B I L T E N V E S T I
05. JUL 2001.
SR JUGOSLAVIJA
LABUS: SIGURAN ZNAK REINTEGRACIJE U MEDJUNARODNU ZAJEDNICU BEOGRAD,
4.jula 2001. (Beta) Uspeh Donatorske konferencije za Jugoslaviju
rezultat je snazne podrske donatora i medjunarodnih finansijskih
institucija politickim i ekonomskim reformama u nasoj zemlji, ocenio je
danas potpredsednik Savezne vlade i ministar za ekonomske odnose sa
inostranstvom, Miroljub Labus.
Tokom razgovora sa ambasadorima zemalja Grupe sedam, Labus je rekao da
je
uspeh Donatorske konferencije, takodje, jasan znak reintegracije SR
Jugoslavije u medjunarodnu zajednicu. Ocenivsi da je najvaznije pitanje
buduceg razvoja resenje spoljnog duga, Labus je izrazio ocekivanje da ce
na
predstojecem samitu u Djenovi, ministri finansija Grupe 7 i Rusije
podrzati
program servisiranja jugoslovenskog duga, navodi se u saopstenju
saveznog
sekretarijata za informisanje.
On se zahvalio ambasadorima Grupe 7 na iskazanoj solidarnosti sa SR
Jugoslavijom na nedavno odrzanoj Konferenciji u Briselu, dodaje se u
saopstenju.
OEBS-MANJINE-LJAJIC: PREDSTOJI JACANJE POVERENJA NA JUGU SRBIJE BEOGRAD,
4. jula 2001. (Beta) Savezni ministar nacionalnih i etnickih
zajednica Rasim Ljajic danas je rekao da je sledeca faza u cilju
normalizacije zivota na jugu Srbije uspostavljanje poverenja medju
etnickim
zajednicama na tom podrucju, kao i njihovog poverenja u drzavu, saopstio
je
Savezni sekretarijat za informisanje.
"Prva faza krize na jugu Srbije okoncana je uspesno i sada predstoji
mnogo
tezi zadatak izgradnje i jacanje mera poverenja pripadnika razlicitih
etnickih zajednica u drzavu i jacanje medjusobnog poverenja", rekao je
Ljajic u razgovoru sa visokim komesarom OEBSa za nacionalne manjine
Rolfom
Ekeusom.
U saopstenju Saveznog sekretarijata se dodaje da je Ekeus vrlo pozitivno
ocenio dosadasnji rad Saveznog ministarstva za nacionalne i etnicke
zajednice, posebno rad na zakonskim projektima i da je obecao konkretnu
pomoc u sprovodjenju razlicitih aktivnosti.
Ekeus koji je na polozaju visokog komesara OEBSa za nacionalne manjine
zamenio Maksa van der Stula, rekao je da je medjunarodna konferencija
posvecena polozaju manjina u zemljama jugoistocne Evrope, koja pocinje
sutra u Beogradu, od izuzetnog znacaja za SRJ i da je "jos jedan dokaz
nove
politike" jugoslovenskih vlasti.
On je dodao da ta konferencija, takodje, predstavlja "novu fazu u
saradnji
Jugoslavije sa zemljama regiona" i znacajan korak u vracanju SRJ u
evropske
tokove.
DINKIC: NEMA BITNOG RAZLOGA ZA PROMENU POLITIKE KURSA
BEOGRAD, 4.jula 2001 (Beta) Bankarski sistem u Srbiji ce do kraja
avgusta
biti toliko izmenjen, a broj banaka toliko smanjen da se vise nece moci
prepoznati, rekao je danas guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan
Dinkic. Broj menjacnica ce do kraja godine biti povecan sa sadasnjih 450
na 1.000,
a od petka ce biti ukinut depozit od 10.000 maraka potreban za otvaranje
menjacnice, rekao je Dinkic na danasnjoj konferenciji za stampu u NBJ.
On je najavio otvaranje menjackih mesta u prodavnicama C marketa i
pumpama
Jugopetrola, kao i otvaranje kioskmenjacnica.
"Ne vidim nikakvog bitnijeg razloga da do kraja godine bude promenjena
politika kursa dinara, iako ce pritisci biti nastavljeni, ali ce biti
promenjen nacin formiranja menjackog kursa za efektivni strani novac i
menjacima dat raspon od 1,2 procenta u kojima kurs moze varirati", rekao
je
Dinkic.
On je dodao da ce varijabilne kurseve imati i menjacnice Zavoda za
obracun
i placanja.
On je rekao da je NBJ juce usvojila eleborat o opravdanosti sanacije
cetiri
velike poslovne banke: Beobanke, Beogradske banke, Investbanke i
Jugobanke
o cemu ce se ovih dana izjasniti i Savezna agencija za osiguranje
depozita
i sanaciju banaka.Na celu Saveta ove Agencije je potpredsednik
jugoslovenske vlade u ostavci Miroljub Labus.
Posle toga ce prava akcionara i organa upravljanja ovih banaka biti
suspendovana i postavljeni poverenici Agencije koji ce ubuduce voditi
ove
banke.Sto se poslovanja sa stanovnistvom tice u ovim bankama nece doci
ni
do kakvih promena, a trgovine su po zakonu obavezne da primaju cekove
svih
banaka, ali sa danom placanja.
"Sledece nedelje cemo u Fajnensel tajmsu objaviti poziv svim poveriocima
ovih banaka da prijave svoja potrazivanja u dodju na nastanak 25. jula
na
kome cemo od njih zatraziti znacjaniji otpis dugovanja ovih banaka od
onoga
koji trazimo od Londonskog i Pariskog kluba", rekao je Dinkic. On je
najavio i promene u garancijama drzave za novu dinarsku i deviznu
stednju.
Da bi tu garanciju uzivale strane i domace banke ce deo depozita morati
da
deponuju u NBJ uz kamatu od tri odsto na godisnjem nivou.
"Samo banke koje budu imale rejting neke svetske rehting agencije A1
moci
ce za svoju stednju da garantuju svojom imovinom pod uslovim da 75 odsto
te
stednje plasiraju u Jugoslaviji", rekao je Dinkic.
Ostale banke ce u centralnoj banci morati da deponuju 50 odsto nove
devizne
stednje, iako je u svetu uobicajen depozit od pet do deset odsto. "Ovaj
depozit se nece koristiti za operacije na medjubankarskom trzistu
niti ce se uracunavati u devizne rezerve zemlje", rekao je Dinkic i
dodao
da nova devizna stednja trenutno iznosi 100 miliona nemackih maraka. STo
se nove dinarske stednje tice, poslovne banke ce u NBJ morati da
deponuju 20 odsto stednje po vidjenju ili orocene na tri meseca, 10
odsto
stednje orocene do sest meseci, 12 odsto stednje orocene do 12 meseci i
2
odsto stednje orocene na preko godinu dana.
SRJ-JAPAN: VELIKE JAPANSKE KORPORACIJE ZAINTERESOVANE ZA SARADNJU
BEOGRAD, 4. jula 2001. (Beta) Privredna saradnja SRJ i Japana je
nedovoljna
i u narednom periodu potrebno je iskoristiti mogucnosti za vecu
spoljnotrgovinsku razmenu i investicije, ocenili su danas privrednici
dve
zemlje na skupu u Privrednoj komori Jugoslavije (PKJ). Predstavnici
desetak japanskih korporacija i Komiteta za
japanskojugoslovensku saradnju, koji su juce stigli u sedmodnevnu posetu
SRJ, danas su razgovarali sa predstavnicima jugoslovenskih firmi
zainteresovanih za saradnju.
Na plenarnom delu skupa, istaknuto je da je spoljnotrgovinska razmena
dve
zemlje niska, posebno izvoz iz SRJ.
Japanske korporacije su pozvane da ucestvuju u predstojecoj
privatizaciji,
da pomognu oporavak jugoslovenske privrede povoljnim kreditima koji bi
mogli biti otplaceni robom i prenosom znanja i tehnologija. Saradnica
PKJ Jadranka Zenic navela je da je veca saradnja moguca u agraru,
posebno u primarnoj i prehrambenoj industriji, proizvodnji vestackog
djubriva i izgradnji irigacionih sistema.
Prema njenim recima, pogodne oblasti su i biotehnologija, energetika,
telekomunikacije, autoindustrija i industrija gradjevinske mehanizacije.
U japanskoj delegaciji su predstavnici korporacija "Tosiba", "Sumitomo",
"Dova Majning", "Mitsui", "Itosi", "Banka TokijaMicubisi" i Japanske
banke
za medjunarodnu saradnju.
Japanski privrednici posetice Regionalnu privrednu komoru u Nisu,
Elektronsku industriju Nis i "Feman" u Jagodini, zatim
Rudarskotopionicarski basen Bor i Privrednu komoru Crne Gore
SR JUGOSLAVIJA-FORMIRANJE NOVE SAVEZNE VLADE
SRJ-SKUPSTINA: POCELA VANREDNA SEDNICA SAVEZNE SKUPSTINE BEOGRAD, 4.
jula 2001. (Beta) Vanredna sednica Veca gradjana Savezne
skupstine, na kojoj ce biti raspravljano o ostavci saveznog premijera
Zorana Zizica, pocela je danas nesto pre 12 casova.
Ziziceva ostavka bila je i jedina tema sednice Veca republika Savezne
skupstine, koja je prekinuta kako bi poslanici saslusali ekspoze bivseg
saveznog premijera u Vecu gradjana.
Prvi govornik na sednici Veca republika, Dragan Todorovic iz Srpske
radikalne stranke, zatrazio je od skupstine objasnjenje zbog specijalnih
mera obezbedjenja ispred zgrade jugoslovenskog parlamenta. Policija je
danas prostor oko Savezne skupstine opasala zastitnom ogradom,
posto je ranije najavljeno da ce Socijalisticka partija Srbije i Srpska
radikalna stranka odrzati protestni miting tokom skupstinskog zasedanja.
Miting je u medjuvremenu otkazan. Sednici Veca gradjana prisustvuje i
supruga bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica, poslanica
Jugoslovenske levice Mirjana Markovic, koja, medjutim, uoci pocetka
sednice
nije zelela da da izjavu novinarima.
BEOGRAD, 4. jula 2001. (Beta) Vanredna sednica Savezne skupstine
zavrsena
je danas oko 13 sati posto je savezni premijer Zoran Zizic pred
poslanicima
podneo ostavku.
Poslanici oba doma jugoslovenskog parlamenta nisu glasali o Zizicevoj
odluci, vec je predsednik Veca gradjana Dragoljub Micunovic, nakon
Zizicevog ekspozea, konstatovao da je on podneo ostavku. Ostavka Zizica
za sobom automatski povlaci ostavku cele Savezne vlade, a
pregovori o sastavu nove vlade su u toku.
BEOGRAD, 4. jula 2001. (Beta) Jugoslovenski parlament prihvatio je danas
ostavku premijera Savezne vlade Zorana Zizica.
Na zajednickoj sednici Veca gradjana i Veca republika, Zizic je podneo
ekspoze o radu svoje vlade, nakon cega je, bez glasanja, predsednik Veca
gradjana Dragoljub Micunovic konstatovao da je premijer SRJ podneo
ostavku. On je kazao i da ce o tome obavestiti predsednika SRJ Vojislava
Kostunicu. Po Ustavu ostavka premijera automatski povlaci i ostavku cele
Savezne vlade
koja nastavlja sa radom do izbora nove Vlade SRJ.
Zoran Zizic je u ekspozeu rekao da je njegova vlada zapocela rad u "vrlo
dramaticnim okolnostima" i da se obavezala da ce vratiti zemlju u
medjunarodnu zajednicu i pokrenuti procese sveobuhvatnih drustvenih i
ekonomskih promena.
"U programu vlade bilo je pitanje saradnje sa Haskim tribunalom koje
nije
postavljeno kao uslov naseg povratka u medjunarodnu zajednicu, ali je
ostalo slozen problem", rekao je Zizic.
On je rekao da je vlada ocekivala da ce saradnja sa medjunarodnom
zajednicom doprineti stabilizaciji demokratskih procesa, "ali se kao
problematicna ispostavila jedino saradnja sa Haskim tribunalom koja je
dovela do nestabilnosti u drustvu, poremecaja u koalicionim odnosima i
do
pada Savezne vlade".
Zizic je rekao da je "Savezna vlada bila svesna uslova saradnje sa
Haskim
tribunalom, ali da ta saradnja nije nametana kao ultimatum". "Da bi
saradnja sa Haskim tribunalom bila ostvarena, nastojali smo da tom
procesu obezbedimo zakonsku osnovu jer jednostrani proces nije isto sto
i
saradnja", rekao je Zizic.
On je rekao da je "nacin na koji je izvrseno izrucenje nekadasnjeg
predsednika Jugoslavije, uznemirilo domacu pa i stranu javnost,
destabilizovalo politicku situaciju u zemlji i dovelo do raskida
koalicije
na saveznom nivou".
"Dosli smo u nesporazum zato sto je politicko delovanje izaslo iz okvira
legaliteta, sto je ukinulo mogucnost kompromisa", rekao je Zizic. On je
ocenio i da je izrucenjem Slobodana Milosevica prekrsen savezni ustav
i naneta "ozbiljna steta nasoj zemlji".
"Nema te evropske drzave koja bi svog nekadasnjeg predsednika predala
inostranom pravosudju na nacin i po proceduri koja je primenjena u ovom
slucaju... Nemoguce je napravdom doci do pravde, ne sme se lagati u
interesu istine ili voditi rat za mir, kao sto je nemoguce bezakonje
iskoreniti nepostovanjem zakona", kazao je Zizic.
On je rekao i da bi "posle onakve ekstradicije (Slobodana Milosevica)
bilo
jos ostavki da je ovo demokratska zemlja i da je predvode politicari sa
izrazenijim osecajem odgovornosti".
"To sto je pala jedna savezna vlada zbog nepostovanja njenih odluka i
krsenja nezavisnosti sudske vlasti, moze samo da ojaca saveznu drzavu, a
ne
da joj nanese stetu ili da je razori", ocenio je Zizic.
On je kazao da ce i Skupstina i nova savezna vlada "morati da se vrate
na
pitanje regulisanja saradnje sa Haskim tribunalom", dodajuci da je za
uspesnost naredne vlade "presudna koaliciona saradnja".
"Stoga zelim mnogo srece i politicke mudrosti onim ljudima koji ce
dobiti
poverenje ove skupstine za sastav nove savezne vlade, uz uverenje da ce
raditi na korist naroda i drzave", kazao je Zizic.
Pre izlaganja Zorana Zizica, sednice oba veca saveznog parlamenta
odrzane
su odvojeno i sa razlicitim raspravama poslanika.
Na sednici Veca republika poslanici opozicije insistirali su na
objasnjenju
zbog cega je pojacano policijsko obezbedjenje i ogradjena zgrada
parlamenta, ocenjujuci se "poslanici ne stite na takav nacin". Poslanik
radikala Dragan Todorovic kazao je i da su "svi ministri koji su
doneli uredbu o izrucenju dobili specijalno obezbedjenje i blindirane
automobile", ocenjujuci da ce "kako vreme odmice dobijati za
obezbedjenje i
tenkove".
Rasprava u Vecu gradjana protekla je u primedbama poslanika opozicije na
rad predsednika tog veca Dragoljuba Micunovica zbog krsenja Poslovnika i
zahteva da se obezbedi direktan televizijski prenos.
Sef poslanicke grupe DOSa u saveznom parlamentu Vladan Batic predlozio
je
da se o poverenju Micunovicu glasa. Batic je taj predlog povukao nakon
izlaganja poslanika SNPa Predraga Bulatovica koji je kazao da SNP daje
podrsku Micunovicu.
Micunovic nije prihvatio zahteve pojedinih poslanika da se sednica
prekine
dok ne bude obezbedjen direktan televizijski prenos, rekavsi da je
drzavna
televizija "obecala prenos, da su tu kamere i da ce prenos da ide". Do
kraja sednice prenos nije bio omogucen.
BEOGRAD, 4. jula 2001. (Beta) Cetrdeset devet poslanika Socijalisticke
partije Srbije (SPS), Srpske radikalne stranke (SRS) i Jugoslovenske
levice
(JUL), zatrazilo je danas od predsednika Veca gradjana Savezne Skupstine
Dragoljuba Micunovica da zakaze sednicu parlamenta na kojoj ce biti
usvojena "Deklaracija o zastiti Ustavnog poretka SRJ".
Kako je dogovoreno na sastanku predsednika poslanickih grupa u Saveznom
parlamentu, sednica ce se najverovatnije odrzati 11. jula u 11 casova,
kazao je potpredsednik SPSa Ivica Dacic.
On je na konferenciji za novinare rekao da se Deklaracijom osudjuje
izrucenje Milosevica Haskom sudu, dodavsi da je time prekrsen Ustav i
zakoni Srbije i SRJ.
U Deklaraciji koja je podeljena novinarima, trazi se od Savezne
skupstine
da "preko nadleznih drzavnih organa pokrene postupak protiv predsednika
Vlade Srbije Zorana Djindjica, zbog rusenja ustavnog poretka drzave".
Dacic je izrazio nezadovoljstvo SPSa zbog kako je rekao "ogromnog broja
policajaca koji su blokirali sve prilaze Saveznom parlamentu", i zbog
"neobezbedjivanja direktnog televizijskog prenosa zasedanja parlamenta".
"Na taj nacin DOS je pokazao da se plasi javnosti", kazao je Dacic. On
je jos jednom ponovio zahtev SPSa za vanrednim saveznim parlamentarnim
izborima.
"Odluka o sledecem mitingu protiv izrucenja gradjana SRJ bice naknadno
doneta", kazao je potpredsednik SPSa.
Predsednik poslanickog kluba SPSa u Saveznoj Skupstini Dmitar Segrt
rekao
je da ce ta stranka u parlamentu i van njega "nastaviti legalnu
politicku
borbu da se postuje Ustav i zakon".
DANAS SASTANAK PREDSEDNISTVA DOS-A
BEOGRAD, 4. jula 2001. (Beta) Sednica Predsednistva DOSa bice odrzana
danas
u 16.30 sati u Palati federacije.
Lideri DOSa ce razgovarati o sastavu nove jugoslovenske vlade i
rekonstrukciji Vlade Srbije, receno je Beti u vrhu te koalicije. U DOSu
su juce najavili dva sastanka tokom danasnjeg dana konsultacije
lidera te koalicije sa jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Kostunicom
i
sednicu Predsednistva DOSa koja je bila najavljena za 21 sat. Umesto
toga, bice odrzan samo jedan sastanak Predsednistva DOSa na kojem se
ocekuje prisustvo Vojislava Kostunice
BEOGRAD, 4. jula 2001. (Beta) Lideri DOSa poceli su danas oko 16:45 sati
u
Palati federacije u Beogradu konsultacije sa jugoslovenskim predsednikom
Vojislavom Kostunicom o formiranju nove jugoslovenske vlade. Nekoliko
lidera DOSa potvrdilo je novinarima da ce na sastanku biti reci o
formiranju nove Savezne vlade i rekonstrukciji Vlade Srbije.
Na razgovore sa jugoslovenskim predsednikom, dosli su predsednik
Demokratske stranke (DS) Zoran Djindjic sa potpredsednicima Cedomirom
Jovanovicem i Borisom Tadicem.
Pored njih, na sastanak su dosli predsednici Demokratske alternative
Nebojsa Covic, Pokreta za demokratsku Srbiju Momcilo Perisic, Nove
demokratije Dusan Mihajlovic, Demohriscanske stranke Srbije Vladan
Batic,
Socijaldemokratske unije Zarko Korac, Demokratskog centra Dragoljub
Micunovic, Nove Srbije Velimir Ilic, jednog krila Socijaldemokratije Vuk
Obradovic, Saveza vojvodjanskih Madjara Jozef Kasa, Rreformista
Vojvodine
Miodrag Isakov i Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Dragan
Milovanovic.
Potpredsednik DS Boris Tadic je rekao da "DOS i Socijalisticka narodna
partija (SNP) imaju razlicite stavove o resavanju krize vlasti na
saveznom
nivou, jer je SNP vise za vanredne savezne izbore, dok je DOS za hitnu
rekonstrukciju savezne vlade".
On je rekao da bi "svako odlaganje rekonstrukcije vlade dovelo u pitanje
integraciju zemlje u medjunarodne finansijske tokove". Tadic je rekao da
za
DOS "nije problem" podrska mandataru, koji bi bio iz SNPa, a da bi
"problem
mozda predstavljalo mesto ministra finansija s obzirom da Srbija daje
sredstva u savezni budzet". "Ali u preraspodeli mandata moguce je naci
vrlo
racionalno resenje za to", rekao je Tadic.
Na pitanje kakav je stav DS o rekonstrukciji Vlade Srbije, Tadic je
rekao
da je to stabilna vlada sa "svetlom buducnoscu" i da ce "rekonstrukcija
podrazumevati eventualno ukljucivanje predstavnika nacionalnih manjina i
uvodjenje ministarstva za ekologiju". Na pitanje da li bi u novoj
Saveznoj
vladi ostali dosadasnji ministri, on je rekao da "ce se to videti".
Tadic
je rekao da "u danasnjim konsultacijama ucestvuju samo lideri DOSa i
poneki
polulider", kako je opisao i sebe.
Predsednik Saveza vojvodjanskih Madjara, Jozef Kasa takodje izrazio
uverenje da ce lideri DOSa pronaci zajednicki jezik o pitanjima o kojima
ce
danas razgovarati.
On nije zeleo pre sastanka da odgovori da li ce DOS podrzati mandatara
koji
bi bio iz SNPa.
BEOGRAD, 4. jula 2001. (Beta) Konsultacije jugoslovenskog predsednika
Vojislava Kostunice sa liderima DOSa o formiranju nove jugoslovenske
vlade
zavrsene su nesto pre 19 sati, ali nijedan od ucesnika razgovora koji su
napustili Palatu federacije nije davao izjave.
Sastanak je trajao nesto vise od dva sata. Kostunica i premijer Vlade
Srbije Zoran Djindjic jos nisu napustili zgradu.
KOSTUNICA-DJINDJIC: NOVA SAVEZNA VLADA DO PROMENE USTAVA BEOGRAD, 4.
jula 2001. (Beta) Lideri DOSa postigli su veceras dogovor o
formiranju nove jugoslovenske vlade koja bi funkcionisala do ustavnih
promena u zemlji i novih izbora, i koja bi obezbedila dalju evropsku i
svetsku integraciju zemlje, izjavio je premijer Srbije Zoran Djindjic.
To su dva osnovna principa koje DOS nudi Socijalistickoj narodnoj
partiji
(SNP) Crne Gore i ostalim clanicama Koalicije "Zajedno za Jugoslaviju",
rekao je Djindjic novinarima ispred Palate federacije, nakon trocasovnih
konsultacija jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice sa liderima
DOS. Predsednistvo DOS saglasilo se da bi mandatar nove vlade SRJ
trebalo da
bude iz koalicije "Zajedno za Jugoslaviju", te da bi zbog vaznosti tog
mesta logicno bilo da to bude predsednik SNP Predrag Bulatovic, rekao je
Djindjic, lider Demokratske stranke.
On je najavio da ce Kostunica danas i sutra nastaviti dalje razgovore sa
koalicijom "Zajedno za Jugoslaviju" o formiranju nove vlade. Ta vlada
"ne
bi trebalo da cini nista sto bi dovelu u sumnju generalno opredeljenje"
za
integraciju zemlje u svet i delovanje u skladu sa principima koje
ispunjavaju sve zemlje, rekao je Djindjic.
On je dodao da je DOS spreman za dogovor s predstavnicima koalicije
"Zajedno za Jugoslaviju" o svim drugim pitanjima vlade ministarstvima,
broju, ucesnicima, mandataru...
Djindjic je naglasio da je prvi prioritet DOSa "priprema novog ustava
ciji
bi prvi nacrt trebalo da bude zavrsen za dve do tri sedmice".
Napominjuci da trenutno nije u kontaktu ni sa jednim predstavnikom
vladajuce koalicije u Crnoj Gori, Djindjic je rekao da ce crnogorska
vlast
biti pozvana na razgovor o nacrtu novog Ustava "cim bude gotov". "Ako
oni budu spremni da ucestvuju i ako budu imali neke primedbe, to ce
biti jedan veoma dobar signal", ocenio je Djindjic.
On je rekao da bi taj novi ustav podrazumevao SRJ kao medjunarodni
subjekt,
dok bi o svim unutrasnjim odnosima moglo da bude reci u pregovorima sa
vlastima u Crnoj Gori.
"Sto se unutrasnjeg uredjenja tice, mi smo vrlo fleksibilni. Sto se
reprezentacije zemlje prema spolja tice, to treba da bude jedinstvena
reprezentacija... sa jednom stolicom, kao drzavnim krovom. Koliko ce
unutra
biti prostorija dogovoricemo se onako kako za gradjane zemlje bude
najprikladnije", rekao je Djindjic.
On je rekao i da lideri DOS danas nisu razgovarali o rekonstrukciji
Vlade
Srbije.
Ocenio je da je vazno da se "odvoje dogadjaji o (izrucenju bivseg
jugoslovenskog predsednika) Slobodana Milosevica (Haskom tribunalu) od
pitanja delovanja vlade".
Napominjuci da je odluka vlade o izrucenju Milosevica bila "skoro
jedinstvena, sa jednim glasom protiv (ministra zdravlja iz Demokratske
stranke Srbije Obrena Joksimovica", Djindjic je ocenio da bi "svaki
utisak
u javnosti da se neko simoblicno kaznjava zbog toga bio bi jako los za
kredibilitet vlade i to ne dolazi u obzir".
On je najavio da ce DOS saciniti izvestaj za prvih sest meseci rada
Vlade
Srbije i proceniti na osnovu toga rezultate svakog ministarstva, kao i
potrebu eventualne promene nekih ministara, povecavanja broja
ministarstava
nekoj od clanica DOSa ili uvodjenja funkcija ministara bez portfelja.
Dodao je da je to "realno moguce ostvariti" u septembru. "Moja ideja od
ranije je da etnicke zajednice Muslimani, Albanci, dobiju
ministarstvo bez portfelja i to sam rekao kada je bio signal iz DS da
nisu
zadovoljni svojim prisustvom o vladi, da smo spremni da razgovaramo na
tu
temu", rekao je Djindjic.
On je ponovio stav da "posao vlade treba posmatrati iskljucivo na osnovu
rezultata", jer "politicke odluke donosi DOS, dok vlada obavlja
"operativni
posao".
"Vecinski je odluceno da saradjujemo sa Sudom u Hagu i vlada je to
sprovela. To nije bila autonomna odluka vlade, vec odluka DOSa, vece pre
samog transfera Milosevica", rekao je Djindjic.
Potvrdivsi da je na danasnjem sastanku DOSa bilo reci o Hagu, on je
rekao
da "drzava mora definitvno da prelomi da li zeli normalizaciju odnosa sa
medjunarodnom zajednicom ili ne".
"To ne moze da se prepusti od slucaja do slucaja. Ovaj jedan slucaj je
bio
takav, ali za buduce moramo da imamo jasan koncept", rekao je Djindjic,
dodajuci da danasnji sastanak "nije bio prilika za to", zbog cega ce o
saradnji sa Hagom biti reci na jednom od sledecih.
Djindjic je izrazio nadu da ce DOS utvrditi zajednicki koncept "u smislu
saradnje sa Hagom" i da ce "naci resenje, kao i do sada". Ostali lideri
DOSa nisu davali izjave kada su napustali Palatu federacije.
KOSTUNICA: OROCITI MANDAT NOVE VLADE
BEOGRAD, 4. jula 2001. (Beta) Na konsultacijama predsednika SRJ
Vojislava
Kostunice sa liderima DOSa ocenjeno je da nova jugoslovenska vlada treba
da
ima jasno orocen mandat i dva osnovna zadatka izradu predloga za ustavno
preuredjenje odnosa u SRJ i dalje regulisanje ekonomskih odnosa sa
inostranstvom, saopsteno je iz Kostunicinog kabineta. Kostunica je danas
nastavio konsultacije o formiranju nove Savezne vlade sa predsednistvom
DOSa. Na sastanku je zakljuceno da je "u procesu sastavljanja vlade i
tokom
njenog trajanja potrebno uskladjeno delovanje DOSa i koalicije 'Zajedno
za
Jugoslaviju'", pise u saopstenju.
DJINDJIC: PREDLOG NOVOG USTAVA SRJ POCETKOM AVGUSTA
BEOGRAD, 4. jula 2001. (Beta) Premijer Srbije Zoran Djindjic izrazio je
danas nadu da ce Predlog novog jugoslovenskog Ustava biti zavrsen
pocetkom
avgusta, a najavio je i promenu Ustava Srbije.
On je rekao novinarima, nakon razgovora sa patrijarhom Pavlom, da DOS
vec
mesec dana radi na konceptu novog Ustava SRJ koji bi, kako je naveo,
predstavljao kombinaciju predloga koji je Demokratska partija
socijalista
(DPS) prosle godine uputila DOSu o redukciji funkcija zajednicke drzave
"na
dve ili tri".
Predlog novog Ustava SRJ bi s druge strane "uvazio zelju i DOSa i
Socijalisticke narodne partije da to bude jedinstvena drzava", rekao je
Djindjic novinarima ispred zgrade Patrijarsije.
"Taj Ustav treba da bude predlog zdravog kompromisa. I u interesu Srbije
je
da se ta zajednicka drzava ogranici na nekoliko funkcija jer nije lako
regulisati odnose izmedju tako dve razlicite federalne jedinice. Ali, u
interesu Srbije je i svih gradjana da se vise ne delimo, da nemamo
drzavne
krize, da se ne razgranicavamo, da nemamo razne tenzije i da pred svetom
ne
izgledamo kao region koji se dezintegrise", kazao je Djindjic. On je
izrazio nadu da ce predlog novog jugoslovenskog Ustava biti zavrsen
"krajem ovog ili pocetkom sledeceg meseca", kao i da ce se DPS o njemu
izjasniti i da ce "Crna Gora do jeseni ili do oktobra dati definitivan
odgovor".
"Srbija ne moze da zivi jos dugo u neizvesnosti. Ili cemo da definisemo
svoje institucije ili cemo zajedno sa saveznim institucijama da
napravimo
zajednicki koncept", kazao je Djindjic.
Prema njegovim recima, DOS treba da pripremi i koncept promene Ustava
Srbije, koji ce "zavisiti od toga da li ce to biti Ustav jedne federalne
jedinice u saveznoj drzavi ili jedne suverene drzave".
"Ima mnogo pitanja koja bi mogla biti zatvorena kada bismo znali odgovor
na
pitanje da li cemo imati SRJ ili necemo", rekao je Djindjic. MICUNOVIC I
TADIC O PREGOVORIMA O NOVOJ VLADI SRJ BEOGRAD, 4. jula 2001. (Beta)
Predsednik Veca gradjana Savezne skupstine
Dragoljub Micunovic izjavio je veceras da bi nova jugoslovenska vlada
trebalo da pripremi ustavne promene o kojima bi bio postignut konsenzus.
On je izjavio Radioteleviziji Srbije (RTS) da bi u medjuvremenu trebalo
da
"tece privredni oporavak zemlje", uz dalju integraciju SRJ na
medjunarodnom
planu.
"Ako se mozemo dogovoriti, to su prioriteti", rekao je Micunovic, lider
Demokratskog centra, povodom ponude DOSa koaliciji "Zajedno za
Jugoslaviju"
za formiranje nove Savezne vlade.
Savezni ministar za telekomunikacije i potpredsednik Demokratske stranke
Boris Tadic izjavio je RTSu da "nije siguran da Socijalisticka narodna
partija (SNP) najbolje opaza situaciju" u zemlji.
On je ocenio da bi vanredni savezni izbori, za koje se SNP zalaze, mogli
da
doprinesu daljoj razgradnji drzave.
Tadic je rekao i da Savezna vlada "ipak nije okoncala misiju koju ima,
imajuci u vidu ukljucenje u sve medjunarodne organizacije".
Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica razgovarao je danas posle
podne
s liderima DOSa o novoj Saveznoj vladi koja bi, prema recima premijera
Srbije Zorana Djindjica, trebalo da funkcionise do ustavnih promena u
zemlji i novih izbora, omogucavajuci dalju evropsku i svetsku
integraciju SRJ.
BATIC: DOBAR IZBOR MANDATAR IZ NS, ODLUKA NA KOSTUNICI
BEOGRAD, 4. jula 2001. (Beta) Sef poslanicke grupe DOSa u Skupstini SRJ
Vladan Batic izjavio je danas da bi "bilo dobro" da mandatar nove
Savezne
vlade bude iz redova Narodne stranke (NS) Crne Gore, ali da ce konacnu
odluku o mandataru doneti predsednik SRJ Vojislav Kostunica. "NS je
prirodni partner DOSa, jer je sve vreme od 1990. godine do danas
bila na pravoj strani. Bilo bi dobro da mandatar nove Savezne vlade bude
iz
NS, ali je logicno da ce ga dati ona stranka koja validno participira u
parlamentu. Odluka o mandataru je pravo predsednika SRJ", kazao je Batic
na
konferenciji za novinare u Skupstini SRJ.
On je kazao da ce Vojislav Kostunica upoznati danas Predsednistvo DOSa
sa
rezultatima konsultacija koje je poslednjih dana imao sa Socijalistickom
narodnom partijom (SNP), NS i Srpskom narodnom strankom. "Nadamo se da
cemo oko dogovora na tu temu naci zajednicki jezik", kazao je
Batic.
Sastanak Predsednistva DOSa sa Kostunicom zakazan je za 16.30 sati, a
bice
odrzan u Palati Federacije. Sef poslanickog kluba DOS u saveznom
parlamentu
ocenio je i da je ostavka premijera Zorana Zizica "normalan demokratski
cin" i da ne predstavlja "nista dramaticno".
"DOS i SNP bili su od starta namenska i tehnicka koalicija, a ne
ideoloska
i programska. To je bila privremena koalicija integrativnog karaktera,
stvorena sa ciljem afirmacije zajednicke drzave", kazao je Batic. On je
rekao i da argumenti koje je Zizic izneo u svom ekspozeu "nisu
pravi", ocenjujuci da je nekadasnji premijer "preterano lamentirao nad
povredama ustava i zakona vezanim za saradnju sa Haskim tribunalom".
"Pozivanje na Ustav nije validan i valjan argument, a pozivati se na
njega
kao na Sveto pismo nije pravi nacin izrazavanja neslaganja", kazao je
Batic. On je kazao i da ce nova Savezna vlada "po logici stvari biti
prelaznog
karaktera".
Zamenik sefa poslanickog kluba DOS u saveznom parlamentu Slobodan
Gavrilovic izrazio je nadu da ce nova vlada "uspeti da definise
najozbiljnija pitanja" vezana za saveznu drzavu, kao i nove predloge za
redefinisanje odnosa u federaciji.
SNP-ZIZIC: REALNIJE FORMIRANJE NOVE VLADE NEGO IZBORI
BEOGRAD, 5 Jul ( B92) - Jugoslovenski premijer u ostavci Zoran Zizic
izjavio je u sredu u Beogradu da je u ovom trenutku realnija opcija
formiranje nove Savezne vlade nego raspisivanje izbora. Zizic je rekao
novinarima da bi izbore trebalo raspisati u slucaju da u roku od 90 dana
ne
bude formirana nova Vlada. "Nova Vlada prvenstveno bi trebalo da radi na
ustavnom okviru i harmonizaciji odnosa Srbije i Crne Gore i ona bi mogla
da
radi do marta ili aprila naredne godine, a potom bi mogli da budu
odrzani
izbori", rekao je Zizic, prenosi Srna. On je dodao da bi na tim izborima
bila izabrana Skupstina SRJ, koja bi donela novi Ustav.
SNP-BULATOVIC:NECU BITI MANDATAR BEOGRAD, 4. jula 2001. (Beta)
Predsednik Socijalisticke narodne partije
Predrag Bulatovic izjavio je da nece prihvatiti da bude mandatar za
sastav
nove jugoslovenske vlade.
"I ako dodje do toga, Predrag Bulatovic nece biti mandatar, to sigurno
ne",
rekao je Bulatovic u izjavi koju prenosi Radiotelevizija Srbije. On je,
medjutim, dodao da mesto mandatara "pripada SNPu". Premijer Vlade Srbije
Zoran Djindjic izjavio je nakon konsultacija
jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice sa liderima DOSa o novoj
saveznoj vladi da mesto mandatara treba da pripadne SNPu i da bi bilo
"logicno" da to bude predsednik stranke Predrag Bulatovic.
SNP-KNEZEVIC: U SNP IMA ONIH KOJI SU PODRZAVALI ZAKON O HAGU PODGORICA,
4. jula 2001. (Beta) Visoki funkcioner Socijalisticke narodne
partije (SNP) Crne Gore Zoran Knezevic izjavio je da je u toj partiji
bilo
pojedinaca koji su "oberucke hteli da potpisu Zakon o saradnji sa Haskim
tribunalom".
"Pojedinci iz SNPa, a svi znamo koji su to, podrzavali su potpisivanje
tog
zakona. Medjutim, kada se na Glavnom odboru o tome raspravljalo,
automatski
su odustajali, jer su znali da to nema prolaza", rekao je Knezevic
podgorickom listu "Dan". On je sebe nazvao "covekom koji zna da
kritikuje",
i dodao da se u SNPu dogadjaju stvari kojima "nije ni najmanje
impresioniran". "Desavalo se da se ne slazem sa stavovima bivseg
predsednika SNPa Momira
Bulatovica, a danas se ne moram sloziti u nekim stvarima ni sa sadsnjim
liderom te partije Predragom Bulatovicem", rekao je Knezevic, koji je
sada
direktor Sluzbebnog lista SRJ.
Knezevic je, posle aprilskih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori,
kritikovao
formiranje Koalicije "Zajedno za Jugoslaviju", ocenjujuci da su
rezultatima
tih izbora crnogorske vlasti obezbedile sve uslove za realizaciju
projekta
nezavisne Crne Gore.
On je tada rekao da se na izborima vise od 50 odsto birackog tela
izjasnilo
za nezavisnu Crnu Goru, sto je, kako je ocenio, "ogroman politicki
kapital
koji ce rezim stalno manipulisati".
"Time se tom rezimu daje i legitimitet pobednika izbora i glavnog
sagovornika kod odlucivanja o sudbini Crne Gore i njenih gradjana",
rekao
je Knezevic.
Prema njegovim recima, SNP je bitno umanjila svoj politicki rejting u
crnogorskom parlamentu, jer se, zbog koalicije sa Narodnom strankom i
Srpskom narodnom strankom, "odrekla velikog broja poslanickih mandata
koji
joj objektivno pripadaju".
REPUBLIKA SRBIJA
DJINDJIC: NECE BITI SMENA U VLADI SRBIJE
BEOGRAD, 4. jula 2001. (Beta) Premijer Srbije Zoran Djindjic danas je
izjavio da nece biti promena u Vladi Srbije i kao "izmisljotinu"
okarakterisao najave da bi ministar pravde Vladan Batic i policije Dusan
Mihajlovic mogli biti smenjeni.
"Ne bi bilo lose da se nakon sest meseci rada vlade analizira ucinak
svakog
ministarstva i da se vidi postoje li primedbe ili neke bolje alternative
koje se sigurno ne odnose na ministarstva koja su u javnosti simbolicna
za
saradnju sa sudom u Hagu", rekao je Djindjic novinarima ispred zgrade
Patrijarsije u Beogradu.
Djindjic je danas razgovarao sa srpskim patrijarhom Pavlom o tempu
uvodjenja veronauke u skole, zavrsetku radova na izgradnji hrama Svetog
Save u Beogradu i politickoj situaciji u zemlji.
Povodom zahteva Demokratske stranke Srbije (DS) za rekonstrukciju Vlade
Srbije, on je rekao da "samo dolazi u obzir smena cele vlade" i ponovio
da
"niko nece biti smenjen na simbolican nacin da bi se neka vladina odluka
dovela u pitanje".
"Moze neko da bude smenjen zato sto nije dobro obavljao posao, ali hajde
da
vidimo tu analizu", rekao je Djindjic.
On je odbacio sve kritike na racun uredbe Vlade Srbije kojom je bivsi
jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic predat Haskom tribunalu i
dodao
da su "uredbe zakonski vid donosenja odluka vlade" i da "sluze za
konkretizaciju zakona".
"Srpska vlada je najaktivnija u Evropi po tempu predlaganja zakona, a to
sto zakoni sporo dolaze na dnevni red i sto moramo da resavamo dnevne
probleme putem uredbi i odluka to je priroda dnevnog zivota", rekao je
premijer Srbije.
Povodom uvodjenja veronauke u skole, Djindjic je kazao da ce djaci
nastavu
iz tog predmeta pohadjati fakultativno u prvom razredu osnovne i srednje
skole i za sutra najavio sastanak predstavnika vlade i ministrastava
prosvete i vera.
Zavrsetak izgradnje hrama Svetog Save na Vracaru u Beogradu finansirace
konzorcijum vise privrednika i banakara, a radovi ce biti zavrseni pod
pokroviteljstvom premijera Djindjica.
VLADA: COVIC ZADUZEN ZA KOSOVO
BEOGRAD, 4.jula 2001. (Beta) Vlada Srbije "zaduzila" je njenog
potpredsednika Nebojsu Covica da se ubuduce bavi resavanjem krize na
Kosovu
i Metohiji.
Nebojsa Covic je jucerasnjom odlukom vlade ovlascen da "zastupa stavove
vlade Srbije, koordinira rad republickih organa i organizacija na Kosovu
i
Metohiji i predlaze odgovarajuce mere Vladi Srbije u cilju resavanja
krize
na Kosovu i Metohiji", navodi se u saopstenju danas dostavljenom
agenciji
Beta.
Covic, koji je sef Koordinacionog tela savezne i republicke vlade za
opstine Presevo, Bujanovac i Medvedjum na osnovu Programa za resavanje
krize nastale delovanjem albanskih ekstremistickih grupa na jugu Srbije,
"koordinira i usmerava rad jugoslovenskog dela Zajednicke komisije za
implementaciju Vojno tehnickog sporazuma, koju cine KFOR, savezna i
republicka vlada, i Komiteta jugoslovenske vlade za saradnju sa Misijom
UN
na Kosovu i Metohiji", precizira se u saostenju Vlade Srbije.
DONACIJE-DJELIC: POLOVINA NOVCA STIZE DO KRAJA GODINE
BEOGRAD, 4. jula 2001. (Beta) Ministar finansija i privrede u Vladi
Srbije
Bozidar Djelic izjavio je da ce do kraja 2001. godine u Jugoslaviju
stici
polovina od milijardu i 280 miliona dolara odobrenih na donatorskoj
konferenciji u Briselu.
"Polovinu sredstava ocekujemo ove godine, a sledece godine drugu
polovinu.
Dve trecine novca dobijamo bespovratno, dok ce jedna trecina biti
realizovana kroz povoljne kredite", rekao je Djelic sutrasnjem "Blicu".
On je rekao da ce za energetiku biti izdvojeno 600 miliona nemackih
maraka,
i to za uvoz struje "jer EPS ni ove zime nece moci da proizvede dovoljno
struje", kao i za rezervne delove i revitalizaciju elektro sistema.
"Ovaj novac ce poceti da pristize vec od septembra, oktobra", rekao je
Djelic. U saobracajnu infrastrukturu ce biti ulozeno 500 miliona maraka
za
izgradnju mosta kod Ostruznice, Mosta slobode u Novom Sadu, popravku i
izgradnju puteva i za zeleznicu, rekao je ministar.
Za socijalna davanja namenjeno je 400 miliona maraka za porodice sa
decom i
penzionere, kazao je Djelic. Za budzet i makroekonomske programe bice
izdvojeno 360 miliona maraka, a od tog novca bice formiran i tranzicioni
fond za one koji budu ostali bez posla tokom privatizacije, rekao je on.
Za razvoj preduzeca planirano je 260 miliona, sto ce uglavnom biti
realizovano kroz kredite za mala i srednja preduzeca. Prosveti je
namenjeno
200 miliona maraka za obnovu skola i usavrsavanje kadrova, a za
poljoprivredu se planira 165 miliona za vestacko djubrivo, kredite za
poljoprivrednike i revitalizaciju sela, rekao je on.
Zdravstvu je namenjeno oko 155 miliona maraka za uvoz lekova i obnovu
bolnica, kazao je Djelic.
On je ocenio da postoje tri uslova za dalju podrsku Jugoslaviji nastavak
reformi, "sloga u kuci, jer niko nece da finansira kucu u kojoj se ljudi
svadjaju" i iskorenjivanje korupcije, jer "niko nece da finansira
nepostenje". KOSOVO-METOHIJA
HAKERUP: IZBOR JE NA KOSOVSKIM SRBIMA
BEOGRAD, 5 Jul ( B92) -Na pocetku Intervjua za Radio B92, Hans Hakerup
je
prokomentarisao slanje Slobodana Milosevica u Hag. On kaze da je to bio
veoma hrabar korak srpske vlade koji ce biti znacajan u procesu
pomirenja
Srba i Albanaca na Kosovu. Govoreci o konkretnim koracima koje UNMIK
preduzima u pravcu povratka raseljenih lica sa Kosova, Hakerup je rekao:
"Kosovski Srbi i UNMIK odrzavaju veoma bliske kontakte po tom pitanju.
Clanovi PAVK, medju kojima je i Rada Trajkovic, jednoglasno su podrzali
Deklaraciju o povratku raseljenih lica. UNHCR sada pokusava da pronadje
odgovarajuca mesta na Kosovu za gradnju prihvatnih centara u koje ce
moci
da budu dovedeni prvi povratnici. Na Donatorskoj konferenciji je
zatrazena
pomoc za ovaj projekat. Da bi se raseljenii vratili potrebno im je
obezbediti kuce s bar minimalnom infrastrukturom, kao sto su voda,
struja i
slicno. Ako se taj proces nastavi, potrebno je obezbediti i skole i sve
ono
sto je neophodno za normalan zivot. Dolazak prvih povratnika mogao bi se
se
obaviti u postojecim enklavama ili oblastima kao sto je dolina Osojan.
Tu
cemo popraviti poruseno selo, kako bi kasnije i druga sela u dolini
mogla
biti naseljena povratnicima. Verujem da bi u ovakvim i slicnim
slucajevima
bilo dovoljno ljudi voljnih za povratak. Jasno je da je za to
najneophodnije promeniti sigurnosnu situaciju. KFOR trupe, UNMIK
policija i
Kosovska policija ih mogu zastititi, ali to ipak nece dovesti do
povratka
velikog broja ljudi. Imam osecaj da se ukupna klima menja. Sve veci broj
ljudi sam policiji prijavljuje slucajeve maltretiranja, izlazuci se
licnom
riziku. Neki su cak voljni i da svedoce. Kada uvide da smo u stanju da
na
videlo iznesemo istinu o pocinjenim zlocinima, da mozemo da uhapsimo
pocinitelje tih zlocina, bice sve vise ljudi koji ce sa nama
saradjivati.
Medutim, to je istovremeno i politicki proces. Ukoliko kosovski Srbi
izadju
na predstojece izbore, udju u institucije koje sada stvaramo, u novu
Skupstinu i Vladu, to ce takodje biti instrument pomirenja. Znam da je
za
to potrebno vreme", kaze Hakerup.
B92: Da li ste spremni da ponovo razmotrite izmene Ustavnog okvira koje
su
trazil kosovski Srbi, kako bi ih ubedili da izadju na predstojece
izbore?
Hakerup: "Ne. Ali, naravno da bismo voleli da uradimo sve sto mozemo da
resimo problem nestalih, povratnika i sl. kako bismo kosovskim Srbima
dokazali da smo na pravom putu. Sada radimo na pitanju kupovine imovine
da
povratimo etnicki balans. Na taj nacin bi se u nekim enklavama promenila
sigurnosna situacija. Nije u pitanju lak posao, jer je to na odredjeni
nacin u sukobu s ljudskim pravima. Medjutim, zelimo da uradimo sto vise
da
bi se povecala sigurnost kosovskih Srba. Takodje pokusavamo da ojacamo
svoje snage i donesemo zakonske odredbe protiv ilegalnog posedovanja
oruzja
i prelaska granice, protiv terorizma. U toku je i izrada zakona koji ce
nam
dati vise instrumenata protiv organizovanog kriminala. Dakle, mislim da
medjunarodna zajednica zaista pokusava da uradi mnogo u cilju
poboljsanja
sigurnosne situacije, ali mislim da su kosovski Srbi ti koji treba da
odluce da li to zaista zele da izmene tako sto ce se ukljuciti u
ovdasnje
institucije. U suprotnom, moze se dogoditi da se to ne izmeni ili da
traje
mnogo mnogo duze. Dakle, izbor je na kosovskim Srbima", zakljucio je
Hans
Hakerup u intervjuu Radiju B92.
ZA SADA NEMA REGISTROVANIH SRPSKIH PARTIJA
KOSOVSKA MITROVICA, 4.jula (Tanjug) - Portparol OEBS-a Hans Kristijan
Klasing izjavio je danas da, za sada, nema ni jedne srpske partije, niti
pojedinca koji su podneli zahtev za registraciju OEBS-u za najavljene
izbore 17.novembra.
"Registracija partija, pojedinaca i koalicija je u toku i do sada nema
ni
jedne srpske partije, ni pojedinca, a do sada je registrovano 30 partija
Albanaca, nezavisnih kandidata, gradjanske inicijative i koalicija",
rekao
je Klasing na konferenciji za novinare. On je dodao da je s vlastima u
Srbiji i Crnoj Gori dogovoreno da timovi OEBS-a obave registraciju
raseljenih na Kosovu i da su mobilni timovi OEBS-a vec na terenu.
"Registracija biraca pocinje 30.jula i trajace do 8.septembra, a
Centralna
izborna komisija produzila je rok za registraciju politickih partija
koje
zele da pred izbore oforme koalicije do 20.jula, rekao je Klasing. HASKI
TRIBUNAL-SLOBODAN MILOSEVIC PREDSEDNIK KOSTUNICA: HASKI PROFITERI
VELICAJU TRIBUNAL BEOGRAD, Jul 5 ( B92) - Predsednik Jugoslavije
Vojislav Kostunica u
intervjuu za Vreme rekao je da bi bilo bolje da se Slobodanu Milosevicu
sudilo pred domacim sudovima po haskoj optuznici, "nalik obrascu,
praznoj i
supljoj", nego sto je izrucen Tribunalu u Hagu, javlja FoNet "Medijski
vrlo
artikulisan i grlat deo nase javnosti profitirao je na prici o zlocinima
pocinjenim samo na jednoj strani, a posebno na velicanju Haskog suda. Na
tome su ovde napravljene mnoge karijere i zgrnuti silni novci", rekao je
Kostunica, odgovarajaci na pitanje o haskim profiterima
DJUKANOVIC: IZRUCENJE MILOSEVICA SANSA ZA SRBIJU
VARSAVA, 4. jula 2001. (Beta) Crnogorski predsednik Milo Djukanovic
ocenio
je da je izrucenje bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica Haskom
tribunalu "jos jedna sansa za Srbiju da se obracuna sa prosloscu i ojaca
demokratiju".
On je u intervjuu poljskom dnevniku "Gazeta viborca" (Wyborcza) izrazio
nadu da ce "vlasti u Beogradu iskoristiti taj trenutak za poboljsanje
odnosa sa susedima, pocevsi od nas (Crne Gore)". On je kazao da Crna
Gora
zeli uniju dve nezavisne i medjunarodno priznate drzave, sto je, po
njegovoj oceni, jedini put do stabilizacije u regionu. Djukanovic je
rekao
da Zapad gresi ako misli da je jedino Milosevic bio uzrocnik napetih
odnosa
izmedju Podgorice i Beograda i razbudio teznje za nezavisnoscu. "Nije to
bio motor nasih ambicija. Crnogorski narod jednostavno zeli da
ponovo uzme stvari u svoje ruke", precizirao je on. Crnogorski
predsednik
je rekao da jedino referendum moze odluciti o buducnosti odnosa sa
Srbijom
i kritikovao stav Zapada koji inistira na odrzavanju "statusa kvo" i
grantuje bezbednost u regionu."Zapad ponavlja: treba zadrzati status
quo,
koji garantuje bezbednost u regionu. Time se samo obmanjuje, zatvara oci
pred stvarnoscu i to je zapravo opasno, predstavlja opasan izvor
destabilizacije", precizirao je Djukanovic. Prema njegovoj oceni,
jugoslovenski predsednik Kostunica je ucestvovao u odlucivanju o
ekstradiciji Milosevica, ali "nastoji da pred ekstremistima sacuva
etiketu
srpskog patriote".
Djukanovic je na pitanje, ko danas upravlja Jugoslavijom, odgovorio
pitanjem: "Da li ste u stanju da zamislite da srpski nacionalista ima
pravo
da utice na narod Crne Gore i da je reprezentuje?"
HOMBAH: MOZEMO DA BUDEMO PONOSNI NA DJINDJICA
BERLIN, 4. jula 2001. (Beta) Koordinator Pakta stabilnosti za
Jugoistocnu
Evropu Bodo Hombah (Hombac) ocenio je danas da je odluka o izrucenju
Slobodana Milosevica Haskom tribunalu bila "riskantna", ali da je
predsednik vlade Srbije Zoran Djindjic taj rizik ocenio kao
savladiv."Znacajno je da Djindjiceva vlada stoji iza njega. Djindjic je
shvatio da su njegove sanse bolje. Mi mozemo da budemo na njega ponosni.
Nema puno politicara njegovog formata", rekao je Hombah za danasnji
"Tagespigl" (Tagesspiegel). Na pitanje da li je "unutrasnjepoliticki
bilo
mudro ignorisati odluku Ustavnog suda", Hombah je zapitao "kakve su
uopste
to ustavne sudije koje su celokupan demokratski razvoj u Srbiji do sada
proglasili protivzakonitim".
"Sada je znacajno da ne jaca sukob izmedju Djindjica i predsednika SRJ
Vojislava Kostunice, da se njihov odnos ponovo stabilizuje. Kostunica je
profesor prava, korektan covek koji ostavlja ozbiljan utisak", izjavio
je
Hombah.
Koordinator za Balkan je ocenio da pitanje razlaza Crne Gore i Srbije ne
treba preuvelicavati. Dodao je da je doduse "nakon izrucenja Milosevica
to
pitanje dobilo na dinamici", ali da je "fakticki tacka (razlaza) odavno
dostignuta".
AMBASADOR DIKLIC: SRBI VISE NECE NOSITI ANATEMU ZLOCINA
PARIZ, 4. jula 2001. (Beta) Niko ne moze da bude radostan kada svog
bivseg
predsednika vidi na sudu, optuzenog za ratne zlocine, izjavio je
ambasador
SR Jugoslavije u Francuskoj Radomir Diklic.
U intervjuu listu "Parizijen" (Le Parisien), Diklic je rekao da je,
gledajuci prvo Milosevicevo pojavljivanje pred sudijama u Hagu, osetio
"olaksanje", shvatajuci da to znaci da ce "svako odgovarati za zlocine
koje
je pocinio ili izazvao". "Ali, nadam se da se to nece ograniciti na
lidere
moje zemlje", kazao je jugoslovenski ambasador. Drugi razlog za
olaksanje
bilo je, po Diklicevim recima, to sto "Srbi vise u ocima sveta nece biti
zlocinacki narod". Zamoljen da prokomentarise cinjenicu da je Milosevic
na
preliminarnom saslusanju izjavio da Haski tribunal nije legitiman,
Diklic
je ocenio da sud u Hagu ima mandat da sudi osumnjicenima za zlocine u
bivsoj Jugoslaviji, Milosevicu, kao i drugima.
On je to obrazlozio cinjenicom da se bivsi jugoslovenski predsednik na
to
obavezao stavljajuci potpis na mirovni sporazum iz Dejtona, u kojem se
eksplicitno pominje Medjunarodni krivicni sud za bivsu Jugoslaviju. "Ako
Slobodan Milosevic i jeste jedan od najvecih ratnih zlocinaca, on nije
jedini", rekao je Diklic, ocenjujuci da "ratnih zlocinaca ima i u
Hrvatskoj, Bosni, Kosovu, medju Albancima".
"Nadam se da ih Haski sud nece zaboraviti, da nece biti dvostrukih
arsina",
dodao je on. O situaciji u SRJ i trenutnom uticaju Milosevica na
zbivanja u
zemlji, Diklic je rekao da je "Miloseviceva era zavrsena", kao i da nove
jugoslovenske vlasti zele da stvore "demokratsku, otvorenu, proevropsku
drzavu".
"Mi sami moramo da sudimo onima koji su pocinili zlocine. Taj proces je
pokrenut. Mi smo bili ti koji smo pronasli grobnice kraj Beograda, nasa
policija je zaduzena da vodi istragu tih slucaja", istakao je on.
"Odgovornima ce se suditi u Hagu ili kod nas. Voleo bih da to bude kod
nas,
ukljucujuci i proces protiv Milosevica. Sudjenjem u inostranstvu,
postoji
rizik da se od njega napravi mucenik", objasnio je jugoslovenski
ambasador.
Izrazavajuci uverenje da ce se deo sudjenja Milosevicu odrzati u SRJ,
Diklic je ocenio da ce izrucenje bivseg jugoslovenskog predsednika, iako
je
u prvi mah destabilizovalo zemlju, doprineti "zdravijoj atmosferi" u
zemlji.
> Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
