Blic, 2. jun 2001.
Ratko Knezevic, nekadasnji sef trgovinske misije Crne Gore u
Vasingtonu, o optuzbama da stoji iza tekstova o "duvanskoj mafiji"
IMAM SVE DOKAZE PROTIV MAFIJASA
Pise: K. Kapisoda
BEOGRAD - Komentarisuci informaciju da njegovo izrucenje, zajedno s
Ratkom Djokicem, MUP Srbije trazi od Crne Gore, Ratko Knezevic,
nekadasnji sef trgovinske misije Crne Gore u Vasingtonu, kaze u
telefonskom razgovoru za "Blic" da je to "apsolutna zloupotreba
ovlascenja MUP-a Srbije i Crne Gore".
- Nikada nisu reagovali ovako brzo, u roku od tri dana, pa zato
opravdano sumnjam da su neki ljudi iz oba MUP-a u dosluhu, ili da
direktno rade za Stanka Subotica. Necuveno je da se po privatnoj
krivicnoj prijavi raspisuje potraga za nekim. To se, koliko znam, cini
samo kada se osoba ne odaziva na sudski poziv. Ipak, moguce je da
traze moju adresu, mada sam je dostavio preko svog advokata u Beogradu
- rekao je Knezevic.
Posle tekstova u zagrebackom "Nacionalu", u kojima je Srecko Kestner
imenovao Stanka Subotica Caneta kao sefa balkanske mafije za sverc
cigareta, u kojem ucestvuju i pojedinci iz vrha crnogorske vlasti,
Subotic je ovih dana podneo prijavu da je Knezevic od njega zahtevao
1.600.000 maraka.
- Kada je 1995. godine dosao u Crnu Goru, Subotic je iznajmljivao
skutere na plazi u Miloceru gde se kupao Milo Djukanovic. Koliko znam,
tada je svercovao nekakve cevi iz Makedonije. Sada, posle sest godina,
javno kaze da ima 100 miliona maraka. Valjda je svima jasno o cemu se
radi. A ukoliko je tacan podatak koji je Kestner izneo u "Nacionalu",
da u Crnu Goru mesecno udje izmedju sto i dvesta hiljada kartona
cigareta, sigurno je da 600.000 Crnogoraca toliku kolicinu ne mogu da
popuse. Dakle, cigarete se distribuiraju dalje, a Cane Subotic se bori
za monopol u svercu - tvrdi Knezevic.
- Imam dokaze da su racun gospodina Subotica i racun MUP-a Crne Gore
jedan isti racun. Poznata su mi i imena firmi, brojevi privatnih i
poslovnih racuna lica umesanih u ova krivicna dela. Moj zagrebacki
advokat Cedo Prodanovic vec je podneo krivicnu prijavu protiv Subotica
zbog ugrozavanja moje bezbednosti i pretnje smrcu - rekao je Knezevic.
Prema Knezevicevom objasnjenju, cilj dovodjenja njega u vezu sa
svercom cigareta i reketiranjem Subotica je pokusaj zamene teza i
skretanja paznje sa eventualne istrage o tacnosti navoda iz
"Nacionala". On istice, da je od bivseg prijatelja Mila Djukanovica
jos u februaru pismom trazio zastitu, "jer je Subotic njegov veliki
prijatelj".
- Bilo je normalno da trazim zastitu od predsednika Djukanovica. Nisam
je dobio, nego se otislo jos dalje u medijskoj harangi prema meni i
mojoj familiji. Nikada nikog nisam mrzeo, jer nisam takav covek. Sada,
kada su me optuzili, prosto moram da se branim - kaze Knezevic i
uverava da "nekome u Beogradu to odgovara - a to su Subotic i njegovi
partneri".
- Zbog svega sto se desava, uputicu pismo parlamentima Crne Gore i
Srbije i traziti zastitu. Predlozicu im i da formiraju parlamentarne
komisije koje ce utvrditi sve cinjenice. Afera sa svercom cigareta je
otkrivena, i vidi se kako se na racun budzeta Srbije i Crne Gore
enormno bogate pojedinci u kratkom vremenskom roku. To jeste politicka
prica jer pokazuje istinu o organizovanom kriminalu koji je alfa i
omega svih politickih desavanja na nasim prostorima u poslednji deset
godina - izricit je Knezevic.
On tvrdi da je Ratka Djokica video jednom pre dve godine i da s njim
"nema nista", kao i da je Srecka Kestnera, poslovnog partnera Stanka
Subotica, video samo jednom pre pet godina. Za tvrdnju da licno on
stoji iza tekstova u "Nacionalu", Knezevic kaze da je takva ocena
zasnovana samo na cinjenici da je sa Ivom Pukanicem, direktorom
"Nacionala", prijatelj vec 20 godina. Na pitanje da li je, kako je dan
uoci ubistva izjavio Blagota Sekulic, da je kampanju protiv Subotica i
crnogorskih vlasti pokrenuo upravo on po nalogu neke tajne sluzbe,
Knezevic odgovara da "nikada ni s jednom tajnom sluzbom nije imao
veze". - Imam kontakte sa stranim vladama. Ja sam, uostalom, bio na
celu crnogorske trgovinske misije u Vasingtonu - kaze Knezevic, uz
opasku da ce nastojati da "svim legalnim, pravnim i medijskim
sredstvima dobije rat koji mu je nametnut od najveceg svercera na
Balkanu i Evropi i njegovih partnera". Na kraju, Knezevic kaze da ga i
posle svega "do sada niko ni o cemu nije zvanicno obavestio, a da ce
se, kada dobije poziv, "uredno prijaviti sudu kada bude mogao".
- To isto ocekujemo ja i moj zagrebacki advokat Cedo Prodanovic od
Stanka Subotica. Ocekujemo da ce pred zagrebackim sudom, posto je on
hrvatski drzavljanin, odgovoriti na moje optuzbe i sumnje - kaze
Knezevic.
Zahtev MUP-u Srbije
Kako "Blic" saznaje, Javno tuzilastvo je zatrazilo od MUP-a Srbije da
proveri navode iz krivicne prijave protiv Ratka Knezevica i Ratka
Djokica, a srpska policija je zbog ubistva Blagote Sekulica u Budvi od
MUP-a Crne Gore zatrazila odgovarajuce podatke.
Vijesti, 2. jun 2001.
Uoci Glavnog odbora SNP-a: Bulatovic: Neka Amfilohije javno saopsti da
ni pseto ne bi predao Hagu, pa poslije neka kaze da taj zakon treba da
podrzimo
Pise: R.V.
Podgorica - Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije ukljucio se u
pritisak na lidera SNP Predraga Bulatovica kako bi ga "slomili" da
njegova partija podrzi DOS-ov zakon o izrucenju gradjana SRJ optuzenih
za ratne zlocine Haskom tribunalu. O tome je clanove Opstinskog odbora
SNP Podgorica predsjednik stranke obavijestio na visecasovnoj sjednici
koja je odrzana u cetvrtak kasno uvece. Kako su "Vijestima" prenijeli
neki od ucesnika sjednice, Bulatovic je vrlo otvoreno govorio o
pritiscima Kostunice, Djindjica, Batica i drugih celnika DOS-a, zatim
vrha Narodne stranke, kao i americkog ambasadora u Beogradu Vilijema
Montgomerija. Bulatovic je tom prilikom saopstio da je bio i kod
mitropolita Amfilohija koji ga je ubjedjivao da SNP mora glasati za
zakon, iako on licno "ni pseto ne bi izrucio Hagu", a kamo li
Slobodana Milosevica koji se, po mitropolitu, za vrijeme NATO agresije
viteski borio.
- Necu vise da razgovaram u cetiri oka. Neka mitropolit javno saopsti
da ni pseto ne bi predao Hagu, pa poslije neka kaze da taj zakon treba
podrzati - prenio je izvor "Vijesti" Bulatoviceve rijeci na sjednici.
Vreme, 31. maj 2001.
Stanje stvari
TRECI COVEK
Za razliku od Miloseviceve, Coviceva formula je civilna, ne polazi se
od pucanja kao prvog i osnovnog nacela, kao cilja do kojeg svaki spor
mora dovesti
Pise: Stojan Cerovic
Nebojsa Covic vraca se kuci kao pobednik. U neka bolja vremena za tu
priliku bio bi uprilicen ceremonijalni docek, a Covicu ne bi izmakla
titula kneza od Bujanovca, viteza od Cerevajke, ili nesto slicno. Ovo
je prva srpska pobeda posle ko zna koliko vremena, ali nikome izgleda
nije do slavlja i veselja, posto su u medjuvremenu mnogi katastrofalni
porazi trijumfalno proslavljeni i opevani. Osim toga, neko ce reci da
ovo bas i nije bila prava pobeda, nije bilo velikog boja i pogibije,
nego vise diplomatskog natezanja, a ne moze se reci ni da su na
dobitku samo Srbi, nego i Albanci, barem civili.
Ovde je u pitanju toliko sustinska promena ponasanja da to predstavlja
bolju vest i od samog Petog oktobra. Ono sto je dobijeno ili spaseno
nije samo to parce teritorije koje ne izgleda veliko, pogotovu ako se
setimo sta sve nije u Srbiji a bilo je planirano, od Karlobaga nanize.
Dobili smo, pre svega, drugi obrazac resavanja problema. Za razliku od
Miloseviceve, Coviceva formula je civilna, ne polazi se od pucanja kao
prvog i osnovnog nacela, kao cilja do kojeg svaki spor mora dovesti.
Postupajuci suprotno u Beogradu uvrezenom uverenju da su u sporovima s
Albancima od najvece vajde istorijske knjige, narodne pesme, Crkva i
Akademija nauka, Covic se usudio da ode na teren i ostane tamo koliko
god je bilo potrebno. Vec time je prekrsio prvo pravilo koje je
glasilo: ne prilazi blizu jer ces doci u iskusenje da poverujes ocima
umesto mitu, pa neces nista shvatiti. Bivsi gradonacelnik Beograda
pristupio je svojem zadatku hladno i trezno, kao da je u pitanju
komunalni problem, a ne sama sustina nacionalnog bica.
Usudio se da u obzir uzme pre svega zateceno stanje, a ne neku tacku u
vremenu gde se dodiruju i mesaju istorija i legenda. Imao je pred
sobom zive ljude, Srbe, Albance, civile, vojnike, zene, decu, i nije
zazmurio da bi video samo vecne neprijatelje. Umeo je da napravi
razliku izmedju onih koji pucaju i onih koji se plase i da svakome
posalje poruku kakvu zasluzuje. To je bio slucaj na kojem je Srbija
morala da pokaze medjunarodnim faktorima kako ume da se uzdrzava od
prekomerne sile i gradi medjunacionalno poverenje, a kriterijumi su
sigurno bili posebno strogi.
Polozili smo, to jest Vlada, odnosno Covic, i taj uspeh je verovatno
vredniji od bilo cega drugog sto je nova vlast do sada uradila, jer
sve drugo je bilo lakse. Covic nije propustio nijednu priliku da
napravi dobar gest prema Albancima. Posto je poginuo jedan od
gerilskih vodja 'kapetan Lesi', Covic se setio da pohvali njegov
doprinos resenju problema, sto je impresivno, ne kosta nista a mnogo
donosi i vodi ka pomirenju. Izgleda lako i prosto, ali takve stvari
ovde odavno niko nije radio.
Mada se svi ovde jos uglavnom uzdrzavamo od pohvala bilo kome, Covic
svakako oseca da se iz juzne Srbije vratio na velika vrata i da se
njegova rec sad malo bolje slusa. Mora biti da su mu i ambicije
porasle, ali za sada se ne vidi da svoj uspeh zeli hitno da namaze na
hleb. Naprotiv, kao da mu je malo terenskih poslova, pojavljuje se s
nekim idejama za Kosovo i kao da se kandiduje da i to resi. Pominjanje
podele, makar samo u formi entiteta, ovde iz misterioznih razloga jos
zvuci bogohulno, ali ako ni Covic sad ne moze ili ne sme da krajnje
odlucno i jasno lansira tu ideju i pridobije opstu podrsku za to, onda
je stvar prilicno beznadezna.
Moze biti da je kosovsko pitanje za Srbe ipak toliko bolno i toliko
optereceno mitskim naslagama da se oko toga nikad, ni s kim nece moci
razlozno pregovarati, nego ce morati da se izgubi u celini, konacno i
neopozivo. Ako ni Covic posle uspeha u juznoj Srbiji, ni DOS posle
totalne pobede, neugrozen i neosporen, nisu u stanju da kazu da je
Kosovo izgubljeno, da se mozda moze zadrzati samo jedno malo parce i
da i oko toga treba uporno pregovarati, onda na toj temi svi ostajemo
Milosevicevi zarobljenici.
Sad kad se pokazao i stekao izvesno poverenje i Albanaca i
medjunarodnih faktora, Covicu bi trebalo dati odresene ruke da se
oproba i na Kosovu. Ali, ako od toga ne bude nista, ako se Covic
okrene prestonickoj politici, moglo bi se pokazati da je u
medjuvremenu postao treci covek Srbije. Pitanje je, naravno, da li
Srbiji uopste treba treci covek ili su joj i dva premnogo, pa ce jedan
morati da se skloni.
Ako vec niko nema zivaca da izdrzi ovu mirnu koegzistenciju, ovo
dosadno nenapadanje izmedju Djindjica i Kostunice, ako se njihov sukob
na sve strane prorice i prizeljkuje, ako se, dakle, pokaze da se ne
moze izbeci, onda mi se cini da bi faktor Covic morao postati vazan i
koristan. On nema veliku stranku, a i to sto ima zove se Demokratska
alternativa, sto ne znaci skoro nista i ne uklapa se u poznate
ideoloske kategorije. To znaci da je Covicev politicki profil veoma
neodredjen, sto je u neskladu s njegovom novostecenom tezinom i
prestizom. On bi mogao biti blizak i Djindjicu i Kostunici, a jos
lakse bi mogao stajati za sebe, kao treca noga, kao neko ko je van tog
spora, ali je covek za najteze zadatke.
Da li bi Covic mogao da dobije ili izbori ulogu stabilizatora koji se
pomera izmedju dve strane, odrzava ravnotezu i spasava DOS dokle god
ga treba spasavati? Ako je potrebno, on bi to valjda umeo, mada
politicke igre znaju da budu mnogo zamrsenije od svega s cim je imao
posla oko Preseva i Bujanovca. Sta ako se uskoro s uzdahom seti tih
lepih vremena kad se jurcao po sumarcima s kapetanom Lesijem?
> Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
Lista: [EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
