SAVEZNO MINISTARSTVO
ZA INOSTRANE POSLOVE
B I L T E N V E S T I
19. JUN 2001.
SR JUGOSLAVIJA
KOSTUNICA PRIMIO AMBASADORE SAVETA BEZBEDNOSTI UN
BEOGRAD (Beta) Predsednik SRJ Vojislav Kostunica izrazio je
nezadovoljstvo jer na Kosovu i Metohiji jos nije osigurana bezbednost za
nealbance i zbog toga sto nije poceo proces povratka Srba i drugih
nealbanaca u pokrajinu.
U saopstenju iz Kostunicinog kabineta navodi se da je predsednik
SRJ u razgovoru sa delegacijom SB UN izrazio ocekivanje da ce predstavnici
medjunarodne zajednice doneti i poceti da sporovode mere za izgradnju i
jacanje medjuetnickog poverenja na Kosovu.
Kostunica je ocenio da se jedino tako mogu stvoriti uslovi za
povecanje pravne i fizicke sigurnosti manjina na Kosovu i brzi povratak
raseljenih u delove pokrajine u kojima bi bili bezbedni, navodi se u
saopstenju.
Petnaestoclana delegacija SB UN predvodjena Anvarulom Karimom
Caudurijem, predsednikom Saveta za jun mesec upoznala je Kostunicu sa
detaljima upravo zavrsene posete Kosovu.
Oni su rekli da je cilj posete Kosovu bio "sagledavanje situacije
na terenu, podsticanje napora na doslednoj primeni rezolucije 1244",
avecina clanova Saveta ocenila je da je na Kosovu "i pored nedovoljnog
nivoa bezbednosti, ostvaren odredjeni napredak u normalizaciji stanja".
Delegacija je istakla i znacaj ucesca manjinskih zajednica
uizgradnji demokratskih institucija kako bi bili stvoreni uslovi za
povecanje bezbednosti, brzi povratak raseljenih i ocuvanje multietnickog
karaktera pokrajine.
Kostunica je, medjutim, osporio ocenu o napretku u normalizaciji
stanja i ukazao na primedbe jugoslovenskih vlasti u vezi sa pojedinim
odredbama privremenog okvira za lokalnu samoupravu na Kosovu kojima se
pokrajini daju elementi drzavnosti i prejudicira njen konacnistatus,
suprotno Rezoluciji 1244.
On je ocenio i da u privremenom ustavnom okviru nema dovoljno
institucionalnih garancija za zastitu prava Srba i ostalih nealbanaca u
procesu donosenja odluka.
SRJUNSVILANOVICCAUDRI: ZA BEZBEDNOST NA KOSMETU
BEOGRAD (Tanjug) MIP Jugoslavije Goran Svilanovic i
predsedavajuci SB UN, ambasador Bangladesa Anavarul Caudri, istakli su
danas u Beogradu znacaj potpunog postovanja Rezolucije 1244, poboljsanja
bezbednosne situacije na Kosmetu i pocetka povratka prognanih Srba u tu
pokrajinu.
Posle susreta sefa jugoslovenske diplomatije sa delegacijom Saveta
bezbednosti, u kojoj je bio i sef Unmika Hans Hekerup, Svilanovic je rekao
da je Jugoslavija predlozila niz mera koje bi trebalo preduzeti da bi se
poboljsala ukupna situacija u pokrajini.
Delegaciji Saveta bezbednosti, koja je o situaciji u juznoj
pokrajini razgovarala i sa jugoslovenskim predsednikom Vojislavom
Kostunicom i SMUP Zoranom Zivkovicem, jugoslovenska strana je predlozila da
unapredjenjem ustavnih okvira za privremenu autonomiju Kosmeta ili drugim
normativnim aktom doprinese poboljsanju situacije u kojoj se Srbi na
Kosmetu nalaze.
Prema Svilanovicevim recima, neophodno je zapoceti sa povratkom
prognanih Srba u pokrajinu, barem, kako je rekao, u delove gde za to
postoje bezbednosni uslovi. Srbima sa Kosmeta, takodje, treba omoguciti
institucionalne veze sa Srbijom i Jugoslavijom i stvarati uslove za povecan
stepen bezbednosti svih gradjana Kosmeta, rekao je Svilanovic i dodao da je
takodje zatrazeno da se punktovi za naplatu poreza izmeste sa
administrativne medje u unutrasnjost Kosmeta.
Isticuci da je delegaciji Saveta bezbednosti, koja je pre Beograda
posetila Kosovo, preneo stav jugoslovenskih vlasti o eventualnom ucescu
Srba na predstojecim izborima u pokrajini 17. novembra, Svilanovic je
upozorio da je potrebno stvoriti uslove za normalan zivot svih gradjana "da
bi zapoceo politicki zivot na Kosovu".
Naglasavajuci znacaj stalnih kontakata jugoslovenskih vlasti sa
sefom civilne misije Un na Kosmetu, Svilanovic je izrazio uverenje da je to
jedan od nacina za povecanje sigurnosti za sve stanovnike juzne pokrajine.
Ambasador Bangladesa je rekao da se i u razgovorima sa
predsednikom Kostunicom slozio da je "neophodno u potpunosti sprovoditi
Rezoluciju 1244", koja ce, kako je rekao, "ostati vodilja poziciji Saveta
bezbednosti na Kosovu".
"Uvereni smo da bi trebalo povecati nivo bezbednosti i
intenzivirati povratak izbeglih i raseljenih", rekao je Caudri i istakao
znacaj "ohrabrivanja Srba da ucestvuju na izborima".
Caudri je dodao da je delegacija Saveta bezbednosti prenela
"snazne poruke svim zajednicama ( na Kosovu ) da zapocnu proces pomirenja,
osude ekstremizma i nasilja i da promovisu multietnicko drustvo i saradnju".
Ilustrujuci trenutnu situaciju na Kosmetu, Svilanovic je naveo da
je od dolaska medjunarodnih snaga na Kosmet iz te pokrajine u Srbiju
interno raseljeno 230.000, a u Crnu Goru 32.000 gradjana, uglavnom Srba,
kao i da je u istom periodu zabelezeno 70 odsto slucajeva od ukupno 1.300
nestalih.
U zatvorima u Srbiji trenutno se nalaze 203 Albanca, od kojih nisu
svi sa Kosmeta, a 60 odsto je optuzeno za klasicna krivicna dela, koja
nemaju veze ni sa terorizmom, niti sa politikom, kazao je Svilanovic i
dodao da su jugoslovenske vlasti voljne da se obavi transfer tih
zatvorenika na Kosmet.
U zatvorima Unmika se, istovremeno, trenutno nalazi 42 Srba, od
kojih veliki broj vise od godinu dana ceka sudjenje, rekao je Svilanovic.
KOSTUNICA SUTRA U MADJARSKOJ
BUDIMPESTA (Tanjug) Predsednik SRJ Vojislav Kostunica doputovace
sutra u jednodnevnu zvanicnu posetu Budimpesti na poziv madjarskog
predsednika Ferenca Madla.
U pratnji visokog gosta iz Beograda nalazice se sef jugoslovenske
diplomatije Goran Svilanovic, savezni ministar za finansije Dragisa Pesic,
potpredsednik Vlade Srbije Jozef Kasa i drugi clanovi delegacije.
To ce biti prva poseta Kostunice Madjarskoj otkako je oktobra
prosle godine izabran za jugoslovenskog predsednika.
Bilateralni razgovori dva predsednika pocece ujutro u Parlamentu,
odmah nakon svecanog docega Kostunice na obliznjem Kosutovom trgu, uz sve
drzavnicke i vojne pocasti.
Predvidjeno je potpisivanje dva bilateralna sporazuma: o uzajamnoj
zastiti ulaganja i o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Ovi sporazumi bi
trebalo da povecaju razmenu dveju zemalja, koja je lane iznosila 200
miliona dolara, s tim da je madjarski izvoz bio cetiri puta veci od naseg.
Vojislav Kostunica ce se sresti i s predsednikom madjarske Vlade
Viktorom Orbanom, a pre toga sastace se i sa predstavnicima Srpske
samouprave Srba u Madjarskoj.
SRBI U HRVATSKOJ-KOSTUNICA: U HRVATSKOJ SE NE POSTUJU OSNOVNA LJUDSKA PRAVA
BEOGRAD (B92) - Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica ocenio
je da strajk gladju Srba u zatvoru u Osijeku ukazuje da se u Hrvatskoj ne
postuju osnovna ljudska prava i da ocekuje da hrvatsko pravosudje ispuni
zahtjeve strajka kako bi bila nastavljena normalizacija donosa dve zemlje,
saopsteno je iz Kostunicinog Kabineta, javlja SRNA.
U saopstenju se podseca i na zajednicku izjavu predsednika dve
drzave gde je istaknuto da ce biti uklonjene sve prepreke za povratak
izbeglih Srba, te da ce ljudska prava biti reciprocno sticena. "Na zalost,
hapsenja nisu prestala, a dogadjaji u osjeckom zatvoru ukazuju na
nepostovanje osnovnih ljudskih prava", dodaje se u saopstenju iz Kabineta
predsednika SRJ.
MICUNOVIC PRIMIO DELEGACIJU EMINENTNIH PRAVNIKA SAVETA EVROPE
BEOGRAD (Tanjug) Predsednik Veca gradjana Savezne skupstine
Dragoljub Micunovic primio je delegaciju eminentnih pravnika Saveta Evrope
(SE) sa kojima je razgovarao o jugoslovenskom pravnom sistemu i
uskladjenosti nasih pravnih propisa sa svropskim standardima.
Micunovic je delegaciju eminentnih pravnika, sa Rudolfom
Bernardom, bivsim predsednikom Evropskog suda za ljudska prava, na celu,
upoznao sa svim sto je u SRJ ucinjeno u oblasti pravnog sistema, naglasivsi
da je opste opredeljenje ukljucivanje u Evropu i usaglasavanje domaceg s
evropskim zakonodavstvom.
Predsednik Veca gradjana je rekao da ce ove nedelje savezni
pralament odlucivati o Zakonu o saradnji SRJ s Haskim tribunalom, dodajuci
da je saradnja s Tribunalom nesporna, vec je sporno pitanje izrucenja
jugoslovenskih gradjana tom sudu.
Napominjuci da su sve zemljekadnidati prosle istu proceduru
prilikom prijema u SE, Bernard je rekao da su eminentni pravnici SE
zainteresovani da saznaju koje su do sada reforme izvedene u oblasti
pravnog sistema, koje su u toku i koje se planiraju.
Kada je rec o proceduri prijema u SE, jedna od najvaznijih faza je
upucivanje u zemljukandidata delegacije eminentnih pravnika, ciji je
zadatak da uvtrde da li je pravni sistem te zemlje adekvatan sa standardima
SE.
Delegacija eminentnih pravnika SE, ciji je cilj posete nasoj
zemlji analiza i ocena pravnog sistema i prakse SRJ sa stanovista
zadovoljenja evropskih standarda i uslova za prijem u SE, razgovrace sutra
u jugoslovenskom parlamentu sa sefovima poslanicke grupe DOSa Vladanom
Baticem, SNP Predragom Bulatovicem i SPS Dmitrom Segrtom.
PRIMLJENA DELEGACIJA EKONOMSKE KOMISIJE UN ZA EVROPU
BEOGRAD (Beta) Predstavnici Ekonomske komisije UN za Evropu
razgovarali su sa predstavnicima savezne vlade o mogucnostima saradnje i
pruzanja pomoci u procesu reformi SRJ.
Delegaciju je predvodio generalni sekretar Komisije Danuta Hubner,
koja je tom prilikom naglasila spremnost Ekonomske komisije da podrzi
napore SRJ u procesu tranzicije i stabilizacije.
Bilo je reci i o prioritetima ekonomskog razvoja Jugoslavije, kao
i o osnovnim infrastrukturnim potrebama u oblasti energetike, industrije,
telekomunikacija i saobracaja, kao i pomoci za razvoj malih i srednjih
preduzeca, ukljucivanje u digitalnu eru i medjunarodne institucije.
Savezni ministar privrede i unutrasnje trgovine, Momcilo Vucetic
naglasio je teznju Jugoslavije da se "otvori ka svetu", ali je dodao da se
ocekuje pomoc u izradi projekata, pruzanju usluga u privatizaciji, kao i u
donosenju zakona uskladjenih sa propisima EU, s obzirom da su "nasa
finansijska sredstva ogranicena".
SVILANOVIC RAZGOVARAO SA PATRIJARHOM PAVLOM
BEOGRAD (Beta) Sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic
razgovarao je u zgradi Patrijarsije sa patrijarhom srpskim Pavlom i
clanovima Svetog sinoda Srpske pravoslavne crkve (SPC).
Svilanovic je sa predstavnicima SPC razgovarao na poziv patrijarha.
"Uoci skorasnje posete ministra Svilanovica Zagrebu, posebna
paznja u razgovoru posvecena je imovini SPC u Hrvatskoj, kao i imovini koja
je iz manastira i crkava SPC iz Hrvatske preneta uJugoslaviju", navodi se u
saopstenju SMIP.
Svilanovic je sa patrijarhom Pavlom i clanovima Sinoda SPC
razgovarao o situaciji na Kosmetu i BiH, kao i o stanju u kojem se nalazi
srpski narod na Kosmetu, BiH i Hrvatskoj.
LJAJIC PRIMIO SEFA KANCELARIJE UNICEF U BEOGRADU
BEOGRAD (Beta) Jugoslovenski ministar nacionalnih i etnickih
zajednica Rasim LJajic primio je sefa Kancelarije UNICEF u Beogradu
ZanMisela Delmota. LJajic je naglasio da je i do sada postojala dobra
saradnja kroz zajednicko ucesce u projektima i dodao da su mladi jedna od
ciljnih grupa sa kojima ce ovo ministarstvo raditi u pokusaju daizgradi
drustvo tolerantno prema pravima manjina.
ZanMisel Delmot je rekao da ima prostora za zajednicki rad i da je
potrebno utvrditi strategiju i oblike saradnje izmedju Saveznog
ministarstva nacionalnih i etnickih zajednica i UNICEF.
Delmot je ujedno obecao podrsku projektima ministarstva koja
seticu mladih i unapredjenja multietnickog dijaloga.
LJAJIC SA DELEGACIJOM SVETSKOG SAVEZA DUNAVSKIH SVABA
BEOGRAD (Beta) Jugoslovenski ministar nacionalnih i etnickih
zajednica Rasim LJajic razgovarao je sa delegacijom Svetskog saveza
dunavskih Svaba. Ljajicu je rekao da je "vracanje poverenja pripadnika
manjina u drzavu u kojoj zive, obezbedjivanjem postovanja ljudskih i
manjinskih prava, uslov stabilnosti svake drzave".
On je kazao i da je ispunjavanje tog uslova "jedan od prioriteta
novih demokratskih vlasti".
Ljajic je kazao i da je "zakonski okvir, koji je potpuno usaglasen
sa medjunarodnim standardima, vec pripremljen".
Sef delegacije Svetskog saveza dunavskih Svaba Georg Morgentauler
izrazio je zadovoljstvo "koracima" koje je jugoslovensko ministarstvo
ucinilo u pravcu unapredjenja prava manjina.
Morgentauler je, kako se navodi, izrazio nadu da ce nemacka
manjina u SRJ "ubuduce biti most saradnje izmedju SRJ i Nemacke".
PAJEVIC PRIMIO BELGIJSKOG AMBASADORA
BEOGRAD (Beta) - Spoljnopoliticki savetnik potpredsednika Savezne
vlade i nacionalni koordinator Pakta stabilnosti za jugoistocnu Evropu
Milan Pajevic primio je ambasadora Belgije u SRJ Vilfrida Nartusa. Razgovor
se odnosio na dosadasnju saradnju EU i SRJ, kao i na mogucnosti
prosirivanja EU i bolje koordinacije, pre svega u oblasti humanitarnih
projekata.
Belgija od 1. jula preuzima od Svedske predsedavanje EU.
Pajevic je obavestio ambasadora Nartusa o dosadasnjim rezultatima
ukljucivanja Jugoslavije u radna tela Pakta stabilnosti, stvaranju
nacionalnih koordinacionih timova i pripremi za ucesce na Donatorskoj
konferenciji Pakta stabilnosti, koja ce se odrzati u oktobru.
AMB.SAHOVIC: SAVET BEZBEDNOSTI DA UKINE EMBARGO NA ORUZJE
NJUJORK (BetaAFP) SRJ je zatrazila od Saveta bezbednosti UN da
ukine embargo na oruzje, uvedenmarta 1998. godine, objavljeno je u sedistu
UN.
U pismu datiranom 14. juna, upucenom predsedavajucem Saveta
bezbednosti Anvarulu Karimu Caudriju, jugoslovenski ambasador u UN Dejan
Sahovic navodi da ce SRJ "nastaviti da sprecava svaku ilegalnu trgovinu
oruzjem" u pravcu Kosova.
"Mogucnost da bi moglo da dodje do ilegalne isporuke oruzja Kosovu
ne opravdava zadrzavanje embarga protiv SRJ", pise Sahovic.
On je podvukao da snage NATO na Kosovu kao i misija UN i susednih
zemalja "treba da sprece (trgovinu oruzjem) cak i nakon ukidanja embarga".
RUMUNSKA PARLAMENTARNA DELEGACIJA SUTRA U BEOGRADU
BEOGRAD (Beta) Parlamentarna delegacija Rumunije koju predvodi
predsednik Senata Nikolae Vakaroju posetice SRJ od 19. do 21. juna, na
poziv predsednika Veca Republika Savezne skupstine Srdje Bozovica.
Rumunsku delegaciju primice predsednik SRJ Vojislav Kostunica,
predsednik Savezne vlade Zoran Zizic i savezni ministar za inostrane
poslove Goran Svilanovic.
U Saveznoj skupstini sa clanovima delegacije Senata Rumunije
razgovarace predsednici oba veca Savezne skupstine Srdja Bozovici Dragoljub
Micunovic, a u Narodnoj skupstini Srbije predsednik Dragan Marsicanin.
Rumunska delegacija posetice i Vrsac, gde ce se sastati sa
predstavnicima rumunske manjine u SRJ.
RUMUNIJASRJVAKAROJU: PRIRODAN I LEGITIMAN NASTAVAK SARADNJE RUMUNIJE I
JUGOSLAVIJE
BUKUREST (Tanjug) Poseta delegacije rumunskog Senata Beogradu
predstavlja prirodan, legitiman i potreban nastavak pozitivnog razvoja
odnosa izmedju Rumunije i Jugoslavije, izjavio je Tanjugu predsednik Senata
Nikolae Vakaroju, koji danas, na poziv predsednika Veca republika Savezne
skupstine, dolazi u Beograd na celu delegacije rumunskog parlamenta.
Nedavna poseta jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice
Bukurestu, nasa poseta sada, kao i niz znacajnih politickih kontakata
planiranih za naredne mesece predstavljaju jasne politicke signale u pravcu
obnavljanja svestrane saradnje, na sto visem nivou, izmedju nase dve
zemlje, rekao je Vakaroju.
Predsednik rumunskog senata smatra da resenja za pitanja sa kojima
se obe zemlje suocavaju ekonomske, socijalne ili etnicke prirode treba
pronalaziti pre svega unutar Jugoslavije i Rumunije, sto ne znaci da se
minimizira uloga EU, UN i SAD.
"Dosao je trenutak dubokih reformi nasih institucija radi
usaglasavanja sa postavljenim zahtevima za evropsku integraciju, ali
prvenstveno je to potrebno da bi se osigurao ekonomski razvoj, bez cega su
vrednosti demokratije i ljudskih prava puste reci bez sadrzaja", ocenio je
Vakaroju.
Napominjuci da su uzroci kompleksne ekonomske situacije u nasim
zemljama razliciti, on je naglasio da je i Rumuniji i Jugoslaviji potrebna
istinska i hitna ekonomska podrska od strane EU i SAD.
"U toj ideji izrazavamo nadu da ce Pakt stabilnosti za jugoistocnu
Evropu odigrati ulogu za koju je i stvoren", rekao je Vakaroju i dodao da
je zelja obe zemlje da postanu punopravni clanovi EU komplementarna mogucim
procesima integracije u okviru naseg regiona i bilateralnoj saradnji.
Svojevrsna parlamentarna diplomatija, prema njegovim recima, ima
posednjih godina sve znacajniju ulogu, cime se i objasnjava sutrasnja
poseta delegacije rumunskog parlamenta.
"To, medjutim, nije jedino objasnjenje. Kao bivsi premijer i clan
rukovodstva vladajuce partije, zajedno sa istaknutim senatorima, u ovoj
poseti cemo pristupiti i ekonomskoj dimenziji. 'Bezbednost kroz saradnju'
je najpogodnija formula za nas i susedne balanske zemlje. Mi ovde mozemo
ostvariti zonu slobodne trgovine, koja bi uklonila sve barijere na putu
sobodnog kretanja lica i prometa robe", zakljucio je predsednik rumunskog
Senata Nikolae Vakaroju u izjavi Tanjugu.
RUSIJA-SRJ: PUTIN PRIMIO AKREDITIVE JUGOSLOVENSKOG AMBASADORA
MOSKVA (Beta) - Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je
Jugoslavija jedan od "kljucnih partnera" Rusije.
Putin je u Kremlju, na ceremoniji primanja akreditivnih pisama
ambasadora vise drzava, ukljucijuci i jugoslovenskog ambasadora Danila
Vuksanovica, rekao da se Moskva dosledno zalaze za ocuvanje teritorijalne
celovitosti Jugoslavije.
Putin je podvukao da celovita i prosperitetna Jugoslavija treba da
postane "centar stabilnosti na Balkanu".
Rusija "pozitivno ocenjuje napore jugoslovenskog rukovodstva na
jacanju demokratije i formiranju atmosfere poverenja", rekao je Putin,
podsecajuci da je upravo posetio Beograd i razgovarao sa jugoslovenskim
predsednikom Vojislavom Kostunicom.
SKUPSTINA: ZAKON O POTVRDJIVANJU KOVENCIJA PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA
BEOGRAD (Tanjug) U Predlogu zakona o potvrdjivanju Konvencije UN
protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskih protokola
navodi se da ce se pristupanjem SRJ tim medjunarodnim aktima, nasa zemlja
ukljuciti u organizovanu i jedinstveno pravno regulisanu medjunarodnu
saradnju na suzbijanju veoma opasnih i sve prisutnijih vidova kriminala.
Ovaj predlog zakona, koji je izradila Savezna vlada, naci ce se u
cetvrtak, 21. juna, na dnevnom redu oba doma Savezne skupstine.
SKUPSTINA: ND PODNELA PREDLOG ZA ULAZAK SRJ U PARTNERSTVO ZA MIR
BEOGRAD (Beta) - Nova demokratija je podnela jugoslovenskom
parlamentu predlog Odluke o pristupanju SRJ programu Partnerstvo za mir i
NATO paktu.
Predlog je Vecu gradjana i predsedniku tog veca Dragoljubu
Micunovicu, podneo savezni poslanik Miroslav Stefanovic. "SRJ ima
potrebu da postavi nove osnove strategijske i bezbednosne koncepcije i na
njoj zasnovane politike u ovoj oblasti. Donosenjem odluke o pristupanju
Partnerstvu za mir otvara se sustinski nov proces definisanja statusa SRJ
ne samo u regionu i u Evropi, nego i u ukupnim odnosima u medjunarodnoj
zajednici", navodi se u izjavi Stefanovica medijima.
SRJ - HASKI TRIBUNAL
SKUPSTINI DOSTAVLJEN PREDLOG ZAKONA O SARADNJI SA HAGOM
BEOGRAD (Beta) - Jugoslovenskom parlamentu dostavljen je Predlog
zakona o saradnji SRJ sa Haskim tribunalom, koji predvidja da konacnu
odluku o predaji jugoslovenskih drzavljana osumnjicenih pred Haskim
tribunalom donosi republicka vlada.
O tom Predlogu zakona Skupstina SRJ raspravljace u cetvrtak, 21.
juna. Vlada SRJ utvrdila je taj predlog 14. juna.
MICUNOVIC: ODLUKA SNP NECE DOVESTI U PITANJE SAVEZNU DRZAVU
PODGORICA (Beta) - Predsednik Veca gradjana jugoslovenskog
parlamenta Dragoljub Micunovic ocenio je da savezna drzava nece doci u
pitanje ako SNP ostane dosledna u stavu o zakonu o saradnji SRJ sa Haskim
tribunalom.
"Drzava je vazna institucija i verujem u buducnost zajednicke
drzave Srbije i Crne Gore", rekao je Micunovic podgorickom listu "Dan". On
je naglasio da se zajednicka drzava ne "gradi sa pojedinim licnostima iz
Crne Gore, vec sa njenim gradjanima". "Predsednik Crne Gore Milo Djukanovic
i lider SNP Predrag Bulatovic privremeno su na tim funkcijama i od njih ne
moze zavisiti opstanak Jugoslavije", kazao je Micunovic.
KORAC: SARADNJA SA HASKIM SUDOM MOGUCA I BEZ ZAKONA
BEOGRAD (Tanjug) Potpredsednik Vlade Srbije Zarko Korac izjavio
je u Skupstini Srbije da ukoliko Zakon o saradnji sa Haskim tribunalom ne
bude usvojen u cetvrtak u Saveznoj skupstini, postoje pravni nacini
saradnje sa tim sudom tamo gde postoji i politicka dobra volja.
"Dakle, posle toga cemo sesti i cini mi se da cemo naci pravo
resenje", dodao je on.
"U proteklih nedelju dana deklarisali su se politicki akteri na
nasoj sceni. Mnogi koji su se predstavljali kao demokrate pokazali su da to
nisu. Oni koji su, navodno, za nasu integraciju u medjunarodnu zajednicu
koriste patriotske fraze slicne onima iz proteklih 10 godina", ocenio je
Korac.
PERISIC: NEUSVAJANJE ZAKONA O HAGU IZAZVACE KRIZU DRZAVE
CACAK (Beta) Potpredsednik vlade Srbije Momcilo Perisic izjavio
je da ce, ukoliko Zakon o saradnji SRJ sa Haskim tribunalom ne bude usvojen
u Skupstini SRJ, doci do krize savezne drzave.
On je rekao da postoji mala verovatnoca da ce Zakon o saradnji sa
sudom u Hagu biti usvojen ukoliko SNP ne promeni stav.
Perisic je ocenio da ce, ukoliko taj zakon ne bude usvojen, doci
do krize savezne drzave koja bi mogla da bude razresena samo na novim
saveznim izborima.
"Protivljenje SNPa donosenju Zakona o saradnji SRJ sa Haskim sudom
pokazuje da je SNP protiv savezne drzave jer su izazivaci krize," rekao je
Perisic.
BATIC: SRBIJA NE SME BITI TALAC NIJEDNE POLITICKE OPCIJE
BEC (Beta) Republicki ministar pravde i lokalne samouprave Vladan
Batic izjavio je u Becu da Srbija vise ne sme biti talac "nijedne politicke
opcije u Crnoj Gori, niti njenog vecinskog dela koji se protivi ostanku u
zajednickoj drzavi, niti manjinskog dela koji zeli da Jugoslaviju vrati i
doba Milosevicevog rezima".
On je ocenio da je sednica Savezne skupstine, koja ce biti odrzana
u cetvrtak, "veoma bitna i od njenog ishoda zavisi mnogo toga u Srbiji i
Jugoslaviji".
"Ako se ne usvoji zakon moze doci do teske krize vlade, sto moze
da utice i na opstanak SRJ", ocenio je Batic i dodao da kao republicki
ministar mora da brani interese gradjana Srbije koji zele da zive kao sav
normalan svet, sto podrazumeva ukljucenje u svetske i evropske integrativne
procese, kao i prihvatanje pravila medjunarodne zajednice.
Batic se upoznao i sa austrijskim zakonom o saradnji sa haskim
Tribunalom, ukazujuci da i austrijski Ustav, kao i jugoslovenski, ne
predvidja izrucenje vojnih lica drugim drzavama, ali je zakonom o saradnji
sa Hagom tom sudu omoguceno izrucenje austrijskih drzavljana.
CANAK: SNP NE ODLUCUJE O SUDBINI CRNE GORE VEC SRBIJE
NOVI SAD (Beta) Predsednik Skupstine Vojvodine Nenad Canak
izjavio je da SNP Crne Gore svojim stavom o Zakonu o saradnji sa Haskim
tribunalom ne odlucuje o sudbini Crne Gore, vec Srbije. "Potpuno je
nelogicno da o sudbini cele zemlje odlucuje manjina u manjoj federalnoj
jedinici. Crna Gora jos ima neke druge kanale saradnje sa medjunarodnom
zajednicom, a Srbija nema, tako da SNP prakticno odlucuje o buducnosti
Srbije", rekao je Canak.
On je ocenio da postoji mogucnost smanjivanja cenzusa na samoj
sednici savezne skupstne na kojoj ce se glasati o Zakonu o saradnji sa
Haskim tribunalom, kako bi se "neprisustvovanjem jednog broja poslanika
zakon ipak izglasao, a pojedinci ostali cistog obraza".
SNP: SAVEZNI POSLANICI SNP GLASACE PROTIV ZAKONA O HAGU
PODGORICA (Beta) - SNP Crne Gore u saveznom parlamentu glasace
protiv predlozenog Zakona o saradnji SRJ sa Haskim tribunalom za ratne
zlocine. "Svi poslanici SNP u cetvrtak ce na sednici saveznog parlamenta
glasati protiv tog zakona", rekao je Beti visoki funkcioner SNP Dragan
Koprivica, posle sastanka poslanika te partije u Vecu republika i Vecu
gradjana Savezne skupstine u Podgorici.
Savezna vlada je prosle nedelje utvrdila predlog zakona o saradnji
sa Haskim sudom, koji je prosledjen jugoslovenskom parlamentu. Oba doma
skupstine SRJ trebali bi da se izjasne o tom zakonu na sednici koja je
zakazana za cetvrtak.
Prema recima Koprivice, poslanici SNP ce traziti da sednicu
Savezne skupstine direktno prenosi Televizija i da glasanje o Zakonu o
saradnji sa Medjunarodnim krivicnim tribunalom bude javno. "Time SNP
stavlja tacku na sve spekulacije koje su se ovih dana cule u javnosti oko
toga kako ce ta partija glasati u saveznom parlamentu", rekao je Koprivica.
REPUBLIKA SRBIJA
SKUPSTINA: U NACELU USVOJEN PREDLOG ZAKONA O JEDNOKRATNOM POREZU
BEOGRAD (Beta) Skupstina Srbije je u nacelu usvojila Predlog
zakona o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stecenu
iskoriscavanjem posebnih pogodnosti.
Predlogom tog zakona predvidjeno je uvodjenje jednokratnog poreza
urasponu od 30 do 90 odsto na profit stecen iskoriscavanjem posebnih
pogodnosti u periodu od 1. januara 1989. godine do dana stupanja zakona na
snagu.
NEMACKASRJ: DJINDJIC U "SIMENSU"
BERLIN (Tanjug) "Simens" i SRJ veoma su zainteresovani za
dugorocno prisustvo te velike i renomirane nemacke firme na srpskom i
jugoslovenskom trzistu, a saradnja je moguca u domenima telekomunikacija,
energetike, saobracaja i radiotelevizijske tehnike, slozili su se u Minhenu
predsednik srpske vlade Zoran Djindjic i predsednik Upravnog odbora
"Simensa" Hajnrih Pirer.
U razgovorima su, sa jugoslovenske strane, ucestvovali i srpski
ministri za saobracaj i telekomunikacije i za ekonomske odnose sa
inostranstvom, Marija Raseta Vukosavljevic i Goran Pitic, zatim predsednik
Upravnog odbora Telekom Srbije Dragor Hiber, zamenik direktora
Elektroprivrede Srbije Vladimir Djordjevic, direktor Fonda za penzijsko i
socijalno osiguranje Mijat Savic, portparol Vlade Srbije Nemanja Kolesar i
prvi sekretar jugoslovenske ambasade u Berlinu Oliver Stankovic.
Sa nemacke strane, u razgovorima su, pored Hajnriha Pirera,
ucestvovali i rukovodioci regionalnih ogranaka "Simensa", direktor
"Simensa" TOO Beograd Obrad Spremic i predstavnik Dzavne kancelarije
savezne pokrajine Bavarske.
Prema recima predstavnika "Simensa", ne treba ocekivati da ce ta
firma izgraditi neku veliku fabriku u Srbiji, jer se fabrike te firme i u
Nemackoj sve vise smanjuju, ali se zato povecava obim poslova u oblasti
softvera i usluga.
"Simensu" su veoma potrebni mladi i sposobni strucnjaci, a njih u
Srbiji ima vise nego u Nemackoj. "Nas cilj, medjutim, nije da doprinesemo
odlivu mozgova iz Srbije, vec da mi dodjemo u Srbiju i tu koristimo usluge
vasih strucnjaka i da, istovremeno, doprinesemo ekonomskom razvoju vase
zemlje", rekao je premijeru Djindjicu prvi covek "Simensa". Rec je, u
stvari, o investicijama "Simensa" u ljudski kapital, a ne o investicijama u
klasicnom smislu reci.
U razgovoru je bilo reci i o mogucnosti finansiranja projekata u
Srbiji, pri cemu su pomenuti bilateralni projekti u vidu robnih kredita. Ta
varijanta je ocenjena kao najrealnija, zato sto se od predstojece
donatorske konferencije za SRJ tesko moze ocekivati da ce obuhvatiti i
donacije za oblast telekomunikacija, energetike, saobracaja i
radiotelevizijske tehnike, a ne mogu se, s druge strane, ocekivati ni
povoljni krediti iz Nemacke, posto vlada kancelara Gerharda Sredera jos
nije odobrila potencijalnim kreditorima drzavne, takozvane Hermes garancije.
VLADA VRACA NOVAC KAZNJENIM MEDIJIMA
BEOGRAD (Beta) - Predstavnicima medija kaznjenih po ukinutom
Zakonu o informisanju su u Vladi Srbije urucene fotokopije virmanskih
naloga na osnovu kojih ce tim medijima biti vracen novac kojim su platili
kazne.
Potpredsednik Vlade i ministar finansija Zarko Korac i Bozidar
Djelic najavili su da ce novac oduzet na osnovu neustavnih odredbi Zakona o
informisanju, medijima biti isplacen danas.
Djelic je rekao da ce medijima biti vraceno ukupno 11,4 miliona
dinara, koliki je ukupni iznos kazni naplacenih od pravnih i odgovornih
lica tih medija.
Fotokopije virmanskih naloga urucene su predstavnicima preduzeca
"Dan graf" koje izdaje dnevnik "Danas", nedeljnika "Vreme", agencije Beta,
dnevnika "Blic", "Vranjskih" novina, NINa, "Srpske reci", "Glasa javnosti"
i stamparije tog dnevnika "ABC grafike".
Predstavnici medija su potpisali da su primili te iznose. Urucenju
nisu prisustvovali ljudi iz preduzeca "Info Nis" i "Kikindskih novina",
kojima ce takodje biti vracen novac.
AUSTRIJA-SRBIJA: BATIC OTVORIO SEMINAR U BECU
BEC (Beta) - Ministar pravosudja i lokalne samouprave u vladi
Republike Srbije Vladan Batic otvorio je u Becu seminar o razvoju i reformi
javne uprave. Na seminaru koji organizuje austrijska Akademija za javnu
upravu, ucestvuju 42 visoka predstavnika ministarstava iz Srbije i iz
uprave grada Beograda, medju kojima su gradonacelnica Beograda Radmila
Hrustanovic i predsednik Saveta za drzavnu upravu Vlade Srbije Dragoljub
Kavran.
Kavran je na konferenciji za stampu objasnio da se radi o prvom
seminaru ovakve vrste, sa najvecim brojem jugoslovenskih zvanicnika koji
zele da se upoznaju sa savremenim tokovima na polju administracije u Evropi.
Delegacija iz Srbije ce se do kraja nedelje upoznati sa razlicitim
mogucnostima za sprovodjenje reforme administracije.
Na skupu u Becu, pored austrijskog resenja, bice prikazani i
uspesni modeli iz zemalja kandidata za prijem u EU.
ZAVRSENA ISTRAGA U POSTUPKU PROTIV MILOSEVICA
BEOGRAD (Tanjug) Istraga protiv bivseg jugoslovenskog predsednika
Slobodana Milosevica, visokih funkcionera SPS Nikole Sainovica i Jovana
Zebica i bivseg direktora Savezne uprave carina Mihalja Kertesa zavrsena je
i predmet je dostavljen okruznom javnom tuziocu, saopsteno je iz Okruznog
suda u Beogradu.
Tuzilac ce u daljem postupku odluciti da li ima osnova za
podizanje optuznice ili ce odustati od krivicnog gonjenja po prijavi koju
je 1. aprila ove godine protiv Milosevica i njegovih saradnika podneo MUP
Srbije, zbog sumnje da su, zloupotrebom sluzbenog polozaja, ostetili drzavu
za 1,8 milijarddi dinara i 200 miliona maraka.
KOSOVO - METOHIJA
UNMIK-HEKERUP: KRITIKE KOSTUNICE I PUTINA "NISU FER"
BEOGRAD (Tanjug) Sef Unmika Hans Hekerup izjavio je u Beogradu da
"nisu fer" kritike koje su medjunarodnim snagama na Kosmetu uputili
predsednici Jugoslavije i Rusije Vojislav Kostunica i Vladimir Putin da
nisu uspele da omoguce bezbednost na Kosovu. Hekerup je istovremeno
naglasio da bi "voleo da se bezbednosna situacija (u pokrajini) promeni".
Hekerup, koji je boravio u Beogradu sa delegacijom Saveta
bezbednosti UN, izjavio je, posle susreta delegacije sa jugoslovenskim
zvanicnicima u Palati federacije, da "ne stoji" ni tvrdnja jugoslovenskih
vlasti da ustavni okvir za privremenu autonomiju Kosova prejudicira resenje
buduceg statusa juzne pokrajine.
"Ako pitate kosovske Albance, reci ce vam da oni to ne misle.
Tokom stvaranja ustavnih okvira ... postojale su neke tacke sa kojima se
nisu slagali kosovski Albanci, i druge, sa kojima se nisu slagali kosovski
Srbi. Zato sam morao da pronadjem balans, a sad slusam kritike sa obe
strane", rekao je Hekerup.
Na pitanje da li postoji mogucnost da prihvati amandmane ili neke
druge promene ustavnih okvira, Hekerup je rekao da je taj dokument zavrsen
i da za njega ima "punu podrsku medjunarodne zajednice".
On je, medjutim, dodao: "Ako vidimo da postoje neke tacke koje bi
doprinele da ohrabrimo kosovske Srbe, svakako cemo to razmotriti".
"Zelimo da nastavimo dalje, odrzavanjem izbora, ali, takodje,
zelimo da Srbi ucestvuju na tim izborima ne samo oni koji su na Kosovu,
nego i oni koji su raseljeni", rekao je Hekerup, isticuci da ce saradnja sa
Srbima s Kosova i kontakti s jugoslovenskim vlastima biti nastavljeni.
Hekerup je istakao da se slaze sa jugoslovenskim zvanicnicima u
oceni da proces povratka prognanih treba sto pre zapoceti i angazovati se
na pronalazenju otetih i nestalih.
Po negovom misljenju, znacajniji povratak Srba na Kosmet nije
zabelezen, jer medjunarodne snage "nisu uspele da prevazidju
mrznju rezultat zlocina pocinjenih u proslosti" i zato sto "bezbednosno
stanje na Kosovu ne dozvoljava masovniji povratak jer ljude koji se
vracaju moramo stititi od ekstremista i terorista koji hoce da ih napadnu".
Po Hekerupu, postoje dva sredstva da se poboljsa situacija na
Kosovu: politicko da se utice na Srbe da se integrisu u tamosnje
institucije i ucestvuju na predstojecim izborima, 17. novembra, i kao
drugo, vece postovanje zakona da bi se "lakse obracunali sa terorizmom i
organizovanim kriminalom".
UNMIK-MANUEL: PLAN ZA SAMOUPRAVU KOSMETA KONACAN
PRISTINA (TanjugRojters) UNMIK je saopstila da je njen plan za
samoupravu u toj juznoj srpskoj pokrajini konacan, uprkos kritici koja
dolazi iz Moskve i Beograda.
"Niko ga nece izmeniti", rekla je portparol UNMIK Suzan Manel
Rojtersu, zamoljena da komentarise kritiku predsednika Rusije Vladimira
Putina na racun tzv. Ustavnih okvira za privremenu samoupravu na Kosovu,
kojima je predvidjeno odrzavanje pokrajinskih izbora za 17. novembar ove
godine.
Manuel je istakla da neki propisi mogu biti pridodati kasnije ali
da dokument, koji je predstavio sef UNMIK Hans Hekerup, nece biti menjan.
Suzan Manuel je rekla da je delegacija ambasadora iz Saveta
bezbednosti pruzila juce podrsku planu UN za samoupravu na Kosmetu.
PRISTINAOEBS: DZOANA RAZGOVARAO SA RUGOVOM O ODRZAVANJU OPSTIH IZBORA
PRISTINA (Beta) Predsedavajuci OEBS, sef rumunske diplomatije
Mircea Dzoana razgovarao je u Pristini, gde je doputovao nakon poste
Skoplju, sa predsednikom DSK Ibrahimom Rugovom.
"Mi smo razgovarali uglavnom o predstojecim izborima i o situaciji
u Makedoniji. Mislim da ce izbori na Kosovu biti ne samo slobodni, vec i
sveobuhvatni", izjavio je Dzona, ocenivsi susret sa Rugovom kao "veoma
koristan".
Dzoana je kazao da je tokom susreta bilo reci i o buducoj
situaciji na Kosovu kada, kako je rekao, veliki deo odgovornosti predje u
ruke izabranih predstavnika u pokrajini.
Rugova je ocenio da ce opsti izbori biti znacajni i da cepotvrditi
postignuti napredak na Kosovu. On je, takodje, ukazao na veliku ulogu koju
ce misija OEBS imati na opstim izborima.
Predsednik DSK je, ujedno, pozvao sve nacionalne zajednice na
Kosovuda ucestvuju na tim izborima.
KOSOVOKFOR: MEDJUNARODNE SNAGE OTVORILE KANCELARIJU ZA ZALBE
PRISTINA (Beta) KFOR je u Pristini otvorio Kancelariju za zalbe,
koja ce omoguciti svim gradjanima Kosova koji imaju povoda da se zale na
medjunarodne mirovne snage da to i ucine, izjavio je jedan zvanicnik KFOR.
"Zalbe koje ce KFOR razmatrati ticu se stete koje je KFOR
prouzrokovao na imovini, ili su u vezi sa saobracajnim nesrecama,licnim
povredama, stetama nanetim stocarstvu", izjavio je portparol KFOR major
Aksel Jandesek.
KOSOVOALBANCI: ALBANSKI LIDERI PROTIV BALKANSKE KONFERENCIJE O KOSOVU
PRISTINA (Beta) Jugoslovenskoruski predlog za odrzavanje
balkanske konferencije o Kosovu izazvao je negativne reakcije politickih
lidera Albanaca na Kosovu.
Potpredsednik DSK Kolj Berisha izjavio je da je pravo svakoga, pa
i ruskog predsednika Vladimir Putina koji je juce boravio na Kosovu, da
predlaze razne inicijative. Ali, sto se tice Putinovog i predloga
jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice da se organizuje regionalna
konferencija o Kosovu, ocenio je Berisa, Kosovo ga nece prihvatiti.
"O kosovskom pitanju odlucice se u Pristini, NJujorku, Vasingtonu,
Bonu i drugim evropskim prestonicama, a ne na osnovu predloga Kostunice i
Putina", rekao je Berisa.
Visoki funkcioner DPK Fatmir Lima smatra da, imajuci u vidu
politicke stavove ruskog predsednika u vezi sa odrzavanjem opstih izbora na
Kosovu, njegov sadasnji predlog obalkanskoj konferenciji je neiskren.
"Kosovo sada koraca u svom politickom procesu, sto podrazumeva stvaranje
centralne institucije, celokupne demokratizacije Kosova i
institucionalizacije zivota kao i predstojece opste izbore zakazane za 17.
novembar", rekao je Lima.
On je dodao da se "tek tada moze otvoriti rasprava o jednoj
konferenciji gde ce Kosovo zastupati vlastiti legitimni predstavnici". "Mi
smo za medjunarodnu konferenciju a ne za balkansku konferenciju",istakao je
Lima.
PRISTINASUDJENJE: STANOJEVIC OSUDJEN NA 15 GODINA ZATVORA
PRISTINA (Beta) Bivsi pripadnik MUP Srbije Zoran Stanojevic
osudjen je pred Okruznim sudom u Pristini na 15 godina zatvora zbog ubistva
civila uselu Racak, kod Stimlja, 1999. godine.
Stanojevic je bio okrivljen da je 15. januara 1999. godine kao
pripadnik MUP Srbije iz automatske puske pucao na zitelje Racka koji su
pokusavali da se izvuku iz policijskog obruca i da je tom prilikom pogodio
i ubio Hajriza Brahimija.
Odluku sudskog veca u Pristini procitala je medjunarodni sudija
Agnjeska Milard, koja je predsedavala tim vecem.
KFOR ZAPLENIO VELIKU KOLICINU NAORUZANJA
PRISTINA (B92) - Kfor je u protekle dve sedmice, u okviru siroke
akcije suzbijanja akcija ekstremista, zaplenio veliku kolicinu naoruzanja i
uhapsio 55 osoba, saopstio je u ponedeljak portparol medjunarodnih snaga
major Aksel Bernd Jandesek. On je rekao da je zaplenjeno 109 pusaka, 75
pistolja, 48 mitraljeza, 505 razlicitih granata i 33.500 metaka.
REPUBLIKA CRNA GORA
CRNA GORA: DJUKANOVIC RAZGOVARAO SA SVIMEROM I KROFORDOM
PODGORICA (Beta) Predsednik Crne Gore Milo Djukanovic razgovarao
je, u odvojenim susretima, sa generalnim sekretarom Saveta Evrope Valterom
Svimerom i ambasadorom Velike Britanije u SRJ Carlsom Krofordom.
Svimer je, kako je navedeno u saopstenju iz kabineta crnogorskog
predsednika, izrazio spremnost da Savet Evrope nastavi da pruza pomoc Crnoj
Gori i naglasio da je vazno da ona i dalje bude faktor stabilnosti u
regionu.
Djukanovic je Svimera upoznao sa politickim prilikama u Crnoj
Gorii regionu.
O "politickim kretanjima" u Crnoj Gori Djukanovic je razgovarao i
sa Krofordom. "Posebna paznja posvecena je pitanju odnosa sa Srbijom.
Razmenjena su i misljenja o dogadjajima i procesima u regionu i
ulozimedjunarodne zajednice u njima", navodi se u saopstenju.
CRNA GORASKUPSTINA: VESNA PEROVIC SA SVIMEROM I KROFORDOM
PODGORICA (Beta) Predsednik Skupstine Crne Gore Vesna Perovic
ocenila je da ce se politicka situacija u Crnoj Gori razresiti tek nakon
sprovodjenja referenduma o njenom drzavnom statusu. Peroviceva je to kazala
prilikom susreta sa generalnim sekretarom Saveta Evrope Valterom Svimerom,
saopsteno je iz njenog kabineta.
Ona je rekla da se resenjem drzavnog statusa, bez obzira na ishod
referednuma, stvaraju uslovi za demokratske promene i resavanja sadasnjeg
stanja.
Predsednica crnogorskog paralmenta je istakla da ona, kao
predstavnik Liberalnog saveza, zeli biti "demokratski medijator izmedju
suprotstavljenih politickih strana u Crnoj Gori".
Peroviceva je ocenila da je neophodna saradnja sa Haskim
tribunalom kako bi se individualizacijom krivice skinula hipoteka krivice
sa citavog naroda.
O konstituisanju nove Vlade Crne Gore, Peroviceva je sem sa
Svimerom razgovarala i sa britanskim ambasadorom u SRJ Carlsom Krofordom,
sakojim je imala poseban susret.
Kroford je izrazio zabrinutost EU zbog politickih tenzijau Crnoj
Gori i izrazio nadu da ce sve odluke biti donosene uz saglasnost svih
politckih faktora.
CRNA GORAHAG-SVIMER: SARADNJA SA HAGOM USLOV ZA CLANSTVO U SAVETU EVROPE
PODGORICA (Beta) Generalni sekretar Saveta Evrope (SE) Valter
Svimer izjavio je da u razgovorima sa predstavnicima crnogorske vlasti i
opozicije "nije naisao na oponirajuce stavove" po pitanju saradnje sa
Haskim tribunalom. "Stav SE je jasan mora doci do pune saradnje sa Haskim
tribunalom ukljucujuci i izrucenje optuzenih. To sam i danas jasno stavio
do znanja i predstavnicima vlasti i opozicije i u principu nisam naisao na
oponirajuce stavove", rekao je Svimer na konferenciji za novinare.
On je kazao da ce puna saradnja SRJ sa sudom u Hagu biti "jedan od
vaznih uslova za moguce clanstvo u SE".
Svimer je rekao da je prilikom razgovora za predstavnicima vlasti
i opozicije "posebno razmatrano pitanje referenduma" o drzavnom statusu
Crne Gore. On je naveo da je SE spreman da ponudi pomoc Crnoj Gori u izradi
zakonskih propisa koji se ticu referenduma, ali da to ne treba tumaciti kao
mesanje u njegov ishod niti stavljanje na nekupoliticku stranu.
Prema njegovim recima, ukoliko referendum bude organizovan, on
mora biti sproveden u demokratskoj atmosferi.
Svimer je naveo i da zakonski propisi treba da budu u skladu sa
evropskim u toj oblasti, posebno u skladu sa Evropskom konvencijom za
ljudska prava.
REPUBLIKA MAKEDONIJA
MAKEDONIJAPENDAROVSKI: MAKEDONIJA POZVALA EKSTREMISTE DA POLOZE ORUZJE
SKOPLJE (Beta) Makedonija je jos jednom pozvala albanske
ekstremiste iz Aracinova da se povuku i poloze oruzje kako bi se stvorili
uslovi za nastavak politickog dijaloga bez oruzanih provokacija.
Poziv uputio je portparol Koordinacionog tela Stevo Pendarovski,
ocenivsi da "ce to biti gest dobre volje" kako bi se stvorili usloviza
politicki dijalog.
Pendarovski je rekao da je mobilizacija rezervnog sastava
policije, koja je sprovedena ovih dana, izvedena u zakonskim okvirima.
OEBS-DJOANA: IZVOR KRIZE JE NA KOSMETU
SKOPLJE (Tanjug) Sef rumunske diplomatije Mircea Djoana, koji je
danas boravio u Skoplju u ulozi predsedavajuceg OEBS, izjavio je da kriza
koja sada potresa Makedoniju i region dolazi sa Kosmeta. Djoana je ocenio
da je ova nedelja odlucujuca za sudbinu Makedonije.
On je dao punu podrsku planu predsednika drzave Borisa Trajkovskog
za izlazak iz krize, naglasavajuci da je posebno znacajno sto se planom
daje prednost politickom dijalogu u odnosu na vojna resenja.
Prema njegovom misljenju, i dijalog koji vode lideri najjacih
partija Makedonaca i Albanaca kod Trajkovskog dace rezultate ako su obe
strane spremne na kompromis. Djoana se nada da ce dijalog uspesno biti
okoncan i naglasava da je najvaznije razoruzati albanske teroriste koji su
okupirali deo teritorije ove drzave. On je ponudio Makedoniji svestranu
pomoc OEBS, posebno u borbi protiv svih oblika kriminala. Pored
razgovora sa Trajkovskim, Djoana se susreo i sa predsednikom parlamenta
Stojanom Andovim, premijerom i liderom VMRO Ljupcom Georgievskim, kao i sa
ostalim ucesnicima dijaloga kod sefa drzave Brankom Crvenkovskim, Arbenom
Dzaferijem i Imerom Imerijem.
Sa politickim liderima je razgovarao odvojeno.
SADBUS: RUSIJA I SAD MOGU ZAJEDNO ZAUSTAVITI KRIZU U MAKEDONIJI
VASINGTON/MOSKVA (BetaRojters) Americki predsednik Dzordz Bus je
izjavio da SAD i Rusija mogu preduzeti zajednicke napore kako bi se
zaustavila kriza u Makedoniji.
Bus je to izjavio pre susreta sa drzavnim sekretarom Kolinom
Pauelom, sa kojim treba da razgovara o narednim koracima u vezi sa
pitanjima oko kojih je postignuta saglasnost sa Putinom.
"Verujem da mozemo saradjivati sa Rusima. Imamo isti interes, a to
je stabilna Makedonija. Nasa vlada shvata da ce podeljena Makedonija, u
kojoj ekstremisiti mogu da izazovu velike probleme... prouzrokovati
nestabilnost regiona. Putin takodje veruje da bi trebalo da saradjujemo i
da dodjemo do politickog resenja siutacije", rekao je Bus.
On je podrzao razgovore o izmeni ustava cime bi trebalo da se
udovolji zahtevima manjinskih etnickih Albanaca u toj drzavi i tako dodje
do mirnog resenja sukoba.
Bus je, komentarisuci Putinov zahtev da se zatvori granica izmedju
Makedonije i Albanije, kao i Kosova, rekao da SAD vec rade na tome. "Duboko
verujemo da granica izmedju Kosova i Makedonije treba da bude zatvorena. U
stvari, nase trupe u sastavu Kfora upravo to rade", precizirao je Bus.
> Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
