog 
proletаrijаtа, studenаtа, penzionerа, omlаdine, nezаposlenih, Jugoslovenа i 
poštene inteligencije. Samo ujedinjeni, organizovani i borbeni, potlаčeni u 
Srbiji mogu se  izboriti zа svoju egzistenciju i osnovnа prаvа!  

Živeo 1. maj – Dan međunarodne solidarnosti radničke klase!

Korona je virus – kapitalizam je pandemija!

Ovu krizu ne plaćamo mi!

Proleteri svih zemalja, ujedinite se!

Sekretarijat Nove komunističke partije Jugoslavije,

Sekretarijat Saveza komunističke omladine Jugoslavije,

Beograd,

01. 05. 2020.


=== 4 ===

Pročitaj i pogledaj takodjer:

PANDEMIJA I TEHNOLOGIJA (Kajzer Soze / KS)
http://www.komunistisrbije.rs/pandemija-i-tehnologija/

KOMUNISTI SRBIJE IPAK OBELEŽILI PRAZNIK RADA (1.5.2020.)
https://www.facebook.com/105136157821072/posts/122799316054756/?sfnsn=mo


http://www.komunistisrbije.rs/prvi-maj-i-kovid-19/

Prvi maj i Kovid – 19

U Srbiji je 1. maja na snazi policijski čas zbog epidemije Kovida 19 tako da 
radničkih protesta neće biti. Protest a ne roštiljanje je poziv koji je partija 
Komunisti Srbije svake godine upućivala radnicima. Odziv radnika je bio 
katastrofalan. Dok su stotine hiljada radnika roštiljali na izletištima, u 
centru Beograda je protestovalo par hiljada radnika, a bilo je godina kad se 
skupilo samo nekoliko stotina radnika. Pozivom na protest smo samo ponavljali 
odluku koju je na Engelsovu inicijativu 1889. godine doneo Prvi Kongres Druge 
Internacionale da se svakog 1. maja održavaju demonstracije dok god  radnici ne 
izbore pravo na dostojanstven život i rad. Takođe na svim međunarodnim 
skupovima, Komunisti Srbije afirmišu stav da datume iz revolucionarne prošlosti 
imaju pravo da proslavljaju samo komunisti iz zemalja socijalizma, dok 
komunisti iz kapitalističkih država imaju obavezu da te datume obeleže 
protestima. Nikada nećemo zaboraviti 40 000 hrabrih radnika Čikaga koji su u 
maju 1886. godine  demonsrtrirali revoltirani malim nadnicama, smenama od 12 do 
čak 18 sati i životom na ivici egzistencije.

Neverovatno je da je svest radničke klase pre 130 godina bila na daleko višem 
nivou nego danas. Radnička klasa je bila revolucionarna. Razlog je jednostavan, 
iako su radnici bili neobrazovani imali su revolucionarnu avangardu. Samo 31 
godinu posle demonstracija u Čikagu boljševici su u Rusiji izvojevali Veliku 
Socijalističku Oktobarsku Revoluciju. Danas u Srbiji 30 godina posle rušenja 
Samoupravnog socijalizma radnička klasa je integrisana u kapitalistički sistem. 
Radnici su podlegli antikomunističkoj histeriji i propagandi, uplašeni za svoju 
egzistenciju, bespogovorno izvršavaju naloge svojih gazda.Ipak budimo 
samokritični glavni razlog što radnička klasa nije revolucionarna je 
nepostojanje snažne revolucionarne avangarde. Komunistički pokret nije masovan 
i karakteriše ga nejedinstvo. Sve je više organizacija sa komunističkim 
predznakom, koje postoje samo na društvenim mrežama čime se stvara konfuzija 
među radnicima i ostalima građanima. Neke su čak napustile revolucionarni 
Marksizam- Lenjinizam i zagovaraju pravoslavlje i saradnju sa buržoaskim 
partijama, dok su neke oportunističke i žele da učestvuju na buržoaskim 
izborima iako je Lenjin govorio da pravi komunisti moraju da se oslobode 
parlamentarnih iluzija. Komunisti Srbije kao sledbenici KPJ, koja je sa 
Maršalom Titom na čelu oružanom revolucijom srušila kapitalizam, afirmisaće kod 
radničke klase kao i do sada, pozivajući se na Marksa i Lenjina,  
revolucionarni metod kao jedini način za rušenje kapitalizma.

Danas u jeku epidemije Kovida – 19, svedoci smo da su radnici najugroženiji. 
Ugroženo je njihovo zdravlje, uslovi rada, njihove plate. Svedoci smo kako su 
kvalitetno i besplatno zaštićeni poslanici u Skupštini Srbije, dok običan narod 
opremu za zaštitu teško i veoma skupo plaća. Kako li je bilo na početku 
epidemije lekarima i medicinskim sestrama koji su lečili zaražene kada nisu 
imali adekvatnu opremu. U riziku su bili i prodavci u marketima, policija, 
vojska i svi koji su bili na poslu u protekla dva meseca. Država je 
demonstrirala svoju nesposobnost pošto je imala vremena da se kvalitetno 
pripremi. Istina je da su samo socijalističke države bile dobro pripremljene i 
da su adekvatno zaštitile stanovništvo. Danas je u Srbiji oko 120 000 radnika 
na prinudnom odmoru a hiljade radnika je ostalo bez posla. Tačan broj se ne zna 
zbog ogromnog broja radnika koji rade na crno i onih kojima je istekao ugovor o 
radu. Komunisti ne smeju da ćute, moraju da budu glasni i da reaguju na svaku 
nepravdu prema radnicima.

Partija Komunisti Srbije kao pripadnik Svetskog komunističkog pokreta na 
Međunarodni Praznik Rada solidariše se sa radničkom klasom celog sveta ne 
zaboravljajući sećanja na dostignuća a naročito žrtve koji su pripadnici 
komunističkog i radničkog pokreta podneli u borbi za vlast radničke klase.


Rispondere a