PODSEĆANJE
Pregaoci primorskih Srba
Uvek su uspešno radili u teškim uslovima
Nacionalni rad Primorskih Srba odvijao se preko prosvetnih i privrednih društava. Godine 1897. osnovano je "Srpsko bratstvo" u Splitu. Za predsednika je izabran dr Ignjat Bakotić. Srpsko bratstvo se trudilo da celokupni javni život Srba na primorju koncentriše u jedinstvenoj organizaciji i na političkoj osnovi. Austrijske vlasti su "Srpsko bratstvo" zabranile 1899. g. Na skupštini u Kninu 20/21. oktobra 1901. g. osnovano je novo prosvetno-privredno društvo "Srpska zora".
Pravila udruženja usvojila je skupština održana u Dubrovniku 9. maja 1902. g. Predsednik društva bio je Mateja Šarić, apotekar iz Dubrovnika. Osnivanju "Srpske zore" najvišeje doprineo Antun Fabris, urednik "Dubrovnika". Rad Srpske zore bio je usmeren na podizanje privrede i prosvete primorskih Srba osnivanjem prosvetnih ustanova (škola i biblioteka), stipendiranjem učenika, izdavanjem poučnih knjiga i listova,osnivanjem zemljoradničkih zadruga i štedionica. U osnivanju štedionica 1902....) pomoć je pružila Srpska banka iz Zagreba. Prva "Srpska zemljoradnička zadruga" na Primorju osnovan aje 1902. g. u Boki Kotorskoj u selu Kamenarima.
Centar u Dubrovniku
Na inicijativu Srpske zore osnovan je 1905.g. "Savez srpskih privrednih zadruga na Primorju" sa sedištem u Dubrovniku. Najveće zasluge za osnovanje zadruga stekli su dr Rudolf Sardelić, Matej Šarić i Luko Markiz Bona. Da bi se omogućilo finansiranje zadruga u Dubrovniku je osnovana 1909. g. "Centralna kasa srpskih privrednih zadruga na primorju".
Srpska centralna banka za Primorje osnovana je 1913. g. u Dubrovniku sa osnovnim kapitalom od pola miliona kruna. Osnivači bili su Savez srpskih privrednih zadruga na Primorju, srpske kreditne zadruge i štedionice u Zadru, Dubrovniku, Kotoru, Budvi, Herceg-Novom, Risnu, Kninu, Kistanjama, Skradinu i "Srpska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu" iz Sarajeva. Banka je preuzela aktivu i pasivu Centralne kase koja je prestala sa radom.
Do pojave Srpske zore obrazovanje srpske inteligencije odvijalo se u Srpskoj zakladnoj moreplovskoj školi u Srbinama kod Herceg Novog, Srpskoj pravoslavnoj bogosloviji u Zadru i Djevojačkom institutu na Cetinju. Najveći deo prihoda Srpske zore išao je na stipendiranje učenika u učenica u Muškoj učiteljskoj školi u Zadru i Ženskoj učiteljskoj školi u Dubrovniku.
Mnogo dobrovoljaca
Mnogi od tih pitomaca otišli su kao dobrovoljci u srpsku vojsku. Seoska deca su preko "Privrednika" iz Zagreba slata na izučavanje zanata. Od 1905. g. izlazio je kalendar "Srpska zora" a od 1907. g. list "Srpska zora". U prosvetnom radu Srpska zora je sarađivala sa Maticom srpskom u Dubrovniku i Dobrotvornim zadrugama Srpkinja u Dubrovniku, Kninu, Zadru... Kod svake zemljoradničke zadruge osnivane su Zadružne knjižice, a u gradovima Narodne knjižnice. Biblioteke su redovno dobijale listove "Privrednik" i "Srpska zora". Srpska zora je besplatno delila bukvare sa čitankama za kurseve opismenjavanja.
Na Primorju su kao prva gimnastička i trezvenjačka društva osnovani 1907. g. "Dušan Silni" u Dubrovniku i "Srpski Soko" u Risnu. Srpska sokolska župa na Primorju osnovana je 1911. g. U Župu su ušla društva iz Knina, Dubrovnika, Kotora, Risna, Herceg Novog, Đenovića, Bijele, Budve i Paštrovića. Za starostu Župe izabran je Mirko Komnenović, član Srpske zore i Saveza srpskih privrednih zadruga na Primorju.
U teškim prilikama i sa vrlo skromnim sredstvima nacionalni pregaoci su takozvanim "sitnim radom" uspeli da pokrenu, okupe i povedu predstavnike svih društvenih slojeva u borbu za ujedinjenje i oslobođenje.
Saša Nedeljković, Beograd,
Član Prosvetnog odbora Sokolskog
saveza, Beograd
