|
Intervju: Ratko Knezevic, crnogorski
biznismen
Ne znam da se svetim, ali znam da se branim
Dok je srpsko-crnogorska granica bila zatvorena za mleko,
brašno i sve druge osnovne zivotne namirnice, sve to vreme bila je potpuno
otvorena za protok cigareta. Jasno je, dakle, da je takav posao mogla da
radi samo organizacija koja ima zeleno svetlo vlasti
MARIJA PETROVIC
Jedna od najkontroverznijih licnosti crnogorskog i ovdašnjeg
javnog zivota Ratko Knezevic- nekadašnji novinar beogradskog Studenta, Reportera, Duge, Intervjua, poznate
televizijske emisije iz kulture Petkom u 22,
slovenackog Teleksa i hrvatskog Danasa kome su se nakon reporterske karijere, po
uputstvima poznatog biznismena Cana Koprivice, otvorila vrata velikog
evropskog biznisa - danas bi mozda mogao da bude zadovoljan i samom
cinjenicom što je jedini Crnogorac u svetu koji je s Klaudijom Šifer igrao
tango. Bivši šef Trgovinske misije Crne Gore u Vašingtonu, cije se
politicko avanzovanje vezuje za predsednika Mila �ukanovica, u centar
medijskih zbivanja ponovo je došao zbog skandaloznih tekstova u hrvatskom
Nacionalu, koji otkrivaju duvansku mafiju u drzavama
eks-Jugoslavije.
REPORTER: Ima mnogo onih koji smatraju da
su tekstovi u ovom hrvatskom nedeljniku zasnovani delom i na vašim
informacijama o nelegalnom biznisu cigaretama u drzavama bivše Jugoslavije
- videni ste s Ivom Pukanicem, urednikom i direktorom Nacionala u
Americi?
Vec sam obznanio da sam s njim prijatelj više od 20 godina.
Uvek sam ga jako podrzavao i s velikim simpatijama navijao za njegovu
borbu za slobodu medija, ljudska prava i demokratizaciju ovih prostora,
jer je on bio jedan od retkih koji su imali hrabrosti i energije da se
suprotstave opštem primitivizmu i politickoj samovolji. Veoma drzim do
njegovih novina i njegovog mišljenja, sve dok je na strani slobode i
ljudskih prava. Tacno je da smo bili zajedno u Americi: mene je na
inauguraciju Dzordza Buša pozvao republikanski Nacionalni komitet, a ja
sam kao svog gosta poveo njega. Kao i vecina ljudi, bio sam potpuno
zatecen Kestnerovim intervjuom u Nacionalu, u kome
on do detalja razotkriva kako se ovih deset godina odvijala nelegalna
trgovina duvanom iako me je pre njegovog objavljivanja Pukanic telefonom
obavestio da ce se pojaviti tekst o kriminalnom biznisu u Crnoj Gori u
kome se pominje i predsednik drzave. Nije mi objašnjavao skandaloznost
price, ali je smatrao da je moralno obavezan da to ucini, jednostavno zato
što je predsednik �ukanovic moj kum.
Postoji prica da su informacije koje se ticu Crne Gore
zapravo vaša osveta dojucerašnjim prijateljima?
Nemam nikakvog razloga da se bilo kome svetim, narocito ne
prijateljima, pa makar bili i bivši. Sada ponekad samo iskreno zazalim što
tek danas jasno vidim da sam nekoliko godina delimicno radio za dobrobit
jedne dobro organizovane mafije, a ne za ostvarenje svog ideala: slobodne,
prosperitetne, demokratske i evropske Crne Gore. Kao covek, ne znam
suštinski ni da mrzim, a ni da se svetim. Znam, medutim, dobro da se
branim i da u svemu uvek idem do kraja. Ne predajem se.
Analiticari crnogorskih prilika tvrde da predsednik
�ukanovic više nije mogao da prikriva vaše skandale i da je u jednom
trenutku morao da bira izmedu prijateljstva i karijere?
Ne znam o kojim se skandalima radi tako da bi ti analiticari,
bar za pocetak, morali javno da ih razotkriju i dokumentuju. Znam da je
moj nacin komunikacije dugo smetao mnogima iz DPS-a, ciji clan nikada
nisam bio, a pogotovu za njega predsednik �ukanovic i bivši predsednik
crnogorske skupštine Svetozar Marovic nisu imali simpatija. Razlike izmedu
mene i njih su, u suštini, višeslojne. Naveo bih samo nekoliko: sazrevali
su u kulturi komunisticko-kumrovacke škole, dok sam ja odrastao u freelens novinarstvu. Nakon toga sam se 12 godina školovao
i sticao iskustvo u preduzetništvu. Nikada necu zaboraviti kada sam se
�92. javio �ukanovicu iz Tjumena u zapadnom Sibiru u Rusiji. Pitao me je
šta tu radim, a ja sam odgovorio da trazim naftu. �I ja sam bio u
Tjumenu�, rekao mi je, �drzao sam jedno partijsko predavanje.� Prava ravan
razlika izmedu njihove komunisticke i moje prozapadne preduzetnicke
kulture bila je upravo u tome. Ali, baš zbog nepodonošljive lakoce s kojom
sam komunicirao, �ukanovic i njegova partija angazovali su me �95. na
otvaranju vrata Crne Gore prema zapadnom svetu. Koliko sam u tome bio
uspešan, najbolje pokazuje cinjenica da je �95. kada sam došao u Vašington
Crna Gora za Amerikance bila vrsta cigara, planina u Latinskoj Americi,
provincija u Italiji, a oni malo bolje informisani govorili su da je to
srpsko vojvodstvo kome uopšte nije potrebno predstavništvo u Americi. Samo
tri godine nakon toga Crna Gora je, pored Izraela, postala najveci
primalac americke direktne finansijske pomoci perkapita.
Koliko ste i sami, dok ste bili na vodecim pozicijama u
Crnoj Gori, profitirali u biznisu s domovinom? Smatra se da ta zarada nije
baš mala.
Napravio sam samo dva posla s Crnom Gorom �90. godine: preko
prijatelja Bernija Eklstona kupio sam lirdzet 35 za crnogorsku vladu. Taj
avion, kao što sam vec negde rekao, vozili su punih deset godina, a nakon
toga su ga prodali 50 odsto skuplje nego što su ga platili. Cetiri godine
kasnije, prodao sam crnogorskoj policiji americke uniforme; bilo je to
vreme sankcija i zabranjene trgovine s Jugoslavijom, zbog cega sam imao
problema u Velikoj Britaniji. Dok sam bio u Vašingtonu, trazio sam da se
napravi komisijski zapisnik o stanju finansija koje su mi bile poverene,
što je i uradeno.
Ako ste znali da organizovani kriminal pod zaštitom
crnogorske drzave vec godinama traje, zašto o tome kao covek koji se danas
poziva na zakone niste ranije ukazali, a rekli ste da ste vrlo otvoreni i
direktni?
Kao što sam vec rekao na pocetku razgovora, i sada samo kao
obicni citalac Nacionala otkrivam stvari koje nisam
znao i koje u svetlosti novih saznanja mogu da povezem ili posmatram u
okviru podataka i informacija koje, dok sam bio u politici, nisam mogao da
ne vidim. Primecivao sam, kao i mnogi drugi u Crnoj Gori, da neki ljudi
prave enorman profit, ali nisam znao da su mere te zarade toliko velike
sve do pre nekoliko nedelja. Da bi se zakljucilo da se radi o citavoj
organizaciji, jer se bez tako savršenog kartela posao nije mogao
odradivati, ne treba biti sociolog ni kriminolog. Dok je srpsko-crnogorska
granica bila zatvorena za mleko, brašno i sve druge osnovne zivotne
namirnice, sve to vreme bila je potpuno otvorena za protok cigareta. Jasno
je, dakle, da je takav posao mogla da radi samo organizacija koja ima
zeleno svetlo vlasti. Ono što je od ovog profita ostajalo Crnoj Gori
uopšte nije ni vredno pomena. Pet šestina takozvane crnogorske takse
slivalo se, umesto u drzavni budzet, u privatne dzepove. Gospoda u Crnoj
Gori se, medutim, nadaju da su dokumenti o tome uništeni, izgubljeni ili
zaboravljeni, ali se grdno varaju. Euro controle u
Briselu ima tacnu evidenciju o tome koliko je aviona sletelo na podgoricki
ili tivatski aerodrom, a od luckih vlasti u Baru, Kotoru i Zelenici mogli
bi da dobiju podatke koliko je brodova i kojih kapaciteta dovozilo koje
cigarete. Ekspertske firme koje se tim poslom bave, a znam ih nekoliko iz
Vašingtona, tacno mogu da sracunaju o kojim se kolicinama cigareta i novca
radi.
Koliko dobro poznajete Srecka Kestnera koji je Nacionalu otkrio ovu aferu?
Video sam ga samo jednom u Podgorici �96. i nikada kasnije. U
decembru prošle godine telefonirao mi je i pitao mogu li mu pomoci da
stupi u kontakt s gospodinom �ukanovicem. Odgovorio sam da ne mogu i to je
bila sva moja komunikacija s njim.
Od skandala o kome izveštava Nacional najvecu korist mogla bi da ima Tvornica duvana iz
Rovinja, koja hoce da ude na srpsko trzište. Jeste li preko noci postali
veliki hrvatski prijatelj ili "saradnik hrvatske vlade", kako kaze
premijer �indic?
Gospodin �indic je, cini mi se, pod velikim ne samo
finansijskim nego i intelektualnim uticajem Stanka Subotica. Hrvatska je
danas ozbljna proevropska drzava i u njoj se ne moze baš tako lako postati
savetnik vlade, kako se to desilo gospodinu Suboticu u Srbiji. Upravo sam
ovih dana od prijatelja u Izraelu dobio vest da je Subotic kao predstavnik
srpske vlade putovao u Irak da bi ponudio hranu za naftu. Naravno, ukoliko
je duvan hrana, onda je to to. Gospodin Subotic maše, kako je to potvrdio
i direktor BAT-a, ovlašcenjima srpske vlade, koja mu je ocigledno neko
usmeno ili pismeno dao. Na srpskom je parlamentu da utvrdi kako to
gradanin Subotic u privatnom biznisu zastupa Vladu Republike Srbije, time
neka se bavi i gospodin �indic pre nego što se drugi pocnu baviti njime.
Jer, ne verujem da ne zna da je Subotic dve i po godine bio ekskluzivni
partner Anta Vlahovica i Tvornice duvana iz Rovinja i iznenaduje me da to
nikome ne smeta. U TDR-u, na svoju srecu, nikoga ne poznajem niti imam
nameru da pravim kontakte, jer se tim poslom nisam bavio ni kao konsultant
nekih velikih multinacionalnih korporacija. Ne bi, medutim, bilo loše da
se gospodin �indic podseti kako mi je jedne noci u vašingtonskom
hotelu Ritz Calton pricao zašto su propale gradanske
demonstracije u Beogradu?!
Kojim se poslovima danas bavite - Stanko Subotic tvrdi da
od firmi i kapitala imate jedino mobilni telefon i da ste stalno
pokušavali da udete s njim u posao?
Stanko Subotic uopšte ne moze da tvrdi cime se bavim jer je
neobrazovan za sofisticiranost mog posla. Vec sam rekao da sam danas jedan
od suvlasnika vrlo ekskluzivne butik-konsultantske kuce s ofisima u
Vašingtonu i Londonu. Radim za platu i takozvani bonus. Dobro mi je i
uopšte se ne zalim. Svakog trenutka kod mog knjigovode moze da se proveri
koliko zaradujem.
Kako Crnu Goru vidite danas: kao suverenu drzavu ili
clanicu federacije?
Mislim da nezavisnih i suverenih drzava na Balkanu više nema.
I za Crnu Goru i za Srbiji mozda je, bar izvesno vreme, srecnije rešenje
da imaju medunarodni protektorat. Sadašnja prica o samostalnoj Crnoj Gori
sluzi samo da se zaštiti projekat "privatne drzave", zna se i cije i
kakve. Na crnogorskom je društvu, baš povodom duvanske afere i u okviru
nje, da pokaze ima li demokratskog potencijala. Ako ga bude, ona ce se
demokratski izboriti i za samostalnost ukoliko joj to bude odgovaralo. Za
razliku od Milovih papagaja, mislim da Crna Gora treba prvo da bude
demokratska, a onda nezavisna. Oni bi da prvo bude nezavisna, a
demokratija bi došla posle, "brzinom �ekne".
Rekli ste da ste razocarani promenama u Srbiji. Odakle
"briga" za srpskim narodom, ako se zna da ste upravo vi autorizovali ideju
"Crna Gora - Monako" i crnogorska zastava na Ist Riveru?
- Imam dosta prijatelja u Srbiji, tu sam ziveo skoro deset
godina i valjda imam pravo da nešto kazem o narodu i o ljudima kojima
zelim samo dobro, makar i zbog toga što se Crna Gora granici sa Srbijom,
pa ukoliko bude dobro Beogradu, utoliko ce biti bolje i Podgorici. Srbija
ce, naravno, i bez mojih "saveta" ici svojim putem, a što se Crne Gore
tice, ucinicu sve što je u mojoj moci da krene putem istinske demokratije
i kakvog - takvog ekonomskog prosperiteta. Nisam namerno ušao u pricu sa
"Nacionalom", uvucen sam u nju i sada moram da se borim.
S obzirom na skandal koji su izazvali tekstovi u Nacionalu i u visokim medunarodnim krugovima, da li ste
sada pod zaštitom hrvatske drzave?
Strahujem za svoju i bezbednost svoje porodice, a zaštitio
sam se prijateljima, intelektom, vezama i ljudima koji mi misle dobro. Ne
vidim zašto bi me štitila samo hrvatska drzava, i to zbog pretnji smrcu od
crnogorskog i srpskog duvanskog kartela. Trazio sam zaštitu od SAD,
Italije,Velike Britanije, Izraela i Hrvatske, jer su to zemlje u koje
putujem, u kojima radim i gde najcešce boravim.
|
"Sve je isto, samo njega nema"
Koliko su tacne price da vec godinama ne smete da
dodete u Beograd?
Tacno je da se poslednjih godina nisam mnogo trudio da
dodem u Miloševicev Beograd, što zbog osecanja nesigurnosti, što
zbog osecaja nelagodnosti. Da li se u Beogradu danas nešto uistinu
promenilo? Iako je �indic inteligentniji od Miloševica, završio je
bolje škole od njega, ima vrlo simpaticnu i zgodnu zenu, kao i neki
medunarodni lobi, što je takode bitna razlika u odnosu na
Miloševica, nisam siguran da je shvatio da treba da se distancira od
nekih drugih stvari, koje su tema ovog razgovora. O današnjem
Beogradu mozda moze da odgovori i jedan grafit za koji mi neki dan
rece jedan prijatelj: "Sve je isto, samo njega nema".
Razlaz s �ukanovicem
Kada je zapravo prestalo vaše prijateljstvo s
�ukanovicem?
Kada sam davao ostavku na mesto šefa Trgovinske misije
u Vašingtonu, rekao sam �ukanovicu da za mene licna prijateljstva
nisu isto što i politicka i da tu pravim ogromnu razliku. Politicki
se nismo slagali još od jula �97. kada je, osim njega, i deo DPS-a
pod njegovom kontrolom glasao za Slobodana Miloševica kao novog
predsednika Jugoslavije. Intimno, od novembra �99. više mi se nije
dopadalo da budem u njegovom društvu jer sam spoznao stvari koje su
se krile od mene, a o kojima uopšte ne bih razgovarao. Od tada se
nismo videli, a od marta prošle godine više se nismo culi ni
telefonom. U martu prošle godine shvatio sam da nemam više vremena
za gubljenje i napustio sam Crnu Goru. Prema tome, citava ova afera
s Nacionalom, koja je postala medunarodni
skandal, nešto je što sam najmanje zeleo da se dogodi Crnoj Gori.
| |
|
