|
NIN, 2705, 31.oktobar,
2002.
Nalovna tema:
Nisam ira�ki
pla�enik
Ovde je palo
dosta neeksplodiranih krstare�ih raketa. Mi smo mogli raznim zemljama to
da prodamo. Mo�da smo i prodavali. Ali mnogo takvih netaknutih raketa palo
je i u Iraku, jer je tamo neuporedivo vi�e ispaljeno, tako da nije tajna
�ta sadr�i krstare�a raketa, kakav joj je mehanizam, kakvo joj je
punjenje. Ono �to je mnogo vi�e problemati�no i zbog
�ega na�a zemlja u enormnim koli�inama gubi me�unarodni ugled, to je �to
je na�a vlast ameri�kim tajnim slu�bama stavila na raspolaganje apsolutno
svu dokumentaciju i o poslovima koje su na�e firme imale u Iraku u
poslednjih 20-30 godina, u izgradnji podzemnih skloni�ta, u izgradnji
raznih objekata infrastrukture, ko zna �ega sve
Kona�no je utvr�eno da je u Bagdad
iz Srbije stigla jedna srpska sablja, koju je Sadam Husein primio "sa
velikim ponosom jer je simbol herojstva srpskog naroda". Zatim je lideru
radikala poklonio arapski ma� iz svoje li�ne kolekcije. Cinici bi u akciju
naoru�avanja Iraka mogli da uklju�e i nekoliko gusala, koje bi mogle da
odigraju zna�ajnu ulogu u odbrambenom ratu. U ostalim akcijama
naoru�avanja �e�elj nije
u�estvovao.
Da li ste vi ira�ki pla�enik?
-
Ne, ja nisam ni�iji pla�enik, a u slu�bi sam svog naroda i otad�bine. Ja
sam prijatelj Sadama Huseina i celog ira�kog naroda i ira�ke dr�ave.
Iskreni
prijatelj.
Neki mediji, me�utim, pi�u da ste vi navodno dobili proviziju ! od
trgovine oru�jem i tako zaradili sedam miliona
dolara?
- Ja na to odgovaram -
nije sedam miliona nego sedam stotina miliona. Sve su to gluposti. I oni
koji su ih lansirali nisu u zabludi, nego su svesni da lansiraju la� i
�ele da izazovu neki efekat. Oni misle da �e mene tako blamirati u srpskom
javnom mnjenju. Ne�e uspeti, jer ovde svi znaju da sam ja prijatelj Sadama
Huseina. Zatim, ovde svi znaju da se ja nikada nisam bavio nikakvim
biznisom. Jedino sam se bavio trgovinom knjigama, i to isklju�ivo svojim
knjigama.
Mogu li na�i stru�njaci da naprave krstare�e
rakete?
- Da su na�i stru�njaci
mogli to da naprave, napravili bi i ovde. A ovde je palo dosta
neeksplodiranih krstare�ih raketa. Mi smo mogli raznim zemljama to da
prodamo. Mo�da smo i prodavali. Ali mnogo takvih netaknutih ! raketa palo
je i u Iraku, jer je tamo neuporedivo vi�e ispaljeno, tako da nije tajna
�ta sadr�i krstare�a raketa, kakav joj je mehanizam, kakvo joj je
punjenje.
Ono
�to je mnogo vi�e problemati�no i zbog �ega na�a zemlja u enormnim
koli�inama gubi me�unarodni ugled, to je �to je na�a vlast ameri�kim
tajnim slu�bama stavila na raspolaganje apsolutno svu dokumentaciju i o
poslovima koje su na�e firme imale u Iraku u poslednjih 20-30 godina, u
izgradnji podzemnih skloni�ta, u izgradnji raznih objekata infrastrukture,
ko zna �ega sve.
Odakle vam ta informacija?
- To
sam saznao iz poverljivih izvora. To pouzdano mogu da vam ka�em.
A da li je ta�na informacija da je SDPR pomagao va�u predsedni�ku
kampanju?
- Nije nikad. Samo
jednom sreo sam se sa Jovanom �ekovi�em. To je bilo kad ga je saslu�avao
Anketni odbor Savezne skup�tine. Ja sam u izve�taju Anketnog odbora samo
naveo da bi trebalo dobro razmotriti poslovanje "Jugoimporta-SDPR ". Mi
nismo mogli da na�emo povezanost tog preduze�a sa motivima za ubistvo
Pavla Bulatovi�a.
U tom svedo�enju pred Anketnim odborom, �ekovi� je izrazio �elju da se sa
vama naknadno vidi i da porazgovara.
- Jeste, ali nisam bio
zainteresovan i nije nikad do�lo do tog susreta. On nam je i dostavio
gomilu nekih dokumenata sa oznakom strogo poverljivo, koje je spremio i
dostavio Anketnom odboru, ali mi smo to pogledali, zadu�io sam Igora
Mirovi�a da to detaljno pogleda i ni�ta interesantno nije prona�ao u tome.
On je verovatno unapred ne�! to spremao o�ekuju�i da �e ga nekad neko
napasti, pa da ima neki materijal kojim bi se branio.
Rekli ste da ste vi li�ni prijatelj gospodina Sadama Huseina. Kako ste
uspostavili to prijateljstvo?
- Pa
to je po�elo postepeno. Mi smo ranije imali nekih predrasuda u pogledu
Iraka, i ja to moram otvoreno priznati, krajem osamdesetih i po�etkom
devedesetih godina.
Koliko se se�am, uo�i Zalivskog rata ponudili ste "bra�i Amerikancima"
pomo� u borbi protiv "ira�ke
gamadi".
- Nismo mi to ponudili.
Znate kako je to bilo - Aleksandar Stefanovi�, sada�nji poslanik Bati�eve
stranke, sa celom Liberalnom strankom iz Valjeva, a to je zna�ilo nekoliko
�lanova, pristupio je Srpskom �etni�kom pokretu. I on je na svoju ruku, ne
konsultuju�i se sa mnom, odr�ao u Valjevu konferenciju za �tampu i najavio
da �e grupa �etni�kih dobrovoljaca da se stavi na raspolaganje
Amerikancima. I najavio da �e to podneti ameri�koj ambasadi. Znate, u
jednom trenutku je raspolo�enje bilo takvo da ja to nisam mogao energi�no
stopirati, zaustaviti bez rascepa u Srpskom �etni�kom pokretu. To nije
moglo da se uradi. Ja sam tu bio prisutan samo da bi se spre�io neki
incident. Nisam hteo uop�te da ulazim u ameri�ku ambasadu. Ulazili su
Aleksandar Stefanovi� i �elimir Markovi�. Obojica su posle �to izba�eni,
�to napustili Srpsku radikalnu stranku. To je bilo 1990. godine.
Da li su vam Ira�ani zamerali na
tome?
- Ne, nikada nisu zamerali.
Oni sve to znaju. Me�utim, kad se ta! j rat desio, dolazi do menjanja
na�eg stava. Mi smo onda po�eli da osu�ujemo tu ameri�ku agresiju, da
osu�ujemo civilne �rtve. I stalna bombardovanja posle agresije, kad su se
Ira�ani ve� povukli iz Kuvajta. Onda smo saznali neke stvari - zapravo da
je Kuvajt bio sastavni deo Iraka, da je Kuvajt otet Iraku,
itd.
Koliko puta ste bili u Iraku?
-
Tri puta.
Pro�le godine ste sreli
Sadama Huseina i s njim razgovarali dva
sata?
- Tad sam bio na �elu
delegacije u zvani�noj poseti Iraku, a dva puta sam i�ao na Bagdadsku
konferenciju, ali su mnogi drugi �lanovi Srpske radikalne stranke putovali
u Irak - Maja Gojkovi� nekoliko puta, Bo�idar Vu�urevi�, dr Paja
Mom�ilov.
Kakav je utisak ostavio Sadam
Husein?
- Ostavio je utisak veoma
obrazovanog, inteligentnog, sposobnog i spokojnog �oveka. Mene je plenila
neverovatna mirno�a kojom je on prosto isijavao, neverovatna psihofizi�ka
stabilnost, koja uvek
imponuje.
Da li biste mu vi ne�to zamerili kao politi�aru, recimo nedostatak
demokratije, gu�enje politi�kih protivnika, kr�enje ljudskih
prava?
- Sadam Husein ne gu�i
politi�ke protivnike. On samo strane �pijune progoni i ja mislim da je to
i te kako opravdano. U Iraku postoji vi�e politi�kih partija. Ja sam se
iznenadio. Mislio sam da je tamo na delu isklju�ivo jednopartijski sistem,
ali sam sreo profesore univerziteta, �lanove Komunisti�ke par! tije, a vi
znate da je u pro�losti BAAS partija �esto bila u obra�unu sa
Komunisti�kom partijom, zatim Kurdistanska partija, i jo� nekoliko manjih
partija. Oni su ve� vi�e od jedne decenije u uslovima opsadnog stanja. U
uslovima opsadnog stanja va�e neka druga pravila.
Da li vama, kao �oveku koji je, ipak, robijao zbog kritika komunisti�kog,
autoritativnog sistema, smeta �to je na referendumu glasalo sto odsto i
svih sto odsto za Sadama Huseina?
- Mi moramo prvo pogledati neke civilizacijske razlike izme�u Evrope i
arapskog sveta, Afrike, Azije, itd. Ne mogu se strani modeli ve�ta�ki
nakalemiti bilo kom narodu i dr�avi, a da ne izazovu neke stravi�ne
posledice. Kad biste taj sistem koji se razvijao u Evropi nekoliko vekova
ili koji se razvija u Americi vi�e od dvesta godina, poku�ali sad ve�ta�ki
da nakalemite Kin! i, Kina bi se na�la u haosu. Bilo bi opasno da bilo
kojoj arapskoj zemlji poku�ate da ve�ta�ki nakalemite demokratiju. Samo je
Liban poku�ao to do kraja da sprovede i na�ao se u haosu gra�anskog rata.
Koje osobine, poteze biste vi, recimo, kad biste postali predsednik
Srbije, preuzeli od Sadama
Huseina?
- Pitanje nije dovoljno
jasno. Znate, on je izrazita politi�ka li�nost, sa mnogim specifi�nim
osobinama koje upe�atljivo deluju, a ja sebe smatram izra�enom politi�kom
li�no��u, tako�e sa nekim specifi�nim osobinama. Nisam �ovek koji je
spreman da kopira bilo �ije uzore, bilo �ije modele.
Ne biste organizovali referendume?
- Ne. Ja nikada nisam bio pristalica referenduma u Srbi! ji, jer kod nas u
Srbiji je te�ko kontrolisati i parlamentarne i predsedni�ke izbore, a
kamoli
referendume.
Vrlo �esto kritikujete sada�nju vlast, da je pod kontrolom Zapada, stranih
obave�tajnih slu�bi. Kakva je razlika izme�u va�e saradnje, recimo, sa
Irakom, Kinom ili Belorusijom, i saradnje koju je imala opozicija sa
zapadnim zemljama?
- Na�a saradnja
je prijateljske prirode, saradnja ravnopravnih partnera, saradnja partnera
koji se dr�e principa apsolutne samostalnosti svake politi�ke partije i
neme�anja u unutra�nje
poslove.
Da li vas neka od tih zemalja mo�da
finansira?
- Ne, apsolutno
nikada.
A druge partije, SPS, JUL?
-
Koliko ja znam, ne, ali postoji odre�ena blagonaklonost u sklapanju
poslova. Ja sam pro�li put vodio dva na�a biznismena, poslanika Srpske
radikalne stranke - Lazara Marjanskog, koji je direktor velike
zrenjaninske firme "Naftagas monta�a", akcionarsko dru�tvo, koja je ranije
imala velike poslove u Iraku. I u izgledu je, ako ne bude rata, da ta
firma sad sklopi posao vredan sto miliona dolara. Vodio sam Miroljuba
Veljkovi�a, na�eg narodnog poslanika iz Vrnja�ke Banje. On je veliki i
proizvo�a� i trgovac hranom. On ve� ima velike aran�mane za izvoz hrane u
Irak.
Tu se stranka ne ugra�uje ni
na koji na�in, ali na izvestan na�in mo�e da ima koristi. U vreme
predizborne kampanje Miroljub Veljkovi� je kupio 1 800 knjiga Srpske
radikalne stranke preko svoje firme i te knjige podelio besplatno, a
stranka je od tog novca �tampala nekoliko brojeva "! Velike Srbije".
Kako komentari�ete spekulacije da �ete uskoro biti optu�eni pred
Me�unarodnim sudom u Hagu?
- Te
spekulacije traju ve� deset godina.
Sad su ne�to u�estalije.
- U
septembru su bile u�estale, pa su u�estale pro�le godine, pa sam ih
obustavio tra�enjem holandske vize, i tako dalje. Kad je po�ela
predsedni�ka predizborna kampanja, tako�e su bile u�estale. Pa kad su me
vratili sa administrativne granice Kosova i Metohije, tad su malo stali,
jer da su hteli da me uhapse, tu je bilo najjednostavnije da me uhapse.
Mislite da me ne bi uhapsili na moskovskom aerodromu da imaju bilo kakvih
elemenata i da postoji bilo
�ta?
Ukoliko budete optu�eni, da li i dalje ostajete pri tome da biste sami
oti�li?
- Da. Ja sam kroz toliko
�ivotnih isku�enja pro�ao da je to za mene veliki izazov. Iskreno zavidim Milo�evi�u �to mu se pru�ila ta istorijska
�ansa. Jer, posle sto-dvesta godina bi�e sasvim svejedno kako je ko od nas
umro, zaboravi�e se i ko su bili predsednici Srbije i predsednici vlade i
ministri, ali ovo su�enje koje su njemu priredili - la�irano, la�no,
konstruisano, ono �e u slede�ih hiljadu godina pleniti pa�nju pravnika. Ja
mu zbog toga zavidim.
Kad
imam vremena da gledam to su�enje, ja samo razmi�ljam �ta bih ja u toj
situaciji jo� dodatno
uradio.
Je l' biste bili bolji od
Milo�evi�a?
- Ne znam da li bih
bio bolji. On o�igledno raspola�e ogromnom koli�inom podataka. Ja bih
mo�da to nekom humoristi�kom, vrcavom atmosferom za�inio, pa bi drugi
prosu�ivali �ta je bilo interesantnije. S aspekta prava, najva�nije je
imati argumente, a s aspekta javnosti, duhovita dosko�ica vam je nekada
va�nija od stotinu jakih argumenata.
Mo�ete li da zamislite situaciju u kojoj bi va� sada�nji prijatelj Sadam
Husein tako�e mogao da se na�e pred nekim me�unarodnim
sudom?
- U to ne verujem, a
o�igledno Amerikanci i o tome razmi�ljaju. Oni bi svim svojim protivnicima
sudili. Ali to nema veze sa pravom. Nijedan ozbiljan pravnik to ne mo�e da
podr�i.
BATI� BA�EVI! 2; |
