"Danas", 4. jul
Bozidar Djukic, predsednik Multietnickog parlamenta iz Pirota, posle
konferencije o izgradnji multietnickog poverenja na jugu Srbije
Da komsije opet budu komsije
pise: Z. P.
Pirot - U Bujanovackoj Banji proslog vikenda u organizaciji Fondacije
"Freedom house" i NVO "Trag" iz Nisa, odrzana je Konferencija o
"Izgradnji multietnickog poverenja na jugu Srbije - ulozi NVO i
masovnih medija". U radu ovog skupa, pored organizatora, ucestvovale
su nevladine organizacije iz Bujanovca, Preseva i Medvedje, Centar za
regionalizam iz Novog Sada, ciji je predsednik Aleksandar Popov,
urednik Republike Nebojsa Popov, Mira Kristovic iz Traga, predstavnici
nevladinih organizacija iz BiH i Hrvatske. Ucestvovao je i predsednik
Upravnog odbora NVO "Multietnicki parlament" iz Pirota Bozidar Djukic.
- Dobro je poznato kakva je situacija u opstinama Presevo, Bujanovac i
Medvedja. Zelja nam je bila da kroz komunikaciju i razmenu misljenja
dodjemo do nekih pocetnih koraka kako bismo pored politicara, i mi iz
nevladinog sektora uticali na stvaranje poverenja medju gradjanima
koji zive na tom podrucju, kaze za Danas Bozidar Djukic.
Ocenjujuci stvarno stanje sa terena, Djukic u razgovoru za nas list
navodi primere dve radio stanice u Bujanovcu. Vlasnik jednog radija je
Srbin a drugog Albanac. - Neverovatno je koliko se ta dva mlada coveka
medjusobno dobro slazu, tolerisu i zajednicki nastupaju na medijskom
prostoru opstina Bujanovac i Presevo, kaze Djukic, dodajuci da i pored
toga u ovoj sredini jos uvek postoji medjusobno nepoverenje. - U
svakom slucaju, te ljude treba pustiti da zive kao sto su i dosad
ziveli, jer su oni nekada bili veoma dobre komsije. Politika je,
medjutim, ucinila svoje. Ovom konferencijom mi smo u stvari zeleli da
prekinemo jedan kontinuitet politike ranije vlasti prema Presevu,
Bujanovcu i Medvedji, kaze Djukic.
- Najbolje je da se mi sami dogovorimo sa gradjanima albanske
nacionalnosti, jer ocigledno je da nam niko drugi sa strane ne moze
pomoci u razresavanju nasih problema. Mislim da su nevladine
organizacije najbolji nacin da se dodje do komunikacije, koje ce biti
i najefikasnije, jer su oslobodjene predrasuda politike i zelje uspeha
po svaku cenu, kaze Djukic.
Tokom trodnevnog boravka ucesnika ove Konferencije, prema recima
Djukica, nisu imali nikakve probleme. - Obisli smo Presevo, bili u
tamosnjem Domu kulture gde su nas srdacno primili, primio nas je i
predsednik SO Presevo Riza Haljimi. Jednostavno, ljudi imaju iste
identicne probleme, kao i u drugim sredinama u Srbiji. Ta komunikacija
izmedju drzave i gradjana je nazalost, zasad je jos uvek nedovoljna,
ali se nadamo da ce posle demokratskih promena uspeti da drzava zaista
bude gradjanska i odgovara svojim gradjanima. Ono sto posebno zelim da
naglasim je cinjenica da do eskalacije sukoba na tim prostorima ipak
nije doslo. Albanci iz Preseva i Bujanovca, sa kojima smo razgovarali
imali su veoma mnogo razumevanja za probleme u kojima se Srbija
nalazi. Oni su zvanicnoj politici, odnosno Nebojsi Covicu, pomogli da
razresi te probleme i da se situacija na tom podrucju smiri.
Za Srbe koji zive u tom delu juzne Srbije poruka sa ove Konferencije
bi bila da se okrenu problemima koje oni imaju a ne da postavljaju
pitanja zasto je Albancima dozvoljeno ovo ili ono, da traze od drzave
i medjunarodne zajednice da i oni imaju ista prava kao i drugi, kaze
Djukic, podvlaceci da je komunikacija izmedju Srba i Albanaca na jugu
Srbije "na jednom zavidnom nivou".
Poruka ove Konferencije, kaze Djukic, je da se i dalje mora raditi, da
se mora ici korak po korak i traziti neki zajednicki interesi i
zajednicka izgradnja gradjanske drzave Srbije. - Posebna tema bila su
mediji, uz zakljucak da oni moraju mnogo objektivnije i
konstruktivnije prilaziti ovom problemu i sa mnogo vise senzibiliteta,
rekao je za Danas Bozidar Djukic.
"Nedeljni telegraf", 4. jul
Reporter Nedeljnog Telegrafa u poseti MOMCILU KRAJISNIKU u haskom
zatvoru Seveningen, u subotu, 30. juna, dva dana po dolasku Milosevica
u ovaj medjunarodni kazamat, kada nam je nekadasnji lider bosanskih
Srba rekao: Kada bih i pristao da svedocim protiv Milosevica, rekao
bih jedino da je on cinio sve da nas bosanske Srbe natera na
kapitulaciju, kako bi zadovoljio interese onih koji su to trazili od
njega
pisu: Lidija Van Der i Heijden Kojasevic
Put od centra Haga do predgradja Seveningena precizno je obelezen.
Medjutim, putokaza, u samom naselju Seveningen, do istoimenog
zatvorskog kompleksa, u kome su zatvor i Medjunarodni sud za ratne
zlocine pocinjene na prostorima bivse Jugoslavije, nema. Grupa
Holandjana rado priskace u pomoc i dodaje: "Pozdravite Milosevica!"
Ispred ulaza u sevingenski zatvor, zgrade cije kupole i glomazna vrata
podsecaju na arhitekturu nekih minulih vremena, skljocaju blicevi,
dezuraju kamermani brojnih televiziskih ekipa, trckaraju reporteri.
Crvenim trakama ograniceno je njihovo kretanje, na 50-tak metara
udaljenosti, od administrativnog ulaza u zgradu. Svi cekaju ubedjeni
da ce, iako je proslo vec dva dana od privodjenja bivseg
jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica, zabeleziti ono sto je
medju sedmom silom ovde gotovo cinjenica, pretpostavku da Milosevic i
nije ovde smesten i da ce ga, do utorka, kada se ocekuje njegov prvi
izlazak pred sudije Tribunala, dovesti. Mutnom snimku zabelezenom
kamerama Prvog programa holandske televizije, jedinom izvestacu koji
je dobio eksluzivno pravo da zabelezi privodjenje Milosevica s
lisicama na rukama i u pratnji dva policajca se ne veruje.
- Vi ste iz Republike Jugoslavije? - raspituje se jedan holandski
novinar i belezi da idem u posetu Momcilu Krajisniku. Ostavlja broj
telefona, moli da se javim i ispricam kako je unutra. Novinari tamo
nemaju pristup. U formularu, pod odrednicom srodstvo sa pritvorenikom,
upisala sam prijateljica. Deset dana kasnije, odobrena mi je poseta.
Iza deset brava
Iza debelog stakla na portirnici tamnoputi covek na spisku onih koji
danas imaju odobrenu posetu trazi moje ime. Na njemu je i zena Zorana
Zigica. Na zidu prijemnog odeljenja nacrt zatvorskog kompleksa.
Stepenice, portirnica i dugi niz celija s oznakama za mokri cvor i
toalet. Predstavu o haskom "hotelu" rusi cak i ovaj tlocrt.
Preko telefona javljaju da Krajisnik ima posetu. Prva vrata se, uz
karakteristican zvuk alarma i zeleno svetlo, otvaraju. Cekam dok dve
Afrikanke, takodje posetioci zatvora, skidaju komade nakita sa sebe
jer se na svaki njihov kontrolni prolaz oglasava alarm. U delu
seveningenskog kompleksa je i holandski zatvor. Obavestenje da ce svi
posetioci imati razgovor sa jednim od sluzbenika izgleda da je
zaostalo iz nekih drugih vremena. Policajac koji me prati otvara jedna
po jedna vrata, neka kljucem, druga opet magnetnom karticom. Stotine
kvadrata dvorista uokvirenog sumornim masivnim zgradama, zidovi i
zica. Par sasusenih stabala i neke drvene klupe. Ovaj deo zatvorskog
kompleksa koristi osoblje. U deo dvorista i u zatvorski paviljon
pristup posetiocima nije dostupan. Nastavljamo dugackim hodnikom
zatvorske bolnice.
- Ovo je stara zgrada, treba je renovirati - reaguje pratilac na moje
zaprepascenje onim sto vidim. Opet neka vrata i neka druga zgrada i
prostor kojim prolazimo. Sve to podseca na lavirint, pa hodnik gde iza
staklenih pregrada stoje ljudi zabavljeni pored sporeta, pa opet
vrata, velike masine za pranje vesa, jos jednom zvono i jos jedna
kontrola dokumenata. U prostoru manjem od deset kvadrata, sa staklenom
pregradom izmedju, uz flasu soka i dve plasticne case, sa iste strane
stakla sedimo Momcilo Krajisnik, bivsi predsednik Parlamenta Republike
Srpske i ja. Nekadasnji sugradjani. Sada je on zatvorenik u Holandiji,
a ja izbeglica.
Zatvor ga nije izmenio
Setali su, kaze, zato je u trenerci. Secanja se preplicu. Plava sala
bosanskohercegovacke Skupstine, himna Boze pravde i Krajisnik svecano
proglasava osnivanje Republike Srpske. Poslednji put sreli smo se na
Palama 1993. I tada me je ubedjivao da Srbi nisu zeleli rat, da su
preglasavani u Parlamentu, da nisu imali izbora... I dalje, to je isti
onaj covek kome je uspevalo da, s pozicije predsedavajuceg bosanskog
Parlamenta, satima odlaze diskusiju o tackama dnevnog reda koja nije
odgovarala srpskim interesima... Deluje kao covek koga zatvorska
atmosfera nije slomili, iako vreme broji danima, a ne godinama. Tacno
453 dana proslo je od one noci kada su ga na spavanju uhapsili i
doveli ovde. Jasno mu je, prica, zasto je uhapsen. Inicijativa
pokrenuta u saradnji sa Poplasenom i Radisicem, po zavrestku izbora u
Republici Srpskoj, da se oformi odbor s ciljem ekonomskog povezivanja
sa Republikom Srbijom, bila je, ubedjen je Krajisnik, trn u oku onima
koji su se bojali da se time stvara paralelna vlast i ugrozava
pozicija premijera Milorada Dodika. Njegova savest je apsuluno mirna.
On i Bog ce uspeti da dokazu istinu, da nije kriv, da nikad nijedan
nalog nije izdao, nijednu odluku doneo, a da za to nije imao podrsku
parlamentarne vecine. Podseca me da je Republika Srpska priznata i u
Dejtonu, da je on zvanicno bio predsednik Skupstine, ali i da je u
jedinom susretu koji je imao sa Karlom del Ponte insistirao da vidi
bar jedan dokaz, od 3.000 koliko ona tvrdi da ima protiv njega.
Njegova optuzba zasnovana je na cinjenici da je na polozaju na kome je
bio direktno komandovao oruzanim snagama Vojske Republike Srpske.
Za zlocine po Bosni nije znao
Za zlocine po Bosni Momcilo Krajisnik, kaze, nije do sada znao. Pitam
ga da li je znao za trgovinu i finansijske transakcije tokom rata sa
Vladom u Sarajevu, ali i sa hrvatskim bojovnicima? Zna li da su se
spekulacije o tome vezale i uz njegovo ime? Zna, trgovalo se i sa
muslimanima i sa Hrvatima, bogatilo se, ali o svemu tome tada nista
nije znao. Njegova deca, kcerka i dva sina su na Palama. Kao
izbeglice, tvrdi, zive u necijoj kuci. Studije u Beogradu prekinuli su
jer nemaju novca za zivot tamo. Kuca koju je poceo da pravi ostala je
nedovrsena.
Tesko poverovati u "silna" silovanja muslimanki
O rezimu u zatvoru nerado prica. Tolerantni su kad su posete u
pitanju. Otac Vojislav Bilbija, svestenik, redovno ih posecuje.
Dolazio je i vladika Luka. Podelili su im i novac skupljen medju
srpskom dijasporom u Holandiji.
Dane provodi u pripremi odbrane, cita zapisnike svedoka koriscene za
neke druge procese Tribunala i prvi put, kaze, saznaje za pokolje koji
su se desavali. U mnoge izjave sumnja. Svedocenja o masovnim
silovanjima toliko su slicna, sa uvek istim scenarijom po kome je
grupa vojnika redom silovala muslimanske zene, da im je nemoguce
verovati. Vise savetuje no sto se ispoveda, vise onom, vec odranije
poznatom, diplomatijom, karakteristicnom za njega, prica no sto kaze.
Ne zali se na uslove u kojima je. Kaze, osoblje je ljubazno,
Holandjani prijatni ljudi, advokate, srecom, placa Tribunal, jer on ne
bi mogao ni da ih plati. Plavsicka saradjuje Na spratu su i tri
Hrvata. Uzgred dodaje, ali i tvrdi da on ne mrzi nikoga. Gde je
smesten Milosevic, ne zna. Njegovo hapsenje dozivljava kao veliku
bruku koju ce Srbi dugo skidati sa svog imena, ali na pitanje ocekuje
li da ce ga koristiti kao svedoka u procesu bivsem jugoslovenkom
predsedniku s ironicnim smeskom kaze:
- Bez obzira sta mislim o njemu, jedino sto bih mogao i kad bih
pristao da svedocim bila bi cinjenica da je Milosevic cinio sve da nas
bosanske Srbe natera na kapitulaciju kako bi zadovoljio interese onih
koji su to trazili od njega. Ja jesam Srbin od glave do pete i to cu s
ponosom uvek isticati. I moja odbrana ovde usmerena je na borbu za
srpstvo, jer moram dokazati da smo anatemisani bez nase krivice. Cak i
kad bi mi ponudili sve bogatstvo ovog sveta, uz uslov da priznam da
sam kriv makar na samo jedan dan, odbio bih. Bas kao i mogucnost da za
svoje oslobadjanje izdam interese srpstva. I tokom rata u pregovorima
sa strancima postojala je uvek granica ispod koje nisam bio spreman na
kompromise - prica Krajisnik. Da li je cuo da ce Biljana Plavsic biti
oslobodjena? Na trenutak se pojavio grc na licu i samo kratka opaska:
- Moguce, ona saradjuje sa njima, daje im neke intervjue... Soba je
ozvucena, razgovor se snima, a reci biraju. Razgovaramo privatno,
podseca me Momcilo Krajisnik, uz opasku da ne moze da razume novine i
novinare koji nisu patriote. Kaze, dokazace da nije kriv, insistira,
zbog sebe, zbog srpstva i vere... Gleda na sat. Ocekuje vazan
telefonski poziv. Vreme posete je zavrseno. Sat i po vremena je
proslo.
- Vi cete na ova vrata, a ja ovamo - objasnjava jer sam spontano
krenula za njim prema istim vratima. Opet se otvorilo deset brava i
nasla sam se van zidina iza kojih se Severno more samo cuje, ali se ne
vidi.
Ne zna gde je Karadzic, ali ne znaju ni oni koji ga traze
Krajisnik ne zna gde je Karadzic, ali, ubedjen je, ne znaju ni oni
koji ga traze. Pita me da li sam citala knjigu Muhameda Filipovica. U
ovim memoarima nekadasnji lider Bosnjacke stranke Filipovic seca se
nastojanja Momcila Krajisnika da se razgovara sa Alijom Izetbegovicem
i nadju resenja kako bi se rat izbegao. Pomenuo ga je i Izetbegovic u
jednom intervjuu. Tvrdi Alija, Krajisnik je samo branio svoj narod.
Seca se danas, mogao je da pobegne te �92. Tamo na Palama nedostajala
su mu svetla grada, zivelo se u vanrednim uslovima, ali nije pobegao i
ne bi nikad. Po cenu zivota ne bi izdao srpske interese.
"Blic", 4. jul
Olga Jevric: Ne vidim mogucnosti da kao clan SANU bilo sta pokrenem u
cilju zastite nacionalnih vrednosti. Potrebna nam je institucija tipa
Gete Instituta, koja bi brinula o ocuvanju i propagiranju nasih
vrednosti
Nasa kultura je nasa licna karta
pise:Milena Marjanovic
Vec na prvoj samostalnoj izlozbi, u Galeriji ULUS, na Terazijama,
1957. godine Olga Jevric je verovatno svesna inovacija koje donosi,
svoje skulpture nazvala "prostornim kompozicijama". Trebalo je imati
izgradjen osecaj dostojanstva, i 1963. odbiti socijalnu pomoc koja joj
je dodeljena, i duboke svesti o svom pozivu da 1969. u saradnji sa
Mirjanom Jevric prevede knjigu "Kratak pregled unutrasnje dekoracije"
Dzordza Sevidza, a potom nevidjene upornosti da 1981, u SANU, zapocne
rad na naucnom projektu "Recnik pojmova iz oblasti likovnih umetnosti"
kojim i danas rukovodi, kao i da bez egocentricne odvaznosti 1992. ne
prihvati poziv da ucestvuje na manifestaciji International art
competition u Njujorku, zbog politicke situacije u zemlji.
Skulpture Olge Jevric nalaze se u Muzeju savremene umetnosti u
Beogradu, zatim u Berlinu, Ecki, Jerusalimu, Kikindi, Kragujevcu,
Rijeci, Subotici, Skoplju, privatnim kolekcijama u Italiji, SAD...
Njene "dodirne tacke" pripisivane su enformelu, trazene u
ekspresionizmu, bivale prepoznate u novoj umetnickoj praksi,
anticipirane su u umetnosti osamdesetih. Jednom recju, njeno delo
oznaceno je kao autenticno modernisticko. Jer, kao sto pise Sava
Stepanov u katalogu za izlozbu njenih skulptura, koja je u toku u
Galeriji SANU, "izraz Olge Jevric istovremeno odaje utisak
ekspresivnosti, gestualnosti, sugestivne snage i egzistencijalne
energije, ali i tanane senzibilnosti, osecajnosti, cak krhosti"
Razgovaramo bez "jakih reci", jer one, po pravilu, samo sluze da
zamagle sustinu.
Vi ste skulptor evropskih razmera, sta to konkretno vama kao umetniku
licno donosi i znaci?
- Ne bih umela da vam odgovorim na ovo pitanje. Pokusavam da se kao
takva zamislim - odgovor mi ne nailazi. Imam pre osecaj da vec
decenijama zivim na margini. Prilike su nas pomerile u izolaciju.
Doduse - obraduje me ponekad poslati upitnik za neko izdanje Who`s who
ili poziv na neku medjunarodnu izlozbu na koji ne mogu da odgovorim -
pa se upitam u kojem sam to kompjuteru - ko me je i zasto uneo u taj
kompjuter. Koliko je to posledica nekog anonimnog mehanizma - koliko
je rezultat delovanja na daljinu nekog dela koje nije istrosilo
dejstvo svog znacenja. Svest o prisutnosti je znacajna za umetnika -
utvrdjuje zivot njegovih ostvarenja. Ali i svest o efemernosti, koliko
i virtuelnosti prisustva je prisutna, o pokrivanju zaboravom. Ima nas
previse da bismo se svi mogli trajno upamtiti...
Razlike izmedju skulpture 60-tih i danas, ocigledne su. Kako biste ih
vi objasnili?
- Promenjene okolnosti nose svoje sadrzaje - nose i promenjene forme.
Razlike su normalna posledica trajanja u vremenu.
Kojih se saveta vaseg ucitelja, Sretena Stojanovica danas secate?
- Moj profesor Sreten Stojanovic skolovao se u Parizu u ateljeu
Antoana Burdela. Na svoje ucenike prenosio je shvatanje skulpture kao
arhitekturalne celine u kojoj deluju proporcije masa, ozivljenih
planovima. Model je bio povod za analizu forme sagledane u okviru
postavljenih principa. To su bile lekcije koje su bile u osnovi i mog
daljeg rada. Iznenadjen onim cime sam se predstavila na svojoj prvoj
samostalnoj izlozbi - rece da mu je takva skulptura strana. Odvratila
sam: Pa ja sam bila Vas djak...
Koje vas osecanje podstice da uporno radite? Da li je vasa inspiracija
unutrasnja borba sa negativnim ili pozitivnim spoljasnjim silama?
- Potreba za radom je nasusna potreba. Potreba da se opravda zivot u
datom vremenu. Motivacije su slozene... U materiju otiskujem sve ono
sto se kao bice odredjuje u odnosu na zbivanje oko mene i u meni, u
odnosu na probleme forme koji korespondiraju sa unutrasnjim razlogom.
I pozitivne i negativne sile su dejstvujuce u nekoj sintezi dozivljaja
stvarnosti. Tesko razlucujem u pokusaju racionalne analize sve one
postojece elemente koji se pojavljuju kao podloga u transponovanju u
oblik... Ne zaobilazim negativne pojave, postojanje negativnih
energija, ali se trudim da ih prevazidjem...
Kako biste zeleli da vasa umetnost deluje na publiku? Koju reakciju da
izazove?
- Moj rad je ambivalentan, mnogoznacan u svojoj semantickoj realnosti.
Metaforican... Raduje me svako citanje - pretpostavlja dejstvenost,
moguci govor forme. Prepustam svakom pojedincu da sa svojih horizonata
udje u zatomljene poruke...
Buduci da ste redovan clan Srpske akademije nauka i umetnosti, kako vi
vidite mogucnost zastite nacionalnih vrednosti pred svetom, ali i
ovde?
- Ne vidim neke posebne mogucnosti da kao clan SANU bilo sta pokrenem
u cilju zastite nacionalnih vrednosti. Potrebno bi bilo osnovati jednu
instituciju tipa British Council-a, ili Goethe Instituta, koja bi
meritorno, odgovorno planski brinula o zastiti, ocuvanju i
propagiranju nasih vrednosti - o upoznavanju sveta sa onim sto
predstavlja vrhunsko stvaralastvo kako proslosti tako i savremenika.
To podrazumeva rad ekipe strucnjaka uz marketinski aparat koji bi
pratio sve one akcije usmerene na afirmaciju nase kulture kao nase
licne karte... To nije u moci SANU.
> Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
