"Danas", 16/17. jun 2001.
Vlada kroji dubinu dzepa
Posle desetogodisnje rasprave o nacinu utvrdjivanja zarada radnika u
drzavnim organima i javnim sluzbama i protivurecnih procesa koji su se
u tom periodu odvijali, diskusija je okoncana, posle jednog tajm-auta
(povlacenje zakona iz procedure) usvajanjem Zakona o platama u
drzavnim organima i javnim sluzbama. Ovo je kraj puta (mozda
privremeno) na kom su sindikati uporno branili pravo da se zarade
radnika ovih delatnosti utvrdjuju kolektivnim ugovorima. Na pocetku
1990. godine je tako i bilo, da bi vremenom usledilo odstupanje koje
je praceno neprekidnim smanjivanjem realne vrednosti zarada. Od
prvobitnog ugovaranja zarada, preslo se na simuliranje tog procesa, da
bi ovih dana i to prestalo.
Vec nekoliko godina Vlada je zapravo odredjivala zarade u ovim
delatnostima, a eventualne korekcije Vladinih stavova bile su
iskljucivo rezultat strajkova koji su, posebno u obrazovanju,
neprekidno trajali. Zdravstveni radnici su redje strajkovali, ali su
bili efikasniji, pa su uspeli u jednom periodu da se odvoje od drugih
drustvenih delatnosti. Ostali nisu imali snage da se suprotstave
procesu koji ih je vodio u siromastvo. Dramatican pad drustvenog
proizvoda i njegovo odrzavanje na niskom nivou ukidalo je realnu,
materijalnu osnovu za povecanje zarada.
U velikoj meri, takve okolnosti su ucinile radnike ovih delatnosti
indiferentnim prema sporu njihovih sindikata i Vlade kada je rec o
nacinu utvrdjivanja zarada. Ostali su, prakticno, vrhovi sindikata, da
usamljenio vode borbu koja je dobila formu akademske diskusije.
Radnici su jedino u strajku prepoznavali sredstvo koje ima izvestan
uticaj. Medjutim, vremenom, kako su strajkovi bili sve cesci a zarade
sve manje, i taj oblik borbe je sve vise poceo da gubi srhu.
"Kolac" odredjuje plate
U ovakvim socijalno-psiholoskim okolnostima donosenje Zakona o platama
nije propraceno bilo kakvim ozbiljnijim otporom. Cinjenica da ce
ubuduce Vlada odredjivati visinu zarada ocigledno vise nije dovoljan
razlog za proteste. Rec je verovatno o tome da je vecina radnika u
ovim delatnostima zakljucila da nije presudno kako se utvrdjuju
zarade.
Najmanje sto se moze ocekivati u ovakvim okolnostima je potpuna
informisanost radnika o sredstvima sa kojima se raspolaze i uvazavanje
elementarnih egzistencijalnih potreba od strane Vlade. Drugim recima,
mora se znati koliki su "kolac" i deo tog "kolaca" koji se izdvaja za
zarade. Pretpostavlja se da bi rast drustvenog proizvoda uvecao sumu
za ove delatnosti i povecao njen deo namenjen platama.
Ovako je vlada preuzela ovlascenje, ali na taj nacin i odgovornost da
samostalno utvrdjuje osnovicu za obracun i isplatu plata (clan 3
zakona)i tako ce ona utvrdjivati i koeficijente za obracun i isplatu
plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u drzavnim organima,
ali i u javnim sluzbama koje se finansiraju iz budzeta i iz doprinosa
za obavezno socijalno osiguranje kao i zaposlenih u organizacijama
obaveznog socijalnog osiguranja (clan 8. zakona).
Ovim resenjem je ispunjen zahtev da se postavi jedinstvena osnovica za
sve radnike koji primaju zarade iz sredstava koja se prikupljaju
fiskalnim i parafiskalnim zahvatanjem.
Platni razredi na razradi
Sada predstoji, posto su zakonom utvrdjeni koeficijenti samo za
najvise funkcionere zakonodavne, izvrsne i sudske vlasti (jedinim
usvojenim amandmanom, koeficijenti za utvrdjivanje plata zakonodavne
vlasti prepustene su Administrativnom odboru Skupstine) da Vlada
uredbom razvrsta zaposlene u platne razrede prema zvanjima,
zanimanjima ili poslovima. Drugim recima, Vlada treba da utvrdi
koeficijente, i za profesore, i za lekare, i za druge (clan 8. stav 2
zakona). Ovu obavezu Vlada mora sprovesti do kraja juna, posto zakon
stupa na snagu 1. jula 2001. godine.
Pored osnovice i koeficijenata koji kada se pomnoze odredjuju visinu
plate, ona se utvrdjuje i na osnovu dodatka na platu (minuli rad,
prekovremeni rad, itd.), koji se isplacuje u visini utvrdjenoj opstim
kolektivnim ugovorom. Ovo je jedino mesto u Zakonu gde se spominje
kolektivni ugovor a navedeno resenje upucuje na zakljucak da se u ovim
delatnostima vise ne zakljucuju ni granski, ni pojedinacni kolektivni
ugovori.
Plate izabranih i postavljenih lica u organima teritorijalne
autonomije i lokalne samouprave, utvrdjene u odnosu na najvise iznose
prema koeficijentima visih funkcionera. Stvarne koeficijente na osnovu
kojih ce se njima utvrdjivati plate odredjuje Vlada uredbom.
U odnosu na ovaj "tvrdi" koncept odstupilo se kada je rec o platama
radnika javnih sluzbi (zdravstvo itd.) i to tako sto je omoguceno
uvecanje plate po osnovu ostvarenih prihoda do visine tog prihoda a
najvise do 30 odsto po zaposlenom (clan 12 zakona).
U osnovi ovo je "kostur" zakon, kojim se utvrdjuju "pravila igre", a
tek ce podzakonski akti omoguciti njegovu primenu. Najtezi deo posla
bice uporedjivanje razlicitih zanimanja i odredjivanje koeficijenata.
Ali, Vlada je sebi uzela prava, pa je logicno i da nosi odgovornost.
S druge strane, bice zanimljive "igre" izmedju minimalne zarade i
koeficijenata, posto osnovica svakako ne moze biti niza od minimalne
zarade. U svakom slucaju, rano je ocenjivati ovaj zakon i posledice
njegove primene. Za tako nesto nedostaju bitni elementi.
�Glas javnosti�, 17. jun 2001.
Pise Marija Kordic
Sekte: mocne organizacije koje razaraju i coveka i drustvo
Lovci na duse i novac
Ko si ti". "Pa program, j... ti mater! Samo sam se usadio u Luku, a
kad se presadim u tebe oderacu ti kozu! Ja sam Lucifer, ja sam jak, a
on je nemocan. NJega smo samo izabrali jer je pogodan teren." Luka je
celu mladost proveo po dusevnim bolnicama. Niko od lekara nije uspeo
da ustanovi sta mu je. Ispostavilo se da je Luka zrtva sekti.
Medjutim, sekte ne napadaju samo pojedinca i crkvu. "Verske zajednice"
koje svojim pristalicama nude "mir", sladostrasni raj i spasenje
zapravo su danas pravi finansijski magnati od velikog politickog
uticaja.
- Kako drugacije objasniti kada neko najednom izvrsi samoubistvo ili
kada majka ritualno ubije svoju dvogodisnju decu - jedno zakolje nad
kadom, a drugo probode iglom za pletenje, a to se desilo prosle godine
u Jugoslaviji? Iza naizgled bezazlenih stvari kao sto je
transcendentalna meditacija, krije se program iste sadrzine: "ubij
majku, zakolji oca, ubij brata..." Sve sekte su po svojoj sustini
satanisticke, mada to ne pokazuju sve otvoreno - tvrdi doktor Vukadin
Cvetanovic, psihijatar. Srpska pravoslavna crkva ima isti stav.
Iza svake jeresi stoji Satana, rekao je sveti Atanasije Veliki.
Medjutim, u Satanu malo ko veruje, cak ni oni koji veruju u boga. Ali,
kao sto kaze Bodler, Satana cini sve da nas uveri da ne postoji kako
bi lakse radio sta hoce - kaze za "Glas" LJubivoje Stojanovic,
profesor Bogoslovskog fakulteta.
Program se moze ubaciti u podsvest zrtve, kako objasnjava dr
Cvetanovic, a da ta osoba to i ne primeti. "Isijavanje", kako to
nazivaju satanisti, sastoji se u ubacivanju satanistickog trougla ciji
su simboli "to","sve" i "jedno". Covek ne zna da je ukodiran i ne moze
da razdvoji program od svoje licnosti, ali procinje dramaticno da se
menja. To pokazuje primer Bojana Skorica koga je zaljubljivanje u
jednu studentkinju psihologije skupo stajalo. Vrlo brzo Bojan je
primetio da tu nesto nije u redu jer su u porodici svi medjusobno
seksualno opstili. Devojka je pocela fizicki da ga iznuruje,
pretvarala ga je u zensko, dobio je menstrualne tegobe, osecao kako mu
rastu grudi... Unutrasnji glas naredjivao mu je da zakolje roditelje,
da izvrsi samoubistvo. Devojka je bila clan satanista od 14. godine.
Kako tvrdi dr Cvetanovic, zrtva se programira hipnozom i drugim
tehnikama, kao sto je ponavljanje nekog teksta tako da se stvori
neprijatan, omamljujuci zvuk. Zato se neretko desava da na
satanistickim predavanjima neko iz publike zaspi.
- Znam za slucaj jedne zene koju je programirao praktikant joge
tvrdeci da je to terapija za odvikavanje od pusenja. Dobila je kasetu
koju je morala da slusa svaki dan, i ubrzo je postala njegov rob -
kaze dr Cvetanovic. Savez za transcendentalnu meditaciju druga je po
velicini sekta u Srbiji. Cak 60.000 Srba meditira, a da pri tom nisu
svesni opasnosti koja im preti jer se meditacija kao i joga, a mnogi
se slazu da je to zapravo jedno te isto, reklamiraju kao najobicnija
rekreacija. Medjutim, ta "gimnastika" izaziva zavisnost i svoje
praktikante pretvara u narkomane i psihijatrijske bolesnike.
- Ja sam meditirao punih devet godina i jedva sam se izvukao.
Nazalost, mnogi ne uspeju da se spasu, nego na kraju zavrse u
ludnicama ili izvrse samoubistvo. To je duhovni kriminal jer se coveku
obecava "zdrav zivot", a pretvara se u narkomana. Naucno je dokazano
da meditacija razvija zavisnost. U tom smislu, vrlo je interesantno da
narkomani cesto ostavljaju drogu i prelaze na meditaciju - tvrdi
publicista Zoran Popovic. Tokom meditacije, kako objasnjava Popovic,
iz kvrzica na opni hipotalamusa pocne da se luci kefalin,
najsuptilnija droga koja stvara to vestacko zadovoljstvo. Meditacija
ubrzo postane neophodna svakog dana i preraste u smisao zivota, bas
kao sto je droga za narkomana.
-Najnovija istrazivanja u Americi pokazuju da pored epilepticara,
sizofrenicara, narkomana i alkoholicara i praktikanti joge nisu
podobni za poligraf, jer kod njih dolazi do fizioloskih promena na
mozgu. Oni su neka vrsta autonarkomana - kaze Zoran Lukovic, kapetan
MUP-a.
Savremene sekte, objasnjava Lukovic, za razliku od onih prvobitnih,
nemaju samo religijsku svrhu, vec im je pre svega cilj da se sto vise
obogate i zbog toga hoce da udju u najvise politicke krugove i da
imaju uticaj na centre moci. Takav je slucaj i sa transcendentalnom
meditacijom koja je, pored adventista, najzastupljenija sekta kod
nasih politicara. Mnogi u sadasnjoj i prosloj vlasti, tvrdi Lukovic,
aktuelni ministri cak, u najmanju ruku su promoteri sekti preko kojih
oni ostvaruju svoje ciljeve, a mnogi su i clanovi. Javna je tajna da
je veliki pobornik transcendentalne meditacije Jara Ribnikar. Ona je
imala veliki uticaj na bivsu vlast, a i sada je blizu centra moci. -
Mira Markovic je dovela "meditante" u JUL. Sada ih je najvise u
Demokratskoj stranci, ali su se infiltrirali u sve politicke partije.
Osim toga, oni imaju i svoju registrovanu stranku, Partiju prirodnog
zakona. Interesantno je da je to jedina partija koja postoji u ama bas
svakoj zemlji na svetu, a kod nas postaje sve mocnija - objasnjava
Popovic, naglasavajuci da je ova partija u osnovi ista organizacija
kao i joginski letaci. Dok se cela Srbija smejala njihovom
predstavljanju u predizbornoj kampanji, oni su zgrtali ogromne pare
radeci horoskope i praveci indijske lekove, a veliki mislilac
Maharasi, koji stoji iza cele stvari, kupovao je po Svajcarskoj
osiguravajuca drustva i bolnice gde se istrazuje kako ljudsku licnost
utisnuti na cip. Povezanost sekti i politike, tvrde poznavaoci,
nesumnjiva je. To potvrdjuje i detalj da su na inauguraciji Kofija
Anana u prvom redu sedeli ozloglaseni Mun (cija sekta inace drzi
farmakolosku industriju u celom svetu) i Sri Cin Moi. U vreme
najstrozih sankcija Skupstina Ujedinjenih nacija je dozvolila da u
Jugoslaviju bude uvezen propagandni materijal Jehovinih svedoka - i to
kao humanitarna pomoc! Do 1980. godine u Jugoslaviji je postojalo samo
sest sekti, danas - 64 registrovanih i cak 250 tajnih organizacija.
Imajuci u vidu ovakve podatke, strucnjaci s razlogom tvrde da je
vecina sekti zapravo paravan stranih obavestajnih sluzbi, pre svega
CIA, sto potvrdjuje i cinjenica da je cak 90 odsto sekti nastalo u
SAD-u.
- Sekte svakako jesu vrsta specijalnog rata ako pod ratom
podrazumevamo ekonomsku, religijsku ili kulturnu ekspanziju na racun
drugog - smatra Lukovic. Zato je vrlo indikativno da su SAD oformile
Odeljenje za medjunarodne verske slobode (OIRF), koje se za
prikupljanje podataka oslanja na americku obavestajnu mrezu. U svom
godisnjem izvestaju, OIRF je ostro napao Francusku i Nemacku zbog
nepostovanja verskih sloboda, odnosno zbog mera koje su preduzela
protiv sajentologije. Kako pise francuski "Mond", Medlin Olbrajt,
tadasnji drzavni sekretar, cak je zbog napada na sajentologe prekinula
diplomatske razgovore sa Iberom Vedrinom, koji ni do danas nisu
obnovljeni. Pored sajentologa koji su direktni finansijeri Bele kuce,
postoji i nesumnjiva povezanost americke administracije i Munove
sekte, pise "Mond", jer nije slucajno da Hilari Klinton ima svoju
kolumnu u "Vasington tajmsu" ciji je vlasnik Mun. Osim toga, na
Munovim prijemima cest gost je bio i bivsi predsednik SAD-a, Dzordz
Bus.
- Najnovije, otvoreno satanisticke sekte, napravljene specijalno za
pravoslavni svet, pojavile su se u Srbiji. To su izmedju ostalih i
"Lipov lad" i "Grana jorgovana" na cijem celu su ljudi iz crkve. To su
vrlo opasne sekte i njihovo delovanje cemo tek videti - upozorava
Cvetanovic.
Iza raznih humanitarnih organizacija, psiholoskih radionica, drustava
homoseksualaca ili feministkinja ili organizacija za zastitu prava
manjina krije se nesto sasvim drugo. Najmanje 200.000 Srba pripada
sektama. Sta je uzrok tome da su ti ljudi, pored pravoslavne crkve,
potrazili zadovoljenje svojih religijskih potreba na drugom mestu?
- Neutvrdjenost u veri, radoznalost koja pocinje sa gledanjem u solju
i horoskopima, glavni su uzroci zasto ljudi idu u sekte. Neki
jednostavno traze veru. Umesto slobode koju misle da ce dobiti, ljudi
padaju u ropstvo jer te grupe imaju totalitaristicko, partijsko
uredjenje. To je smisljena prevara i mora se naglasiti njihov
anticrkveni karakter. Molitva i post treba da budu lek. Crkva ne
odbacuje i ne osudjuje nikoga ko ju je napustio, nego ceka da joj se
vrate. Uvodjenje veronauke u skole, svakako bi sprecilo dalje sirenje
sekti - smatra profesor Stojanovic. "Cuvajte se laznih proroka koji
vam dolaze u odjelu ovcijem iznutra su vuci grabljivi" rekao je
jevandjelista Mateja. NJegove reci kao da su najavile vreme kada ce
doci "dobronamerni" Jehovini svedoci, "bezazlene" pristalice Hari
Krisne i ostali koji svojim "ovcijim odelom" namamljuju ljude.
"Politika", 17. jun 2001.
Pise Katarina Djordjevic
Posle traume krece se putem opasnosti
Cekajuci sledece pismo deteta koje je docekalo iseljenicku vizu za
dijasporu depresivnih i izbeglih od besmisla rata, cekajuci gubitak
posla ili zvanicni bankrot firme, sledeci talas inflacije, ulje, secer
i mleko u nekom od predizbornih redova i narednu latino-americku
seriju koja prikazuje ruzicastu stvarnost koracima od sedam milja
udaljenu od sivila svakodnevice, mnogi ljudi nose preteski bagaz
iscrpljenosti i apaticnosti na svojoj dusi. Ziveci hronicnu
desetogodisnju traumu u posttraumatskom drustvu, 44 odsto od 12.000
osoba koje su ucestvovale u istrazivanju Instituta za zastitu zdravlja
Srbije "Dr Milan Jovanovic Batut" samodijagnostifikovalo je depresiju
kao dominantno stanje svog duha, 62 odsto njih dozivljava sebe kao
nervozne, 42 procenta izjavilo je da ima probleme sa spavanjem, a 40
odsto ispitanika priznalo je da ima emocionalne probleme.
Ucesnici seminara "Drama jedne mladosti u Srbiji 1990-2000. godina"
nedavno su se saglasili da je depresija prevalentno stanje duha a
(auto)destruktivnost dominantno obelezje ponasanja tin-generacije.
Lecenje rana
U zelji da razumemo desavanja u posttraumatskom drustvu, Centar za
rehabilitaciju zrtava torture Medjunarodne mreze pomoci je, pod
pokroviteljstvom Katolicke sluzbe pomoci, organizovao seminar Trauma
grupe Evropske psihoanaliticke federacije pod nazivom "Psihoanaliza i
trauma na pocetku 21. veka" na kome je ucestvovala "prva posada"
evropskih i domacih psihoanaliticara. U razgovoru za nas list Tamara
Stajner-Popovic, trening-psihoanaliticar i predsednik Beogradske
psihoanaliticke studijske grupe, govori o mentalnom stanju nacije
posle deset godina "naseg takozvanog zivota" i na pitanje "Kada ce nam
biti bolje" odgovara: "Sporije nego sto zelimo i brze nego sto se
nadamo!"
- Kada trauma prestane hocemo da nam odmah bude bolje, sto je posle 12
godina stresa jednostavno - nemoguce, jer trauma obicno prestaje onda
kada smo bankrotirali i kada smo jos uvek pod egzistencijalnim
rizikom, jer plate ne "skacu" preko noci i krediti za bolji zivot se
takodje ne dobijaju preko noci. Drugi i veoma izrazen fenomen u
posttraumatskom drustvu je zelja da se osecamo kao ranije - ma sta to
u individualnom smislu znacilo, a obicno znaci - da budemo manje
nervozni, sa vise nade, optimisticniji, tolerantniji... Sto je takodje
nemoguce jer smo se 12 godina i psihicki i fizicki "trosili" i treba
nam vreme da zalecimo rane - objasnjava nasa sagovornica.
Jedna od posledica psihicke iznurenosti jeste i posttraumatski stresni
poremecaj koji je narocito prisutan medju najsposobnijim
predstavnicima mlade i srednje generacije i prepoznaje se u vidu
"adrenalin tripa". "A to u prevodu znaci - jurcam od jutra do mraka,
imam prepun raspored i na kraju dana ponosno konstatujem da sam ,mrtav
umoran' i nisam ni za sta, ali posto svi koji vrede isto to rade, onda
je to IN", tumaci Tamara Stajner-Popovic i dodaje da ovakvo fizicko
iznurivanje bespovratno trosi psihicke potencijale i dolazi do -
pucanja u vidu nemogucnosti da se misli, kreira, simbolizuje...
Nadoknaditi proslost
"Meni kao psihoterapeutu je potpuno jasno da iza ovakvog ponasanja
stoji ideja, "Nikad vise necu da budem egzistencijalno ugrozen i u
klopci! Deset godina sam ziveo godine koje su pojeli skakavci, zato
hocu da nadoknadim proslost i kreiram buducnost' ali to tako
jednostavno ne ide", naglasava nasa sagovornica. Predstavnica Izraela
u Medjunarodnoj psihoanalitickoj asocijaciji Ebigejl Golomb uporedila
je traumu sa drogom od koje smo zavisni i kada realna opasnost prodje
i kao dokaz za tu tezu navela je podatak da se mnogi ljudi okrecu
opasno atraktivnim aktivnostima kao sto su bandzi dzamping ili letenje
padobranom, kada uzbudjenje nestane iz njihove svakodnevice. Tamara
Stajner-Popovic naglasava da je ovaj fenomen u Izraelu, naravno,
prisutniji nego kod nas, ali da je za nase podneblje karakteristican
tzv. srpski rulet - jurenje automobilom kroz crveno svetlo nocu, koji
u paketu sa igrama vatrenim oruzjem i obilascima miniranih podrucja
daje priloge za tezu da se posle trauma krece putem opasnosti.
Nasa sagovornica primecuje da drugi ozbiljan problem u nasem drustvu
predstavlja dijaspora mladih koja je izbegla od besmisla rata i odluke
"ubiti ili biti ubijen" i procenjuje da u Beogradu ne postoji nijedna
porodica koja nema svog clana ili prijatelja u inostranstvu. "Nasu
dijasporu cine po pravilu visokoobrazovani, uspesni i beskrajno
nostalgicni mladi ljudi koji zive zivot na dva koloseka -
profesionalnom i virtuelnom. Mnogi od njih su u medjuvremenu osnovali
i porodice ali ja ipak mislim da vecina mladih zeli da se vrati ali ne
u situaciju da bude zavisna od roditelja. Zato nije dovoljno samo reci
"Dodjite", jer ni mi sami ne znamo sta bismo sa tom parolom vec im se
mora dati logicno objasnjenje i sansa, a sansa nije biti na berzi rada
u zemlji bez posla. I zato mislim da je, pored raznih projekata,
neophodno napraviti projekat vracanja mladih i naci nacin da se ponovo
nanizu nasi biseri rasuti po celom svetu", zakljucuje nasa
sagovornica.
"Blic", 17. jun 2001.
Pise Milorad Pavlovic
Intervju: Zoran Ciric
Osim nove knjige "Starinska stvar" (Narodna knjiga) ima i drugih novih
stvari u zivotu niskog pisca Zorana Cirica, cija ce knjizevnost tokom
devedesetih poneti beleg vremena ispricanog specificnim pripovedackim
darom modernog senzibiliteta. Dok sedimo i razgovaramo u kafani umesto
viskija bira sok kao sto je i olovku zamenio kompjuterom, a dim
cigareta zagadjenim urbanim vazduhom.
"Nikad nisam bio boem. Bio sam zivi dokaz da covek moze da pije a da
to ne bude. Danas sam vrlo "strejt" i mada sam sebe uvek smatrao
pravovernim piscem, onim "s misijom", sada sam ceo nacin zivota
prilagodio tome - u fazi sam askeze. Ovo je osma knjiga prica.
Istrosio sam sve moguce trikove vezane za pisanje prica i uskoro cu
objaviti svoj drugi roman".
Kriticari vam priznaju "Starinsku stvar" kao vase najozbiljnije delo.
Vasa Pavkovic kaze da ste "jedan od pisaca koji zive u porodici
secajuci se rokenrol proslosti". Da li je zaista doslo do korenitih
promena i kad je rec o vasem prepletanju rokenrola i turbofolka, juga
Srbije i juga Amerike, crnaca i Cigana, gandze i rakije, braka i
preljube...
- Kad predjes stanoviti broj godina, svaka formulacija, svaka
"etiketa" moze da ti se prilepi na celo, za potiljak i podvaljak. Cak
i ispod pupka. Magicni je tu svoj deo posla zavrsio. Ako zamislis
knjizevnost kao najbandoglaviju vrstu mermera, uspeo sam u njega da
uklesem odredjene rokenrol sifre, odredjenu rok emociju koja je taj
mermer pretopila u nesto pulsirajuce u nesto vrlo zivo. Kad je o
porodici rec, pisac je i inace kucni mis. Biti pisac znaci upravo to.
Pisanje je samotna rabota. Porodicni zivot cesto se svodi na par
dobrih ili losih navika i tu dijabolicnost zajednickog zivota u prvoj
prici, "otvaracu" knjige, iskoristio sam kako bi ostale price delovale
kao cin iskupljenja. Prva prica me razotkriva kao coveka i pisca,
znate ono "kao coveka i komunistu". Ona dodje kao partijski kongres na
kome sam se podvrgao samokritici a nakon toga ispisao kilo referata
hvaleci svoje "prvoboracke zasluge". Na moju prozu, porodica s pravom
gleda kao na fikciju. Ne kazem, ima autobiografskog ali literatura je
bazirana na izmisljotini. To je njena kljucna definicija koja moze da
"proguta" sve ostale suprotnosti, sva moguca tumacenja. Po shvatanju
mojih bliznjih, pisac i publika su od iste pomalo dokone i razmazene
malobrojne fele koja se bavi pisanjem odnosno citanjem. I to ne da
citaju Singera ili Dostojevskog i Hemingveja, oni, bogati, citaju
savremene srpske pisce, a to mirise na onaj prefiks "novokomponovano".
Vi ste i zaista, jednom, 1993, suoceni s nemastinom pisali stihove za
novokomponovanu muziku ali sticajem okolnosti nisu se nikad pojavili u
javnosti. Sada ste ih iskoristili u jednoj od prica!
- To su vrlo "strejt" tekstovi, bez ikakve ironije, cisti tres, onaj
"krvavi" kome sam zanrovski uvek tezio. Ali nisam od toga zaradio, pa
sam delove tekstova iskoristio u liku Boni Morona u "Ako se ikada
budemo rastali". Od pevaca novokomponovanih pesama postaje nisvilska,
juznjacka rokenrol zvezda. Ali bas tada, u novogodisnjoj noci, jedna
njegova obozavalteljka hoce da izvrsi samoubistvo ako joj ne otpeva
jednu od "novokomponovanih" pesama. Postoji neko zidanje tenzije u tim
pricama. Na kraju se tuga izdize na nivo autohtonog metafizickog
ispada koji se ne da kontrolisati. Uostalom takva je bila i cela
protekla decenija, vrlo melanholicna i pored svega. Ta melanholija
ovaplotila se u kolektivnoj paralizi ovog naroda.
Sta je ta "starinska stvar" koju smo zaboravili pristajajuci na sve?
- To je sinonim za "domace vaspitanje", za jedan cvrst kodeks, sistem
vrednosti koji ima svoj bekgraund, svoj prolog i epilog, uvod i
katarzu i cijem procesu iscezavanja prisustvujemo. "Domace vaspitanje"
jos uvek pruza herojski otpor "politickoj korektnosti", tom nadmocnom
neprijatelju i monstrumu koji se rodio. Knjiga je politicki krajnje
nekorektna jer pruza otpor politickoj korektnosti, izrazava sve moguce
ljudsko i knjizevno gadjenje spram tih "korektnih" ljudi, njihovih
"korektnih" zivota, politika, ideologija i "korektnog" muzickog ukusa.
To naravno nije knjiizevni problem ali je toliko rasireno kao
profitabilna inovacija klasicnog, demokratskog, humanistickog (da ne
kazem humanitarnog) Zapada da je postala alibi za potiranje domaceg
vaspitanja.
Zlobnici tvrde kako je knjizevni vrhunac "postmodernisticke" struje u
nasoj knjizevnosti bila zalba iz pritvora bivseg predsednika drzave?
Kakvo je vase shvatanje?
- I ranije smo imali carape na organima reda. Preskakanje zidova je
stara srpska vestina. Ne znam da li je ta srpska farsa ili
tragikomedija zanimljiva za knjizevnost, ali onaj ko bi da razgovara o
godinama raspleta morao bi da procita moje istorijske price u knjizi
"Zen Srbiana". Mnogi kazu da bi tu knjigu trebalo dostaviti u pritvor
bivsem predsedniku. Kad bi je procitao otpustio bi Tomu Filu i rekao:
Idem u Hag, imam odbranu, imam ovu knjigu, vise se ne bojim Haga. To
je tanka knjizica lako ju je doturiti u primerku "Politike" ali je
rasprodat tiraz pa molim nekog da pomogne. To bi moglo da izmeni tok
istorije srpstva. A kao sto znamo srpstvo je i sazdano samo od
istorije. Nema ni krvi ni mesa ni pobeda ni poraza ni bruto ni neto
nacionalnog dohotka, ni konfiskacije ni tranzicije - postoji samo
istorija.
> Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
