RADIOAKTIVNI BIC "MILOSRDNOG ANDJELA"
Nasa zemlja Srbija postala je neobicno privlacna, narocito Kosovo i
Metohija.
Dolaze ljudi iz belog sveta, sve sami, nazovi, velikodostojnici,
briznici, prijatelji.
Neki dolaze, a neki odlaze, sto helikopterima, avionima ili u drvenim
sanducima.
Ovi prvi izricu lepe reci, klimaju glavama, obecavaju novac, boljitak, a
oni
drugi - cute za sva vremena, samo cekaju da ih spuste u raku negde u
rodnoj grudi.
Toliko o retkim strancima - namernicima. A o onima kojih ima na desetine
Hiljada, koju rec vise.
To su "trupasi" - pripadaju vojskama zastitnika "demokratije", nosilaca
"dobra".
Iako su "trupasi", cak pod zastavom Ujedinjenih nacija, trude se sve da
cine samo
da ne "trupkaju", jer ne daj Boze, moze da se digne prasina i to
radioaktivna.
Jadni oni gaze na vrhovima prstiju kao balerine i osvrcu se i levo i
desno, citajuci
cudne table pobodene u zemlju sa znacima radioaktivnosti, jer one u
vazduhu jos
nisu istaknute. Ali, ne brinite, bice i njih kada dodje leto, mozda sa
nekom
reklamom za koka-kolu, obaveznom radioaktivnom "znackicom" i natpisom:
"Ne disi kada vetar duva!" Tim "trupasima-balerinama" dovlaci se voda i
hrana
iz njihovih zemalja, a oni se na Kosovu, na nasoj zemlji, ponasaju kao
vanzemaljci.
Sto je najgore, i sve cineci to sto rekosmo, nisu sigurni da li ce se
kuci vratiti sa
stitom ili na njemu.
A sta je sa onima ciji broj iznosi stotine hiljada, "domorocima" za
NATO ratnike?
Sta ce biti sa Srbima, Albancima i njihovim drugim sunarodnicima koji
su poput
stoletnih stabala vezani za kosovsko tlo i odatle nigde ne mogu otici,
ako ni zbog
ceg drugog ono zbog praha predaka koji im tu leze. Oni nemaju mogucnosti
da vodu
i hranu pribavljaju iz daleka - njima je sudbina dodelila da tu ostave
svoje manje ili
vise radioaktivne kosti.
Kakva sudbina ceka njihovu decu i dalje potomke? Tesko je odgovoriti na
ovo pitanje,
jer postojece znanje kaze da ce se posledice radioaktivnog zracenja
prenositi s
generacije na generaciju, mozda do nekog 7-10 kolena. Osim ako coveku u
pomoc ne pritekne geneticko inzenjerstvo. Zato se moramo upitati da li
smo ovu nesrecu mogli
izbeci, ili bar umanjiti. A, ako to nismo mogli ranije da ucinimo, sta
nam valja sada
ciniti?
Rusi su prvi upotrebili municiju sa osiromasenim uranijumom u
Avganistanu. Zatim je zapadna alijansa, na celu sa Amerikom, u
stravicnoj meri zasula Irak avionskom i
tenkovskom tanadi iste vrste. A onda je dosao rat u Bosni i Hercegovini
i, konacno,
NATO agresija prema Jugoslaviji.
Zalivski rat je predstavljao najozbiljnije upozorenje celom svetu do kog
stepena su Amerika
i njeni saveznici spremni da pomere granicu zla. To mi Srbi nismo
shvatili i zato smo
pretrpeli teske zrtve u ratu u BiH. Posledice zracenja sada mozemo da
iskazemo brojem
nasih novih krstova po grobljima. Po zavrsetku tog rata prim. Dr
Bogdan Jamedzija, predsednik Udruzenja izbeglih Srba iz BiH, je sa timom
saradnika oformio optuznicu protiv pocinilaca zlodela upotrebe ove
municije na teritoriji BiH, ali je tadasnji politicki vrh Srbije (iz
jos neobelodanjenog razloga) sprecio da se ova optuznica podnese Haskom
sudu.
Prof.dr Danilo Soldatovic, toksikolog, i ja smo pravovremeno cinili sve
sto je bilo u nasoj moci da pokusamo da pomognemo nevoljnicima iz BiH
koji su udahnuli aerosolove osiromasenog uranijuma, ali je to od strane
bivse vlasti iz Srbije i/ili iz Republike Srpske
bilo onemoguceno. Rat se priblizavao Jugoslaviji, iz dana u dan on je
postajao sve izvesniji.
U tom jos uvek mirnom vremenu Institut Vinca je rasipao milione dolara
na akcelerator teskih jona, tzv. Tesla instalaciju, a nije nabavljao
neophodnu opremu za merenja nuklearnih
zracenja. Slicno se desavalo i sa ostalim ustanovama. A od neke pomoci
nama,
prof. Soldatovicu i meni za razvoj postupka lecenja - ni govora.
Dolazi do rata. Nato u 78 dana l999. godine pored ogromne kolicine
klasicnog eksploziva, koristi oko 11 tona osiromasenog uranijuma u vidu
avionske tanadi. U toku rata profesori D.Soldatovic, I.Anicin i ja pred
strucnjacima Vojno medicinske akademije u Beogradu (VMA) izlazemo nase
ideje u vezi lecenja ljudi koji su bili zapahnuti aerosolima
osiromasenog uranijuma od strane NATO-ov "milosrdnog andjela". Molimo da
VMA
preko Sanitetske uprave Vojske Jugoslavije od Trece armije dobije
uzorke urina ratnika
koji su bili u blizini ciljeva gadjanih uranijumskom municijom.
Rat se zavrsava, prolaze meseci, godina, godina i po - u VMA kompletni
muk! Kao da mi uopste ne postojimo, kao da se nikada nismo ni sreli, ni
o necem dogovorili.
U medjuvremenu ni bivsoj vlasti se ne zuri. Ona tek pred same izbore, u
avgustu 2000. godine, sastavlja i stampa jednu knjizicu - dokument na 32
strane. Fini papir, mnogo kolor slika - sve slozeno kao materijal za
turisticki sajam. Naslov: "Cinjenice o posledicama
koriscenja osiromasenog uranijuma u NATO agresiji protiv SR
Jugoslavije".
Nedugo zatim u stranim mediima su se mogli naci prvi izvestaji o smrti
vojnika KFOR-a
koji su na tlo Kosova stigli po svrsetku rata. Oni umiru, a nasi, koji
su "pobedili", su zivi, zdravi i veseli. Barem tako VMA saopstava. Kao
da nije bilo Zalivskog rata i rata u BiH
iz kojih smo mnogo naucili o ucinku osiromasenog uranijuma. Dani teku.
U novi
milenijum ulazimo sa crnom slikom stanja na Kosovu. U NATO zemljama
zvona
zvone na uzbunu, reaguju javnost, mediji, politicari...
I nasi se trude da uhvate korak. Ali ko, i kako? U stampi citamo jednu
stvar, na radiu cujemo drugu, a na televiziji: "med i mleko". Strucnjaci
su, navodno, sve premerili, verujte na rec, kao onda kada se desila
cernobiljska katastrofa. Stanje je svuda normalno! Medjutim, niko ne
moze da objasni zbog cega samo strani vojnici umiru.
Nasi "tragaoci" pronadju po koje uranijumsko tane ili fragment koji
zraci, a na koji Gajgerov
detektor "pisti", i to bas samo na mestima koja je NATO ucrtao u mapama
kao svoje nekadasnje mete. Nijedno drugo polje, osim mesta oko TV
repetitora u blizini Vranja i poluostrva Lustice, gde su se
uranijumska zrnad u velikom broju okom mogla videti, nije otkriveno!
Sve je to obicna farsa za nas koji smo se godinama bavili merenjem
zracenja.
I oni znaju da se na ovaj nacin, "setnjom po terenu", ne mogu otkriti
aerosolovi osiromasenog uranijuma. Tako, da nije po neko uranijumsko
zrno zaostalo ili da nema NATO karata tesko bi se ista otkrilo. Cak i
sa oznacenog mesta prikupljeni uzorci tla predstavljaju problem za
malobrojni tim koji ne raspolaze potrebnom mernom tehnikom. A na
kakvim bi se mukama tek nasli kada bi morali da razlikuju osiromaseni od
prirodnog uranijuma u urinu coveka! Zato oni rade ono sto mogu, ono sto
im preostaje.
Na drugoj strani, u VMA, snimaju opste stanje zdravlja potencijalno
ugrozenih vojnika
i staresina, po principu: "Zini!..Kazi: a,a,a... " Ili su oni mozda
radili i nesto drugo o cemu
nisu obavestavali javnost, a da mi to nismo znali. Nesto na
mikrobioloskom planu, ili na nekom drugom. Sve se svodi na vec vidjeno.
Pored brojnih ozracenih lica, opet nece biti drugih dokaza za optuzbu
pocinitelja zlocina osim krstova. A krstovi se ne mogu nositi u Hag.
O nasem Bozicu kao grom iz vedra neba preko Intreneta stizu vesti da su
u osiromasenom uranijumu pronadjeni tragovi uranijuma-236 I
plutonijuma-239! Tako se radjaju novi termini: "cisti osiromaseni
uranijum" i "prljavi osiromaseni uranijum"!
Crno postaje jos crnje. A nove lazi NATO pripadnika o tom "crnjem" -
su najcrnje.
Prljavi osiromaseni uranijum, za razliku od svog cistog sabrata (koga
samo u SAD ima oko
500.000 tona!) je uranijum koji je dobijen preradom isluzenog visoko
radioaktivnog
nuklearnog goriva. Amerikanci imaju drugu pricu o tim posast izotopima.
Oni su, navodno,
rezultat nekih gresaka u fabrickoj proizvodnji! Tu bi pricu mogli da
prodaju rimskom papi,
a ne meni i mojim kolegama nuklearnim fizicarima. Ko bi mogao da im
poveruje da nisu
znali za prisustvo ovih "necistoca" u koriscenoj municiji. Zato se kao
najvaznije namece pitanje: zbog cega su Amerikanci, pored obilja
"cistog", posegli za "prljavim osiromasenim uranijumom"? Da li je to bio
novi eksperiment na ljudima?
Posle ove vesti vise nisam mogao da cekam na reakciju VMA, vec sam u
saglasnosti sa
prof. dr Danilom Soldatovicem pokusao da preko prijatelja i kolega iz
sveta putem Interneta dodjem do laboratorije koja ce nam omoguciti da
nasu metodu lecenja obolelih od "radijacionog sindroma" (zalivskog, BiH
i jugoslovenskog rata) proverimo na stranim bolesnicima koji su, bilo
na ratistu u Iraku ili na radnicima koji su radili na preradi
nuklearnog goriva u nekoj fabrici i u svoj organizam uneli osiromaseni
uranijum, ili cak plutonijum, neptunijum ili americijum. Odgovor iz
Kanade stigao je za samo nekoliko
dana! Glasio je: "Izvrsicemo za Vas potrebna merenja na nasem masenom
spektrometru"!
Bio sam presrecan, verujuci da ce to uciniti. Mislio sam da to nece biti
zato sto nas vole,
jer zasto bi nas tada i oni napali, vec prvenstveno zbog toga sto i sami
susrecu sa kontaminacijama radioaktivnoscu. One predstavljaju goruce
probleme sadasnjosti, a u neposrednoj buducnosti, kada dodje do
dekomisioniranje nuklearnih centrala, bice jos
mnogo gore. Sada , na primer, samo radnici postrojenja za preradu
nuklearnih gorivnih elemenata iz Paduha, Kentaki, SAD, na ime ostete
zdravlja (usled prekoracenja dopustenih
koncentracija radioaktivnih elemenata u telu) traze od vlade SAD sumu od
10 milijarde dolara!
Verovao sam da u pruzanju ruke ima i izvesne kolegijalnosti i naucnicke
znatizelje.
Medjutim, gorko sam se prevario. Posto sam objasnio ciljeve naseg rada,
od kolege sa reaktora McMaster Univerziteta u Hamiltonu, Kanada, (na
kome sam pre mnogo godina
i ja radio) na vise mojih e-mail poruka nisam dobio nikakav odgovor.
Ocigledno, odnekud je stigla zabrana ne samo za rad na tom problemu, vec
i za korespondenciju samnom. Istina
nije smela da izadje na videlo, jer bi ona povukla basnoslovna placanja
zrtvama Zalivskog
rata - Amerikanaca, Britanaca, Kanadjana i drugih clanova alijanse.
Predstavnici NATO zemalja nastavljaju sa lazima, kojima su se sluzili i
ranije. Setimo se
da je glavnokomandujuci snaga zapadne alijanse u Zalivskom ratu general
Svarckopf
izjavio da nije znao da je u ratu koji je on vodio protiv Iraka
koriscena radioaktivna
municija! U slucaju BiH NATO je priznao upotrebu osiromasenog uranijuma
tek posle nekoliko godina! A do sada se sa tog podrucja, gde su
iskljucivo gadjane srpske mete,
moglo sakupiti na stotine radioaktivnih zrna za svetsku izlozbu "metala
bescasca" - osiromasenog uranijuma. Isto se ponovilo i u agresiji NATO
prema Jugoslaviji. Americki general Cak Vald (Chuck Wald) je tek 3. maja
1999. godine priznao da NATO koristi tanad sa osiromasenim uranijumom.
Najnovija od brojnih NATO obmana je lansirana neposredno posle njihovog
priznavanja
da su i u bivsoj BiH upotrebljavali osiromaseni uranijum. Prema njoj ,
su Srbi kao protiavionsku municiju koristili rasprskavajucu tanad od
osiromasenog uranijuma! Tako ispada da su Srbi bombardovali sami sebe, i
to radioaktivnim materijalom! Jedna u nizu njihovih neistina. Medjutim,
lazima se ne moze spreciti razboljevanje i umiranje ljudi. Samo u
Velikoj Britaniji od l991. godine do danas je od sindroma Zalivskog rata
umrlo vise od 500, a razbolelo se preko 5.000 ljudi. U SAD ove cifre su
mnogo vece, ali ih oni vesto kriju.
Dr Asaf Durakovic, bivsi profesor nuklearne medicine na Dzordztaun
Univezitetu, Vasington, morao je zbog pretnji zivotu da napusti SAD jer
je iznosio dokaze o povezanosti pojava sindroma Zalivskog rata, bolesti
od koje su oboleli americki veterani, i njihovog izlaganja osiromasenom
uranijumu.
Skorasnji nalazi govore da u vise od 40 procenata slucajeva radijacionu
bolest prati
infektivna bolest ciji je uzrocnik mikoplasma. To je mikroorganizam
blizak i bakterijama i virusima. Sicusan je i slican virusu HIV-a! Od
njega se razlikuje po tome sto mu nedostaje jedan funkcionalni deo.
Americki istrazivac dr G. Nicolson je ovo oboljenje pronasao kod
kriminologa, lica koja su dolazila u kontakt sa zatvorenicima teksaskih
zatvora. Prema Nikolsonu, na tim zatvorenicima su izvodjenji in vivo
eksperimenti sa vakcinama koje su dovele do ovog oboljenja. To se
oboljenje i dalje siri medju ljudima. Ali je vazno saznanje da je ono
postojalo jos pre Zalivskog rata! Sve nam to govori da se ne treba
igrati ni zracenjem, ni bioloskim agensima, a pogotovu ne njima u
kombinaciji, kada moze doci do nezeljenih
zdruzenih dejstava.
U postojecoj situaciji kod nas pod hitno treba organizovati nezavisnu
nacionalnu laboratoriju,
koja ce raspolagati vrhunskom naucnom opremom, u kojoj nece biti mesta
za istrazivace kojima vlast moze da naredi sta smeju, a sta ne smeju da
mere, i koje rezultate mogu da saopstavaju a koje ne. Moramo prekinuti
sa pokoravanjem strucnjaka vlastima i njenim interesima, jer je pravo
na zivot i istinu prece od svih drugih prava. Ako ne budemo tako cinili,
pored misaonog i moralnog zagadjenja, ostavicemo potomstvu u nasledje i
zlokobnu radioaktivnost. A bolje nam je da budemo i goli i bosi nego
radioaktivni.
Prof. dr Vladimir Ajdacic
.
ANTRFILE
1
Laura Flanders je u casopisu "The Nation" od 7.
Marta 1994. godine iznela podatak da je u americkoj drzavi
Misisipi sprovedena temeljna pretraga na 251 porodici veterana
Zalivskog rata. Od njihove dece zacete i rodjene po zavrsetku rata,
zaprepascujucuh 67% je obolelo od teskih genetskih ostecenja i bolesti -
ona nemaju oci ili usi, imaju probleme sa disanjem, inficiranom krvi,
spojene prste, nedostaje im stitasta zljezda i drugo.
ANTRFILE
2
Aprila 1995. godine, pred upotrebu municije sa osiromasenim uranijumom u
bivsoj BiH, francuski general Galoa izjavio je u "Le Monde
Diplomatique": "Ako mi opremimo ove tenkove tom vrstom municije, to ce
znaciti da je hemijsko-nuklearni rat dopustiv". Zar je iko posle uzasnih
strahota ucinjenih u Zalivskom ratu, mogao poverovati da ce SAD i NATO
poslusati poruku cestitog francuskog generala.
.
ANTRFILE 3
Iz svoje "Enciklopedije lazi" visoki predstavnik
NATO snaga izjavio je da osiromaseni uranijum nije radioaktivan i da
nije stetan po zdravlje ljudi! Ako je to zaista tako, zasto pripadnicima
KFOR-a na Kosovu dopremaju vodu i hranu iz drugih zemalja, zasto ne
koriste onu kosovsku "posoljenu" radioaktivnoscu.
Pomenuti "znalac" zasluzuje orden "Kosovskog bozura sa osiromasenim
uranijumom". Da ga nosi sve do svoje crne rake.
.
ANTRFILE 4
Rasturanjem 11 tona osiromasenog uranijuma po
Jugoslaviji NATO je pokazao svoje pravo lice. Lazno spasavanje albanskog
zivlja od "humanitarne katastrofe" svelo se na izazivanje velike
nesrece. Albanci ce postati dugotrajne zrtve NATO agresije. Oni imaju
veliki natalitet - radjaju mnogo dece. A deca su najosetljivija na
jonizujuca zracenja. Tako Albanci mogu ocekivati znacajan porast
oboljevanja njihove dece od leukemije i raka. Medjutim, sada tamo nema
srpskih lekara da ih lece, kao sto su to cinili ranije.
PS. Tekst pisan 10. marta 2002. godine
Prof.Dr.Vlada Ajdacic
