Blic, 5. jun 2001. godine
Zoran Zivkovic, savezni ministar unutrasnjih poslova, za "Blic"
SVI U DOS ZA IZRUCENJE HAGU
Pisu: N. C. - LJ.B.
BEOGRAD - Predsednistvo DOS trebalo je sinoc u 21 cas u Palati
federacije da odrzi konsultacije zbog toga sto nije postignut konacan
dogovor sa SNP Crne Gore o nacrtu zakona o saradnji sa Haskim
tribunalom. Zoran Zivkovic, savezni ministar policije i potpredsednik
DS, najavio je za "Blic" da ce na konsultacijama biti razmotren
predlog SNP da se na saveznom nivou donese osnovni zakon, a da
republike konkretnije regulisu ostala pitanja, koja, izmedju ostalog,
podrazumevaju i odlucivanje o izrucenju jugoslovenskih drzavljana
Haskom sudu.
- Predsednistvo DOS ce pored tog predloga SNP razmotriti celu oblast
saradnje nase zemlje sa Haskim tribunalom, ali i odnose u federaciji -
rekao je Zivkovic. Na pitanje kakav rezultat ocekuje od konsultacija
unutar DOS, s obzirom da su celnici te grupacije koji su prisustvovali
preksinocnom sastanku sa SNP dali oprecne izjave, on je odgovorio:
- Stavovi ogromnog dela DOS o zakonu o saradnji sa Haskim trubunalom
nisu podeljeni, a moguce je da se samo licni stavovi razlikuju. DOS je
jedinstven da zakon o saradnji predvidja izrucenje nasih drzavljana -
rekao je Zivkovic, ali i dodao da "svi u DOS ocenjuju da ce na
konsultacijama biti zauzet jasan stav za naredne pregovore sa SNP". Na
pitanje sta ce se desiti ako DOS ne prihvati ponudjeni predlog SNP i
da li ce u tom slucaju doci do raspada koalicije i krize Savezne
vlade, Zivkovic je naglasio da ce se "odgovori na sva takva i slicna
pitanja znati odmah posle konsultacija u DOS".
Celnici DOS juce nisu zeleli da komentarisu detalje razgovora
predstavnika DOS i SNP, a Zivkovic je rekao da je to "dogovor u DOS".
Kabinet predsednika SRJ Vojislava Kostunice saopstio je da ce "tok
razgovora u DOS odrediti pravac daljih konsultacija DOS i SNP o nacrtu
zakona o saradnji sa Haskim tribunalom.
Dragoljub Micunovic, predsednik Veca gradjana Savezne skupstine,
izjavio je juce, u razgovoru sa specijalnim izaslanikom Ujedinjenih
nacija za Balkan i sefom slovacke diplomatije Edvardom Kukanom, da
ocekuje da ce dogovor o zakonu o saradnji sa Haskim tribunalom biti
postignut tokom ove nedelje.
Danas, 5. jun 2001.
KLJUC ZA DRZAVU
Milocerski razgovori izmedju crnogoskog opozicionog bloka "Koalicija
za Jugosaviju" i srpskog vladajuceg DOS-a u subotu, zatim sednica vrha
SNP u nedelju u Kolasinu i na kraju, sastanak celnika SNP i DOS kod
predsednika Kostunice u noci izmedju subote i nedelje - bila su tri
znacajna politicka skupa tokom proteklog vikenda na kojima se pokazala
sva dramaticnost aktuelne politicke situacije u zemlji. Komplikovan
raspored karata politicke moci u postmilosevicevskoj Jugoslaviji cini
vrlo neizvesnim i sam opstanak sadasnje drzave i njenu rehabilitaciju
u medjunarodnoj zajednici posle svih katastrofalnih poteza i zlocina
pocinjenih u prethodnom rezimu.
Odnos prema Haskom tribunalu, tacnije spremnost sadasnjih vlasti da
pred lice medjunarodne pravde izvede sve domace krivce, ukljucujuci i
bivseg sefa drzave Slobodana Milosevica, postaje pitanje u kojem se
fokusiraju obe ove dileme: da li je, uopste, moguca zajednicka
srpsko-crnogorska drzava i da li je moguce njeno (ili njihovo - ako ih
bude vise) ukljucivanje u savremeni demokratski svet. Bilans pomenuta
tri skupa nije bas totalni fijasko, ali jeste nedvosmisleno upozorenje
da pravi put jos nije nadjen. Beograd, dvadesetak i nesto dana pre
jednom vec odlozene Donatorske konferencije, nije u stanju da se jasno
opredeli kako ce saradjivati sa Haskim sudom, a bez toga se ne moze
racunati na znacajniju pomoc iz sveta, a bez toga opet nema ni
ekonomskog i demokratskog prosperiteta.
Unutar DOS-a - u nekim njegovim delovima manje, u nekim vise - tokom
proteklih meseci bila je primetna zelja da se haski problem odlaze
koliko god je moguce. Ostaje nejasno sta su Dosovi lideri mislili da
mogu postici tom kupovinom vremena, ali ono je na kraju potroseno. Sa
tom cinjenicom suocio se i glavni protivnik Haskog tribunala,
predsednik Vojislav Kostunica, koji je posle posete Sjedinjenim
Americkim Drzavama prestao da tretira ovu instituciju kao "devetu rupu
na svirali".
Ovaj unutardosovski proces pristajanja na medjunarodnu pravdu je
potrajao predugo da bi se stiglo na Donatorsku konferenciju, zakazanu
za kraj maja, ali je izgledalo da ima sanse da se stigne do kraja juna
- do kada je svet postavio novi rok. Sada je, medjutim, barjak
starorezimskog patriotizma i opiranja da nam drugi sude, preuzeo Dosov
koalicioni partner u Saveznoj vladi crnogorska, promilosevicevska SNP.
Ruku na srce, od stranke ovakvog pedigrea se drugaciji stav i nije
mogao ocekivati, cak bi se moglo reci da je on izraz njene politicke
principijelnosti. Drugo je pitanje kako se moglo desiti da DOS,
okupljen u Srbiji na platformi radikalnog antimilosevicizma, na
saveznom nivou bude u koaliciji sa dojucerasnjom Milosevicevom
ekspoziturom u Crnoj Gori.
Sa tom politickom grupacijom DOS, mimo volje vecinske vladajuce
Podgorice, u subotu u Miloceru, pravi novu platformu savezne drzave,
ali narednog dana u Beogradu, ne moze da se usaglasi o - u ovom
trenutku kljucnom pitanju za tu drzavu - saradnji sa Haskim
tribunalom.
Ako je sudbina ove zemlje da ostane bez materijalne, pa i politicke
podrske iz sveta, nesto manje anatemisana, ali ne do kraja prihvacena
u medjunarodnoj zajednici, sa svojom hronicnom i ratnim razaranjima
potenciranom nerazvijenoscu i siromastvom - onda joj ni milocerska, ni
neka druga platforma nece mnogo pomoci. Kako god da se okrene, haski
pravac je neizbezan.
NIN, 31. maj 2001.godine
Jezik
U CETVRTOM REDU - TACKA
Novinaru je glavni cilj da pise jasno, pregledno i da privuce
citaocevo oko...
Pise: Ivan Klajn
Na predugacke recenice "u clancima pojedinih profesionalnih novinara"
zali se Dragoljub Popovic iz Kaca, ekonomista, redovni citalac NIN-a.
"Zapocne se jedna misao" - primecuje on - "pa se onda u umetnutim
recenicama odluta na druge misli, da bi se tek na kraju zavrsila prva
misao. Za razumevanje ovakvih recenica potrebni su trud i vreme. U
prilogu vam saljem isecak sa primerom jedne takve recenice iz NIN-a
broj 2628..."
Primer glasi:
"Nada preostalih Srba sa Kosova i Metohije da jos sve nije izgubljeno,
da ce donosenje novog ustava Kosova biti zaustavljeno ili bar odlozeno
energijom i optimizmom srpskog premijera Zorana Djindjica, odnosno
predsednika SR Jugoslavije Vojislava Kostunice koji je u prvoj
zvanicnoj poseti Sjedinjenim Americkim Drzavama u razgovoru sa Kofijem
Ananom, generalnim sekretarom UN, a u Vasingtonu sa DZordzom Busom,
predsednikom SAD i Kolinom Pauelom, drzavnim sekretarom SAD, istakao
da Jugoslavija zeli multietnicko i multikulturno Kosovo i to tako sto
ce `manjine biti zasticene, ali da se pri tome ne blokira rad
institucija', ali da predlog pravnog okvira nije prihvatljiv za Srbe -
sasecena je odlucnoscu Dana Evertsa, sefa misije OEBS-a na Kosovu."
Da je dugacko - dugacko je. Subjekt "nada" odvojen je od svog
predikata, "sasecena je", ravno sa stotinu reci, i to pod uslovom da
skracenice brojimo kao jednu rec - a to je zbilja previse. Takve
recenice, nazalost, nisu nikakva retkost ni u NIN-u ni u drugim nasim
glasilima. G. Popovic je u pravu kad kaze da se one srecu "u clancima
profesionalnih novinara". Pri tom treba zapaziti jedan mali paradoks.
Autori tih clanaka jesu profesionalci, i svoj posao savesno obavljaju,
ali - ima se utisak - negde duboko u srcu nisu novinari, nego
nesudjeni knjizevnici, ili mozda buduci politicari.
Za knjizevnike i politicare je tipicno da redjaju, redjaju, redjaju
reci, i niko ne sme da im kaze da stave tacku. Dobrom novinaru,
naprotiv, prvi je i glavni cilj da pise jasno, da mu tekst bude
razumljiv na prvi pogled i privlacan za oko citaoca. Dugacke
"kobasice" teksta nisu ni pregledne ni privlacne. Zato za novinare
vazi onaj savet koji je Dusan Djuric nasao kod nekog Amerikanca i
citirao ga u svom prirucniku "Novinarska radionica":
"Kad stignete do cetvrtog reda na masini, stanite, pa pogledajte
mozete li naci neko mesto za predah. Ako ne mozete, a vi se vratite i
opet pocnite. Redak je prvi pasus koji je dobio u kvalitetu time sto
ima vise od trideset reci."
"Mozda ce se nekom ovaj savet uciniti vestackim", komentarise Djuric,
"tudj stvaralackom aktu pisanja. Ali, svako ko profesionalno pise zna
da je mnoge glomazne, slozene, `monstruozne' recenice moguce podeliti
na dve, pa i tri manje slozene recenice, i to uz neznatno dodavanje
onih reci koje su se u velikoj recenici podrazumevale ili bivale
zamenjene zbunjujucom zamenicom..."
O predugackim recenicama u stampi ja sam pre vise godina vec pisao na
ovom mestu. Citirao sam tada, kao primer na koji se ne treba ugledati,
recenicu od sto osamdesetak reci iz ljubavnog pisma Henrija Osmog.
Recenica je vrlo zanimljiva, ali je necemo ponavljati (koga zanima,
moze je naci na pocetku moje knjige "Ispeci pa reci", iz 1997.
godine.) Umesto toga predlazem da procitamo sledeci vrlo poucan citat
iz jednog predgovora Somerseta Moma. Citat se odnosi na dramske
tekstove, ali ga je lako primeniti i na druge vrste pisanja.
"Nema niceg loseg u skracivanju", kaze Mom. "Malo je pozorisnih komada
ikada izvedeno a da nisu manje ili vise drasticno skracivani u toku
proba, cime su poboljsani. Jednog dana, pre mnogo godina, dok smo
zajedno rucali, Bernard So mi je rekao da njegovi komadi imaju mnogo
vise uspeha u Nemackoj nego u Engleskoj. Pripisivao je to gluposti
engleske publike i vecoj inteligenciji Nemaca. Nije bio u pravu. U
Engleskoj, on je zahtevao da se na sceni izgovori svaka rec koju je
napisao. Ja sam gledao njegove komade u Nemackoj: tamo su reditelji
nemilosrdno brisali sve suvisne reci, nepotrebne za akciju drame, i na
taj nacin su publici pruzili prijatnu i zabavnu predstavu. Nisam,
ipak, nasao za shodno da to kazem Sou..."
Newsweek, 31 maj 2001
Mobilna Makedonija
Pise Juliette Terzieff
Koriste ih diplomate, pobunjenici, cak i civili pod vatrom. Kako
mobilni telefoni preoblikuju konflikt na Balkanu
Iz svog podrumskog skrovista u makedonskom selu Vaksince, Besnik
najmanje dva puta dnevno koristi mobilni telefon kako bi pozvao
novinare. Sta hoce? Prvo, vesti iz spoljnog sveta i drugo, da
obnaroduje situaciju u kojoj se hiljade ljudi sklanja pred gotovo
svakodnevnim makedonskim bombardovanjem albanskih pobunjenika.
U bunkerima oko njegovog sela, i u 10 slicnih u tom podrucju,
komandanti etnickih Albanaca takodje koriste mobilne telefone kako bi
sa svojim vojnicima razmenili informacije o pokretima trupa,
ofanzivama i naredjenjima. Sirom prve linije fronta, njihove
makedonske kolege cine isto. A tridesetak kilometara dalje, u
prestonici Skoplju, diplomate i zvanicnici tamosnje vlade izmedju
ostalog koriste tehnologiju mobilne telefonije kako bi sprecili da
nasilje na severoistoku zemlje u potpunosti proguta ovu balkansku
naciju.
Iako tokom tromesecne krize jos uvek niko nije uspeo da pronadje
formulu za okoncanje neprijateljstava i resavanje nepravdi, svi igraci
se slazu u jednom: oni ne bi mogli bez svojih mobilnih telefona.
"Nisam ni jednom iskljucio svoj mobilni za tri nedelje", kaze jedan
makedonski zvanicnik.
Telefoni se koriste na mnoge nacine. Jedan zapadni ambasador, koji
izmedju ostalih radi na posredovanju u krizi, tvrdi da su mobilni
telefoni zasluzni za brzi rad medjunarodne zajednice. "Mnogo se
razgovara, i sve cesce... svi su direktno povezani", kaze ovaj
diplomata. Mnoge zapadne ambasade, dodaje on, sada rutinski koriste
mobilne telefone u kontaktima i sa lokalnim i sa nacionalnim osobljem.
"To je mobilna diplomatija", istice drugi diplomata u Skoplju
opisujuci ovaj trend. "Danas vise ne morate da odlazite sa sastanka da
biste sproveli dodatne konsultacije i dalje sastanke, mozete prosto da
izadjete u hodnik i pristisnete memoriju."
I jedan i drugi diplomata su iskusni u ovom kriznom regionu; obojica
lamentiraju zbog nedostatka sire upotrebe mobilnih telefona u ranijim
konfliktima u Hrvatskoj i Bosni.
Naravno, vojni komandanti i politicki lideri odavno su imali
sofisticirane komunikacione mreze na raspolaganju. Ali, tek laka
dostupnost i potpuna sveprisutnost mobilnih telefona cini ovaj
balkanski konflikt razlicitim od drugih.
Kada su 1998. godine pocele tenzije na Kosovu, efikasnost bezicnih
telefona bila je ogranicena jer su mrezom bili pokriveni samo najveci
gradovi u pokrajini. U Makedoniji nije takav slucaj, nepokriveni su
samo ruralnim regioni severnih planina.
Za one koji se nalaze unutar onoga sto makedonske vlasti zovu "zonom
konflikta", mobilni telefon nije samo zgodno sredstvo za ubrzavaje
diplomatije ili kanal za komunikaciju sa novinarima - on vam moze
spasiti zivot.
"Situacija je katastrofalna, nemamo hrane, ljudi su bolesni, treba nam
pomoc, i to brzo!" vice Besnik u svoj mobilni telefon. Besnik je jedan
od desetak hiljada seljaka koji se kriju u podrucjima pod kontrolom
pobunjenika i nemaju hrabrosti da pobegnu. Njegov poziv stigao je u
trenutku kada su makedonske snage pokrenule ofanzivu sirih razmera s
ciljem da samoproklamovanu Oslobodilacku nacionalnu armiju [NLA]
isteraju iz sela Vaksince i desetak okolnih sela. Dok je govorio culi
su se odjeci tenkovskih granata.
Seljaci zive u podrumima vec vise od tri nedelje i bore se da prezive
sa sve manjim zalihama hrane. Makedonske vlasti su 3. maja, posle
eskalacije sukoba sa NLA u selima oko Kumanova, presekle dovod vode,
struje i konvencionalnih telefona. "Ovo nam je jedini kontakt sa
spoljnim svetom, i mislim da bi bez njega svi pomerili pamecu", kaze
Besnik.
Kad god borbe utihnu, Besnik zajedno sa drugim civilima i pripadnicima
NLA izlece napolje kako bi napunio svoj mobilni telefon preko
akumulatora ili utikaca za upaljac u automobilu.
Za one koji ratuju, mobilni telefoni imaju i svojih prednosti na polju
bezbednosti. Borci koji su tokom konflikta na Kosovu 1998-1999, i
nedavno u Presevskoj dolini, koristili tradicionalnije komunikacione
alate poput radija ili voki-tokija, otkrili su da svi koriste iste
frekvencije tako da su snage bezbednosti mogle da cuju njihove
razgovore.
"Ponekad bismo im pevali pesme. U drugo prilici, u zavisnosti od toga
ko govori, vredjali bismo ih", priznaje jedan policijski oficir.
"Mobilni telefoni menjanju mogucnosti manevara za obe strane".
I mobilni telefoni mogu da se prisluskuju, ali tu sirina upotrebe cini
razliku. Makedonski drzavni provajder usluga mobilne telefonije,
Mobimak, zapoceo je sa radom 1996, i sada ima vise od 140.000
pretplatnika, od direktora do srednjoskolaca. Zahvaljujuci sistemu
pripejd kartica uvedenom prosle godine, svako moze za 150 dolara da
kupi mobilni telefon i karticu sa kreditom od 25 dolara - cena koja je
vrlo pristupacna.
Imajuci u vidu da bi prisluskivanje svih tih korisnika predstavljalo
za vladu mamutski zadatak, prate se samo pojedini ljudi koji su pod
narocitom sumnjom, kaze jedan policijski zvanicnik.
U selima koja su pod kotrolom pobunjenika, komandant NLA poznat pod
imenom Sokoli rutinski sa sobom nosi tri napunjene baterije za svoje
telefone. "Sa mobilnima smo u stanju da budemo u neprekidnoj vezi sa
drugim podrucjima koja bi usled borbi ili zbog vojnih puktova mogla da
ostanu geografski odsecena", kaze Sokoli. To takodje spasava zivote,
dodaje on, kao u slucaju kada su pripadnici NLA bili u mogucnosti da
upozore svoje kolege da se makedonske snage spremaju da napadnu selo
Slupcane. "Imali smo dovoljno vremena da pre pocetka borbi obavestimo
civile da treba da se sklone", kaze ovaj komandant.
Telefoni mozda nisu dovoljni da zaustave rat. Ali oni - bar u teoriji
- svim stranama olaksavaju da liniju svoje komunikacije drze
otvorenom.
The Times, 4 jun 2001
Schroederova rodjaka spijunirala britansku ambasadu
Pise Ian Cobain iz Berlina
Britansku ambasadu u Istocnom Berlinu prisluskivali su komunisticki
tajni agenti medju kojima je bila i bliska rodjaka Gerharda
Schroedera.
Renate Gritzke, rodjaka nemackog kacelara, imala je tokom Hladnog rata
kljucnu ulogu u kampanji spijuniranja britanskih diplomata, otkriva
The Times.
Ne tako nebitna figura u tajnoj policiji Istocne Nemacke, zloglasne
Stazi, Frau Gritzke je imala cin oberleutnanta u Sektoru 26, ciji je
zadatak bio da prisluskuje britansku ambasadu u Berlinu i postavlja
prislusne uredjaje u hotelske sobe. U jednoj od najsmelijih operacija
te vrste, Sektor 26 je cak uhodio britansku izaslanicu putem
minijaturne kamere skrivene u njenoj spavacoj sobi.
Pored toga, Stazi je snimao razgovore vodjene iz ambasade i uz pomoc
uredjaja ubacenog kroz sistem za centralno grejanje koji se delio sa
susednom zgradom, povezao se sa kompjuterom koji je koristila
sekretarica britanskog ambasadora.
"Pridruzili smo se toj organizaciji jer smo zeleli da radimo za svoju
zemlju", izjavila je Frau Gritzke [49]. "Ali poslednje sto sada zelim
je da stvorim probleme mom rodjaku. Srela sam se sa njim. Mislim da je
on divan covek."
Njeni pretpostavljeni iz Stazija nalozili su joj da prati svaki
razgovor zbog kojeg bi se meta mogla izloziti pritiscima ili uceni.
"Njene kljucne oblasti bile su Frauen und Geld - zene i novac",
izjavio je jedan bivsi oficir Stazija.
> Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
Lista: [EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
