NIN, 7.jun 2001.
Pise: JASMINA LEKIC
Slatka sutrasnjica
"U predstavi 'Doktor Suster' zaborav nije bolest vec posledica duge i
teske bolesti. To je osecanje da zivot nije postojao, a ono sto je
preostalo, lici na novu kaznu posle dozivotne robije", kaze autor
Dusan Kovacevic, istaknuti srpski dramski pisac, postavio je na novoj
sceni "Zvezdara teatra" (pozorista na cijem je na celu vec niz godina)
svoj novi komad "Doktor Suster", po autoru - "pricu o coveku koji
pocinje da zaboravlja... i... o..." To je njegov petnaesti komad,
potpisao je i niz filmskih scenarija ("Ko to tamo peva", "Maratonci
trce pocasni krug", "Podzemlje"), a nedavno je postao i clan SANU.
Ocigledno ste smatrali da je problem zaborava relevantna tema cim ste
joj posvetili svoju poslednju dramu. Govorimo li o kobnoj srpskoj
karakteristici?
- Pamcenje nam nikad nije bilo veliko "opterecenje". Neke dogadjaje
covek zaboravi zbog mentalne higijene, ali kad se zaborave zlocini,
onda se oni ponove. A mi smo zaboravili da je komunizam jedan od
najvecih zlocina u celokupnoj ljudskoj istoriji. I umesto da smo ga se
odrekli medju prvima u Istocnoj Evropi - a imali smo istorijsku sansu
- produzili smo tim pogubnim putem i dosli dovde, do nigde. Izmedju
Boga i Djavola, opredelili smo se za Djavola i dobili pakao. I krckamo
se u kazanu, cudeci se zasto nam se to desilo. U predstavi "Doktor
Suster" zaborav nije bolest, vec posledica duge i teske bolesti. To je
osecanje da zivot nije postojao, a ono sto je preostalo, lici na novu
kaznu posle dozivotne robije. Sve u svemu, moglo bi se reci da ucimo
sporo i pogresno, ali da zato zaboravljamo brzo i lako.
"Doktor Suster" je i setna prica o starosti, o bratu i sestri koje je
zivot mimoisao i sludeo. Kako se vi sami suocavate s godinama koje
stizu i da li ste, pored ostalog, i zbog strasne starosti napisali tu
dramu?
- Kad mi neko kaze da je "starost lepa", uvek ga pogledam kao da nije
normalan. Starost je "tehnicka" priprema za smrt. Biologija nas pakuje
i priprema za put. Oduzima nam secanje, smanjuje nas, ponizava,
vredja, ruga nam se, sve do onog trenutka kad sami kazemo: Dosta je!
Hajde, neka se i to zavrsi!... Kao da se ne bi zavrsilo i bez nase
zelje. Brat i sestra u mojoj drami zive poslednjih desetak godina,
"bezeci" u rano detinjstvo, u prvih deset godina. Krug se, tako,
zatvara.
Vazan faktor, pa i jedan od stubova drame, njen paralelni tok, jeste
mafija i korumpirana policija. Novi front, kako ga nazivate, a
prisutan u svakoj kuci. Crna svakodnevica kao nasa sudbina, kao sta?
- Kao cinjenica da je komunizam bio mafijaski poredak. O Al Kaponeu su
snimljeni mnogi filmovi, a on je za Staljina, Mao Cedunga, Tita... i
ostale komunisticke zlikovce, najobicniji dzeparos. Jeste ubio neke
svoje duznike, ali nije satirao cele narode. I taj ostatak
komunisticke mafije danas je prisutan na svakom koraku. Partijske
kruzoke i celije zamenile su mafijaske bande. Ono sto se u mnogim
zemljama dogadjalo s pocetka proslog veka, kod nas se dogadja danas. I
dogadjace se sutra, prekosutra... Mi prolazimo kroz "monopolsku
tranziciju" sa zakasnjenjem od jednog veka. Ako je neko mislio da cemo
to preskociti kao letnju baru, grdno se prevario.
Rekli ste da smo mi u Srbiji proveli citav minuli vek uzalud i da je
sve bilo, izuzev lepih incidenata, jedna velika tragedija. Mozda
najveca u poslednjih deset godina. Koji su, po vasem misljenju, bili
ipak ti - lepi izuzeci?
- Nekoliko velikih bitaka, kad se srpski narod branio i nestajao
cuvajuci ono sto mu je najmilije: ukucane, kucu i okucnicu. I nekoliko
velikih ljudi koji su obelezili srpsku i evropsku kulturu. Medjutim,
Miloseviceva vlast uspela je i te vrednosti da unizi, uprlja i potre.
Ne znam kako ce mu suditi zivi, ali ono sto ga ceka kad dodje medju
nase pretke koji su za Srbiju stradali kao casni i posteni ljudi, bice
mnogo tezi i duzi proces. Ko u ovo ne veruje, provesce se kao i on.
Petar Kralj kao doktor Suster kaze u jednom momentu svojoj sestri
Divni (tumaci je Jelisaveta Seka Sablic): "Komunisti! Vidis da jedem."
S gadjenjem ste govorili o komunistima i na otvaranju Sterijinog
pozorja. Sta najvise mrzite, a mrznja je verujem tacan izraz, u
zavodljivo lepim idejama levice?
- Mrzim sve. Strasno je to reci, ali kad o njima pricam, ja volim da
ih mrzim. Ono sto su ucinili nasim precima, a to se odrazilo na nas i
na nasu decu, mrznja je najmanje sto covek moze da oseca. Kad vec
pricamo o zaboravu, nasi ljudi su vec poceli da zaboravljaju kako su
horde komunistickih zlikovaca deset godina jurile zene, decu,
starce... po gradovima Srbije, prebijajuci svakoga koga su stigli.
Cujem, ili mi se samo to pricinjava, da je jedna od vrlo cestih
bolesti - rak desne ruke... Oficir koji je isekao Dragu Masin umro je
od raka, raka koji je krenuo od "zla" sa desne ruke u kojoj je drzao
sablju. Ovih dana je iz stampe izasla knjiga gospodina Antonija
Djurica "Crvena kuga". Ko je samo prelista, videce da sve ovo sto sam
rekao lici na bajku ili uspavanku.
Vas odgovor, vas izbor je molitva Bogu, citanje "Ocenasa" u predstavi
u briljantnom kazivanju Petra Kralja. Verujete u Boga, u kosmicke
sile, u milost?
- Mene je Bog spasao nekoliko puta u zivotu, kad nije bilo teorijske
sanse da prezivim. Zato je jedna od najbitnijih scena u drami -
molitva. Sjajni Petar Kralj, gospodin sa najlepsim imenom i
prezimenom, "demontira" rucnu bombu - molitvom. Onaj ko shvati da u
nasem zivotu nista nije slucajno, nece mu ni zivot proci slucajno.
Humornog u vasoj drami ima upadljivo manje nego u ranijim vasim
komadima. Kao da ste "Doktora Sustera" pisali iskljucivo iz tuge?
- Tuge i ocaja sta nam se sve ovo desilo. Kao kad se vracate sa
sahrane nekoga koga ste voleli pa vam je ipak malo "podsvesno" milo
sto ste zivi, izuzev sto vise ne znate sta cete s tim zivotom.
Ponesete nesto sto vam je teret i muka do kraja zivota. Taj i takav
zivot vam vise ne treba, a red je da se otalja.
Neocekivano ste u predstavu uneli operu, muzika je i inace njen vazan
faktor. Da li ste se opredelili bas za operu kao omaz necemu uzvisenom
u buci novih zvukova?
- U nekoliko poslednjih drama pokusavam da povezem i "isprepletem"
stvarni svet i svet umetnosti. I uvek covek iz sveta umetnosti izgleda
smesan, tuzan, nepotreban... Zapravo, novac je postao merilo svega.
Sve se kupuje i prodaje. Uskoro ce se podizati velike bogomolje u
kojima ce se ljudi moliti novcu. Svestenici ce biti obuceni u
epitrahilje sa obelezjem novca svoje "crkve", a vernici ce - kad se
budu pricescivali - umesto hlepcica gutati metalne novcice. I svet ce
tako trajati, sve dok jednog dana neka mocna multinacionalna kompanija
ne "privatizuje" Sunce i ne zavede mrak onima koji ne budu mogli da
placaju suncevu svetlost. U svoj toj strasnoj trgovini umetnost
postaje najobicnija roba i svaka bogata protuva, vucibatina i baraba
odlucivace o njenoj sudbini.
"Doktor Suster" je i drama u kojoj ispisujete uzbudljivu poruku
ljubavi, himnu zaljubljenosti. Ide li i to s godinama?
- Najuzbudljiviju ljubavnu pricu u dramama koje sam napisao - verujuci
da ce ih biti jos - ispisao sam u "Svetom Georgiju..." Svi veliki
romani zapravo su ljubavne price. O ljubavi je tesko pisati, kao o
veri u Boga, jer je ljubav Bozji dar. Sto rece Dusko Radovic: "Onaj ko
ume da voli, ne bi trebalo nista drugo da radi."
Pripremate se da rezirate svoju najigraniju dramu "Profesionalac" kao
film. Ocekujete li finansijsku pomoc vlasti, pre svega od svog kuma,
ministra za kulturu Branislava Lecica?
- Moj kum Leka nije kum iz onog cuvenog filma. Zatim, Leka nema para
ni privatno ni "javno". Ministarstvo za kulturu ima budzet kao omanje
vatrogasno drustvo. Ko bude ocekivao da ce mu Leka dati pare za neki
skuplji projekat, neka se odmah mane tog posla. Ja cu s njim obaviti
razgovor, jer je red da me odbije i kao coveka i kao kuma. Za
izgradnju "Zvezdara teatra" dao nam je 125 hiljada maraka. Da je imao
vise, dao bi vise. Dao je koliko je imao.
"Doktor Suster" zavrsava se vrteskom, praznom vrteskom, scena se
okrece i okrece, sve se ponavlja kao uzaludni krug?
- Rec je o starom vasarskom ringispilu. Platite, malo se vrtite,
nekoliko puta poletite, u letu dozivite i poneku ljubav, a onda se
muzika stisa, ljuljaske zaustave, a vlasnik ringispila vikne:
"Sledeci!" I, opet se neko okrene, poleti, a vec vozeni i osamuceni
odu svako svojoj ili svako tudjoj kuci.
Opet, u novom ste pozoristu, "Zvezdara teatar" ima novu scenu, vi na
njoj novi tekst, mi u Srbiji novu vlast a svet je usao u novi vek i
milenijum. Raduje li vas tolika kolicina novog ili vam od toga malo i
zebe srce?
- Nova scena je sagradjena, pre svega, velikim trudom, radom i
entuzijazmom zaposlenih u pozoristu, s gospodinom Nenadom Brkicem na
celu, covekom koji se razume u sve gradjevinske radove i koji je od
jednog dinara stvarao tri, sto je u drugim institucijama obrnut
slucaj. A sto se tice promena, citirao bih Getea, ciju misao pominjem
u drami: "Danas je sutra za koje sam juce bio zabrinut!"
"Danas", 11. jun 2001.
Pise: Aleksandar Arsenijevic i Vojislav Stevanovic
Bozidar Djelic, republicki ministar finansija govori specijalno za
Danas
Iz ove Vlade izaci cemo gledajuci ljude u oci
Za popustljivost nas optuzuju kriticari koji dolaze iz
ekspertsko-liberalnih krugova i koji su mnogo citali o reformama ali
ih nisu doziveli, niti ih sprovodili i zato vise
- Nasi ljudi moraju da shvate da nije nista nenormalno da neko u toku
svog radnog veka nekoliko puta promeni radno mesto. Na primer u SAD od
deset ljudi devet je promenilo radno mesto, sto je kod nas nezamislivo
- kaze u razgovoru za nas list republicki ministar finansija Bozidar
Djelic.
- Sto se tice prognoza da ce blizu pola miliona radnika ostati bez
posla, hocu da kazem da je istina upravo suprotna, mada je mi mozemo
ignorisati koliko hocemo. Mi nemamo dovoljno osposobljenih radnika,
mladih radnika, sto je dobra vest, i ja mislim da cemo, ukoliko krene
onako kako planiramo, imati manjka radne snage. To ne govorim napamet,
takva je struktura naseg stanovnistva, imamo vrlo mali procenat
aktivnog stanovnistva, iako to zvuci pomalo sokantno. Medjutim, oni
nisu dobro rasporedjeni i nemaju dobru kvalifikaciju. Srz onoga sto
moramo da uradimo u narednom periodu je da te ljude, ne volim da kazem
visak, jer ne bih voleo da mene bilo gde neko nazove viskom,
prekvalifikujemo.
Postoje tu problemi, ne mozemo mi biti ni zapadna Evropa ni Amerika,
ali moramo graditi novu psihologiju kod ljudi. Na drugoj strani tako
nesto bice moguce u onom trenutku kada dobar deo nase privrede bude
privatizovan, sto ce stvoriti uslove za utakmicu izmedju firmi oko
kvalitenih obrazovanih kadrova. I to je taj kako ga nazivam pozitivni
grc, gde svi moraju da rade i gde je stvorena radna disciplina.
Moderni ekonomski sistem bez toga ne postoji. Ekonomske mere nemaju
efekta ukoliko se ne promeni psihologija ljudi. Na nama je da odlucimo
hocemo li brzo ukljucenje u Evropu ili cemo stvari odlagati u nedogled
kao dosad.
Buka oko poreza
Na koji nacin Vlada moze da pomogne onim preduzecima koja se trude da
se prilagode novim uslovima?
- Postoje tri nacina, ili tri izvora pomoci. Prvi je da preduzeca
nalaze na svaki nacin prostora, tako da ce i ovo smanjenje stopa
doprinosa pomoci da mnoga preduzeca dobiju dodatna sredstva za
pokretanje tog procesa unutar sebe. Drugi nacin je nastojanje drzave
da pokrene traznju, i prvi put Republika Srbija na civilizovan nacin
iskazuje deficit. Taj deficit znaci da drzava pokusava da aktivira
nesto kroz javnu potrosnju, sto prevazilazi prihode, i to svaka
normalna zemlja radi. Danas planirani deficit iznosi 3,2 procenta
bruto nacionalnog dohotka, sto je umereno i mora biti umereno, jer u
ovom momentu mnogo toga se menja u nasem okruzenju i mi ne mozemo biti
sigurni da cemo privuci ni toliko donacija i toliko kredita, ni
prodati toliko preduzeca.
Ali pravi test za nas su investicije, a da bi se one privukle drzava
je duzna da napravi odgovarajucu poresku i pravnu regulativu, mada se
velika buka digla oko poreskih zakona. Mi imamo najmanje poreske stope
u Evropi, izuzetno privlacne za strane investitore, medjutim za
privredu u stanju kao sto je nasa svaka stopa je visoka.
Novim zakonskim propisima drasticno su smanjene otpremnine radnicima
koji se odluce da napuste preduzeca. Ova odluka izazvala je
kontraverzne komentare.
- Mnoga preduzeca postavljaju upravo pitanje otpremnina. To je
ozbiljan problem, ali iskusni poreznici su mi pricali da u vreme kada
tako nesto nije podlegalo oporezivanju, sa otpremninama se mnogo
manipulisalo i kroz taj vid placanja se proturalo mnogo toga. Eto
takva smo zemlja, kada se jedan ventil otvori on se svojski iskoristi.
Ocigledno je da drzava mora preuzeti na sebe ulogu u sferi socijalne
politike i to breme skinuti sa privrede.
Tri antireformska lobija
Sve je vise kriticara reformi. Stice se utisak da se konsolidovao
takozvani antireformski lobi. U svojim kritikama najcesce isticu da su
reforme prespore. Sta vi mislite o tome?
- Cini mi se da je reformatorsko raspolozenje jos uvek na zavidnom
nivou. Ocigledno je da je pokretanje reformi u nekim segmentima
drustva naislo na nesto slabije razumevanje, ali nisam ni ocekivao da
ljudi budu narocito zadovoljni time sto smo morali da povucemo
nekoliko ostrih poteza, kao sto je poskupljenje struje u trenutku kad
vladaju nestasice, ili, pak, poskupljenje hleba ili mleka. Naravno,
postoje i odredjeni antireformski lobiji koji ce svakako pokusati da
iskoriste takvo raspolozenje.
Protiv ovakve reforme su oni koji hoce da i dalje posluju po
neprivrednim uslovima, odnosno oni koji su dosad imali povlascen
tretman u svom poslovanju. Drugi krug onih koji bi mogli biti protiv
reformi su oni cije se poslovanje svodilo na organizovani kriminal,
naravno u sprezi sa drzavnim vrhom, koji su ostvarilvali nenormalni
profit bilo da se radi o nafti i cigaretama, ili o necem drugom. Treci
krug je sigurno onaj koji mene najvise brine, a to je jedan segment
naseg drustva koji se boji reformi jer misli da one donose vece
teskoce. Istrazivanja pokazuju da se tu uglavnom radi o malo starijim
i malo manje obrazovanim slojevima drustva. Ja ne mislim da treba da
se mirimo sa time, nego da kroz upornu komunikaciju i edukaciju
pridobijemo te slojeve. Jer, da bi se reforme izvele do kraja jedna od
kljucnih stvari je da se odrzi konsenzus u svakom momentu oko kljucnih
ciljeva. Stvar je da se ne dozvoli rascep izmedju slojeva drustva i mi
moramo veoma obazrivo paziti na to, da se ni jedan segment drustva ne
oseti zapostavljenim. Tesko je reci da se reforme odvijaju sporo.
Cesto pitam ljude da mi daju neki primer gde smo mogli da idemo brze.
Oni kazu da se kasni sa zakonom o privatizaciji. Zakon je, koliko se
secam, usvojen na samom pocetku aprila i vec sest nedeja stoji u
skupstini cekajuci da se iscrpi prethodni dnevni red. U Poljskoj, gde
sam radio na reformama, trebalo je godinu i po dana da se donese takav
tekst, u Rusije dve godine, a u nekim drugim zemljama i po nekoliko
godina. Nama je bilo potrebno dva meseca. Sto se tice prica da nije
poceto sa stranim ulaganjima. Pa boze - krecemo sa samog dna liste
zemalja u koje se ulaze. Nazalost, prva verzija Nacrta zakona o
stranim ulaganjima nije naisla na odobravanje i trenutno se priprema
druga verzija. Ali, taj zakon nam i nije toliko potreban za dolazak
stranog kapitala. Najvazije je, i najteze, spustiti rizik ulaganja u
Jugoslaviju.
Nema merila za rast standarda
Recesija i tranzicija
Sve cesce se govori o ekonomskoj recesiji u koju Amerika ponovo ulazi,
neki pokazatelji govore da ni Evropa nije imuna na krizu, u kojoj meri
ce takav jedan ambijent uticati na reforme u nasoj zemlji?
- Nazalost mi u proces tranzicije ulazimo kada je ekonomska recesija
sve izvesnija u SAD, i svake noci drzim palceve da Zapadna Evropa ne
zapadne u recesiju, nazalost i kod njih indikatori pozinju da slabe.
Sad mozemo da kazemo "Bas smo baksuzi", ali to je jedan izazov vise za
nas. U ovom momentu Srbija, koja nije velika glavoblja za Zapadnu
Evropu, mora itekako pametno da radi, jer mi niti smo veliko trziste
za njih niti predstavljamo opasnost.
Pobornik sam siroke autonomije Vojvodine
Da li su vojvodjanski reformisti jedan od segmenata antireformskog
lobija?
- Cesto sam u Vojvodini. Mislim da Vojvodina, zbog svoje tradicije i
nacina razmisljanja stanovnika, apsolutno moze da bude jedan od
vektora razvoja Srbije. Upravo zbog toga sam licno sam veliki pobornik
siroke automomije Vojvodine. Ali, u istoj meri, ne mogu se sloziti sa
time da decentralizacija znaci i, recimo, decentralizaciju kontrole.
Decentralizacija ingerencija u Srbiji vrlo lako moze dovesti do
lokalnih protektorata, a to nije nikome nuzno. I zbog toga mislim da
je vazno da uporedo sa jacanjem lokalne samouprave da neke funkcije i
dalje ostanu na republicnom nivou.
Protivnici reformi skloni su da kazu da Vlada samo teoretise o
korenitim promenama, dok u praksi sprovodi politiku kratkotrajnih i
usko fokusiranih mera.
- Molim Vas lepo, 24 Zakona o poreskoj reformi, prelazak na
jedinstvenu stopu poreza na promet, Prelazak na bruto plate, koje je
izuzetno velika reforma uzimajuci u obzir kako su nasi gradjani do
sada bili placani. Onda jedan veoma jasan koncept privatizacije. Da ne
govorim o nasem pregovaranju sa Svetskom bankom i ostalim
medjunarodnim institucijama gde smo rekorderi u brzini pristupa njima.
Ostalim zemljama u tranziciji je trebalo tri do pet godina da bi se
takve reforme donele. Ako to nije konkretno, onda ne znam sta je.
Mozemo pricati i o nekim drugim merama koje su izvan sfere ekonomske
politike, na primer reforme u MUP-u, suzbijanje sverca, pa onda
cinjenica da su parlament i Vlada zasedali vise u prva tri meseca ove,
nego u celoj prosloj godini, kao i broj medjunarodnih nastupa koje smo
imali govore u prilog brzini i korenitosti nasih reformi.
Merilo za rast standarda ne moze da se izmisli. Nema drugog nacina da
se standard gradjana poveca nego da nasa privreda postane konkurentna
i da pravi vise profita nego danas. To se moze napraviti na jedan
vestacki put, da se strane donacije usmere direktno u plate i penzije,
ali na taj nacin bi postali direktno zavisni od pomoci, i to je klopka
u koju ni slucajno ne smemo da upadnemo, a uz to, to je put koji nama
nije nuzan.
Jednostavno, postoje stvari koje su kao zdravlje. Kad ih imamo
izgledaju nam sasvim normalne, ali kad ih izgubimo tek onda shvatimo
bez cega smo ostali. To je pre svega stabilnost na makroekonomskom
nivou. Inflacija nije mala, ali je apsolutno pod kontrolom. Ona raste
samo kada planski ukidamo disparitete cena. Isto tako mozemo
razgovarati i o stabilnosti kursa. I najvaznije - budzet Republike
Srbije se nije zaduzio ni dinar kod Narodna banke Jugoslavije, iako za
to postoji prostor do cetiri milijarde dinara koji bi se dao naknadno
popuniti stend baj aranzmanom. Uz to, mi smo restriktivnom
finansijskom politikom uspeli da, cini mi se po prvi put u istoriji
srpskih finansija, napravimo budzetski suficit, koji nece potrajati,
jer sada dolazi nekoliko meseci gde ce rashodi biti veci od prihoda,
pre svega zbog otkupa psenice i remonta EPS-a.
Ono sto moze da koci reforme ovde je pre svega los kvalitet i mala
kolicina podrske zapadnih zemalja. Srbija nije samo zemlja u
tranziciji nego i u rekonstrukciji. Nasa situacija uopste nije
drugacija od situacije u kojoj su se nalazile Francuska ili Engleska
kada su sredinom dvadesetog veka izlazile iz svojih konflikata, a kada
su dobile jaku podrsku SAD-a. Nama je, u ovom momentu, nuzna jaka
medjunarodna podrska. Zbog odredjenih politickih problema, a sto bi
bio najveci problem, moglo bi da se dogodi da se ta podrska dobije
sporije, ili u manjem obimu nego sto je to nuzno.
Drugi limitirajuci faktor je teskoce u radu u Parlamentu zbog
opstrukcija. Ima mnogo tekstova koji su spremni i koji bi odavno bili
na dnevnom redu da nema tih manjih grupa koje opstruiraju rad
Parlamenta.
Optuzuju Vas i da niste dovoljno odlucni u sprovodjenju reformi. Kao
cest primer za to navodi se slucaj kragujevacke Zastave.
- Ja se zalazem za najzustrije reforme koje mogu biti primenjene u
zemlji u datom momentu. U ovom momentu sok terapija nije primenjiva za
nasu zemlju.
Za popustljivost nas optuzuju kriticari koje dolaze iz
ekspertsko-liberalnih krugova koji su mnogo citali o reformama ali ih
nisu doziveli, niti ih sprovodili i zato vise �sanjaju� ovu zemlju
nego ja koji sam dosao pre sedam meseci i poceo vrlo konkretno da
radim na promeni ovog sistema. I to korenito - da se nikada vise ne
desi to da neko moze da monopolise ekonomsku aktivnost, odnosno, da
nam se nikada vise ne desi Milosevic.
Takodje, sto se tice popustljivosti, one koji pitaju zbog cega smo
napravili program sa Zastavom, ja pitam da li su procitali taj
program. To je prvi dokument gde svi sindikati zajedno sa Vladom i
lokalnom samoupravom priznaju da je pravi obim radne snage koji je
potreban u fabrici tri i po hiljade ljudi; da ima nekoliko hiljada
radnika koji ne dolaze na posao i koji se moraju na specifican nacin
tretirati; da kada se ne radi ne moze da se dobije ista plata kao kada
se radi; da se ulazi u program prestruktuiranja grupe Zastava, tako da
se iz nje izdvoje razna preduzeca i da se ide u formiranje
evidencionih podataka o radnicima kako bi se videlo ko je za sta
obucen i ko je koliko socijalno ugrozen, da bi se mogle doneti prave
odluke za njihovu buducnost. Kada se pogleda malo detaljnije sta se
radi onda se vidi da mi ne ulazimo u sok terapiju koja bi znacila
priznati da je veliki deo nase privrede otisao u stecaj. Mozda je
nekome lako reci, mozda ce se bolje osecati ako kaze - mi smo
bankrotirali, ali se postavlja pitanje sta onda valja raditi u ovoj
zemlji a da ne prouzrokujemo vrlo brzo takav socijalni ambijen koji bi
bio najgora kocnica nasim reformama.
Da li se plasite da cete zavrsiti kao Ante Markovic?
To je uvek rizik. Ali danas nikome, pa cak ni onima u opoziciji, ne
pada na pamet da kazu da stvari ne treba menjati. Svaki put kada
probate da promenite nesto u sistemu, ta akcija nailazi na odredjeni
otpor. No, mislim da ova reforma, bez ikakve dileme, i dalje ima
najbolju perspektivu od svih dosadasnjih pokusaja u Srbiji. Ali, ako
pogledamo raspored nosilaca ekonomske politike, ni Ante Markovic, ni
Dragoslav Avramovic nisu imali ljude koji su se medjusobno slagali oko
modela kojim su vodili monetarnu i fiskalnu politiku.
A optuzbe o korumpiranosti Vlade? Direktne optuzbe za korupciju nisam
video, a bio sam akter mnogih vaznih odluka. No, takve optuzbe su i
bile ocekivane. Sto se mene tice, najavio sam da cu, ako vidim da je
na neku odluku uticao uski privatni interes, tog momenta napustiti ovu
Vladu, i, verujte mi, necu biti jedini ministar, vec ce dobar deo
ekonomskog dela Vlade otici. Ja sam to vec jednom ucinio kada sam
sprovodio reforme u Rusiji i kada sam primetio da su poceli da
dominiraju privatni interesi. Mi smo u tome slozni i korupciju necemo
dozvoliti. Iz ove Vlade izacicemo gledajuci ljude u oci. Ne daj boze
da neko primi novac od nekoga. Mozda necemo uspeti onoliko koliko
zelimo, ali nas ugled necemo ukaljati, niti cemo lagati oko onoga sto
radimo.
"Blic", 11. jun 2001.
Pise: Zeljko Jovanovic
Vida Ognjenovic: Svi razlozi za odvajanje kao i oni za ostajanje u
zajednickoj drzavi snazno su ispolitizovani. Kao kada se sukobe dve
elektricne struje koje varnice, dva violentna dela jedne celine koji
se po mom misljenju nalaze u kvazi sukobu
Jegorov put kojim se retko ide
Ukupni i superiorni pobednik 46. Sterijinog pozorja je Vida
Ognjenovic. U svojoj dosadasnjoj, vise nego uspesnoj karijeri,
ogledala se dramskom stvaralastvu, pozorisnoj reziji, literarnom
stvaranju i pedagogiji. Upravo se priprema za novu aktivnost -
diplomatiju. Na pitanje da li je bila iznenadjena nakon saopstenja
zirija, koji je odlucio da predstavi "Jegorov put" dodeli osam
nagrada, ona kaze: Ne mogu reci da sam ocekivala ovolike nagarade.
Neke sam ocekivala, neke nisam iako sam ljudski, prizeljkivala sve.
Ipak sam bila zatecena te noci kada smo, kako to obicno biva, sedeli u
pozoristu u cekali odluke zirija. Kada su poceli da redjaju sta smo
sve dobili, pomislila sam da se sale sa mnom.
Ne retko se desava da na Pozorju jedna predstava, "oduva" ostale. Da
li je to neki znak?
- Desava se da na Pozorju jedna predstava odskoci u odnosu na ostale.
Mislim da je to prirodno. Dobra predstava je inace retka pojava i ne
dogadja se svaki dan. Stoga je normalno da odskoci iznad, da tako
kazem, normalno uspesnih predstava. Na isti nacin na koji i promasaji
bivaju veoma vidljivi.
Bili ste u takmicarskom "krugu" sa nekoliko mladih dramskih pisaca.
Kako vi gledate na to sto oni rade?
- Mislim da je nasa skola dramaturgije dobra i da daje dobre osnove za
dalji rad. Naravno, to kako ce se ti mladi ljudi dalje razvijati, i u
kom pravcu, tesko je proceniti. Medjutim, postoji jedna pojava koju
uocavam, a to je da se mladi pisci medjusobno podrazavaju. Ponekad
imam utisak da gledam, odnosno slusam, jedan isti tekst. Ali mislim da
je to prosto, pritisak stvarnosti. Mladi ljudi imaju potrebu da na
stvarnost odgovaraju porugom, otporom, nekakvom ostrom recju i to je
karateristicno za sve tekstove. Ja zelim da verujem da ce ti mladi
pisci izvezbati ruku, i da ce postepeno preci sa tih pocetnickih
drama, koje ja zovem vezbom za prste, na malo ozbiljnije teme i
znacajnije dramske analize svojih motiva.
Neki su te savremene drame okarakterisali vise kao nacrte drama ili
primenjenu dramaturgiju, nego kao dramsku literaturu. Sta mislite o
toj tezi?
- Mladi ljudi zarko zele da negde provere to sto rade, da vide kako ce
to glumac izgovoriti, reditelj rezirati, kako ce neko to videti. Da bi
to postigli oni zaista pisu taj primenjeni tekst koji moze odmah izaci
na scenu i odmah se nekako dogadjati pred njihovim ocima. Ja to zovem
scenarijem ili tekstom za jednokratnu upotrebu koji se kasnije,
naravno, moze doradjivati i preradjivati.
Vase drame, za razliku od preovladjujuceg trenda, karakterise, kako
kazu, ukrstanje istorijskih fakata s realnoscu?
- Cesto me pitaju zasto ne pisem o svom vremenu, o nasoj stvarnosti i
slicno. Odgovaram da pisac ne moze pisati o drugom vremenu. Pisac uvek
pise o svom vremenu, odnosno vreme koje on poznaje i zivi uvek se
odslikava u njegovom pisanju, makar i pismo pisao. Pisci medjutim
uzimaju razlicite podatke za svoj rad. Jedni ih vide u prolazu na
autobuskoj stanici, drugi u svom zivotu, neki opet u literaturi. U
potrazi za motivima ja se cesto obracam istorijskom diskursu. Pricu o
ruskom kaludjeru za"Jegorov put" nasla sam u nekoj knjizi o Budvi.
Bila je to vrla kratka napomena da je u taj kraj dosao ruski plemic
koji se zamonasio i zavetovao na cutanje i za to vreme sagradio put od
mora do manastira Duljevo. I ta istorijska cinjenica me ne bi toliko
fascinirla da nisam svoji ocima videla taj put. Onda sam, posto ne
volim proizvoljnost i plasim ih se, istrazila okolnosti da bih mogla
da nadgradim tu pricu u kojoj mi se cini da postoji jedan savremeni
problem. A to je razmimoilazenje izmedju onoga sto cinimo i onoga sto
govorimo.
Nasa publika, cak i ona profesionalna, kao da i dalje od pisca ocekuje
da objasni kakva je to stvarnost kojom se bavi?
- Bilo je neko vreme kada su pisci, kao inzenjeri ljudskih dusa,
prepisivali stvarnost i objasnjavali je svojim manje pismenim susedima
i citaocima, i tako vrsili propagandu i druge misije. Ja, naravno,
smatram da pisac nije reporter. Verujem, i ne samo ja, da ce takvih
pitanja biti sve manje.
Da li cete raditi jos nesto u pozoristu pre odlaska u Norvesku na
novu, ambasadorsku duznost?
- Diplomska predstava mojih studenata koja se zove "Viza" planirana je
za 15. jun u Beogradskom dramskom pozoristu. Rec je o mom komadu koji
sam njim posvetila.
I slucajno se zove "Viza"?
- Nije slucajno, jer govori o odlasku mladih ljudi iz zemlje, sto je
nas veliki savremeni problem. Istovremeno bi trebalo da predam rukopis
nove zbirke prica i ocekujem da ce me izdavac, kada ovo pricita, odmah
poceti pitati kada cu ga zavrsiti.
Da li cinjenica - da ste zajedno sa nekoliko kolega pisaca, bili
"primeceni" kada se odlucivalo o nasim predstavnicima u svetu -
predstavlja neki dobar signal za buducnost?
- Ne bih pristala na to da moja licnost bude kriterijum za bilo kakvu
politiku i ni za kakvu politicku odluku. Na to sam pristala zato sto
smatram da je Norveska jedna divna zemlja, sa kojom treba produbiti
kontakt koji inace vec postoji. To je zemlja koja se prema nama uvek
lepo odnosila, i taj odnos zasluzuje svaku paznju. Eto zato sam
prihvatila to mesto, inace moja politicka misija ne obecava mnogo.
Posto ste diplomatski odgovorili na pitanje u vezi sa spoljnom
politikom, mozete li prokomentarisati ono koje se tice odnosa Crne
Gore, u kojoj je Jegor gradio put, i Srbije u kojoj je ovencan
pozorisnom slavom?
- Smatram da su svi razlozi za odvajanje kao i oni za ostajanje u
zajednickoj drzavi snazno ispolitizovani. Kao kada se sukobe dve
elektricne struje koje varnice, dva violentna dela jedne celine koji
se po mom misljenju nalaze u kvazi sukobu. Zelim da verujem da je rec
o politickom sukobu, a kao sto znamo sukobi te vrste su prolazni i kad
se ljudi osveste od tog, moram na zalost reci, nacionalnog pijanstva,
mi cemo poceti ponovo da razmisljamo o nekoj humanijoj potrebi.
BBC NEWS, 11 jun 2001
Evropska unija istrazuje politiku cena DVD filmova
Evropska komisija resila je da ispita zbog cega evropski konzumenti
filmova placaju visoku cenu za DVD, objavljuje danas Financial Times.
Prema pisanju ovog lista, evropski komesar za trzisnu konkurenciju,
Matio Monti ce na sastanku kozumenata u Stokholmu objaviti da je
Brisel zatrazio od holivudskih kompanija objasnjenje za tekucu
politiku cena DVD filmova.
DVD kupljen u Americi jeftiniji je nego s druge strane Atlantika, a
postoji i velika sansa da nece raditi na evropskim DVD plejerima.
Ove vesti usledile su posto je Evropska unija u februaru zapocela
slicnu istragu zbog navodne nefer cene na trzistu kompakt diskova
[CD].
U Britaniji DVD kosta izmedju 13 i 20 funti, dok americki potrosaci
placaju samo 11 do 18 funti.
Geografska diskriminacija
Prema izvestajima, Evropska komisija namerava da istrazi zbog cega
kompanije dele svet na regione kojima se ogranicava gde ce se pustati
DVD film.
Klasicni argument filmskih kompanija objasnjava da se time stite
autorska prava i sprecava piraterija.
Mario Monti je ranije izjavio da je tanka linija izmedju zastite
intelektualne svojine i dominantne pozicije.
Istraga koju otvara Evropska unija usledila je posle negodovanja
potrosaca zbog visokih cena i teskoca prilikom narucivanja DVD filmova
iz Amerike.
DVD trziste se u poslednje dve godine ucetvorostrucilo jer potrosaci
svoje video kasete zamenjuju digitalnim diskovima.
> Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
