http://www.reportermagazin.com/rep165/0005.htm Zoran Dindic: Izmedu pritisaka i imidza Paravlast pritiska i okruzuje Premijer ce i ubuduce ulaziti u situacije da "arbitrira" izmedu svojih potpredsednika, a to vec ukazuje na mogucnost da neki od njih, udruzeni a nezadovoljni "arbitrazom", uzdrmaju citav kabinet Dragan Belic Doktoru nemacke filozofije, koji voli da se izdaje za modernog menadzera, sigurno ne bi bilo lako da bude premijer ni u zemlji sredenijoj od Srbije. A tek u Srbiji posle Milosevica, medu 18 ljutih partnera koji su se, u ovih desetak godina, toliko uziveli u uloge opozicionara da ne vide da su u meduvremenu postali vlast. Srpski premijer Zoran Dindic pokusava, dakle, da bude ozbiljna vlast. Koliko se da videti, u tome ima podrsku "svog dela Vlade", to jest ekspertskog tima za ciji je rad, kako sam kaze, on direktno odgovoran. To se vec ne bi dalo reci za deo "politickih ministara" u njegovom kabinetu, a da ne govorimo o mocnim pojedincima, koji premijeru gotovo na svakom koraku sladostrasno podmecu nogu. Folklor: Za pocetak, stvarno ili umisljeno, Dindicu je nametnut rivalitet sa predsednikom SRJ Vojislavom Kostunicom. No, ta teza ubrzo je postala deo izandalog politickog folklora koji danas ne prolazi ni u jeftinim kafanskim drustvima. Naprosto, premijer Srbije nema ni motiva ni razloga da se sukobljava sa sefom jugoslovenske drzave, kad i jedan i drugi imaju toliko drugih oponenata oko sebe. Uostalom, zasto bi pravnik-legalista imao nesto protiv filozofa-menadzera kad ovaj trci od Nemacke do Francuske, od Zagreba do Sarajeva, da bi, upravo na tragu jedne konzistentne spoljne politike, obavio ono sto mu je posao - prosirio ekonomske veze Srbije sa Evropom i okruzenjem. Problem je, zapravo, na drugoj strani. Premijera pritiska ono sto bismo nazvali - paravlast! A dodatna nevolja je sto ga upravo ta paravlast i okruzuje. Ovoga casa, razume se, Dindic nije u moci da se otrese takve more, ali sva je prilika, slutimo, da te pritiske nece dugo podnositi. Odnosno, ne verujemo da ce dopustiti da to ugrozi njegov premijerski polozaj. Ako je u jednom casu prepoznao "prodavca magle" (Nenad Canak), da bi drugom prilikom, posle susreta sa autonomasem, izdao pomirljivo saopstenje, Dindic ne bi trebalo da dozvoli da mu Novosadanin udara cvrge u svakoj prilici. Jer, sta je drugo nego cvrga ideja da Rovinj gradi fabriku duvana u Novom Sadu kad premijer pregovara o ulasku Britis Amerikan Tabaka u Srbiju preko Kragujevca! I Dindic je to transparentno (omiljene li reci!) rekao u jednom intervjuu, prosirujuci problem tezom - valjda je bolje da u Srbiji radi jedan Simens nego da ponovo dobijemo Gorenje. Lobiji: No, problem je ovde sto premijer, osim Canka i autonomasa, u tu jednostavnu istinu mora da ubeduje more ekonomskih "jugonostalgicara" raznih fela. Od onih naivnih, kojima je oduvek na srcu lezalo "bratstvo i jedinstvo", bez obzira na prazan dzep ili los kvalitet, do korupcionasa koji bi, balkanski efektno, pre nasli zajednicki jezik sa svojim pandanima u susedstvu nego u dalekom, jezicki nebliskom svetu. Sigurno veci problem od Canka i autonomasa predstavlja za premijera Dindica guverner Narodne banke Jugoslavije Mladan Dinkic. Ambiciozni finansijski mag dobro zna da je kod njega kasa, pa kako svoju monetarnu vlast ne moze da uspostavi i nad Crnom Gorom, to mu Srbija biva jedini poligon za demonstraciju moci. I, naravno, sukob sa premijerom je neizbezan, cak i da su ekonomske prilike sredenije... U pozadini personalnog sukoba, tvrde upuceni, lezi i jedan dublji vid bitke dva mocna finansijska lobija. Navodno, premijer je u svom ekspertskom timu okruzen ljudima Dilojt i Tusa, dok iza guvernera stoje eksperti G 17 plus. Prvi treba da obave gotovo kompletan posao oko privatizacije u Srbiji, dok drugi suvereno kontrolisu ulazak stranog kapitala u zemlju. Sudeci po tome, doticna dva lobija lomice koplja na mnogim detaljima, sto verbalne carke izmedu Dindica i Dinkica uveliko nagovestavaju. Guvernerova prezriva opaska da je "Laki malo nervozan" nije, sigurno, mogla da godi usima hladnokrvog Dindica, ali je, sa druge strane, otkrila da Dinkic lako poteze oruzje tamo gde bi trebalo da demonstrira uzdrzanost. Jer, ubrzo posle te carke videlo se da guverner nije bas mudro postupio kad je uleteo na teren jeftinog politickog prepucavanja, umesto da se drzi postulata svoje, monetarne vlasti, pustajuci premijera da se sam brani od optuzbi za biranje direktora Postanske stedionice. Ovako, Dinkic je otkrio svoju slabu stranu - da voli da se bavi politikom na nacin na koji to rade (visoki) balkanski cinovnici. Treci, mozda najasnazniji udar, Dindica bi uskoro mogao da snade unutar same Vlade Srbije. Afera sa Vukom Obradovicem, odnosno njegovim smenjivanjem sa mesta vicepremijera, otkrila je izvesne detalje o potmulim igrama unutar vrhova srpske vlasti. Opozicija: U prvi mah, Obradovic je nagovestavao da iza same afere stoji licno Dindic, a ta teza je razradivana "otkricem" da premijer u ovom slucaju stiti svog starog prijatelja Milana Beka i njegovu firmu. Kasnije se, pak, ispostavilo da je Zoran Dindic, jednostavno, pustio niz vodu Vuka Obradovica, a Obradovicev gnev se srucio na ministra policije Dusana Mihajlovica, vlasnika firme Lutra, koja se nasla na famoznoj listi za oporezivanje ekstraprofita. Svi ovi detalji, naprosto, govore da ce premijer i ubuduce ulaziti u situacije da "arbitrira" izmedu svojih potpredsednika, a to vec ukazuje na prilike da neki od njih, udruzeni a nezadovoljni "arbitrazom", uzdrmaju citav kabinet, pa i prvog ministra. To sto ce premijera redovno napadati opozicija, a narocito bucni radikali, nece biti od posebnog znacaja. Mnogo ce gore biti po Dindica ako Srbija naredne zime i bukvalno dopadne u mracnu situaciju. Tesko onom ko svoju zemlju uvede u 21. vek - svecama! Upravo to, sa strujom, bice kljucno - da je bude i da bude placena! Ako to postigne, premijer u procepu moci ce sa lakocom da zaboravi na sve eventualne udare i da svojim politickim rivalima tako ostavi malo argumenata za napade. > Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
