| Nedelja 26. oktobar 2003. |
Broj 32318 VEK PRVI |
|
IZA KULISA: VLAST IZMEĐU HAGA I DOMAĆE JAVNOSTI Nejasna granica saradnje sa TribunalomZašto javnost nije
pripremljena za nove optužnice protiv generala vojske i policije
Možda su za to imali prilika i ranije, ali ovih dana je vlast u Srbiji sasvim sigurno u potpunosti mogla da oseti šta znači biti između čekića i nakovnja. Predstavnici vladajuće koalicije našli su se između Haškog tribunala i javnosti Srbije. Kome su još šta obećavali može da se spekuliše, ali su svojim potencijalnim biračima govorili da više neće biti tajnih, što znači iznenadnih i iznenađujućih optužnica protiv građana Srbije, da više neće biti pozivanja na komandnu odgovornost, pa i da neće biti nikakvih optužnica do kraja godine. Kao da su i lično bili duboko uvereni u to – toliko sada iskazuju svoju "zatečenost" obelodanjivanjem "kosovske" optužnice protiv četvorice generala. Samo, ne treba zaboraviti da je Karla del Ponte uručila pomenuti papir Goranu Svilanoviću još početkom meseca, pa ako ništa drugo, sadašnja burna reakcija članova vlade i vladajuće koalicije deluje prilično "namešteno". A ako se još prihvati tvrdnja zvaničnika Tribunala u Hagu da su vlasti u Beogradu bile upoznate sa pokretanjem istrage protiv Pavkovića, Lazarevića, Lukića i Đorđevića još pre šest meseci, i da je praksa ovog suda, inače, da sve vlasti u regionu odmah budu upoznate sa pokretanjem istrage protiv određenih pojedinaca, ne može se izbeći utisak da se ovdašnja vladajuća elita ne snalazi baš najbolje u balansiranju između ovih svakako neugodnih međunarodnih obaveza i potrebe obezbeđivanja što veće podrške javnosti u Srbiji. Signali i gafovi Ako su, dakle, znali šta se sprema visokim oficirima vojske i policije, zašto nisu pokušali da pripreme javnost za to (jer, to i jeste osnovni razlog zašto haško tužilaštvo upozorava lokalne vlasti da su neke istrage pokrenute), zašto su dozvolili da Sreten Lukić, na primer, dočeka optužnicu na položaju načelnika Resora javne bezbednosti? Da li je reč o pokušaju zaštite "svojih ljudi" ili su u pitanju zaista viši državni interesi? Za Džejmsa Lajona, direktora uticajne Međunarodne krizne grupe za Srbiju i Crnu Goru, ovo su sasvim mogući uzroci "neadekvatnog" ponašanja Beograda spram Tribunala u Hagu. Iz širokog dijapazona reakcija članica DOS-a, koje se kreću od tvrdnji o neumitnosti bezuslovne saradnje sa Hagom, do krajnje revoltiranosti neprekidnim zahtevima za "srpskim glavama", jasno je da čak ni među partnerima u koaliciji na vlasti nema saglasnosti o načinu i granicama saradnje sa Sudom za ratne zločine u Hagu. Ali, jasno je i to da neki sada mnogo više vode računa o mišljenju i osećanjima potencijalnih birača prema ovoj obavezi Republike Srbije i državne zajednice. Za mnoge su to glavni uzroci njihove "nesinhronizovanosti" i čestih gafova pred međunarodnom zajednicom. Jedan od takvih "gafova" je zadržavanje na visokim položajima funkcionera iz vremena Slobodana Miloševića. Lajon ističe da su ti ljudi očigledno bili "jaki" i uživali su podršku pojedinih "jakih" političara u novoj vlasti. Jedino je, kaže, Vlastimiru Đorđeviću još pre dve godine bilo sve jasno pa je pobegao iz zemlje. – Bio je jedini dovoljno obazriv i vodio računa o sebi. Drugi su očigledno računali na političku podršku – ocenjuje Lajon. Rečima da je Vlada Srbije odavno dobijala upozorenja sa različitih strana (i od stranih diplomata), pa i signale od MKG, da će ova četvorica generala vojske i policije biti optužena, Lajon daje svoj prilog tvrdnjama da je "pobuna" vlasti protiv "nerazumnih" pritisaka iz Haga, blago rečeno, nerazumljiva. Izjave zvaničnika iz Beograda da su verovali čvrstim obećanjima iz Haga i da su zato sada toliko iznenađeni, na žalost, sada mogu da govore samo o njihovoj naivnosti. Direktor Centra za proučavanje alternativa Milan Nikolić u iznenađenju domaćih političara optužnicama iz Haga vidi mogućnost da je zaista bilo nekog dogovora – možda sa Karlom del Ponte – da neće biti tajnih optužnica i da neće biti dirani ljudi u vrhu vlasti, ali on svakako nije bio na papiru. Račun bez krčmara – To je bio račun bez krčmara. Tužiteljka ima svoju političku agendu, brine o svojoj karijeri, nečiji interesi na Zapadu su prevladali a mi smo slabija strana, koju upravo testiraju koliko je poslušna i spremna za učestvovanje u velikom kolektivitetu kao što je EU – ocenjuje Nikolić i ističe da su na sličnom testu i druge zemlje u okruženju, ali je već po inerciji veći pritisak na Srbe. Različiti pristupi potrebi saradnje sa Haškim tribunalom, čiji su najočigledniji predstavnici bili bivši predsednik SRJ Vojislav Koštunica i pokojni premijer Srbije Zoran Đinđić uticali su, između ostalog, na to što Hag nikada nije bio u potpunosti zadovoljan tom saradnjom i to se vidi iz njegovih izveštaja UN, ukazuje profesor međunarodnog prava i međunarodnih odnosa dr Radoslav Stojanović. Prema njegovim rečima, jedan od najvažnijih razloga za nezadovoljstvo Haga našim odnosom prema Tribunalu može se naći u činjenici da nismo jednodušni u osećanju potrebe da se počinioci zločina kazne. Na primedbu da možda nismo saglasni da li optuženima za ratne zločine treba suditi pred stranim sudom, profesor odgovara da je sud osnovan i da ga moraju poštovati sve članice UN. Koliko je DOS-ova vlast bila vešta u datoj situaciji, da li je mogla bolje da se snađe? Sigurno da jeste, odgovara Milan Nikolić, ali, objašnjava, naši političari nisu vrhunski politički kapaciteti. Malo je kvalitetnih političara, još manje državnika, onih sa vizijom. Pri tom, imaju veliki teret reformi, dokazivanja pred svetom da nismo divljaci sa Balkana... – Svima bi u ovakvoj situaciji bilo vrlo teško i zato imam razumevanja za neke njihove greške. Ali, upravo zato su im potrebni ozbiljni timovi savetnika, koji će im govoriti gde greše, a ne mladi poslušnici. Međutim, loš kvalitet privlači loš kvalitet – odatle i nekvalitetna politička elita i otuda često pogrešni potezi – ocenjuje direktor Centra za proučavanje alternativa Milan Nikolić. Biljana Baković |
