Ekonomist, 04. jun 2001.
Da li je dinar precenjen
Marka koja sve manje vredi
Pise: Vlastimir Stevanovic
U nestabilnoj privredi, poput nase, nijedna politika kursa ne moze
pomiriti dva oprecna cilja: mora se zrtvovati ili makroekonomska
stabilnost ili konkurentnost izvoza - Moze li se plivajucim pojasom
(crawling band) popraviti neka losa svojstva sadasnjeg prljavo
plivajuceg kursa (dhirty float)?
Da li je dobro sto je dinar (u tekucim transakcijama, doduse)
konvertibilan i sto vec mesecima ne menja odnos prema nemackoj marki,
a time i prema ostalim valutama? Kako su u zivotu, a pogotovu u
ekonomiji, retke "crno-bele" situacije, odgovor zavisi od toga kome je
pitanje postavljeno. Grupaciji potrosaca trebalo bi da odgovara jaka
nacionalna valuta. Prodavcima koji su upuceni na inostrana trzista
nikako ne prija okolnost da se dinar, i pored ovogodisnje inflacije od
16,5 odsto (april/decembar) i dalje menja u istom odnosu za DEM kao i
pocetkom godine. Dakle, misljenja su, po definiciji, podeljena u
zavisnosti od ekonomskog interesa. Cinjenica da je u aprilu doslo do
pada izvoza od 30,2 odsto u odnosu na mart, donekle je pojacala
argumente onih koji smatraju da odnos dinara prema marki nije realan.
Medjutim, to sto je martovski izvoz od 188,5 miliona dolara bio
najvisi od decembra 1998. godine - moze posluziti i za suprotnu
tvrdnju: da kurs prakticno i nije opredeljujuci faktor za obim prodaje
jugoslovenske robe na inostranim trzistima.
Ovaj poduzi uvod imao je za cilj jedino da ukaze da je prica o
politici kursa, pogotovo u ekonomiji kakva je jugoslovenska, izuzetno
zamrsena i gotovo - rasomonska.
Reforma ili populizam
"Prema mojim proracunima, kurs je od 5. oktobra do danas aprecirao za
60 odsto. Drugim recima, tek nivo kursa od oko 45 dinara za nemacku
marku izjednacio bi polozaj izvoznika sa onim koji su imali pre osam
meseci", kaze na pocetku razgovora za Ekonomist magazin Danica
Popovic, profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu. To prakticno
znaci da svako ko se bavi spoljnotrgovinskim poslom, a u mogucnosti je
da bira sta ce raditi sa svojim novcem, preferira uvoz, a ne izvoz.
"Nejasno je zbog cega se kurs, koji je zvanicno proglasen plivajucim,
stalno drzi na istom nivou od 30 dinara za nemacku marku. Ova
situacija pomalo podseca na onu koju smo imali sa prethodnim
ekonomskim vlastima, osim sto nemamo crno trziste deviza. A
neformalnog trzista deviza, na kome bi iskljucivo ponuda i potraznja
odredjivala odnos dinara prema stranim valutama, nema zbog snaznih
deviznih rezervi, nastalih pre svega iz donacija", objasnjava Danica
Popovic. "Da li je ovakva oficijelna politika kursa pametna? To treba
svako sam da zakljuci na osnovu sledecih argumenata. Prvo, zadatak
kursa, kao instrumenta ekonomske politike, je da odrzava
makroekonomsku stabilnost i, drugo - da bude konkurentan za izvoz.
Veliki je problem sto su ta dva cilja kontradiktorna i sto se mogu
ostvariti na bilo kom nivou kursa u - stabilnoj zemlji. Ukoliko
privreda zemlje nije stabilna, kakva god da je politika kursa, zrtvuje
se ili makroekonomska stabilnost ili konkurentnost izvoza. U ovom
trenutku mora se voditi racuna da je posle 5. oktobra doslo do nagle
liberalizacije cena. Zatim, poreska reforma, koja ne predstavlja
toliko objektivni udar na cene, ipak u psiholoskom smislu podgreva
inflaciona ocekivanja. Trece, novi set spoljnotrgovinskih propisa
smanjio je carinske stope generalno, ali ce troskovi uvoza ipak biti
neznatno uvecani zbog promenjenog nacina obracuna placanja dazbina. To
je potencijalno moguci novi udar na cene. Drugim recima, sa troskovne
strane imamo rast cena koji nije izazvan monetarnom politikom, odnosno
pukim stampanjem para bez pokrica. U takvim okolnostima, ekonomske
vlasti ocigledno su se odlucile da zrtvuju konkurentnost izvoznika da
bi odrzale kurs kao neku vrstu monetarnog sidra".
Po misljenju Danice Popovic, ovo je "sumnjivo" pametna politika, posto
nijedna mera koja ugrozava najbolje - nije dobra mera. "Tacno je da bi
korekcijom kursa tako da postane stimulativniji za izvoznike poskupeo
uvoz, ali u njegovoj strukturi jako veliki procenat cini potrosna
roba. Poskupeli bi, doduse, i uvozni repromaterijal i sirovine, ali bi
izvoznicima ovaj trosak - barem onima koji su najbolji - bio
neutralisan povecanim prihodima od izvoza. Cinjenica je i da bi se
korekcija kursa odrazila kao jednokratni porast cena na domacem
trzistu. Medjutim, filozofija reforme podrazumeva da se domaca
preduzeca ucine konkurentnim, da se sagleda ko moze, a ko ne moze
profitabilno da radi. Ako mi stalno nekoga ko se u odredjenom trenutku
nadje ostecen novim merama - a koji je uz to prosecan i nekonkurentan
- i dalje stitimo, onda to nije reforma, onda se to zove populizam.
Reforma podrazumeva pravljenje okruzenja u kome ce onaj ko je zdrav
ili mu je potrebna neka mala sanacija, moci da prezivi. Ostali treba
da promene vlasnika."
Stvar konvencije
Inace, ravnotezni kurs je moguce utvrditi ekonometrijski, ali to nije
previse bitno, kaze Danica Popovic. Kurs je stvar konvencije. Vazno je
da se utvrdi u pravom trenutku i da se koriguje promenama domacih i
inostranih cena, pre svega u zemljama sa kojima se najvise trguje. S
druge strane, jako je vazno sta je prioritet ekonomskih vlasti. "Kada
sedite u fotelji guvernera centralne banke, napominje nasa
sagovornica, morate se tacno odluciti za jedan od dva pomenuta zadatka
kursa - hocete li odrzavati makroekonomsku stabilnost ili hocete da
povecavate konkurentnost izvoza. Najbolja situacija je kada je moguce
pravljenje nekakvog kompromisa: da zrtvujete malo na stabilnosti, da
bi dobili na izvoznoj strani. Koliko mogu da primetim, izgleda da je
strategija ekonomskih vlasti 'krpljenje' makroekonomske politike dok
se ne pokrenu mikroekonomske stvari. Jer, nije nasa privreda
nestabilna zbog politike kursa ili zato sto su porasle cene, vec zato
sto polovina aktivno sposobnog stanovnistva nema posla. U takvoj
situaciji, bilo koja mera sa makroekonomskog nivoa nece dati dobre
efekte".
No i pored ove okolnosti, Danica Popovic smatra da se ipak moglo nesto
vise uraditi da je u politici kursa uveden aranzman plivajuceg pojasa
(crawling band) umesto prljavo plivajuceg kursa (dhirty float). To bi
podrazumevalo postojanje margine od plus-minus pet odsto od zvanicnog
kursa, odnosno ostavljalo bi prostora menjacnicama da u ovom pojasu
same utvrdjuju visinu kursa u zavisnosti od uslova na trzistu. Sta bi
se time postiglo? "Narod bi se privikao na cinjenicu da je kurs
promenljiv, da su devize roba kao i sva druga i da imaju trzisnu cenu.
Zvanicni kurs, odnosno sredisnju tacku, objavljivala bi Narodna banka
mesecno ili svakog drugog meseca. U skladu sa tim pomerale bi se i
cene i kurs. To bi, dakle, bio puzajuci pojas i na taj nacin bi se na
najbolji nacin zadovoljila potreba odrzavanja makroekonomske
stabilnosti, ali i konkurentnosti izvoza. Prljavo fluktuirajuci kurs i
plivajuci pojas razlikuju se jedino u stepenu javnosti. I sto ovaj
drugi aranzman daje bolje rezultate u platnom bilansu, ukupnoj
zaposlenosti i nivou inflacije. Mislim da bi MMF rado prihvatio
politiku plivajuceg pojasa, jer je transparentniji i omogucava lakse
pracenje rada centralne banke. Cini mi se da je izbor prljavog
fluktuiranja zelja domacih kreatora ekonomske politike da sebi
olaksaju posao. Plivajuci kurs zahteva postojanje ekspertskog tima pri
centralnoj banci koji bi se iskljucivo bavio ovim poslom. Verovatno je
to bio razlog sto se guverner odlucio za politiku prljavog
fluktuiranja u ovom trenutku, a da kao srednjorocnu opciju zadrzava
crawling band. Cekamo da ga primeni. To bi omogucilo nekoliko stvari.
Prvo, da ne 'ubijamo' najbolje, a da sacuvamo maksimalnu
makroekonomsku stabilnost. Drugo, oslobodili bi ekonomske vlasti da se
bave pravim stvarima - poput privatizacije i privlacenja stranih
investitora - a ne banalnostima tipa - ko je ostecen, a ko nagradjen
prakticno fiksiranim kursom", smatra Danica Popovic.
Pogresni signali
"Kurs je racun na granici", objasnjava Stojan Stamenkovic, urednik
Mesecnih analiza i prognoza (MAP) Instituta ekonomskih nauka, drugi
sagovornik Ekonomist magazina na temu da li je dinar precenjen. "U
normalnoj trzisnoj privredi, kurs deli privredu na profitabilnu i na
onu koja pravi gubitke. Investira se u profitabilni deo, ostala
preduzeca se gase. Ako stvar zeli da se uprosti, pa se podje od
pretpostavke da je citava privreda ojadjena i da su sva preduzeca u
zoni gubitka zbog kursa, sta moze da se uradi? Moguce je napraviti
devalvaciju od, na primer, 50 odsto i tog trenutka sva izvozna
preduzeca prevesti u profitabilnu zonu. Medjutim, istog trenutka krece
rast cena i to opet vraca vecinu preduzeca u zonu gubitka. Zasto? Zato
sto je nasa privreda zastarela, sa raubovanom opremom, podinvestirana,
ima visak zaposlenih - recju, nekonkurentna. Mi konkurentnost trazimo
u nekim radno intenzivnim granama sa vrlo niskim nadnicama i na
'poroznim' ekoloskim propisima: proizvodnja koja je u razvijenim
zemljama zbog jake ekoloske zastite skupa, ovde moze postati
jeftinija. To je nasa stvarnost", kaze Stamenkovic.
"Postavlja se pitanje da li su nasi izvoznici zasluzili da jedan deo
njih, klizanjem kursa paralelno sa rastom unutrasnjih cena, bude
prebacen u profitabilnu zonu? Mislim da ovo nije pravi trenutak za to.
Sada je momenat kada ocekujemo velika ulaganja, kada treba da pocne
novi investicioni ciklus i bas sada treba praviti trijazu. Nemamo
nikakav kriterijum po kojem bi, u odnosu na efikasnost, postavili
kurs. Racunice po kojima dinar jos moze da aprecira da bi dostigao
nivo iz 1994. godine, kada je startovao Avramovicev program - nisu
merodavne, kao sto nije ni poredjenje sa nivoom kursa od pre 5.
oktobra. Na primer, 8. oktobra je kurs je pao na 20 dinara za marku;
zasto od tog datuma ne bi pravili racunice? Ono sto sada moze da bude
prihvatljivo, to su desavanja na deviznom trzistu. Ako je proglasena
konvertibilnost u tekucim transakcijama i ako nas MMF 'gura' ka punoj
konvertibilnosti, onda se treba toga i drzati. U pregovorima za stand
by aranzman, eksperti MMF-a su racunali da ce ovogodisnja inflacija u
SRJ biti u zoni izmedju 30 i 35 odsto, a da dinar tokom 2001. moze da
'otkliza' prema DEM do 15 odsto. Ako to devizno trziste podnosi, onda
se toga treba i drzati - kako ne bi upropastili sansu i dosli u
situaciju da novi investicioni ciklus pocne sa naopakim kriterijumima.
Znam da je to teska odluka i da neki nasi tradicionalni izvoznici nece
moci da se uklope i profitabilno izvoze. Ali, da li oni mogu da se
uklope i na domacem trzistu?"
Stamenkoviceva analiza govori da u aprilu nije doslo ni do kakve
izvozne katastrofe, jer je prodaja robe na inostranim trzistima
porasla u odnosu na januar i februar. Dogodio se samo netipicni
ekstremni skok u martu i to pre svega zato sto je tada reseno pitanje
famoznog pecata kojim se overava nas preferencijalni izvoz na trziste
EU. Drugim recima, u martu je realizovan izvoz koji je ranije bio
ugovoren. Vazna okolnost za dugorocniju prognozu je cinjenica da je
tokom prvog kvartala ove godine izvoz bio veci nego u poslednjim
mesecima 2000. godine, sto je netipicno sezonsko ponasanje i govori da
dolazi do blagog porasta izvoza. Problem je sto mi nemamo dovoljno
konkurentne robe za inostrana trzista: sa tekstilom i nesto malo
proizvoda prehrambene industrije - zavrsava se nasa izvozna prica.
Inace, Stojan Stamenkovic primecuje da je na zahtev MMF-a iz deviznog
zakona ukinuta odredba o jedinstvenom kursu, pa je, prema tome,
plivajuci pojas vec omogucen, pa i predodredjen. "Kurs se moze
odredjivati na sat, dnevno, nedeljno, mesecno... Drugi je problem sto
banke ne zele da se bave menjackim poslovima. Mislim da se guverner
drzi sadasnjeg rezima iz opreznosti. Narodnoj banci nedostaje tim koji
ce biti sposoban da prati kretanja u ponudi i traznji za devizama.
Sustinsko je pitanje da li i do kog nivoa kursa centralna banka treba
da intervenise na deviznom trzistu? Takav tim trebalo bi da bude
sposoban za jednu kompleksnu makroekonomsku analizu i kratkorocno
predvidjanje, ne duze od sest meseci. Kada se dogodi poremecaj, takav
tim bi morao da meritorno oceni da li je rec o spekulativnom udaru,
sezonskom poremecaju ili je stvarno doslo do neravnoteze. Ako je ovo
trece u pitanju, onda treba pustiti da se kurs formira na visem nivou,
jer bi njegova odbrana predstavljala uludo trosenje deviznih rezervi",
poruka je Stojana Stamenkovica.
Umesto zakljucka: kurs jeste aprecirao, jacanje dinara prema marki
nije dokaz snage ovdasnje ekonomije, vec iznudjen potez. Ali, pitanje
je koliko bi DEM trebalo da kosta da bi nasa preduzeca izvozila uz
profit? I ko bi to i cime morao da plati? Jer, u ekonomiji nema
besplatnog rucka: ili jare ili pare.
Danas, 04. jun 2001.
Intervju
Savezni sekretar za informisanje Slobodan Orlic o dogadjajima u
Socijaldemokratiji, prevarama ili zaverama, medijskoj slici i
buducnosti Federacije
U politici i medijima mora biti casti
Pise: Jasminka Kocijan
"Dolazim sa sudjenja po prijavi gospodina Vuka Obradovica za klevetu
protiv clanova Predsednistva Socijaldemokratije jer smo mi, clanovi
stranke - poslanici, rekli da se necemo pozivati na imunitet. Sudjenje
ide ubrzano i mi mislimo da je nasa obaveza da nadleznim organima
iznesemo sve ono sto nas je i navelo da poverujemo zenama u nasoj
stranci i da zatrazimo ostavku gospodina Obradovica", rekao je na
pocetku intervjua za Danas savezni sekretar za informisanje Slobodan
Orlic.
Kada ste donosili odluku da sa ovom pricom o zlostavljanju zena
izadjete u javnost, sta vam je prolazilo kroz glavu, da li ste imali
predstavu da ce to ici ovako mucno i da ce trajati?
- Trajace, naravno. Ja sam rekao da sa ovim izlaskom u javnost svi
gubimo, mi, stranka, DOS. Jer mediji su jos uvek zaokupljeni aferom, a
ne programskim ciljevima za koje smo se zalagali pred gradjanima
Srbije. Licno i sebe smatram odgovornim sto su danas gradjani Srbije
optereceni time. Moja namera bila je da se ne izlazi u javnost i da te
probleme resimo unutar stranke. Ali dobro znate kako su isli pregovori
sa bivsim predsednikom SD. On je u razgovoru sa najvisim clanovima
rukovodstva ponudio svoju ostavku, potom je povukao da bi se onda
upustio u jednu politicku borbu koja ce, po svemu sudeci, u najvecoj
meri kompromitovati njega samog. Nazalost, osetice to i na svojoj
porodici jer je to bolna strana price. Sa druge strane, kompromitovace
rad u Socijaldemokratiji. Konce vuce Pavic Obradovic
Vi ipak, valjda, poznajete gospodina Obradovica. Otkud taj neocekivani
obrt?
- Ja sam duboko ubedjen da je gospodin Obradovic jedan veoma
inteligentan covek ali po onome sto se sada radi u njegovom
neposrednom okruzenju, bojim se da vise on nije taj koji vuce sve
konce i bojim se da glavni kreator ovog politickog i moralnog
sunovrata gospodina Obradovica jeste, nazalost, njegov rodjeni brat
Pavic Obradovic i mozda jos neko od njegove rodjene brace. Otisli su
korak dalje i opteretili odnose u DOS-u i u Vladi. Na svu srecu, DOS
je pokazao cvrstinu i snagu da ovaj problem resi bez vecih trzavica u
svojim redovima. Gospodin Obradovic je, medjutim, iako je obecao da ce
postovati odluku DOS-a, krenuo u potpunu politicku konfrontaciju
optuzujuci pojedine najvise lidere DOS-a da su mu oni skovali zaveru i
spreman je da tu raspravu sada prebaci i na Skupstinu Srbije.
U medjuvremenu izrecene su mnoge pretnje, neke i fizickim obracunom, a
neke i lisavanjem zivota. Da li se Vi plasite?
- Meni licno niko nije pretio. Prete novinarima. Ali, naravno da se ne
plasim jer bilo je trenutaka mnogo gorih u mom zivotu dok je Milosevic
bio na vlasti. Kada sam strah preboleo za vreme Miloseviceve
represije, od njegovih batinasa, na mitinzima...ja nemam pravo na
strah. Ovo je, nazalost, bila licna prica koja je poprimila politicke
dimenzije i koja govori o moralu nekih ljudi u politici".
Pa kako ste to onda poznavali Vuka Obradovica i za sta se on to borio?
Ko je koga pogresno procenio?
- Pa, prosto ne mozete sebi da objasnite da smo proteklih nekoliko
godina imali zajednicka zalaganja za slobodu medija, slobodu govora i
sva Ustavom zagarantovana prava, a da sada pristalice gospodina
Obradovica meni ni rec ne daju, a urednici lokalne telvizije TOP-3,
Radi Radovanovic, koja me je pozvala, cak prete smrcu. Ja ne zelim da
verujem da iza takvih inicijativa stoji Vuk Obradovic.
Da li je izmedju vas dvojice bilo nekog "normalnog", mirnog kontakta
nakon Vaseg prvog oglasavanja u javnosti o seksualnoj aferi?
- Sa njegove strane bio je jedino kontakt sa Jablanom Obradovicem,
koji se odazvao pozivu, ali za vreme "razgovora", govorio je samo Vuk
Obradovic o zaverama i podmetanjima i to sa velikim oscilacijama u
raspolozenju i taj "razgovor" zapravo, nije dao nikakve rezultate.
A ima li podmetanja i zavere?
- On najbolje zna sta se desilo. Teoriju zavere izmisljaju ljudi tipa
Boze Spasica, da vide mogu li sta da usicare. Kada budu videli da od
toga vise nema nista, bice prvi koji ce pobeci iz njegovog okruzenja.
Meni je zao - kako to gospodin Obradovic ne vidi. Kada je u pitanju
zavera, ne verujem da on licno, ma kako mu sada bilo, zaista veruje u
zaveru jer su oscilacije i u tome velike. Prvo je govorio da iza svega
stoje Djindjic i Mihajlovic. Posle se prebacio na Batica i Panica.
Onda je govorio da iza toga stoje finasijski krugovi u zemlji, pa
mafija u inostranstvu. Sve je, navodno, pokriveno pricom da je njegova
Komisija dosla do nekih saznanja i da mu neko sada smesta.
Zar je iskljuceno da je Komisija na cijem je celu bio gospodin
Obradovic zaista usla u trag kriminalu?
- Vi kada nesto nadjete, vi to onda, pogotovo u slucaju ovakve afere,
objavljujete drugi ili treci dan. On to do dan- danas, iako ga
pozivamo, nije objavio.
Za politicare se, nazalost, ne vezuju cesto osobine poput - postenje,
cast...Gubitak u politici vecina ljudi koji su na vlasti ili visoko
pri vlasti vidi kao borbu na zivot ili smrt. Da li Vi mislite da je to
slucaj i povodom ove afere?
- Gospodin Obradovic je i rekao da je ovo borba na zivot ili smrt.
Rekao je da smo svih nas 15 i moralno i materijalno i politicki i u
svakom smislu unisteni. On je rekao da se 1992. godine predao ali da
sada nema nameru da se preda bez borbe. Ali zaboravlja da su 1992.
godine, kada je napustao vojsku, protivnici bili vojnici, a sada
nagovestava borbu sa zenama. Medjutim, zene su mozda nekada spremnije
i ornije da udju u tu moralnu bitku, potpomognute svojim kolegama koje
imaju nacina da im pomognu.
Zasto je DOS cutao?
- Nazalost, cim je prica procurela u javnost, ispostavilo se da su to
svi lideri DOS-a znali i to odavno.
Zasto ste cutali? Koliko dugo ste u stranci znali za to?
- Ja mogu da kazem da sam takvu prvu pricu cuo 1998. godine. Moram da
kazem da nisam verovao. Jednostavno, tim pricama ja nisam verovao, kao
sto danas, verovatno pola Srbije ne veruje, pa u svemu trazi zaveru i
misli - evo Orlic hoce da ga smeni, Djindjic mu smesta i razbija mu
stranku, neki mafijasi, nazadovoljni radom Komisije mu podmecu...
Ipak, niste mi odgovorili - zasto ste cutili onda kada ste poverovali
u pricu o zlostavljanju? I, kako biste odgovorili na optuzbe upucene
liderima DOS-a koji su znali, a cutali su i kojima se zamera da su
cekali "pogodan" trenutak da izadju u javnost sa tom pricom?
- Nisam mogao ja da se oglasim dok zene kojima se to dogodilo na to ne
pristanu. Svaka od njih je razmislajala sta ce reci njena okolina,
muz, decko. Da li ce biti okrivljene? Svaka se i sama pitala u cemu je
njena krivica. A sto se lidera DOS-a tice, pa oni i nisu izasli u
javnost sa tom pricom. To su ucinile zene iz nase stranke. Ali ne moze
bilo koji lider DOS-a javno da kaze - Vuk napada zene, a da ne postoji
zena koja ce to javno i da potvrdi.
Kakvo je sada formalno-pravno stanje? Ko je pravni nasladnik imena SD?
- To ce odluciti Ministarstvo pravde i Statutarna komisija SD. Statut
je ustav za svaku partiju. Statutarna komisija je odlukom 3:2
saopstila da je Obradovic prekrsio Statut, a da deo stranke kojim ja
predsedavam nije prekrsila Statut. Dakle, to je fakticki, nas sud. A
svi dokumenti su poslati Ministarstvu pravde i ocekujemo da ono za
nedelju- dve donese odluku i okonca ovu situaciju.
A kada bi Vam se sada javio Vuk Obradovic, rekao - Slobodane, hajde da
sednemo, da razgovaramo i "spustimo loptu", sta biste uradili?
- Ja sam uvek spreman na razgovor, ali mislim da su stvari otisle
predaleko i da je to tesko i nerealno. Naravno voleo bih da se sve
brzo okonca da javnost Srbije vise ne zamaramo ovom pricom.
Ono sto je direktno Vas resor su mediji i informisanje. Ima mnogo
zamerki da se malo sta sustinski promenilo, da se podanistvo nastavlja
i da nema prave kriticnosti prema vlasti. Nije, dakle, bilo dovoljno,
smeniti Milosevica. Kako vi vidite medijsku sliku danas?
- Ja sam zadovoljniji sada nego onim kako su privatni i drzavni mediji
izgledali pre 5. oktobra prosle godine. Jasno je da je situacija teza
u drzavnim medijima, koji se samo prestrojavaju. Problem je i u tome
sto su za vreme vladavine bivseg rezima presecene prave novinarske
skole. Ipak, hrabroscu i sposobnoscu novinara formirani su mediji
kakav je list Danas koji su spasili cast i ugled profesije. Zato sam
ja optimista.
I u ovoj oblasti imamo aferu. Kakav je Vas komentar na zbivanja oko
Bojane Lekic?
- Nazalost, prica oko Karica mora da se lomi na medijima i novinarima,
a to nije dobro. Postoje neke druge institucije koje time treba da se
bave i utvrdjuju poreklo Karicevih para i verodostojnih Karicevih
nagrada, a da to ne bude Bojana Lekic. Ja zameram ljudima iz B92 sto
su Bojani Lekic zamerili sto je primila nagradu, a jos mnogo vise mogu
da zamerim Karicima sto tu nagradu Bojani Lekic ili nekim drugim,
mozda i boljim novinarima, nisu dali u vreme vladavine Slobodana
Milosevica.
Da li drzava treba da ima svoje medije?
- Drzavni mediji treba da idu u proces tranzicije ka javnom servisu,
bez obzira da li je u pitanju RTS ili YU-Info. Kad je rec o stampanim
medijima, duboko sam ubedjen da drzava ne sme da stoji ni iza jednog
stampanog medija. Slucaj Borbe ce, nadam se, biti resen privatizacijom
ali tako da ne bude ostecena ni Vlada, ni radnici Borbe, a ni citaoci.
Kako cete resiti problem sa deonicarima iz Borbe jer, kao sto znate,
iz te kuce su nastale mnoge novine koje su osnivali ljudi koji su
vlasnici dela deonica u Borbi, a onda su bili u Nasoj Borbi, Danasu i
drugim novinama?
- To je jedna pravna zavrzlama koja traje vec dosta dugo i to ce
morati da resavaju i pravnici i neka druga lica jer Borba nije samo
ovo sto je sada od nje ostalo. Iz nje su otisli i novinari ali i neki
ljudi koji su podrzali novinare, a danas ostali na ulici. Njima treba
omoguciti da se u Borbu vrate i da onda jedna takva Borba krene u
proces transformacije.
Sta ce biti sa Tanjugom?
- Stanje u toj kuci je potpuno skenirano. Pokusavamo sada da se
rukovodimo nacinom na koji su druge evropske zemlje resile status
drzavnih agencija. Cini nam se da bi mozda primer Svedske bio dobar.
Jos treba videti sta je najbolje resenje, a mi cemo se svakako
rukovoditi evropskim standardima jer i pretendujemo da idemo u Savet
Evrope i Evropsku uniju. Nadam se da ce formalno-pravno stanje u
Tanjugu biti potpuno regulisano za dve godine kada bi to ponovo
trebalo da bude jedna cvrsta agencija. S druge strane postoje i
privatne agencije koje su protekli period radile vrlo profesionalno.
Ja mislim da na ovom prostoru postoji potreba za vise novinskih
agencija, a njihov nacin rada bi trebalo da odredi i njihov polozaj.
Hoce li privatnim medijima, opljackanim enormnim kaznama po osnovi
prethodnog Zakona o javnom informisanju, ikada biti vracene pare?
- Ja moram da kazem - svi mi koji sedimo u ministarstvima, pa i ja
koji sedim na ovom mestu, ne bih bio ovde da nije bilo vas novinara.
Mi nikada ne bismo dosli na vlast da nije bilo slobodnih medija. Ako
je neko bio hrabriji od lidera opozicije i onih koji su vodili
proteste, to su bili novinari. I ako je neko platio vecu cenu od
opozicionih prvaka, dok nisu bili na vlasti, platili su je novinari.
Zato, taj put slobodnog i nezavisnog novinarstva moramo da cuvamo.
Jedan od nacina da se deo novca njima vrati, prema informacijama iz
Vlade, je da se rasterete poreza za deo kazni koje su nepravedno
platili. Ja takvu inicijativu NUNS-a podrzavam.
Sta ce biti sa frekvencijama, na ciju dodelu neke kuce dugo cekaju, a
neke su ih brzo dobile?
- Radi se na Nacrtu zakona o radiodifuziji, o RTS-u i na Nacrtu zakona
o slobodi stampe. Ministarstvo telekomunikacija radi zakon koji ce
regulisati tu oblast. Kompletno medijsko polje treba dovesti u red
zakonskim aktima. Nase namere su dobre i konsultovacemo strucne i
ugledne licnosti, imajuci u vidu da je to veoma osetljivo, pa i
politicko pitanje jer ne zelimo da nam neko prebaci da se mi sada
svetimo medijima koji su bili za JUL ili SPS. Zato zelimo ne samo
zakonsku regulativu nego i konsultacije sa nekim nezavisnim telom
sastavljenim od uglednih licnosti koje ne rade ni u jednom od medija.
Zasto televizija Blic-a i dalje mora da nosi ime Kosava?
- Zato sto je uveden moratorijum na dodelu frekvencija. Kada bude
raspisan tender na dodelu frekvencija, ne verujem da ce se pojaviti
vlasnici te televizije sa tim imenom jer je to ime u narodu
nepopularno, zna se i zasto. Ali, u medjuvremenu, funkcionisace tako.
Kakav je stav Saveznog sekretarijata za informisanje povodom borbe
NUNS-a i UNS-a za koriscenje prostorija Doma novinara?
- Ja sam potpuno upoznat sa problemom i dao sam punu podrsku
predstavnicima NUNS-a. Ali ja nemam direktan uticaj na to tako da moja
podrska, da se NUNS vrati u prostorije Doma novinara, moze da bude
samo moralna.
Bogati politicari i siromasni novinari
Da li je istina da ste jednom izjavili da je bolje biti bogati
politicar nego siromasni novinar?
- Naravno da nisam. Ne zato sto tako nesto nikad ne bih rekao, vec
zato sto mislim upravo obrnuto. Bolje je biti siromasan novinar nego
bogati politicar. Ako danas pogledate jedne i druge, nepotrebna su
dodatna objasnjenja. Pogledajte gde se danas nalaze dojucerasnji, pa i
sadasnji, bogati politicari, a gde su siromasni novinari. I gde ce u
narednih nekoliko godina, ukoliko nastave kao ranije, biti bogati
politicari.
Hoce li Milosevic u Hag
Sta mislite, hoce li biti usvojen zakon o saradnji sa Haskim sudom i
da li ce bivsi predsednik uskoro biti izrucen tom Sudu?
- Nasa zemlja je vracena OUN. Samim tim, mi smo prihvatili sve obaveze
koje iz toga proisticu. Situacija sa Tribunalom je potpuno jasna jer
njegov osnivac su UN. Mislim da nije dobro da se odgovornost oko
Nacrta zakona i eventualnog izrucivanja Tribunalu prebacuje na
republicke vlade i republicke skupstine. Ova zemlja - SRJ postoji, mi
trazimo jednu stolicu u UN, kao sto to traze i koalicioni partneri iz
SNP. Dakle, ako insistiramo na tome da zajednicka drzava postoji, onda
ona mora da ispunjava obaveze prema UN. Ja se nadam da ce nasi
koalicioni partneri shvatiti tu realnost i u Saveznom parlemantu i u
Saveznoj vladi dati podrsku tom zakonu.
Moj licni stav o tome - treba li Milosevica izruciti Hagu je vise
moralno stanoviste. Moram da kazem da bih bio najsrecniji kada bismo
mu sudili ovde, uz saradnju sa sudijama Tribunala. Da mu mi sudimo za
sve sto je uradio i da tako prodjemo kroz katarzu. To isto mislim za
sve one koji su pocinili zlocine iz drugih republika, odnosno drzava.
Ukoliko su Hrvati, da im se sudi u Zagrebu, ukoliko su Muslimani, neka
bude u Sarajevu i tako redom. Iako nemam nameru da Milosevica poredim
sa nemackim fasistima iz Drugog svetskog rata, moram da podsetim da
njima nije sudjeno u zemljama pobednicama nego u Nirnbergu. To je, po
mom misljenju, sa moralnog stanovista u redu. Zato bi sudjenje za
zlocine pocinjene na prostoru bivse Jugoslavije, trebalo da bude
obavljeno tu gde su zlocini i cinjeni".
RTV pretplata brzopleto ukinuta
Sta ce biti sa RTS-om. Potpredsednik Vlade Zarko Korac je najavio
mogucnost ponovnog uvodjenja pretplate.
- Pretplata je ukinuta brzopleto. Ja jesam za njeno ukidanje ali ako
imamo alternativu. Kada alternative nema, nema ni ukidanja pretplate.
Isto kao sto sam za to da se sa ulica pomere kiosci, tezge i trafike,
ali kada se ljudima, kojima je drzava zatvorila fabrike, otvore radna
mesta, da imaju od cega da se izdrzavaju.
Danas, 04. jun 2001.
Licni stav
Komisija za istinu i pomirenje ili suocavanje Srbije sa prosloscu
Pogresan redosled poteza
Pise: Olga Popovic Obradovic
Smena rezima u Srbiji postavila je konacno i u nasoj sredini na dnevni
red pitanje istine i odgovornosti za desetogodisnju nesrecu koja je
zadesila prostor bivse Jugoslavije. Odlucujucu ulogu u tome odigrao je
pritisak medjunarodne zajednice, posebno njeno insistiranje na obavezi
SR Jugoslavije da saradjuje sa Medjunarodnim sudom za ratne zlocine u
Hagu. Odgovor novih vlasti bio je, najkrace receno, eksplicitno ili
implicitno negiranje legalnosti i legitimnosti Haskog tribunala i
tvrdnja da ce se nasa drzava, koja je nakon 5. oktobra postala
demokratska, sama obracunati sa sopstvenom prosloscu; to ce obaviti
domaci pravosudni organi, a u slucajevima u kojima nema mesta sudskom
gonjenju, posao bi na sebe preuzela "komisija za istinu".
Tako je, ubrzo posle uspostavljanja nove vlasti, i nasa javnost cula
za ovu instituciju koja je, narocito preko Juznoafricke Komisije za
istinu i pomirenje, tokom poslednjih nekoliko godina postala poznata
sirom sveta kao pokusaj da se kroz suocavanje sukobljenih strana sa
istinom o zlocinima prevlada nesrecna proslost i zakoraci na put
pomirenja.
Iako je ideja o obrazovanju takve jedne komisije u SR Jugoslaviji
ocigledno zauzimala vazno mesto u politici nove vlasti, izostale su
podrobnije informacije i objasnjenja o prirodi i ciljevima takve
institucije. Sporadicna pominjanja i sasvim stura objasnjenja
zvanicnih predstavnika vlasti ili pojedinaca njoj bliskih, bila su
sasvim nedovoljna da javnost stekne makar i elementarnu predstavu o
kakvoj je instituciji zapravo rec. Onda je nedavno osvanula vest da je
Komisija za istinu i pomirenje ustanovljena, odlukom Predsednika SR
Jugoslavije, koji je odredio i njen sastav. Pozornost javnosti je tek
tada nesto povecana i to uglavnom stoga sto su, ubrzo nakon osnivanja,
Komisiju napustila tri njena ugledna clana, javno obrazlozivsi svoj
postupak.
Ali pravo interesovanje za ovu Komisiju probudila je medjunarodna
Konferencija "U potrazi za istinom i odgovornoscu - ka demokratskoj
buducnosti", odrzana u Beogradu od 18. do 20. maja ove godine. Govorom
predsednika Kostunice, Komisija za istinu i pomirenje je u stvari
promovisana u javnosti. Narednog dana, ucesnicima Konferencije
podeljen je nacrt osnovnih pravila rada Komisije, pruzajuci tako prvi
put priliku javnosti da stekne nesto jasniju predstavu o karakteru i
ciljevima ove institucije.
Ostavljajuci ovde po strani pitanje sustinske (ne)adekvatnosti
Komisije za istinu i pomirenje kao nacina suocavanja Srbije sa
prosloscu, ja cu se najpre kratko osvrnuti na nacin obrazovanja
Komisije, kako bih nesto vise paznje poklonila njenim ciljevima, onako
kako su oni formulisani u Osnovnim pravilima rada Komisije.
Postupak ustanovljenja ove Komisije imao je pogresan redosled. Umesto
da joj prethodi, javna rasprava je usledila tek posto je Komisija
obrazovana, sto ne moze ostati bez nepovoljnih posledica po njen
autoritet. Takodje, legitimitet Komisije doveden je u pitanje
cinjenicom da je ona ustanovljena jednostranom odlukom Predsednika
drzave, a ne odlukom parlamenta, kao najviseg organa vlasti. Drugim
recima, legitimitet Komisije bio bi daleko veci da je ona ustanovljena
zakonom, a ne jednostranim aktom predsednika drzave, kao sefa izrvrsne
vlasti. Rec je o drzavnoj Komisiji, kojoj je namenjena uloga od
najveceg znacaja za buducnost ovog drustva i o njoj - njenim
ciljevima, njenom karakteru pa ni o njenom sastavu ne bi smeo
samostalno da odlucuje predsednik drzave, bez saradnje sa zakonodavnim
telom i bez ikakvog obaziranja na javnost.
U protivnom, Komisija dobija karakter njegovog pomocnog tela, pa
ispada da je u predsednikovoj iskljucivoj ingerenciji da utvrdjuje
istinu i radi na pomirenju. To je opasno, jer ukazuje na pogresno
razumevanje uloge predsednika u ustavnom poretku ove drzave.
Ipak, ono sto je u vezi sa predsednickom Komisijom za istinu i
pomirenje najspornije, tice se njenih ciljeva. Cilj Komisije definisan
je dvostruko. Ona treba, prvo, da "kroz suocavanje sa istinom o
sukobima... koji su izazvali zlocine... doprinese opstem pomirenju
unutar SR Jugoslavije i sa susednim narodima" i, drugo, da "svestrano
ispita i utvrdi uzroke i tokove sukoba, koji su doveli do raspada
bivse drzave i rata ... u prosloj deceniji".
Prvi deo ovako formulisanog cilja manje -vise odgovara prirodi i
smislu same ideje Komisije za istinu i pomirenje, a naime da pomogne
rasvetljavanju zlocina i krsenja ljudskih prava u onom delu u kome je
to moguce uciniti bez suda. Sve, naravno, u cilju pomirenja. Drugi
deo, medjutim, pokazuje da nasa drzavna Komisija odstupa od ovakvog
koncepta Komisije za istinu i pomirenje i zalazi u sasvim druge vode,
baveci se uzrocima koji su doveli do sukoba, i to ne samo u uzem nego
i sirem znacenju, dakle uzrocima raspada bivse drzave. Tacka 2. u
kojoj se govori o nacinu rada Komisije, stavise, upucuje na to da je
teziste upravo na ovom drugom cilju - na utvrdjivanju uzroka raspada
Jugoslavije i sukoba koji su ga pratili, a ne na samim sukobima i
suocavanju sa zlocinom.
U toj tacki predvidja se "istrazivacki rad o drzavnoj krizi i
drustvenim sukobima koji su doveli do rata", odnosno "rasvetljavanje
lanca uzrocnosti dogadjaja" koji su do toga doveli. U skladu sa tim, u
tacki 4.4. navode se istrazivacke oblasti za koje ce se formirati
"radne grupe", kao sto su: "istorijska gradja", "ustavnopravna
pitanja", "ekonomija","socijalno-politicki odnosi". Komisija za istinu
i pomirenje bavice se dakle istrazivanjem i objasnjavanjem
ustavnopravne, ekonomske i socijalnopoliticke komponente raspada
Jugoslavije, ili - istorijom bivse zajednicke drzave.
To je ono sto je u vezi s ovom Komisijom po mom misljenju najspornije.
Ona preuzima na sebe posao istorijske nauke, ona "utvrdjuje uzroke
raspada" nekada zajednicke drzave koja je trajala 70 godina, koja se
raspala u krvi iz koje je, kao jedna od drzava naslednica, isplivala i
ova nasa danasnja drzava. Komisija za istinu i pomirenje SR
Jugoslavije time namenjuje sebi ulogu pisca istorije te drzave. Tako
se ona fakticki odrice svog glavnog posla ili ga, u najmanju ruku,
stavlja u drugi plan.
Umesto da se skoncentrise na zlocin kao predmet svog istrazivanja, da
prikuplja dokumentaciju o njegovim izvrsiocima i onima koji su na
zlocin podsticali i da sve to ucini dostupnim najsiroj javnosti kako
bi joj pomogla da se suoci sa istinom o proteklom ratu i krene putem
pomirenja sa svojim susedima, drzavna Komisija pretenduje na to da
objasni, da donese svoj sud o tome koji su to istorijski procesi i
cinioci uzrokovali da dodje do raspada nekada zajednicke drzave i rata
kojim je raspad bio pracen. To je ogroman zadatak, od neprocenjivog
znacaja za proces suocavanja sa istinom u sirem smislu, ali drzavna
Komisija nije i ne moze biti ta koja taj zadatak treba da obavi. To je
posao nauke, pre svega istorijske, a ne predsednika drzave, odnosno
bilo kakve komisije.
Postoje doista brojne komisije za istinu i pomirenje, medjusobno veoma
razlicite, ali dosad nijedna od njih nije na sebe preuzimala takav
zadatak. Nijedna nije sebi prisvajala ulogu istoricara.
Nastavlja se
Glas javnosti, 04. jun 2001.
Dr Dusan Janjic, direktor Foruma za etnicke odnose
Opasan zagrljaj vlasti i nevladinog sektora
Pise: Ivan Stojkovic
Premijer Srbije Zoran Djindjic istakao je na nedavno odrzanom Trecem
forumu jugoslovenskih nevladinih organizacija znacajnu ulogu koju je
odigrao "treci sektor" u obaranju prethodnog rezima. On je naglasio da
je stavljanjem na dnevni red tema iz svakodnevnog zivota ucinjen
kljucni pomak koji je uticao da se veliki broj gradjana angazuje i
prosiri front zainteresovanih za izvodjenje demokratskih promena.
Na Forumu, kome je prisustvovalo dve stotine predstavnika NVO,
istaknuta je potreba za novom strateskom orijentacijom posle 5.
oktobra i uspostavljanjem partnerskog odnosa sa novim vlastima u cijoj
strukturi su i mnogi ljudi iz nevladinog sektora.
Dr Dusan Janjic, direktor Foruma za etnicke odnose govori za "Glas" o
civilnom sektoru u novim okolnostima opominjuci na opasnost stvaranja
novih monopola, otvaranja mogucnosti za razlicite oblike korupcije i
stvaranja otudjenih centara politicke i finansijske moci:
- Postojale su i u vreme Milosevica pa i danas postoje nevladine
organizacije koje kontrolisu ljudi koji se nalaze na vlasti. Neke NVO
su bile u funkciji ocuvanja Milosevicevih pozicija dok se ipak mora
reci da je nevladin sektor imao jednu od kljucnih uloga u svrgavanju
bivseg rezima. Ali, i danas imamo ljude u vlasti na svim nivoima koji
imaju svoje NVO. Na primer, federalno ministarstvo za manjine
upucivalo je u proteklom periodu preporuke stranim sponzorima pa i
vladama da saradjuju sa organizacijom PRONI koja do 5. oktobra nije ni
postojala. Sve NVO moraju biti u ravnopravnom polozaju i ne sme se
otvoriti prostor za monopole. Ljudi koji su u vlasti morace da se
odluce da li ce biti u NVO, odnosno na funkcijama u ovim
organizacijama ili ih se odreci i posvetiti svom drzavnom poslu.
Sta uciniti da se suzbiju monopoli i dodir sa sredstvima ljudi koji su
i dalje "na dve stolice"?
- Mislim da bi trebalo predloziti da vlast odredi rok od 20 do 30 dana
u kojem bi ljudi koji su se zatekli na ovim funkcijama odrekli istih u
NVO ili u vladi. Zatim trebalo bi na veb sajtovima NVO javno da se
prikazu projekti i dogovorena sredstva za njihovu implementaciju kao i
imena sponzora i onih koji bi trebalo da rade na izvodjenju projekata.
Takodje, sve organizacije bi trebalo staviti u isti polozaj tako sto
bi se raspisivali javni konkursi za implementaciju pojedinih projekata
za koje su dobijena sredstva od fondova i medjunarodnih fondacija.
Postoji opasan monopol lidera pojedinih NVO i lidera bivse opozicije i
on pocinje da radja prve znake korupcije. Neophodno je doneti zakon o
NVO domacim i stranim i izjednaciti njihov status. Neregulisan pravni
status medjunarodnih nevladinih organizacija ostavlja prostor za
manipulacije.
Saradnja NVO i javnog, drzavnog sektora?
- Saradnja jeste potrebna i nevladin sektor moze pomoci
demokratizaciju drustva. Sektor raspolaze i timovima eksperata, ali
prilikom saradnje sa drzavom treba biti oprezan. Srastanje struktura
vlasti i NVO je jako opasno. To se ne sme dogoditi i dovesti do novih
monopola. Rad NVO mora biti javan, a ljudi iz vlasti koji imaju ili su
delovi NVO moraju biti podalje od pozicija koje omogucavaju kontrolu
novca koji dolazi od sponzora nad prikupljanjem sredstava i njihovoj
upotrebi za implementaciju projekata. Nevladin sektor ce u izmenjenim
uslovima imati veliku ulogu u realizaciji programa, recimo, razvoja
male privrede. Preko njega ce biti podrzano otvaranje manjih
preduzeca, stocnih farmi, mlinova. Za tri do cetiri godine mogli bismo
imati novu srednju klasu i 15 do 20.000 malih preduzeca. Velika ce
uloga biti i u ostvarivanju socijalnih, humanitarnih, obrazovnih
programa.
Sta ce se dogadjati sa NVO opsteg tipa koje su bile primarno usmerene
na obaranje Milosevicevog rezima i one koje su se bavile politickim
lobiranjem?
- One ce i dalje biti znacajne u pogledu monitoringa nove vlasti. Ali,
one ce morati da definisu svoj status, neke ce se mozda ugasiti, a
neke nove pojaviti. Ove NVO ce morati da se odluce da li ce prerasti u
politicke stranke ili i dalje ostati to sto jesu naravno uz
prilagodjavanje novim okolnostima. Otvaranje pojedinih politickih
pitanja, akcije za donosenje pojedinih zakona, otvaranje javnih
rasprava takodje ce biti prisutni. NVO su kao protocni bojler, i uvek
bile odskocna daska za pojedince sa politickim ambicijama, ali isto
tako i mnogi bivsi politicari otvarali su svoje fondacije po
povlacenju sa scene. Imamo primere Kire Gligorova, Kartera, Fondacije
Vudro Vilson, Zelja Zeleva i to je sasvim normalna stvar. Ali, NVO ne
smeju biti stavljene pod kontrolu pojedinih monopola.
> Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
Lista: [EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
