B I L T E N V E S T I
06. JUL 2001.
SR JUGOSLAVIJA-MINISTARSKA KONFERENCIJA
O NACIONALNIM I ETNICKIM ZAJENICAMA U JE
SVILANOVIC: SRJ CE POSTOVATI PRAVA MANJINA
BEOGRAD, 5. jula 2001. (Beta) Sef jugoslovenske diplomatije
Goran
Svilanovic izjavio je danas da ce SR Jugoslavija postovati prava manjina
u
skladu sa evropskim standardima i da je spremna da u najskorije vreme
postane clanica Saveta Evrope (SE).
Otvarajuci u Beogradu ministarsku konferenciju o nacionalnim i
etnickim zajednicama i manjinama u jugoistocnoj Evropi, Svilanovic je
rekao
da se vlada SRJ odlucno suprotstavlja svim vidovima etnicke
diskriminacije
i ksenofobije.
Prema njegovim recima, regulisanje pitanja nacionalnih i
etnickih
zajednica jeste preduslov za postojanje demokratskog drustva.
Savezni ministar za nacionalne i etnicke zajednice Rasim Ljajic
izjavio je da stabilnost citavog regiona pociva na postovanju principa
nepovredivosti granica i uvazavanju prava manjina.
On je naglasio da ce vlada SRJ sve probleme sa kojima se
suocavaju
manjinske nacionalne i etnicke zajednice resavati na demokratski nacin i
politickim sredstvima.
"Mi ne mozemo obestetiti one kojima su krsena ljudska i
manjinska
prava, ali mozemo povuci crtu i napraviti diskontinuitet sa politikom
bivseg rezima", rekao je Ljajic.
On je naglasio da bi u svetu, ako bi se zadovoljile zelje svih
manjina koje traze otcepljenje, nastalo vise od stotinu novih drzava.
Ljajic je rekao da je probleme manjina zato nuzno resavati politickim
sredstvima, u okviru zemalja u kojima one zive.
Predsedavajuci Komiteta ministara SE Jozef Volf pohvalio je
vlasti
SRJ zbog napretka u regulisanju pitanja manjina i naveo da je ona na taj
nacin dokazala da zeli da postuje vrednosti moderne Evrope.
On je naglasio da je jedan od osnovnih kriterijuma za prijem
SRJ u
SE upravo postovanje prava nacionalnih manjina.
Predstavnik predsedavajuceg OEBSa Kristijan Nikolesku izjavio
je
da je vreme da zemlje Balkana ostave iza sebe konflikte i ukljuce se u
Evropu.
"To se moze uciniti samo ako budemo postovali prava manjina i
nase
medjusobne razlicitosti", kazao je Nikolesku, drzavni sekretar u
rumunskom
Ministarstvu inostranih poslova.
Na dvodnevnoj konferenciji u beogradskom hotelu
"Interkontinental", koju su organizovali jugoslovensko Ministarstvo
nacionalnih i etnickih zajednica, OEBS i SE, ucestvuju visoki drzavni
predstavnici skoro svih zemalja u regionu, strane diplomate u SRJ i
mnogobrojni predstavnici medjunarodnih organizacija i institucija.
Predstavnici drzava u regionu danas ce u nastavku konferencije
podneti izvestaje o polozaju nacionalnih manjina u njihovim zemljama.
BABA: SRJ NE ZELI DA KRITIKUJE MADJARSKI ZAKON
BUDIMPESTA, 5. jula 2001. (Beta) Drzavni sekretar u madjarskom
Ministarstvu inostranih poslova Ivan Baba izjavio je veceras da mu je
sef
diplomatije SRJ Goran Svilanovic preneo da Beograd ne zeli da izrazi
kriticki stav prema madjarskom Zakonu o Madjarima u susednim drzavama.
Baba, koji ucestvuje na konferenciji o nacionalnim i etnickim
zajednicama i manjinama u jugoistocnoj Evropi koja je danas pocela u
Beogradu, naglasio je u izjavi za MTI da je Svilanovic nedvosmisleno
izjavio da jugoslovenski stav prema zakonu "nije negativan".
Madjarska novinska agencija prenosi i da su se Baba i
Svilanovic
slozili da se svako otvoreno pitanje resava konsultacijama i najavili da
ce
uskoro biti osnovana bilateralna mesovita komisija za manjine u okviru
koje
ce biti razgovarano o sprovodjenju Zakona o statusu.
"Bice reci o poreskim pitanjima vezanim za rad jugoslovenkih
gradjana u Madjarskoj. O takvim i slicnim pitanjima cemo voditi
konsultacije, posto Jugoslavija nema kritike na sustinu zakona", rekao
je
Baba.
MTI javlja da na sastanku Babe i Svilanovica bio reci i o
jugoslovenskom zakonu o manjinama koji je u pripremi.
Prema madjarskim izvestajima Svilanovic se zalozio za sto brze
potpisivanje ugovora o slobodnoj trgovini a oba sagovornika su se
slozila
da uskoro potpisu zapisnik o saradnji dva ministarstva.
Baba je naglasio da ce Budimpesta ohrabriti madjarske
preduzetnike
za ucesce u privatizaciji i u privrednim reformama u SRJ.
SR JUGOSLAVIJA-KONSTITUISANJE NOVE VLADE
NOVA VLADA IZVODI NAS IZ HAMLETOVSKE DILEME BITI ILI NE BITI
BEOGRAD, 5. jula (Tanjug) Ukoliko se prilikom formiranja nove
savezne vlade, ovoga puta bude radilo samo o "prefarbavanju iste
fasade",
taj posao nece mnogo vredeti, tvrdi jugoslovenski predsednik Vojislav
Kostunica.
"Ne mislim da ce ono sto ce biti ucinjeno u narednim danima
doneti
trajnu stabilnost saveznoj drzavi, ali verujem da ce predstavljati korak
u
pokusaju da se nasa drzava, zajednica Srbije i Crne Gore, postavi na
zdrave
osnove", rekao je predsednik Kostunica za najnoviji broj beogradskog
nedeljnika "Vreme".
Nova vlada imace pred sobom jasan zadatak i to
orocen utvrdjivanje ustavne platforme o kojoj bi se izjasnile sve
politicke snage u Srbiji i Crnoj Gori i pripremanje terena za resenje
koje
ce zajednicu da izvede iz stalne hamletovske dileme "biti ili ne biti",
istakao je on.
Ukoliko bi doslo do stvaranja dve drzave od onoga sto je danas
SRJ, to bi otvorilo mnoge probleme u okruzenju, cak i kada bi doslo do
"plisanog" razvoda Srbije i Crne Gore, smatra jugoslovenski sef drzave.
"Nesumnjivo bi bio stvoren presedan u kojem bi se sa
balkanizacijom Balkana islo dalje i zato uporno podvlacim da je prelomna
tacka do koje se moze ici samo jedinstvena drzava, u okviru koje se mogu
traziti odredjena resenja".
Komentarisuci isporucenje u Hag bivseg jugoslovenskog
predsednika
Slobodana Milosevica, Kostunica je istakao da je i pre Milosevicevog
odlaska saradnja bila mucna, "a posle ovog sto se desilo jos mucnija".
"Saradnja s tim sudom moga je biti laksa, da smo doneli valjane
pravne okvire, da je bilo spremnosti na svim stranama, u DOSu, u
redovima
naseg kaolicionog partnera iz Crne Gore, u opoziciji srbije, koja bi
omogucila zakon koji bi maksimalno zastitio prava i dostojanstvo drzave
i
pojedinca", smata on.
Onda je taj zakon valjalo primenjivati rukovodeci se time
koliko
se sam Haski sud rukovodi nacelom pravde. Koliko u istim ili slicnim
situacijama postupa jednako, a ocito je da on to ne cini, kazao je
jugoslovenski sef drzave.
"Predsednik tog (Haskog) suda ovih dana tvrdi da je sud
nepristrasan, a da je Karla del Ponte "pristrasna u najboljem smislu te
reci", navodi Kostunica dodajuci da ne razume sta znaci biti pristrasan
u
najboljem smislu reci, uz svu medijsku harangu i kampanju koju Karla del
Ponte vodi krajnje pristrasno sirom sveta, zaboravljajuci sta je duznost
tuzioca.
Kostunica je u nedeljniku "Vreme" ponovio svoje ranije stavove
da
je "Haski sud pristrasan, pravda koju izrice je selektivna i da je taj
sud
zapravo malo sud".
"On nije medjunarodni, iako se tako zove. On je prakticno sud
odredjenih sila i odredjenih interesa, vise americki nego medjunarodni",
smatra jugoslovenski predsednik.
Komentarisuci osnivanje poslanicke grupe Demokratske stranke
Srbije u oba parlamenta i izjave u medijima da je mozda doslo vreme za
otcepljenje od DOSa, Kostunica je ocenio da ce izdvajanje olaksati da se
bolje uoce razlike izmedju DSa i ostalih u clanica DOSa.
DJINDJIC: SAVEZNI IZBORI SAMO SA DJUKANOVICEM
BEOGRAD, Jul 6 ( Fonet) -Predsednik Vlade Srbije Zoran
Djindjic izjavio je londonskom "Tajmsu" da je pitanje odnosa izmedju
Srbije
i Crne Gore mnogo vaznije od resavanja reizvesnosti oko nove savezne
vlade.
"Mozemo da imamo savezne izbore, ali samo ako Milo Dukanovic ucestvuje
na
njima. U protivnom, Srbija i Crna Gora se razilaze", ukazao je Djindjic.
IZBORI SU SMRTNA PRESUDA SRBIJI
BEOGRAD, 5. jula 2001. (Beta) Srpski premijer Zoran Djindjic
izjavio je da nece dozvoliti da bilo koji ministar u njegovoj vladi bude
"smenjen kao ritualna zrtva", ne iskljucivsi mogucnost organizovanja
novih
izbora.
"Dobro, neka sruse vladu i imace izbore. Ali, to onda znaci i
kraj
reformi u Srbiji. Svi koji glasaju za izbore sada, glasaju za smrtnu
presudu Srbiji", rekao je on u intervjuu najnovijem broju nedlejnika
NIN.
"Posle ovoga sto je vlada Srbije uradila na medjunarodnom
planu,
plus sta je uradio (potpredsednik savezne vlade) Miroljub Labus, vlada
Srbije je postala kljuc za ulazak u svet. Bacanje tog kljuca jeste
zatvaranje vrata u svet i vracanje u vreme pre 24. septembra", rekao je
Djindjic.
"Mi imamo sporove zbog toga sto zelimo integraciju u svet...
Bilo
bi paradoksalno da zrtve koje DOS daje budu razlog za zatvaranje
(zemlje)
prema svetu", dodao je on.
O sastavu nove Savezne vlade, Djindjic je rekao da "je
ocigledno
da se ide ka resenju da Predrag Bulatovic bude savezni premijer a
njegovi
socijalisti dobije jos vise ministarskih mesta".
"To je nagrada za poziciju koja je suprotna DOSovoj i to je
knedla
koju moramo da progutamo", rekao je Djindjic.
Povodom saradnje sa Haskim tribunalom, Djindjic je rekao da
"DOS,
ukljucujuci i jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunicu, mora da
kaze
da li hocemo ili necemo da saradjujemo".
"Ako oko tog principijelnog pitanja postoji neslaganje, onda je
to
veliki problem", rekao je Djindjic i kao moguce resenje naveo mogucnost
da
se jednom broju optuzenih pred tribunalom sudi u zemlji a da "deo ode u
Hag".
"U DOSu moramo da se dogovorimo o nacinu transfera u Hag",
rekao
je Djindjic a na pitanje ako ne bude pronadjeno resenje o transferu,
odgovorio je: "Onda cemo opet raditi od slucaja do slucaja".
Djindjic je rekao da medjunarodna zajednica nije insistirala na
predaji Slobodana Milosevica.
"Kolin Pauel (americki drzavni sekretar) je trazio garanciju da
cemo konkretno saradjivati do kraja jula. Zvao sam Kostunicu i rekao mu
da
ako kazem 'da', to znaci da nekoga moramo da izrucimo. Ako kazem 'ne',
Amerikanci nece doci na donatorsku konferenciju i to je kraj savezne i
republicke vlade. Kostunica mi je rekao da kazem 'da'. Podsetio sam ga
da
ce to imati neke posledice. Odgovorio je 'znam'", rekao je Djindjic.
On je rekao da ce Haski tribunal verovatno imati "pune ruke
posla
sa Milosevicem neko vreme" a vlasti u Beogradu moraju brzo da pronadju
trajni nacin saradnje sa Hagom, da "podvuku crnu i kazu da nema novih
optuzbi jer bi to potpuno destabilizovalo zemlju. Emotivna polarizacija
javnosti ce bledeti vremenom. Izbegli smo da u septembru oko beogradskog
Centralnog zatvora demonstriraju radikali i socijalisti a da sve nas
svet
drzi pod katancem, da DOS nemocno sedi i dogovara se. Zato smo morali da
presecemo Gordijev cvor", rekao je Djindjic.
On je kao "pojednostavljeno" ocenio tumacenje da je predaja
Milosevica bitka u ratu protiv Kostunice i dodao da je to bio "potez iz
ocajanja i bez ikakvog plana".
"Moja ideja je bila da Kostunica traba da resi traj problem jer
je
u njegovoj nadleznosti i da ima internacionalne poene zbog toga. Kako je
vreme odmicalo, mislio sam da problem resimo on i ja, nikada da ga
resavam
samo ja. Potez Vlade Srbije je jednokratan cin posle koga se svi vracaju
na
svoje polozaje", rekao je Djindjic.
On je rekao da je Kostunica "neophodan kao most izmedju
tradicionalne i reformske Srbije".
"Bez njega bili bismo nacija podeljena na dva nepomirljiva
bloka,
kao u Crnoj Gori. A to nikome od nas ne treba", rekao je Djindjic.
DJUKANOVIC: PISANJE NOVOG USTAVA OTEZAVA PREGOVORE
PODGORICA, Jul 6 ( Fonet) - Predsednik Crne Gore Milo
Djukanovic ocenio je da bi bilo daleko efikasnije i svrsishodnije da se
resenje odnosa Srbije i Crne Gore potrazi u direktnoj komunikaciji
izmedju
dve republicke vlade, umesto sto se gubi i vreme i energija u
medjupartijskim pregovorima, koji nemaju kapacitete za iznalazenje
trajnog
resenja. "Pokusaji prejudiciranja rjesenja, ukljucujuci i nudjenje novog
ustava, objektivno, ne mogu biti doprinos u tom pravcu, vec samo mogu
otezavati i odugovlaciti taj proces", izjavio je Djukanovic "Pobjedi".
BULATOVIC: URADICEMO SVE DA SACUVAMO SAVEZNU DRZAVU
PODGORICA, 5. jula (Tanjug) Predsednik Socijalisticke narodne
partije (SNP) Predrag Bulatovic izjavio je veceras da ce SNP tokom
predstojecih razgovora sa DOSom uciniti sve kako bi se ocuvala
zajednicka
drzava, ali ce insistirati na paritetu u Saveznoj vladi da bi bila
eliminisana mogucnost preglasavanja Crne Gore u saveznim organima.
Bulatovic je na konferenciji za novinare, posle sastanka
Predsednistva koalicije "Zajedno za Jugoslaviju", rekao da je primarni
zadatak SNP da narednih dana pripremi predlog novog koalicionog
sporazuma
sa DOSom, na osnovu koga bi bila formirana nova Savezna vlada.
On je najavio da ce SNP na sutrasnjem Izvrsnom odboru
raspravljati
o vecerasnjim sugestijama koalicionih partnera Srpske narodne stranke
(SNS)
i Narodne stranke (NS) da je najvaznije sacuvati zajednicku drzavu i
prevazici krizu Savezne vlade tako sto ce uskoro biti formirana nova
Savezna vlada.
Bulatovic je odbacio mogucnost da bude mandatar za sastav nove
Savezne vlade, navodeci da na to ne moze pristati, ali da ce novi
mandatar
"sigurno biti neko iz SNP".
"Razocaracu separatiste u Crnoj Gori. Spreman sam da zrtvujem
svoj licni uticaj i uticaj SNP za ocuvanje Savezne Republike
Jugoslavije.
Svestan sam da u DOSu postoji jedan broj ljudi koji idu na ruku
(predsednik
Crne Gore) Milu Djukanovicu, ali i njih cu razocarati. Vecina u
vladajucoj
koaliciji u Srbiji shvata kolika je odgovornost na nama i nece
rasturiti
Jugoslaviju, vec ce ona, nakon platforme koju cemo zajednicki napraviti
i
konstruktivan razgovor, a uz pomoc medjunarodne zajednice, biti jos
jaca",
naglasio je Bulatovic.
"Savezna vlada Zorana Zizica pala je zbog nezakonite i
neustavne
odluke o izrucenju (bivsi predsednik SRJ) Slobodana Milosevica, zbog
koje
ce oni koji su je doneli jednog dana biti pred sudom, ali mislim da vise
nece biti takvih slucajeva, jer ce se i stav medunarodne zajednice
ubuduce
promeniti", kazao je Bulatovic.
On je istakao da SNP nije odustala od protivljenja izrucenju
jugoslovenskih drzavljana Haskom tribunalu, navodeci da "ukoliko bi
(predsednik Crne Gore) Milo Djukanovic izrucio nekoga iz Crne Gore,
njegova
vlast bi na tome pala".
"Pokazali smo da ljudi u saveznim organima iz Crne Gore mogu na
dostojanstven nacin zastupati svoju republiku, a ne slepo pratiti
uputstva
iz Beograda i raditi kako srbijanski partneri traze", rekao je
Bulatovic,
isticuci da SNP nece potpisati nijedan koalicioni sporazum sa DOSom
ukoliko
ne bude ravnopravnog tretmana obe republike.
SR JUGOSLAVIJA
SVILANOVIC PRIMIO DRZAVNOG SEKRETARA MADJARSKOG MIP
BEOGRAD, 5. jula (Tanjug) Savezni ministar za inostrane
poslove
Goran Svilanovic primio je danas drzavnog sekretara Ministarstva
inostranih
poslova Madjarske Istvana Babu, koji predvodi madjarsku delegaciju na
Regionalnoj ministarskoj konferenciji o nacionalnim i etnickim
zajednicama
i manjinama u Jugoistocnoj Evropi, s kojim je razgovarao o osnovnoj temi
ovog skupa.
U razgovoru je bilo reci i o realizaciji bilateralnih dogovora
postignutih tokom posete predsednika SRJ Vojislava Kostunice Madjarskoj
20.
juna, posebno u vezi sa pripremama za zakljucivanje veceg broja
medjudrzavnih sporazuma o ekonomskoj saradnji, saopstilo je Savezno
ministarstvo za inostrane poslove.
PAJEVIC: NEMA OPORAVKA BEZ POMOCI IZ SVETA
NOVI SAD, 5. jula 2001. (Beta) Nacionalni koordinator Pakta
stabilnosti jugoistocne Evrope Milan Pajevic izjavio je danas da SRJ ne
moze da se oporavi bez "vrlo masivne" pomoci iz sveta.
"Iz stanja u kojem se sada nalazimo, ne mozemo da se iscupamo
bez
pomoci iz sveta. S druge strane, nikome u svetu ne pada na pamet da sipa
milijarde dolara u region u kojem jos uvek neko zeli da ratuje i da
stvara
probleme", rekao je Pajevic na savetovanju o Paktu stabilnosti u
Skupstini
Vojvodine.
On je rekao da "nasa diplomatija jos uvek spava" i ocenio da
ona
mora "naporno da radi da bi se borila za interese jedne male, siromasne
i
pritom izbombardovane zemlje".
Pajevic je kazao da ce se 25. i 26. oktobra u Bukurestu odrzati
Druga regionalna konferencija Pakta stabilnosti, na kojoj ce prednost
pri
finansiranju imati zajednicki usaglaseni projekti regionalnog znacaja,
predlozeni od strane dve ili vise zemalja.
"Realizacija ce se odnositi na sve vrste projekata koji
predstavljaju sustinu i osnovna polja delatnosti Pakta stabilnosti,
poput
demokratizacije i ljudskih prava, ekonomske obnove, razvoja i
bezbednosti",
naveo je Pajevic.
On je rekao da projekti treba da se dostave do pocetka
septembra,
"kako bi ostalo dovoljno vremena za lobiranje".
Pajevic je kao primere projekata od regionalnog znacaja za koje
ce
biti lakse odobrena sredstva naveo projekte izgradnje puta Nis-Sofija i
zeleznicke pruge Segedin-Kikinda-Temisvar.
"Pakt stabilnosti i jeste nastao zbog toga da bi nas na jedan
elegantan nacin prisilio da saradjujemo sa nasim susedima i da se vrati
mir
na ove burne prostor", kazao je Pajevic.
On je naveo da je do kraja godine ili pocetkom 2002. u izgledu
i
treca donatorska konferencija, koja bi bila posvecena Dunavu, njegovim
saobracajnim i razvojnim aspektima i dodao da inicijativa za tu
konferenciju potice od koordinatora Pakta stabilnosti Boda Hombaha (Bodo
Hombac). Pajevic je kazao da je Evropska unija izdvojila 40 miliona evra
za
rekonstrukciju Mosta slobode u Novom Sadu i dodao da ce ta sredstva biti
raspoloziva kada se resi pitanje plovnosti Dunava, nakon razgovora
eksperata iz EU i SRJ. Potpredsenik Izvrsnog veca Vojvodine Dusko
Radosavljevic rekao je da ce projekti iz Vojvodine za oktobarsku
regionalnu
konferenciju u Bukurestu biti usmereni na jacanje multikulturalnog
drustva,
jacanje nivoa organizovanosti pokrajinske i lokalne samouprave, razvoj
medija. "Naravno, tu su i projekti iz medjuregionalne saradnje sa
susednim
zemljama, poput vec postojece Evroregije Dunav Kris Moris Tisa, i
ukljucenje zapadnog dela Vojvodine Evroregiji DunavDravaSava, odnosno
saradnja s Tuzlom, Osijekom i Pecujom", rekao je Radosavljevic agenciji
Beta.
BOGOJEVIC PRIMIO DRZAVNOG SEKRETARA MIP RUMUNIJE
BEOGRAD, 5. jula (Tanjug) Pomocnik saveznog ministra za
inostrane
poslove Radojko Bogojevic i drzavni sekretar Ministarstva inostranih
poslova Rumunije Kristijan Nikulesku pozitivno su danas ocenili ukupan
razvoj bilateralnih odnosa i saradnje u svim oblastima, pre svega na
ekonomskom planu, saopstilo je Savezno ministarestvo za inostrane
poslove.
Nikulesku predvodi rumunsku delegaciju na Regionalnoj
ministarskoj
konferenciji o nacionalnim i etnickim zajednicama i manjinama u
Jugoistocnoj Evropi.
Posebno je naglasena uloga srpske nacionalne manjine u Rumuniji
i
rumunske u SRJ, koje su i do sada predstavljale most saradnje izmedju
dve
zemlje i bile znacajan faktor u jacanju medjusobnog poverenja i
prijateljstva, kaze se u saopstenju.
UKINUTE VIZE ZA STRANE TURISTE U TOKU LETNJE SEZONE
BEOGRAD, 5. jula 2001. (Beta) Odlukom Vlade SRJ turisti iz
zemalja
Evropske unije, Svajcarske, Norveske, Poljske, Slovacke, Ceske, SAD,
Kanade, Australije i Novog Zelanda moci ce da u toku letnje sezone ulaze
u
SRJ bez viza, uz posebnu turisticku propusnicu.
Kako je danas saopsteno iz Saveznog sekretarijata za
informisanje,
posebne turisticke propusnice izdavace se na granicnim prelazima SRJ za
medjunarodni saobracaj i vazice 30 dana.
Na danasnjoj sednici Savezna vlada je donela odluku i o
utvrdjivanju kvota za izvoz poljoprivrednoprehrambenih proizvoda i druge
robe koja je na tom rezimu, kao i odluku o prelevmanima koji se placaju
prilikom uvoza tih proizvoda.
U saopstenju se navodi da se tom odlukom stiti domaca
proizvodnja,
posebno mleka i mlecnih proizvoda, od "izuzetno jake spoljne
konkurencije,
ali samo do nivoa koji ce onemoguciti stvaranje monopola domacih firmi".
Na sednici je, kako se navodi, razmotren Predlog modela
institucionalizacije veza SRJ sa jugoslovenskim gradjanima u
inostranstvu i
iseljenicima, koji je sacinjen prema iskustvu evropskih drzava.
SR JUGOSLAVIJA-SVET
PREDSEDNIK KOSTUNICA: HAPSENJEM NASTAVLJEN PROGON SRBA U HRVATSKOJ
BEOGRAD, 5. jula 2001. (Beta) Predsednik SRJ Vojislav Kostunica
ocenio je danas da je hapsenje devet mestana baranjskog sela Batina u
Hrvatskoj zbog optuzbi za genocid dokaz da se "nastavlja politicki
progon
Srba" u toj drzavi.
U saopstenju iz kabineta jugoslovenskog predsednika ocenjuje se
da
to hapsenje "ozbiljno ometa zapocetu normalizaciju odnosa izmedju SRJ i
Hrvatske", siri strah medju gradjanima Hrvatske i prisiljava Srbe u toj
drzavi na nova iseljavanja.
U saopstenju se dodaje da posebno zabrinjava to sto se hapsenja
Srba u Hrvatskoj desavaju istovremeno sa posetom predstavnika Haskog
tribunala izvrsnim vlastima te drzave.
Na osnovu optuznice iz 1996. godine za genocid i proterivanje
ljudi koji nisu srpske nacionalnosti u Baranji, u osijecki Okruzni
zatvor
danas je privedeno devet gradjana.
To su Josip Tatai (44), Slobodan Simic (43), Stjepan Petresev
(35), Borislav Vuckovic (38), Slavko Bikicki (56), Djuro Vig (50),
Stjepan
Sendjevdji (50), Borislav Ivanic (73) i Jovan Kreko (37).
SARADNJA JUGOSLAVIJE I MAKEDONIJE BEZ PROBLEMA
BEOGRAD, 5. jula (Tanjug) Saradnja Jugoslavije i Makedonije
odvija se bez problema, bez obzira na teskoce sa kojima se Makedonija
suocava, istaknuto je danas u razgovoru predsednika Savezne vlade Zorana
Zizica i ambasadora Makedonije u Beogradu Slavka Milosavlevskog.
Makedonski ambasador je ocenio u razgovoru sa Zizicem da ce
ove
godine iz Makedonije u Jugoslaviju doci mnogo manje turista ukoliko se
ne
uspostavi direktna avionska linija sa Skopljem, saopstio je Kabinet
predsednika Savezne vlade.
GRCKA ODMAH ISPLACUJE TRI MILIONA EVRA
ATINA, 05. jula 2001. (Beta) Grcka ce odmah Beogradu isplatiti
tri
miliona evra za obnovu privrede, a od septembra ce poceti isplatu jos 50
miliona, obavestio je predsednika SRJ Vojislava Kostunicu sef grcke
diplomatije Jorgos Papandreu u jucerasnjem telefonskom razgovoru.
Papandreu i Kostunica su razgovarali "o nedavnim zbivanjima, a
posebno o obnovi (privrede) za koju je zainteresovan Beograd", saopstio
je
danas predstavnik Ministarstva Panajotis Beglitis.
Grcka je proslog petka na Donatorskoj konferenciji za SRJ u
Briselu ponudila nesto vise od 53 miliona evra pomoci.
Grcka je od stupanja DOS na vlast oktobra prosle godine dala
25,4
miliona evra za podrsku budzetu SRJ, za uvoz energenata i humanitarnu
pomoc.
SLOVENIJA-RUPEL: PROMENE U SRJ NAJBOLJI DOGADJAJ POSLEDNJIH GODINU DANA
MOSKVA, 5. jula 2001. (Beta) Sef slovenacke diplomatije
Dimitrij
Rupel izjavio je veceras u Moskvi da su demokratske promene u SRJ ono
"najbolje sto se na Balkanu desilo u poslednjih godinu dana".
Rupel je veceras stigao u dvodnevnu radnu posetu Moksvi tokom
koje
ce razgovarati sa kolegom Igorom Ivanovin i premijerom Mihailom
Kasjanovim.
U intervjuu za ORT, slovenacki ministar je rekao da te promene
imaju znacaj za "stabilizaciju celog regiona".
Rupel je u isto vreme izrazio zaljenje zbog situacije u
Makedoniji, ocenjujuci da "situacija u Makedoniji ne ide na ruku
umerenoj
politici, vec vuce ka svestranom ekstremizmu". Zato, takva situacija "ne
uliva optimizam", dodao je Rupel.
"Jedino sto mi se svidja (na Balkanu), to je dobar, pozitivan
razvoj situacije u Jugoslaviji", istakao je sef slovenacke diplomatije.
SAVET EVROPE UPUCUJE POSMATRACKU MISIJU ZA IZBORE NA KOSOVU
STRAZBUR, 5. jula 2001. (Beta-AFP) Savet Evrope uputice
posmatracku misiju na Kosovo koja ce pratiti parlamentarne izbore u
pokrajini, zakazane za 17. novembar, saopstila je danas ta panevropska
organizacija.
U saopstenju Saveta kaze se da ce ta posmatracka misija
nadgledati
formiranje birackih spiskova, a tokom odrzavanja izbora raditi u
saradnji
sa zajednickom posmatrackom misijom parlamenata Saveta Evrope i OEBSa i
Evropskog parlamenta.
OEBS-SKUPSTINA: SRJ NA ZASEDANJU PARLAMENTARNE SKUPSTINE OEBS-A
BEOGRAD, 5. jula 2001. (Beta) Stalna delegacija Savezne
skupstine
ucestvovace u svojstvu punopravnog clana na redovnom godisnjem zasedanju
Parlamentarne skupstine OEBSa, koja ce od 6. do 10. jula biti odrzana u
Parizu. Od ukljucivanja SRJ u OEBS, to je prvo ucesce delegacije
jugoslovenskog parlamenta na zasedanju Parlamentarne skupstine OEBSa u
svojstvu punopravnog clana.
Delegaciju jugoslovenskog parlamenta predvodice predsednik Veca
gradjana Dragoljub Micunovic, saopstila je Sluzba za informisanje
Savezne
skupstine.
Predstavnici jugoslovenskog parlamenta danas putuju u Pariz.
SUTRA KONFERENCIJA O PRIPREMI SRJ ZA UKLJUCENJE U EU
BEOGRAD, 5.jula 2001. (Beta) Medjunarodna konferencija pod
nazivom
"Priprema Jugoslavije za evropsku integraciju" odrzace se sutra u Sava
centru.
Na Konferenciji ce biti reci o iskustvu zemalja jugoistocne
Evrope
u integraciji u Evropsku Uniju (EU), o reformama koje se moraju
sprovesti
da bi se SRJ ukljucila u EU, kao i o kljucnim oblastima ekonomske
politike
Jugoslavije.
Konferenciju ce otvoriti potpredsednik Savezne vlade, Miroljub
Labus, a predvidjeno je i ucesce brojnih predstavnika susednih zemalja,
predstavnika Komisije EU, ambasadora zemalja EU i brojnih domacih
predstavnika ministarstava, strucnjaka, kao i predstavnika nevladinih
organizacija.
Konferencija ce se odrzati pod pokroviteljstvom nemacke vlade,
kao
njen doprinos Paktu za stabilnost jugoistocne Evrope.
REPUBLIKA SRBIJA
VERSKA NASTAVA U SKOLAMA OD 1.SEPTEMBRA
BEOGRAD, 5. jula (Tanjug) Republicki premijer Zoran Djindjic
izjavio je danas u Vladi Srbije da postoje mogucnosti da od 1.
septembra,
odnosno od skolske 2001/2002 godine pocne verska nastava u nasim skolama
i
to kao opcioni predmet u prvim razredima osnovnih i srednjih skola.
Prema njegovoj izjavi, posle dvocasovnog sastanka sa
predstavnicima ministarstava i verskih zajednica, "ova odluka je u
politickom smislu vec ranije doneta, i prihvacena u Ministarstvu
prosvete"
ali je bilo pitanje na koji nacin je treba sprovesti.
On je naglasio da ce roditelji moci slobodno da se opredele da
li
ce njihova deca pohadjati veronauku ili neki drugi predmet, kojeg ce
definisati Ministarstvo prosvete.
"Formirali smo danas radno telo u koje su usli po jedan
predstavnik svih velikih crkava i verskih zajednica i tri predstavnika
Ministarstva za prosvetu i vere Srbije koji ce pratiti sprovodjenje ovog
plana", rekao je Djindjic.
On je dodao da ce saglasnost za udzbenike dati ministarstvo
prosvete, istovremeno zaduzeno da prati pripremu predavaca koje ce
predlagati verske zajednice i konacno da "zeleno svetlo" za pocetak
verske
nastave ukoliko sve pripreme budu izvrsene "na kvalitetan nacin i prema
zakonom predvidjenoj proceduri". Premijer je pored ostalog rekao da
je
period od 1. septembra do 1. oktobra predvidjen za prilagodjavanje
ucenika
i predavaca kao i za ispravljanje eventualnih nedostataka.
"Preovladao je stav da, ako bi smo cekali da se rese sve
teskoce
koje vec sada mozemo predvideti, da bi smo dugo cekali, jer nije realno
da
ce za godinu dana mnogo toga biti reseno, i da ce situacija biti mnogo
povoljnija u smislu materijalnih uslova", rekao je on objasnjavajuci
razlog
za "ovako brzo resenje".
Episkop backi Irinej, zaduzen za pitanja prosvete u Sinodu
Spske
pravoslavne crkve, izrazio je zahvalnost premijeru, Vladi i nadleznim
ministarstvima na resenju koje je, uprkos teskim uslovima, pronadjeno u
rekordnom vremenu " da bi jedna osnovna duhovna potreba i osnovno
ljudsko
pravo bili zadovoljeni po evropskim standardima".
On je istakao da je tome doprineo i jedinstven stav svih crkava
i
verskih zajednica kao i plodotvorna saradnja, kako medjusobna tako i sa
predstavnicima Vlade i nadleznih minisarstava.
Naglasivsi potrebu daljeg negovanja odnosa uzajamnog respekta
i
tolerancije vladika Irinej je dodao da je ovim cinom data mogucnost
ljudima
vere, odgovornim za duhovno zdravlje vernika, da ispune svoju misiju.
Muftija sandzacki Muamer Zukorlic izrazio je uverenje da ce
ovaj
projekat uspeti kao i da je ova odluka "rezultat koncenzusa koji ni
jednog
trenutka nije dosao u pitanje medju vjerskim
zajednicama".
"Predstoji nam veliki posao i saradnja sa nadleznim
ministarstvima" rekao je u ime Biskupske konferencije sekretar Suboticke
biskupije Andrej Kapilovic.
Biskup Luteranske crkve Jan Valent istakao je vaznost ove
odluke
za multietnicku i multireligioznu Vojvodinu kao i mogucnosti da se deci
predstave osnovni pojmovi vere u Boga.
JUG SRBIJE
OBUKA MULTIETNICKE POLICIJE POCINJE 6. AVGUSTA
BUJANOVAC, 5. jula 2001. (Beta) Obuka pripadnika multietnicke
policije za opstine Presevo, Bujanovac i Medvedja pocece 6. avgusta,
saopsteno je nakon danasnjeg sastanka predstavnika vlasti u Beogradu,
lokalnih Albanaca i OEBSa.
Politicki lider Albanaca sa juga Srbije, Riza Haljimi rekao je,
nakon susreta, da ce naredne sedmice biti odrzan jos jedan ovakav
sastanak
na kome ce biti finalizovani dogovori oko obuke multietnicke
policije. Haljimi je, takodje, najavio da ce se u cetvrtak i petak
u
Presevu, Bujanovcu i Medvedji odrzati otvoreni skupovi gde ce ucesvovati
predstavnici vlasti u Beogradu, Albanaca sa juga Srbije i OEBSa koji ce
gradjanima objasniti razloge formiranja multietnicke policije.
Predsednik Partije za demokratsko delovanje (PDD) Albanaca sa
juga
Srbije najavio je i da ce uskoro sa predstavnikom Beograda Nebojsom
Covicem
razgovarati o "privodjenju nekadasnjih pripadnika Oslobodilacke vojske
Preseva, Bujanovca i Medvedje na informativne razgovore u policiju".
KOSOVO-METOHIJA
HEKERUP POZDRAVIO IMENOVANJE COVICA
PRISTINA, 5. jula (Tanjug AFP) Administrator Ujedinjenih
nacija
na Kosovu i Metohiji Hans Hekerup pozdravio je danas odluku srpskih
vlasti
da imenuju potpredsednika srpske vlade Nebojsu Covica za koordinatora za
Kosovo.
Kako je novinarima saopstila portparol UNMIKa Suzan Manuel,
Hekerup je ocenio da ce Covic biti "adekvatan sagovornik... buduci da je
pokazao spremnost da pregovara i da na taj nacin dodje do resenja za jug
Srbije".
Sef UNMIKa "ima nameru da saradjuje sa gospodinom Covicem na
resavanju problema sa kojima se suocavaju Srbi na Kosovu, ali i povodom
drugih tema znacajnih za sve stanovnike pokrajine", rekla je Manuel.
Ona je dodala da ce "za resavanje ozbiljnih problema, poput
onog u
Mitrovici, svakako biti korisno prisustvo jedinstvenog sagovornika iz
Beograda, odlucnog da saradjuje sa UNMIKom, Kforom i kosovskim
liderima".
OEBS: EVERTS PONOVIO VAZNOST IZBORA ZA KOSOVSKE SRBE
BEC, 5. jula 2001. (Beta) Sef misije Organizacije za evropsku
bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu Dan Everts ocenio je da
predstojeci
izbori u juznoj srpskoj pokrajini predstavljaju poslednju sansu za
kosovske
Srbe da se ukljuce u politicke tokove u toj pokrajini.
Everts je tokom podnosenja izvestaja Stalnom savetu OEBSa u
Becu
pohvalio napore jugoslovenske vlade da podrzi registraciju Srba za
predstojece opste izbore na Kosovu. On je, takodje, izvestio da je u
okviru
misije OEBSa na Kosovu formirana radna grupa sa zadatkom da pomogne
proces
registracije.
Komentarisuci pitanje povratka izbeglih, on je ukazao da
insistira
na "kvalitetnom povratku" da bi se izbegli nezeljeni efekti i dodao da
ce
se, kako se ocekuje, do kraja godine na Kosovo organizovano vratiti oko
2.000 Srba.
Ambasador SRJ pri OEBSu Branislav Milinkovic je tom prilikom
ukazao na stav jugoslovenske vlade da u vezi sa kljucnim pitanjima kao
sto
su bezbednost i povratak Srba, kao i resavanje sudbine nestalih lica,
jos
uvek nije napravljen pomak.
On je pozdravio napore medjunarodne zajednice, ocenjujuci,
medjutim, da zbog pogorsanja situacije na terenu ne bi trebalo da
iznenadi
ako se srpska zajednica na Kosovu odluci da ne izadje na izbore.
Milinkovic je reagovao na ocenu ambasadora Evertsa da su
predstojeci izbori "veoma velikodusna ponuda Srbima" ukazujuci da je
Sporazum iz Rambujea, koji bi prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti
UN
trebalo da posluzi kao osnov za Kosovo, daleko bolji od ustavnog okvira
koji sada regulise kljucna pitanja u pokrajini.
On je istakao da nije rec o poslednjoj sansi za jugoslovensku
vladu, vec za medjunarodnu zajednicu da se na konstruktivan i iskren
nacin
angazuje na projektu multietnickog Kosova u skadu sa Rezolucijom
1244. Milinkovic je naglasio da medjunarodna zajednica sada ima
priliku da saradjuje sa vladom koja je na jugu Srbije pokazala da je
spremna da ispunjava svoje medjunarodne obaveze.
Jugoslovenski diplomata je, takodje, reagovao na konstataciju
sefa
misije OEBSa na Kosovu da je "narod Kosova proslavio dvogodisnjicu
ulaska
Kfora u pokrajinu".
Milinkovic je ukazao na tragicnu sudbinu srpske zajednice i
podsetio na 300.000 izbeglih nealbanaca, i oko 1.300 nestalih lica. On
je
sa zaljenjem kostatovao sto jedna ovakva konstrukcija implicira
postojanje
monoetnickog Kosova, na sta se ambasador Everts izvinio.
Na predlog jugoslovenskog ambasadora sa jucerasnjeg neformalnog
sastanka, sef misije OEBSa na Kosovu je prihvatio da u nedeljne
izvestaje
iz pokrajine ukljuci i podatke o napretku na polju bezbednosti, povratka
izbeglica i resavanja sudbine nestalnih lica.
OEBS: EVERTS OTVARA KUCU DEMOKRATIJE U PECI
PRISTINA, 5. jula 2001. (Beta) Sef misije OEBSa na Kosovu Dan
Everts otvorice u petak popodne u Peci "Kucu demokratije", u kojoj ce se
odrzavati sastanci politickih stranaka i nevladinih organizacija, a
obezbedjen je i prostor za predstavnike medija.
U saopstenju te misije, objavljenom danas u Pristini, navodi se
da
"OEBSova 'Kuca demokratije' postavlja pod jedan krov tri vitalne
komponente
kosovskog drustva politicke partije, nevladine organizacije i medije".
"Kuca demokratije", pise u saopstenju, "obezbeduje prostore za
sastanke i sredstva", a nudi i prostor za razne kurseve obuke.
Misija OEBSa "obavezala se da pomogne Kosovu na putu ka
demokratiji, podrskom politickim partijama, gradjanskom drustva koje je
umnogome predstavljeno putem nevladinih organizacija, kao i pruzanjem
podrske razvoju nezavisnih medija", dodaje se u saopstenju.
JAKSIC:BICEMO PARTNERI
KOSOVSKA MITROVICA, 5. jula 2001. (Beta) Jedan od lidera Srba
sa
severa Kosova Marko Jaksic rekao je danas da ce kosovski Srbi "biti
dobri
saradnici i pozitivni politicki partneri Nebojsi Covicu ukoliko se on
bude
zalagao za kantonizaciju ili dva entiteta".
Jaksic je, medjutim, ocenio da se posle odluke Vlade Srbije da
za
svog predstavnika na Kosovu imenuje Nebojsu Covica "stice utisak da
kadrovsku politiku vodi" generalni sekretar NATO Dzordz
Robertson. "Odluka o imenovanju Nebojse Covica za predsednika
koordinacionog tela na Kosovu "doneta je sa nezgodnih pozicija jer je
pre
tri dana Dzordz Robertson upravo to predlozio. To je vlada prihvatila pa
se
stice utisak da nam Robertson vodi kadrovsku politiku", rekao je Jaksic
agenciji Beta.
Potpredsednik Demokratske stranke Srbije (DS) je, takodje,
rekao i
da ta odluka nije doneta u konsultaciji sa predsednistvom Savezne vlade,
niti ima podrsku predsednistva DOSa.
SR JUGOSLAVIJA-HASKI TRIBUNAL
KOSTUNICA:MILOSEVICU SE MOGLO SUDITI U ZEMLJI
BEOGRAD, 5. jula 2001. (Beta) Jugoslovenski predsednik Vojislav
Kostsunica izjavio je da je sve sto se dogadjalo u vezi sa izrucenjem
bivseg jugoslovenskog predsendika Slobodana Milosevica Haskom tribunlu
uzdrmalo federalnu drzavu, ali da se ne moze reci kako je "Jugoslavija
danas manja nego ranije". "Uprkos uskogrudosti i sebicnosti
vlastodrzaca,
razlicitim uticajima spolja i iznutra koji bi da drzavu razbiju, ona
jednostavno ima tu otpornost", rekao je Kostunica u intervjuu najnovijem
broju nedeljnika "Vreme".
Kostunica je ostro kritikovao Haski tribunal, ocenivsi da on
"nije
medjunarodni iako se tako zove". "On je prakticno sud odredjenih
sila i
odredjenih interesa, vise americki nego medjunarodni", rekao je on.
Kostunica smatra da bi saradnja sa Tribunalom "mogla biti laksa
da
smo od pocetka doneli valjane pravne okvire" i da je bilo spremnosti da
se
dodje do zakona "koji bi zastitio prava i dostojanstvo drzave i
pojedinca".
""Bojim se ... da smo, postavivsi sebi lazni izbor izmedju
nastojanja da SRJ ne bude izolovana, i da ne nestane u bukvalnom smislu
te
reci, i nastojanja da sacuvamo nacionalno i drzavno dostojanstvo,
srljali
sve vise u pravcu u kome nismo mogli da uticemo na dogadjaje", rekao je
on.
Kostunica smatra da je bilo moguce organizovati sudjenje
Milosevicu u zemlji, i to bez zakona o saradnji sa Tribunalom, a na
osnovu
postojeceg krivicnog zakonodavstva. Time bi, kako je naveo, bio izbegnut
presedan da "budemo jedina drzava koja je svog predsednika izrucila sudu
van zemlje".
"Vreme ce pokazati koliko je u svemu tome bilo obicne
neodgovornosti, spoljnih uticaja, a koliko obecanja datih unapred koja
su,
po svemu sudeci, u jednom trenutku morala da se ispune", rekao je
on. "Nema razlike u DOS kada je rec o potrebi saradnje sa
medjunarodnom zajednicom... Ali, to vracanje u svet, u deo sveta u kome
vazi nacelo vladavine prava i pravne drzave, ne moze se izvesti krsenjem
sopstvenih nacela i pravde drzave", rekao je on.
"Ne spadam u one koji misle da se saradnja (sa Tribunalom) moze
svesti na sve osim izrucenja. Ali, pokretanjem procesa u nasoj zemlji
taj
bolan postupak izrucenja moze se odloziti, a onda, posto nista nije
vecito
i sve se menja, pa i sam sud, dobiti ponesto u vremenu", rekao je
jugoslovenski predsendik. "Mislim da smo 28. juna na jedan ili
drugi
nacin bili u prilici da kombinujemo nesto sto je pragmatizam sa nekim
moralnim obzirima. Ali, u vise navrata do sad potcenili smo ili doveli u
pitanje moralne obzire, kao i suverenost i dostojanstvo drzave. To se
dogodilo i 28. juna. Verujem da se jos moze uspostaviti ravnoteza
izmedju
tog pragmatizma, realizma, ako hocete i moralizma, mada to nekima zvuci
kao
nesto sto treba ismevati", rekao je Kostunica u intervjuu "Vremenu'.
GRUBAC: UREDBA O SARADNJI S HAGOM I DALJE NA SNAZI
BEOGRAD, 5. jula 2001. (Beta) Uredba Savezne vlade o saradnji
sa
Haskim tribunalom i dalje je na snazi, izjavio je savezni ministar
pravde
Momcilo Grubac.
"SRJ moze da saradjuje s Tribunalom na osnovu odredaba Uredbe
sve
dok Savezni ustavni sud ne oceni da ovaj akt koji je donela Savezna
vlada
nije u saglasnosti s Ustavom, a to se jos nije dogodilo", rekao je
Grubac u
intervjuu za sutrasnji "Blic".
Prema tvrdnjama jugoslovenskog ministra pravde, Savezni ustavni
sud je 28. juna "suspendovao akt koji i ne postoji".
"Savezni ustavni sud je doneo 'resenje o obustavi izvrsenja
naloga
saveznog ministra pravde za izrucenje okrivljenih lica donetog na osnovu
Uredbe o postupku saradnje sa Medjunarodnim krivicnim tribunalom i
radnje
drugih drzavnih organa preduzetih radi izvrsenja tog naloga'", rekao je
Grubac.
Po njegovim recima, nalog pomenut u resenju Saveznog ustavnog
suda
ne postoji, niti je savezni ministar ovlascen da izdaje takve naloge.
"Savezno ministarstvo pravde je zahteve upucene SRJ od strane
Tribunala samo prosledilo nadleznim republickim organima koji ih
izvrsavaju
po odredjenoj proceduri", kazao je Grubac.
Prosledjivanje, po recima jugoslovenskog ministra, nije akt
kojim
se nesto odlucuje ili potvrdjuje, vec "prosto dostavljanje onoga sto je
nasoj drzavi stiglo iz inostranstva".
"Prema tome, ono sto je cinilo Savezno ministarstvo pravde ne
moze
se obustaviti ne samo zbog toga sto je duznost ovog ministarstva da
takve
akte prosledjuje, vec sto je i u vreme donosenja odluke Saveznog
ustavnog
suda to dostavljanje vec bilo izvrseno", ocenio je on.
Savezni ustavni sud nije obustavio "sustinski akt koji
postoji",
odnosno zahtev Tribunala za izrucenje, kaze Grubac, ocenjujuci da je
"sudijama bilo jasno da ne mogu staviti van snage zahtev Tribunala, jer
je
to akt koji ima medjunarodni pravni karakter".
Prema Grubacevim recima, Savezni usavni sud je Saveznoj vladi u
sredu dostavio zahteve i inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti
osporene Uredbe, koja ima rok od 15 dana da se o njima izjasni.
REPUBLIKA CRNA GORA
DJUKANOVIC RAZGOVARAO S MONTGOMERIJEM
PODGORICA, Jul 6 ( Srna) - Predsjednik Crne Gore Milo
Djukanovic razgovarao je u cetvrtak u Podgorici sa ambasadorom SAD u
Beogradu Vilijamom Montgomerijem o aktuelnim politickim kretanjima u
Crnoj
Gori kao i o planiranim aktivnostima nakon formiranja nove Vlade Crne
Gore,
navodi se u saopstenju iz Kabineta predsednika Crne Gore. Djukanovic je
izjavio da ce Vlada, kao i drugi drzavni organi, prevashodno biti
posvecena
iniciranju i vodjenju unutrasnjeg dijaloga, daljem jacanju reformskih
procesa, kao i resavanje ekonomskih i socijalnih problema. "U tim
aktivnostima posebno mjesto imace nastavak dijaloga sa Srbijom, u cilju
pronalazenja zajednickog rjesenja medjusobnih odnosa", rekao je
Djukanovic.
"Crna Gora moze da racuna na dalju americku pomoc za svoje ekonomske i
demokratske reforme", napomenuo je Montgomeri, prenosi Srna.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
