|
O svrt na komentar ambasadora
SRJ u Otavi Perisica-Blicu
Pise: Sava Vidanovic Ocena ambasadora SRJ u Kanadi Miodraga Perisica o politickoj
situaciji u zemlji zasluzuzna je paznje. Kako i sam rece iz daleka se bolje
vidi, sagledao je uzroke i posledice neuspeha vladajucepartije kojoj i sam
pripada. Dao je i ocenu Srba dijaspore u Kanadi konstatacijom: "da pored nasledjenih krupnih
deficita u odnosima nase zemlje i Kanade, u svim oblastima - od ekonomije do
kulture, postoji velika srpska zajednica, koja se jos nije socijalno razvila i
integrisala u kanadsko drustvo, i nije izgradilo mrezu uticaja na kanadske
politicke ustanove." Drugim recima da je srpska zajednica krivac
za nastali politicki deficit u Kanadi. Srpska zajednica nema mandat za
diplomatsku misiju., da obavlja poslove zvanicnih predstavnika Jugoslavije.
Konstatacija da se srpska zajednica nije integrisala u kanadsko drustvo ne
stoji. Srbi su se naprotiv integrisali u ovdasnji zivot u odnosu na mnoge
etnicke grupacije zatvorenog tipa poput geto kvartova, karakteristicnog za
Kineze Grke i Talijane. Zivot geta karakterise sredinu postojbine
etnosa sa svim pratecim atributima neophodnim za zivot. Jednom recju drzava u
drzavi. Srbi su prepoznatljivi najcesce u okviru centara
,crkvenoskolskih opstina i udruzenja. Potpuno su prilagodjeni sredini u
kojoj zive. Koncentracija srpskog zivlja po gradovima je relativno mala u odnosu
na Jevreje Talijane, Grke, Poljake , Ukraince i druge nacionalnosti koji
su mnogo ranije naselili Kanadu iz cijih redova su plasiranii
predstavnici u najvise politickie vrhove, upravo do parlamenta.Njihov
uticaj i politicko delovanje je vidno. Iz srpske intelektualne
sredine plasirano je dosta strucnjaka, lekara inzinjera, arhitekata, ekonomista,
biznismena koji zauzimaju zavidne polozaje ali bez politickih ambicija da
slede ostale etnose do najvisih politickih vrhova. Mozda ce se kod druge i
trece generacije nasih iseljenika u buducnosti politicka slika izmeniti,
ali za sada je preuranjeno o tome govoriti. Nneki buduci Perisic u
ulozi ambasadora moci da da drugojaciju ocenu o nasoj zajednici.
Mozda je ambasador Perisic trebao iz
daleka da posmatra srpsku dijasporu Kanade i bolje sagleda njene probleme
i da u tom pogledu doprinese ostvarenju zeljenih ciljeva.
Odnos matice i dijaspore bar do sada nikada nije bio korektan.
Dijaspora je bila tu samo kada je trebala pomoc. U normalnim uslovima u vecini
slucajeva na dijasporu se gledalo kao na anti drzavni, politicki nepodoban
elemenat. To su ostatci proslosti koji proisticu iz pojma politicke imigracije,
razlicite politicke pripadnosti, regrutovane od strane zapada za borbu
protiv komunizma.
Odnos snaga i slika politicke imigracije poprima nesto
drugojaciji ,slabiji anti drzavni ton ,nakon sezdesetih godina sa talasom
nove ekonomske imigracije. Medjutim svi pokusaji da se prevazidju te
razlike, dodje do nacionalnog pomirenja do danas su bezuspesni. Ni jedna
dosadasnja Vlada Jugoslavije nije pridavala nikakve vaznosti ,da se
pozabavi pitanjem dijaspore i iznadje resenja za prevazilazenje
suprotnosti. Naprotiv i dalje su se pravile razlike, produbljivale deobe i
politicke pripadnosti. Sa svoje strane politicka imigracija je isticala svoje
zasluge da je njima predodredjeno da jedino pod nihovom kapom i ideologijom moze
doci do nacionalnog pomirenja i ujedinjenja svih Srba. Novi talas imigracije
nezainteresovan za ideologiju politicke imigracije, stvara svoje organizacije i
udruzenja izmedju kojih nema nista zajednickog. Te razlike su uocljive i
danas. Zajednicke akcije osim u masovnim demonstracijama protiv NATO
bombardovanja do danas nisu ostvarene. NATO agresija na Jugoslaviju
prividno je izbrisala sve politicke razlike. Za vreme 89- to dnevne
agresije zajednicki se istupalo. Organizovane su zajednicke demonstracije svih
postojecih organizacija i udruzenja srpskih iseljenika u Kanadi. Politicki se
delovalo na organe i ustanove Kanade. Zavrsetkom agresije NATO, kao mehur
rasprstelo se to jedinstvo kao da nikada nije ni postojalo. Nastale su
osude jednih ili drugih, iznalazeni krivci medju samim Srbima, opravdavala
ili osudjivana agresija , teror i ratni zlocini, nezakonite isporuke
srpskih branioca Hagu, opravdavala politika zapada.
Postojeca vlada pod geslom demokratije sprovodi politiku
zapada na celu sa Amerikom. Demokratska Vlada Srbije i Jugoslavije karakterise
se kao marionetska vlada koja uspesno sprovodi kolonizaciju Srbije
i rasturanje Jugoslavije.To su antisrpski interesi protiv kojih izrazava
neslaganje ne samo ogromna vecina srpske dijaspore, vec i Srbi u
samoj Srbiji. U takvim uslovima nemoguce je demokratsko delovanje ne
samo u zemlji vec i otezan rad nasoj diplomatiji i predstavnicima ambasada u
inostranstvu.
Dekretom postavljanja saveta dijaspore uz pomoc nasih
ambasadora u inostranstvu, umesto okupljanja Srba, produbljen je vec
postojeci razdor.Tome treba dodati i nepromisljen politicki potez ambasadora
Perisica, koji se prosle godine javno izvinio politickoj imigraciji za nepravdu
koju su im naneli predhodni rezimi.To je zaista jedan veliki politicki kiks,
kojim se Perisic opredelio za saradnju sa malobrojnom veoma proredjenom
preostalom politickom imigracijom, zatvorivsi sebi vrata saradnje sa
mnogobrojnom imigracijom novijeg porekla.
Najveci promasaj je u nepoznavanju problema dijaspore i
nacinima za prevazilazenje tih razlika. Ambasador Perisic
konstantuje boljku srpske dijaspore, ali ne i recepturu za njeno
ozdravljenje.
Uspesni biznismeni i strucnjaci, koji bi u mnogome mogli
da doprinesu nasoj zemlji ignorisani su od postojeceg rezima u zemlji. Vlada
nije iznasla modus kako da privuce uspesne imigrante i omogucic im da svoje
dragoceno iskustvo prenesu tamo gde je najpotrebnije. Tome svakako treba dodati
politicku nesigurnost i rizik priliva kapitala i investiranje naseg
etnosa.
Gospodin Perisic, za razliku od predhodnika deluje pod
najpovoljnijim uslovima , u uslovima kada ne fijucu hladni diplomatski
vetrovi. Deluje u vreme kada je Kanada uspostavila diplomatske odnose sa
Jugoslavijom. To znaci da daleko uspesnije moze delovati kod kanadskih vlasti u
ostvarivanju prava nasih iseljenika. Prvenstveno kada je rec o potpisivanju
socijalne i radne Konvencije izmedju Jugoslavije i Kanade. To pitanje kao
prioritet diplomatskog delovanja postavljano je skoro svakom dosadasnjem
ambasadoru od strane iseljenika. Niko do sada se nije ozbiljno upustio u tu
problematiku. Potpisivanje medjusobne konvencije izmedju Jugoslavije i Kanade
donelo bi milijarde prihoda Jugoslaviji od potencijalnih povratnika, koji bi
svoje penzije mogli da primaju u Jugoslaviji u devzama.
Kombinovani radni staz u Kanadi sa stazom u Jugoslaviji omogucio
bi komotniji zivot povratnicima, kojima bi pored toga biolo obezbedjeno i
zdravstveno osiguranje.
Drugo pitanje koje bi bilo u interesu dijaspore i jedan
od zadataka ambasadora Perisica je uspostavljanje kulturnih veza sa dijasporom.
Rec je pre svega o Satelitskom programu za inostransvo koji vec postoji u Evropi
ali ne i Kanadi i SAD. Do sankcija TV Srbije je prenosila
sestocasovni dnevni program, kojim je omogucen pristan kontakt i
protok obostranih informacija. U doba normalnog delovanja , kada nema vise
sankcija, otsutnost drzavnog TV programa za inostranstvo je zaista
neopravdan.
Trece. Prisutnost JAT-a na relaciji Beograd- Kanada i
Beograd SAD je od velike ekonomske koristi za Srbiju, a samim tim velika
olaksica za nase iseljenike direktnim letovima. Prema poslednjim
informacijama postoje mogucnosti da se JAT vrati na kanadsko trziste. Najavljena
diplomatska poseta ministra inostranih poslova Svilanovica, mozda ce pokrenuti
jos neka korisna pitanja To su samo neka od prioritetnih pitanja nase
diplomatije koja bi pod hitno trebala da se uzmu u
razmatranje.
NEISPUNJENA OCEKIVANJA GRADJANA
Gradjani Srbije su mnogo ocekivali od nove Vlade posle promene
takozvane Buldozer revolucije 5. oktobra 2000. godine. Tu ambasador Perisic
zasluzuje poene, prilikom uocavanja nesposobnosti nove DOS Vlade da se
orijentise na resavanje osnovnih zadataka na sprovodjenju demokratije u Srbiji i
stvaranje boljitka srpskom narodu. Umesto svega toga nastavljena je borba
za odrzanje i ucvrscivanje na vlasti politikom nepromenjenog opozicionog
delovanja. Prestiz je bio da se DOS koalicija ustolici na najodgovornija
mesta u vladi, zadovolje svi lideri stranaka Koalicije.Jedinstven je slucaj u
parlamentarnom zivotu Srbije sa rekordnim brojem potpredsednika
Vlade.
Glomazna koalicija DOS od 18 partija na
samom pocetku pokazala je rivalstvo i pucanje po savovima. Sve prognoze su bile
da ce Koalicija , kao vestacka tvorevina biti kratkog veka.Politicki
oportunizam unutar DOS-a doveo je do izdvajanja DSS. Razdor izmedju
Kostunice i Djindjica doveo je cak do istupanja DSS iz Vlade
Srbije.
Dok Kostunica stoji na stanovistu da se mora postovati
Savezni Ustav, Djindjic daje prioritet Republickom Zakonodavstvu i ne samo da
gazi Ustavne odredbe vec nezakonitim delovanjem stvara krizu Vlade i
nezadovpljstvo kod naroda, ciji je izlaz jedini u izborima, koje Djindjic uporno
odbija i ako je u predizbornoj kampanji obecao da se nova demokratska
Vlada Srbije mora potvrditi na izborima nakon 6. meseci.
Sva obecanja su pala u vodu pa i prevremeni izbori, koji se po
Djindjicu mogu odrzati tek 2004. godine. To je ta najslabija karika u lancu o
kojoj ambasador Perisic govori koliko je DOS jak da bi na prvim vanrednim
izborima ona pukla. To je samo potvrda demokratskog delovanja DOS i njene
nepopularnosti. DOS bez DSS i nosioca zajednicke liste imena Kostunice nebi
nikada osvojila vlast. Ceo zapad je igrao na kartu Kostunice. Svaki drugi
predsednik stranke Koalicije DOS, bio je neozbiljan
protivnik Milosevicu.Djindjic je to znao. Zeljan vlasti uporno je podrivao
autoritet Kostunice , da postane prvi covek i despotski vladar Srbije, u
cemu je i uspeo. Postao je pokorni sluga zapada i jedina licnost na
koju zapad racuna
.
Na unutrasnjem planu cvrsto drzi vlast u svoje ruke i nastoji
po svaku cenu da odrzi vecinu u parlamentu. Na racun Srbije i stetu srpskog
naroda, pod pretnjom koalicije vojvodjanskih Madjara i nezgodnog Canka da ce
istupiti iz vlade u koliko Djindjic ne progura takozvani zakon
omnibus kojim se Vojvodini daju odresene ruke zakonskog delovanja van okvira
Srbije. Djindjic je zrtvovao srpske interese , progurao "omnibus" i time sacuvao
Vladu da se ne raspadne. Da zakon nebi prosao vlada bi pala i novi izbori bi
bili neizbezni. Djindjic vrlo dobro zna svoj rejting i popularnost u narodu
da nebi bio u mogucnosti da zadrzi sadasnju stolicu predsednika Vlade. Kao
vlastoljubac ne zeli nikakav rizik koji bi ugrozio njegovo mesto i vecinu u
Parlamentu Srbije. Njegovi licni interesi su iznad interesa nacije. Dokle ce
tako moci zavisi od samih srba i njihovog strpljenja.
DA LI JE MEDJUNARODNA ZAJEDNICA UTICALA NA STANJE U NASOJ
ZEMLJI?
Medjunarodna zajednica nije racunala na neozbiljnu i
razjedinjenu opoziciju sve dotle dok je Milosevic kao kljucni covek bio
potreban zapadu. Milosevic je bio kljucni covek u resenju srpskog pitanja preko
Drine.Uz blagoslov Patrijarha i Karadzica Milosevic se prihvatio
nezahvalne uloge potpisnika Dajtonskog sporazuma o resenju
podele Bosne i Hercegovine i srpskog pitanja, gde se po prvi put priznaje srpska
drzava pod imenom Republika Srpska.Osim tog imena Dajtonski sporazum ima dosta
negativnosti i nedorecenosti na stetu Srba. No to je posebna tema koja zasluzuje
paznje.
Tek nakon Dajtona, kada je po zapadu reseno pitanje Bosne,
paznja zapada se usredsredjuje na Kosovo i Metohiju na cijem putu je glavna
prepreka bio Milosevic. Njega je trebalo likvidirati i onda ce biti sve lakse.
Zapad nije racunao na nemocnu opoziciju. Okrenuo se najosetljivijem
oprobanom nacinu da deluje preko etnickih grupacija u borbi
protiv Milosevica. Najmnogobrojniji etnos na Kosmetu - Albanci bili su
glavno oruzje protiv Milosevica i njgovog rezima. Albanci su sistematski
pripremani, obucavani, naoruzavani za teroristicke akcije protiv vojske ,
policije i civilnog stanovnistva u stvaranju cistog albanskog etnosa na Kosmetu,
ciji je krajnji cilj nezavisno Kosovo. Zapad je dobro znao da ce Milosevic
braniti svim sredstvima kolevku srpske postojbine. Kada sankcije nisu urodile
plodom, zapad je pored politickih pristupa na Jugoslaviju preko
NATO zapoceo dotle nevidjeni obracun sa neposlusnim Srbima
takozvanom humanitarnom intervencijom. Kada ni to nije bilo efikasno nakon
agresije koja je trajala 89 dana, pristupilo se poslednjim metodama. Tada je
bila u opciji opozicija koja je trebala da ostvari cilj rusenja rezima, ono sto
nije postignuto sankcijama i oruzanom agresijom.
U akciji komuniciranja, kako rece Perisic ucestvovale su sve
opozicione stranke izuzev DSS i Vojislava Kostunice, koji nije imao
kvalitet sistematske komunikacije sa zapadom. Sta Perisic podrazumeva pod
kvalitetom sistematske komunikacije nije objasnio. Nije tesko zakljuciti da se
radi o kolaboraciji DOS-a sa zapadom uz velika finansiska sredstva kojim treba
srusiti Milosevica kada do sada ni jedna preduzeta akcija zapada nije donela
zeljena iscekivanja.
Kostunica i njegova partija DSS je jedina bila koja je
osudjivala oruzane postupke zapada u obracunu sa Milosevicem. Jednom recju
nije javno prodao sebe na nacin kojim su to ucinili Dosovci. To je
taj kvalitet nekomuniciranja koji se pripisuje Kostunici, za razliku od
ostalih politickih partija.
U ocima zapada jedni su ostali pouzdani poslusni a drugi ne. U
novoj politickoj eliti od samog pocetka nije bilo usaglasenih stavova, niti
zajednickog politickog delovanja.
Sam zapad je doprineo tome, sto je i pored izrazenih
nacionalistickih pogleda, namerno ili ne, je ipak pala da jedino Vojislav
Kostunica, kao nekompromitovana licnost postane protukandidat u
izbornoj trci sa Milosevicem. Smisljena propaganda zapada uz veliku materijalnu
pomoc, koja se ceni na milijarde dolara urodila je plodom. I ako ni jedan
kandidat u duelu Milosevic -Kostunica nije osvojio potrebnu izbornu vecinu,
i umesto ponovnih izbora 5. oktobra u takozvanoj buldozer revoluciji Milosevic
je bio prinudjen da preda vlast novoj "demokratskoj Vladi" .
Koliko je ta nova elita uspela da sacuva svoje demokratsko
obelezje najbolje govori slika stanja u Srbiji i Jugoslaviji nakon vladavine od
godine ipo dana. Unistena privreda dovedena do kolapsa, rasprodaja imovine,
zatvaranje fabrika, velika besposlica, socijalna beda, ugrozen zivotni standard
gradjana, kolonizacija zemlje. To je delo i trenutna slika demokratske
vlasti Srbije i Jugoslavije.
STA BI TREBALO PREDUZETI DA SE PREVAZIDJE DANASNJA
SITUACIJA?
Neuspeh delovanja nove "demokratske vlade" pripisuje se
nasledju predhodnog rezima. Glavni krivci su po obicajuMilosevic i njegov
rezim. Perisic u svojim zakljuccima ide i nesto dalje. Tvrdi da je Milosevic
doveo zemlju do gradjanskog rata, sistematskim plackanjem drzave i naroda. Ako
se uporedi stanje odnosa za vreme Milosevica i danas,svi dosadasnji pokazatelji
i istrazivanja beleze ogromne razlike koje demantuju Perisiceve navode.
Privredna i ekonomska sadasnja situacija u zemlji, poreska politika,
nelikvidnost privrede, bankrotstva, besposlica, opao standard gradjana,
nezadovoljstvo i socijalna beda, u uslovima kada ne postoje sankcije,
recito govore o daleko prihvatljivijoj politickoj i ekonomskoj situaciji u
doba Milosevica nego u uslovima "demokratskog" delovanja nove Vlade. Privredni
kriminal ,placke gradjana i nepodnosljiva poreska politika i kao kruna svega
toga, reforme po receptu zapada neosporno dovode zemlju do kolapsa i vazalnog
odnosa kao krajnjeg cilja zapada. To su gospodine Perisicu istoriske epohalne
greske i osiromasenje drzave i naroda, zbog cega neko treba da snosi
odgovornost.
Umesto razumne potpuno nove politike privredjivanja, nova
vlast se opredelila za donacije i milostinju zapada, ne racunajuci da
milostinja uslovljena porazavajucim politickim posledicama deluje katastrofalno
po srpski narod. Izostao je strateski dogovor i planiranje boljeg sutra. Izostao
je model politickog delovanja za dobrobit drustva i opsteg napredka u
ocuvanju nezavisne ekonomso jake drzave. Vasa ocena o greskama pogresne
politike je sasvim na mestu. Videli ste iz daljine bolje nego da ste na licu
mesta.
Jedini izlaz iz zatecenog stanja, dok nije jos prekasno,
resenje lezi u prevremenim izborima na kojima ce narod izabrati vladu
koja nece biti marionetska kao sadasnja, koja ce povesti srpski narod u
prosperitet i bolje sutra. Za to postoje svi uslovi kadrovski i prirodnii. Samo
treba zapeti pljunuti u sake i prionuti poslu domacinskim pristupomnijem.
Shvatiti da se hleb bez motike ne jede . Milostinju zameniti postenim
radom kao jedinim garantom bolje sutrasnjice.
KAKO OCENJUJETE NOVU DRZAVNU ZAJEDNICU SRBIJE I CRNE
GORE
Na ovo poslednje pitanje ovog intervjua, smatram da je
nova drzavna zajednica, neodrziva vestacka tvorevina osudjena na
propast pre nego zazivi. Dubokog sam ubedjenja da vecina srpskog naroda kako u
dijaspori tako i Srbiji deli moje misljenje. Ne treba trpeti nikakve ucene
i prisiljavati nekoga na bracnu zajednicu. Razvod sto pre to bolje.
Srbija ima mogucnosti da samostalno deluje i gradi svoj zivot onako kako
ume. Dosta je bilo prosipanje truda i vlastitog znoja na nekakvim
milostinjama i pomoci nezahvalnih. Srbija je platila najvecu cenu u sve
tri Jugoslavije. Vreme je da pocne da misli o sebi i svojoj
buducnosti.
Inicijativa za
prikupljanje potpisa za referendum u Srbiji o izjasnjavanju o novoj drzavnoj
zajednici, je dosla u pravi cas i treba je podrzati.
Sava Vidanovic
|
Title: Message
