"Danas", 16. jun
Sta se desava medju celnicima DOS
Mesanje karata za nove izbore
Unutar DOS je doslo do razdora uglavnom zbog pojedinacnih postupaka, a
ne oko programskih stvari. U tim razdorima na kraju je trebalo ili se
bas to i dogodilo, da se pojavi Kostunica kao "veliki tata" koji ce da
resi spor - kaze sociolog Laslo Sekelj
pise: Jasmina Lukac
Svi lideri Demokratske opozicije Srbije retko kada ce propustiti
priliku da naglase da je ova koalicija privremena, da nema ambiciju da
traje nekoliko narednih cetvorogodisnjih mandata, i da je prirodno da
se raspadne na nekoliko grupacija na prvim narednim izborima. Zoran
Djindjic je u jednom TV intervjuu ispricao kako ga u svetu sa
divljenjem posmatraju kao sefa koalicione vlade od 18 clanica, koja
funkcionise duze od sest meseci. Kriza vlasti na saveznom nivou,
nastala iz visemesecnog neslaganja DOS sa partnerom iz Crne Gore SNP u
vezi izrucivanja gradana SRJ Haskom tribunalu za ratne zlocine, mozda
ce se resiti i raspisivanjem vanrednih izbora. Analiticari, doduse,
tvrde da izbori ne bi resli sustinski problem, a to je kako ce
Jugoslavija ili Srbija odgovoriti na medunarodni pritisak da saradjuje
sa Tribnunalom, i da izruci bivseg predsednika Slobodana Milosevica.
U DOS, ipak, prema svim izvorima, postoji jaka struja koja se zalaze
za skore nove izbore, trazeci novu preraspodelu vlasti medu mnostvom
vladajucih partija. "Djindiceva DS sa 12 odsto podrske u birackom telu
kontrolise 80 odsto resursa zemlje, sto je neodrzivo", kaze nezvanicno
visoki funkcioner jedne clanice vladajuce koalicije. Izvori bliski DS,
medjutim, tvrde da je "strateski plan" ove partije da ostane na vlasti
sledecih osam godina, odnosno bar dva mandata. Sigruno je u svakom
slucaju, da lideri DOS neprestano racunaju koje bi im partijske
kombinacije bile najpovoljnije i da se pripremaju za raspad koalicije.
Tri kombinacije
Dosad se u javnosti spekulise sa tri nacina na koji ce se raspasti
DOS. Prema prvoj kombinaciji, koju je objavio Danas pre mesec dana,
moguce je da se uz medjunarodnu podrsku, napravi jedna jaka
demokratska stranka, od ljudi koji su je osnovali pre dvanaest godina,
odnosno da se ponovo ujedine Djindjiceve demokrate sa DSS Vojislava
Kostunice i DC Dragoljuba Micunovica.
Prema drugoj kombinaciji, koju je pre dve nedelje objavio jedan
beogradski tabloid, preliminarni koalicioni dogovor vec su u
prostorijama DSS sklopile ova partija, GSS Gorana Svilanovica, DA
Nebojse Covica i ND Dusana Mihajlovica. Prema toj prici, vodjstvo DSS,
GSS, DA i ND je, na osnovu ispitivanja javnog mnenja, obavljenog
specijalno za njih, doslo do zakljucka da su to stranke sa najvisim
rejtingom ili njegovim porastom u periodu posle pada Milosevicevog
rezima. Navodno, prema tom istrazivanju, ova koalicija uzivala bi
toliku podrsku biraca, da ubedljivo dobija bilo koje sledece izbore.
Takodje, tabloid navodi da je Covic, u toj varijanti, kandidat za
novog premijera Srbije.
Treca kombinacija bila je aktuelna u mesecima nakon Milosevicevog pada
i sastojala se u tome da ce se DOS polarizovati na Djindjicev i
Kostunicin blok prema nekoj programskoj slicnosti. Uz DSS bi bile,
dakle, neke "desnije" stranke poput DHSS i Nove Srbije, a uz DS,
partije socijaldemokratske orijentacije. Posto su savezi u politickom
zivotu Srbije vrlo promenljiva stvar, a vlast neraspolozena da
otvoreno i tacno govori o podelama u svojim redovima, zamolili smo
Lasla Sekelja, sociologa iz beogradskog Instituta za evropske studije,
za procenu kakvo je grupisanje unutar DOS, najverovatnije.
Verovatne koalicije
- To su iskljucivo spekulacije i kao i takve ih treba i procenjivati.
Prva varijanta pravljenja jake DS "ne pije vodu" jer nema niceg sto bi
je potvrdilo. Realno je da ove spekulacije imaju za osnovu savete iz
inostranstva da u DOS treba da nastane jedna jaka demokratska stranka.
Dakle, ovde mozemo da govorimo uglavnom o zeljama stranih ambasada. U
drugoj varijanti, gde je rec o grupisanju DSS, GSS, ND i DA, postoje
neke cinjenice koje govore tome u prilog. Naime, iza kulisa politickog
zivota, upravo iz ovih stranaka dolaze krititke na racun premijera
Djindjica i to ne toliko na njegove izjave, koliko na postupke.
Medjutim, treba imati u vidu, da iz cinjenice da postoji kritika
premijera ne sledi zakljucak da ce ove partije neizostavno formirati
koaliciju. Naravno, resenjem problema na jugu Srbije, a izgleda da je
ta kriza uspesno resena, Covic je pokazao da je prakticno najbolji
pragmaticni politicar u DOS. Kada se on prihvatio te krize, govorilo
se da mu je Djindjic uvalio "vruc krompir" koji moze da ga politicki
unisti. Medjutim, Covic je stvarno vodio jedno privatno preduzece, za
razliku od Djindjica koji je samo teoretisao o tome i dokazao je svoje
menadzerske sposobnosti. Ocekivati je da ce Covic imati ambiciju da
postane predsednik vlade, kaze Sekelj.
Komentarisuci trecu mogucnost, grupisanja partija u DOS prema
programskoj slicnosti, nas sagovornik veli da su "sve stranke
vladajuce koalicije istovremeno i programski slicne i programski
razlicite".
- Te stranke zapravo nemaju nove programe, sto se vidi na primeru
DHSS, koja je nastala iz DSS. Program DSS je neprofilisan. Oni su
stali iza Kostunice koji je njihova i ikona celog DOS. Takodje, ni DS
nema jasan program, jer tvrdnja da je to socijaldemokratska partija
nicim se ne moze potkrepiti, pojasnjava Sekelj.
On primecuje da "spolja gledano DOS funkcionise kao kompaktna celina"
i prica o nejedinstvu i svadjama u vladajucoj koaliciji nije ispoljena
u krupnim sporenjima.
Unutar DOS je doslo do razdora uglavnom zbog pojedinacnih postupaka, a
ne oko programskih stvari. U tim razdorima na kraju je trebalo ili se
i bas to i dogodilo, da se pojavi Kostunica kao "veliki tata" koji ce
da resi spor. Realno, sve stranke DOS javno stoje iza onoga sto recimo
radi Vlada Srbije. To znaci da Kostunica stoji iza onog sto radi
Djindjic, bez obzira na to sto lista kojom su dobijeni republicki
izbori nosi Kostunicino ime. Time predsednik SRJ prihvata politicku
odgovornost za ono sto radi premijer Srbije. On dosad nije javno rekao
da se ne slaze sa koracima koje preduzima Djindjic. Politika DOS moze
se opisati kao politika koja je zadrzala sistem iz starog rezima a
promenila ljude u njemu, uz verbalno zalaganje za reforme - kaze
sociolog Laslo Sekelj.
Vlada bez opozicije
Po njegovom misljenju, jedna od vecih prepreka reformama je
nepostojanje parlamentarne kontrole obe vlade, odnosno opozicije. U
jednoj ekonomski i politicki stabilnoj zemlji vlada ne moze da
funkcionise na dobrobit gradjana bez opozicije, napominje nas
sagovornik, izrazavajuci nadu da ce iz DOS da se izdvoji jedna
demokratska opoziciona grupacija na narednim izborima, kad god oni
bili.
Ako se ide u finese, primetno je da su u DOS "ispunjeni svi uslovi" za
raspad, odnosno teoretski on se moze dogoditi bilo kada i po bilo kom
pitanju. Trenutak obrta dogodio se pre dva i po meseca kada su Cedomir
Jovanovic, funkcioner DS, i Zoran Sami, celnik DSS, najavili da ce
napraviti protokol o funkcionisanju koalicije. Protokol nije nikad
uradjen, a odatle se dogodila serija sitnih incidenata, pocev od toga
da se poslanici DSS u parlamentu Srbije ponekad uzdrzavaju od glasanja
za zajednicke predloge DOS, samostalnog izlaska ove partije na
dopunske lokalne izbore u nekim naseljima u Srbiji, pa do najnovije
krize u odnosima DOS i crnogorskog SNP.
Jedan beogradski nedeljnik objavio je ove nedelje tvrdnje iz
crnogorskih izvora, da je Kostunica nagovarao poslednjih meseci SNP da
ne prihvate savezni zakon o saradnji sa Hagom, da bi navodno posle
toga ostavio socijaliste iz Crne Gore na cedilu. Izvori nedeljnika iz
SNP tvrde da Kostunica i Djindjic "smestaju jedan drugom preko ledja
SNP". Prepucavanja preko stampe, dakle, dovoljno su glasna da budu
najava pravog pucanja vladajuce koalicije. A konacno i cetvrta
mogucnost, koju u ovom tekstu nismo posebno navodili, da neko iz DOS
napravi dil sa opozicionim socijalistima, nije iskljucena, narocito
ako se ima u vidu kako funkcioneri SPS pazljivo vode racuna da ne
kritikuju predsednika SRJ.
"Reporter", 13. jun
Jug Srbije: Iza kulisa pregovora sa Albancima
Od rata do mira uz teske reci
Ja sam bio neka vrsta spone izmedju drzave i njih. Clan sam drzavnog
tima, a nisam Srbin, sto je svakako nesto znacilo. Recimo da su imali
veci stepen poverenja u mene
pise: Vesna Tasic
Mnogo pre pocetka zvanicnih srpsko-albanskih pregovora na jugu Srbije,
drugi covek drzavnog Koordinacionog tima, Rasim Ljajic, bez znanja
srpske policije i uz posredovanje poznanika, zaputio se autom u Veliki
Trnovac sa namerom da prica sa, sada pokojnim, komandantom OVPBM-a
Lesijem. Za Ridvana Cazimija u kom su jedni videli bivseg vlasnika
butika, a drugi, pak, narko dilera, prvi covek jugoslovenskog tima za
pregovore na jugu, Nebojsa Covic, kasnije ce reci da je bio
"eksplozivni emotivac".
- Dobro, kazem mu ja, ako sednemo i razgovaramo, sta cete vi da
trazite? Hocete li da trazite autonomiju?
- Ne znam, mozda cemo i republiku(!), rekao je tada Cazimi. Sledeca
recenica bila je: "Mi samo trazimo dijalog i nasa prava". "To znaci",
prica Ljajic, "da u tom momentu oni nisu imali nikakav politicki
koncept, osim mozda da zavladaju odredjenom teritorijom, da gazduju.
Rekao sam mu da bi sto pre trebalo nesto uraditi da ljudi ne ginu, da
uskoro kada dodje zima nece moci da se lomataju po planini, da je
granica sa Kosovom zatvorena i da nece moci da se snabdevaju."
Punkt: "Aaa..., pa ne snabdevamo se mi samo odande", bila je Lesijeva
reakcija. "To znaci da su se uredno snabdevali i iz Srbije", primecuje
Ljajic. "Razgovaralo se na srpskom uz prisustvo nekolicine ljudi iz
Trnovca. U taj gradic se vec tada nije moglo ici, ljudi su setali u
uniformama, cak i deca." U povratku, na policijskom punktu, kontroloru
biva sumnjiva novopazarska Ljajiceva licna karta i to sto je "isao
poslom" u Trnovac. Osumnjicenog izvode iz auta, on polazi za njima ali
im usput ipak dobaci da je ministar. Usledilo je izvinjenje.
Tako je pocelo. Narednih meseci Ljajic ce, zajedno sa Covicem, jos
cetiri puta ucestvovati u pregovorima sa srbijanskim Albancima. Na
sastanke se islo autom, a, kad je trebalo, i camcem.
"Pojednostavljeno, ja sam bio neka vrsta spone izmedju drzave i njih.
Clan sam drzavnog tima, a nisam Srbin, sto je svakako nesto znacilo.
Recimo da su imali veci stepen poverenja u mene, jer mnoge ljude sa
tih prostora ja znam od ranije. Ja sam prvi covek koji je, i pre nego
sto su se Albanci na jugu naoruzali, isao po selima koje u poslednjih
50 godina ni predsednik opstine nije posetio. Konacno, bio sam iskren
prema njima, nisam igrao nikakvu dvostruku ulogu", kaze Ljajic.
U drugom redu: Bilo da su se odrzavali u zgradi skupstine opstine
Bujanovac, u bazi Kfora ili, pak, Osnovnoj skoli "25. maj" u Lucanima,
sa sve dvorisnim klozetom u koji se odlazilo u pratnji Kforovca,
sastancima su obavezno prisustvovali medjunarodni posrednici Son
Saliven, politicki savetnik komandanta Kfora, ili Piter Fejt,
specijalni izaslanik generalnog sekretara NATO-a. Poznato je da bi se
medjunarodni posrednici dobro pomucili uoci svakog od tih susreta. "Na
prvi sastanak u bazi Kfora u Merdarima, na koji smo kasnili dva sata,
ja ulazim prvi, rukujem se sa svima. Tu je, umesto Sefketa Muslijuja,
komandanta OVPBM-a, dosao Lesi. Prema ranijem dogovoru, on je u civilu
i sedi u drugom redu, Covic ga, naravno, pozove da pridje blize. Svi
oni govore srpski, ali ne i na pregovorima. Razgovaramo o oslobadjanju
sestoro zatocenih Srba. Dva zalutala vojnika i cetiri civila oteta kod
manastira Prohor Pcinjski, a pod izgovorom da su imali nameru da dignu
u vazduh dzamiju u Velikom Trnovcu. Albanci su, inace, za njih trazili
Ljuana Sadikua, koji je u januaru uhapsen u Bujanovcu sa 35 kilograma
eksploziva. U prostoriji su jos prevodioci i strani posrednici. Mi smo
insistirali na prici o otetim civilima, a oni na dogadjajima od pre
nekoliko godina. Sastanak je zavrsen bez ikakvih vidljivih rezultata".
Prema nekim svedocenjima, do incidenta umalo nije doslo na sastanku u
Lucanima. Lesi je Covicu jednostavno rekao da laze. Covic je
neposredno pred sastanak saznao da je OVPBM njegov helikopter imala na
nisanu, a dan ranije dogodio se i incident na vrhu Orlova cuka, u kom
je poginuo jedan policajac. Sedeci za niskim stolom osnovne skole, sa
kiselom vodom ispred, na kojoj je plava etiketa sa natpisom na
albanskom, Lesi je izrazio saucesce porodici poginulog policajca.
Covic kaze da je od potpisivanja primirja poginulo sedam ljudi, te da
je do 4. aprila sa vise strana izvrseno 76 napada. Lesi uzvraca da ih
je bilo pet i da su svi prijavljeni Kforu. Riza Halimi se ubacuje i
kaze da i srpska policija provocira, ali s prigusivacima. Covic
pokazuje fotografije incidenta kod Orlove cuke. Albanci odgovaraju
visoko uzdignutom debelom knjigom sa slikama albanskih zrtava.
Struja: Holandjanin Piter Fejt, crven u licu, kaze da je Solana jako
zabrinut sto taoci jos nisu oslobodjeni. Covic jos jednom pita: "Jeste
li vi za mir ili niste? Vase price da je nova vlast ista kao stara,
najobicnije su lazi. I kazite mi kada cete vratiti taoce? Da li ih i
dalje drzite prikljucene na struju?" Jonuz Musliju uzvraca recima:
"Dosli smo da razgovaramo o onome sto je nama na redu, a ne taocima.
Jer, stotine hiljada ljudi na ovim prostorima su taoci." Covic se
zatim raspituje ko je covek u zadnjem redu sa lap-topom, koji se
stalno ubacivao u razgovor nesuvislim komentarima. Kazu da je asistent
u razgovorima, Esad Duraku iz Brezice. Covic trazi pauzu kako bi pitao
posrednika zasto ne reaguje u takvim situacijama. Podsetio ga je da je
on potpredsednik vlade ove drzave i da ga ne moze bilo ko nazivati
lazovom, a da bi on kao medijator u pregovorima trebalo da
intervenise. "Taj trenutak je bio najgori, a ja sam pomislio da ce
doci i do tuce", kaze Ljajic.
"Jednom prilikom, opet, ponudjena su dva dokumenta za usaglasavanje.
Jedan o demilitarizaciji sela Turije i Lucane, a drugi o zajednickoj
izjavi koji je bio sublimacija uradjenog na resavanju krize". Uvek
postoji nekakvo "zavrtanje ruku" pred sam sastanak. Posrednici imaju
dogovore i sa jednima i sa drugima. Donesu jednu izjavu, sa delimicnim
pristankom, odlaze drugoj strani, oni opet traze neke izmene. "U
jednom momentu smo se Covic i ja, bez ikakvog odlaganja, dogovorili da
jednostavno potpisemo oba dokumenta", prica Ljajic. "E, to je onda sok
za drugu stranu. Oni ustuknu, iako dokument nismo mi pisali, ponudjen
nam je i mi ga prihvatamo. Sta biste vise od nas?"
Oraovica: Prema Ljajicevoj proceni, dva su prelomna momenta u
pregovorima: Covicev plan i albanski napad na Oraovicu. "Ne treba
zanemariti ni njihove stalne autogolove sa otmicama civila. To im je
znacajno umanjilo ugled kod stranaca." Prema jednom izvoru, autor
plana za napad na Oraovicu bio je Mustafa Seciri, zvani Spetim. Kada
su vojska i policija poceli sa intervencijom, Riza Halimi je posao da
ga trazi kako bi ovaj potpisao dokument o povlacenju i predaji oruzja.
Onda ga nadju dvadeset kilometara od Oraovice. Jednostavno je pobegao,
a ostavio ljude da se bore.
Svedoci dogadjaja na jugu tokom zive pregovaracke aktivnosti, tvrde da
je incidenata, manjih ili vecih, gotovo stalno bilo. Pa i jedan sa
Sonom Salivenom. U momentu kada su kidnaperi oslobodili devojku iz
Vranja, Suzanu Petrovic, ona je najpre isla na pregled u bazu Kfora, a
zatim se videla i sa Covicem, kada mu je i ispricala sta joj se sve
dogadjalo. Medjutim, ona je u bazi takodje dala izjavu, s tim sto nije
smela nista bitno da kaze jer su kidnaperi i dalje pretili zivotima
mladica koje su zadrzali. Na jednom sastanku Covic je i Salivenu i
Piteru Fejtu to ispricao. Saliven je, iznerviran, kasetu na kojoj je
snimljen njen iskaz u bazi tresnuo o pod i izasao. Sa Fejtom, pak,
drugom prilikom, umalo i tuca nije izbila. Razmenjivale su se reci
poput onih: "Ti mislis da sam ja glup!?", kako bi usledio odgovor: "A
ti mislis da sam ja gluplji od tebe!?"
Jedna od manjih u nizu prepreka koje je trebalo savladati bila je i
neuklanjanje jednog punkta i albanske zastave istaknute na njemu.
Prema prici jednog prevodioca, upitan zasto punkt i zastava nisu
uklonjeni, kako je bilo dogovoreno, jedan kanadski pukovnik je potpuno
ozbiljno odgovorio: "Nista strasno, zastava je ionako mala, a i nije
visoko postavljena ."
"NIN", 14. jun
Hagalnica
pise: Voja Zanetic
Ako iko bude ovih dana sreo Zizica, sadasnjeg premijera nekadasnje
Jugoslavije, kazite da mu dodjem neku sitnu kintu kao saradniku ove
rubrike. Naime, u trenucima kad sam, ocajan, prebirao po DOSadnim
dogadjajima koji mogu da posluze narednim redovima, nebesa je svojom
komicnoscu i satirom obasjao gosin Premijer izjavivsi, otprilike, da
on ne bi voleo da gradjani Crne Gore i Jugoslavije misle da se kod nas
izvoze ratni zlocinci, e da bi se dobila kinta iz inostranstva.
Briljantno! 'Ajmo na posao.
Ta ingeniozna slika mogla bi se zamisliti ovako: prodavnica, nalik
mesari. Iza Kostunice i Zizica obeseni naglavce, poput sindikalnih
polutki, vise (daleko bilo) Ratni Zlocinci. Dobro, u pravu ste, ne
moramo tako brutalno. Evo, mogu da budu i izlozeni u akvarijumu,
naguzvani jedan do drugog, sve nemo i ritmicno otvarajuci usta, da bi
dosli do vazduha. U Hagalnicu (bakalnica, samo namenjena Hagu) ulazi
Karla del Ponte, pracena Donatorima, kod kojih su novcanici.
"Dobar dan, komsinice, izvolite!" - mrzovoljno ce Kostunica, kome
principi ne dozvoljavaju da trguje, ali opet, od principa se,
principijelno gledano, ne moze ziveti...
"Dobar dan, bas dobar. Imate li DANAS ratnih zlocinaca" -
trijumfalisticki zapitkuje komsinica Karla," ...s obzirom da ih PROSLI
PUT nesto niste davali, imali, sta li vec..."
"Imamo, imamo, kako da nemamo!" - prekida je Kostunica, izvestaceno
ljubazno. "Svezi, k'o da su malopre zlocin napravili. Ranije, znate,
nismo imali hladnjacu, pa nisu bili bas...."
"'Ocete, komsinice, da vam odmerimo jednog krupnijeg, iz Bosne ili sa
Kosova?" - usluzno ce Zizic, sa mrezom u rukama nagnut nad
akvarijumom, jedva se na ivici odrzavajuci da ne upadne medju krupne
ribe. Teska mreza za tako lakog coveka.
Eto, tako bi to moglo da se zamisli. Ili da probamo da mastamo nad
slikom u kojoj Djindjic udara neke izvozne akcizne markice Slobi,
Vlajku i Saji na celo, pa u kamion, pa na Kelebiju/Horgos, gde vec
cekaju kamioni sa novcem i donacijama, tu i tamo sa ponekim
"marlborom"... Elem, kamioni ulaze u zemlju kad Karla uz pomoc aparata
za merenje krvnog pritiska utvrdi da joj nismo uvalili neku fals robu,
a sto bi licilo i na nas i na ono sto njoj treba, da izvinite, u
principu uvaliti.
U paketu, uz ratne zlocince.
Ziv je Bambi: "Ziv je 'Bambi', umro nije!" - jesu li to reci sa kojima
je javnosti nepoznati Otvarac ponovo otvorio "Bambilend"? Ili je
potezom ruke otklonjena somotna krpa sa mermerne ploce na kojoj pise
cijom je sve zaslugom otvoren taj gigant decije zabave i razbibrige?
Elem, da prekinemo sa dilemama i predjemo na konstataciju da je ovih
dana ponovo otvoren "Bambilend". Ali, za razliku od ranijih vremena,
gde se ovo cudo naseg nacionalnog decijeg neimarstva dekretom punilo
posetiocima (ceo razred ponavlja ako ne obidje "Bambilend", u potpisu
Ministar Prosvete) - sad ce to ici malo teze. Nema vise toliko
dekreta, nema ni dovoljno ljudi u Novoj Vlasti koji mogu bas sve
Markove poslove da preuzmu na svoja nejaka pleca, a ni Cane bas ne bi
da se bavi polovnim luna-parkovima, pise u "Nacionalu", ako ste
citali. A niste sigurno.
No da se vratimo na "Bambilend". Nesto mi pada na pamet: s obzirom da
je ovaj Park uvek imao neku politicku konotaciju, a nema, rekosmo,
izglednih posetilaca - sto se tamo ne napravi Slobilend? Brojne se tu
aktivnosti mogu sprovoditi i naplacivati, a i ljudi bi se dobro
zabavili. "Kuca strave", na primer. Kroz koju ides obilazeci sve nase
ratne i mirnodopske pobede u prethodnih desetak godina, potom govori
Matica, Markovica i Bojica, a povremeno u mracnim coskovima ili pucaju
u tebe ili te otimaju i traze pare od tvojih ukucana sa kojima si
dosao u Park. Tu negde i red, pun penzionera, u koji stajes besplatno,
a naplacuje se izlazak. Potom soba sa krivim ogledalima, gde se
smejemo onima koji su dali pare "Dafini" i "Jezdi" ili izgubili staru
deviznu stednju...
A mogao bi Park da ima i neki deo posvecen postbagerskoj epohi, cisto
da bi se ljudi jos bolje zabavili. Lavirint inspirisan jednostavnoscu
odnosa u DOS-u. Udjes na vrata iznad kojih pise DS, a nadjes se u
corsokaku na kome pise DSS, prepun kostura jadnika koji su se tu
izgubili (za gnevne citaoce pripadnike DSS napominjem da u ovom
primeru vazi i obrnut slucaj). Deo lavirinta koji pripada
Socijaldemokratiji zabranjen je za muskarce. Ima i deo za brzo
presvlacenje, koji se preporucuje posetiocima iz bivse vlasti, a koji
je prepun generalskih uniformi... Eto, svasta tu ima, u tom
lavirintu... Jedino sto nema, nema izlaz. Ili tek treba da se otvori,
a po projektu, uz pomoc bagera.
Ko sto se i napravio. Izlaz, mislim.
Duh: Negde na Palama postoji jedno zgariste. Na njemu je, jednom
davno, nekada bila vatra, iznad koje je, jednom davno, bio razanj. Na
raznju je bio vo. Koga su pojeli. Jednom, davno.
Kazu ljudi da postoji legenda da se duh tog pojedenog vola cesto
pojavljuje na tom mestu na Palama i da gleda prema Sarajevu, ne bi li
ugledao bar nekog ko je tada, jednom davno, jeo sa tog raznja. Kunu se
ljudi da su ovih dana culi kako duh pojedenog vola tuzno rice sa Pala.
Da ne verujes.
> Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
