Šta da se radi sa "srpskim belim slonom" u
Vinči
Ples na ivici ponora
| Filip R. Vukajlović | |
 | |
Akceleratorska instalacija "Tesla" (AIT) u Vinči,
čija je osnovna mašina ciklotron Vinsi (sa mogućnošću ubrzavanja protona i
teških jona do energija 60 miliona elektron volti), zagazila je u treću deceniju
gradnje. Već sama ova činjenica dovoljna je bruka za graditelje i sve one koji
tu gradnju podržavaju. Vođe projekta javno priznaju da je do sredine 2000.
godine za AIT potrošeno oko 18 miliona dolara. Oni koji nešto više znaju i prate
šta se dešavalo od početka bliži su cifri od ‘ulupanih’ trideset miliona dolara.
Jedno je sigurno: za dvadesetak miliona dolara moguće je bilo kupiti tri
ciklotrona sličnih performansi kao Vinsi. Rok za izgradnju ovakvih mašina
svetski priznatih proizvođača iznosi dve do tri godine i one, uz dodatna
ulaganja od svega stotinak hiljada dolara, mogu odmah da proizvode radioizotope
i da se koriste za radijaciona istraživanja u biologiji.
U zaključku inostranih "eksperata" od jula 2001. godine, članova Savetodavnog i Programskog komiteta AIT, stoji da su za završetak instalacije potrebne još dve faze od po tri godine i po osam miliona dolara za svaku fazu. Prva faza trebalo bi da obezbedi snop iz ciklotrona. Prema Planu rukovodilaca ovog projekta za prvu fazu bilo bi neophodno 7,21 milion dolara, a za drugu fazu novih osam miliona dolara i dodatne tri godine rada. Ovaj "Plan" imao je u vidu stručno-ekspertski tim Vlade Srbije koji je jula 2001. potpisao mišljenje da će proizvodnja većine izotopa na ciklotronu u Vinči biti potpuno nerentabilna. Stručno-ekspertskom timu je od strane graditelja tada predočen podatak da će za pogon i održavanje instalacije biti potrebno oko šest stotina hiljada dolara godišnje. Međutim, dobro je poznato da je za pogon i održavanje ovakvog ciklotrona (bez izdvajanja sredstava za amortizaciju) neophodno bar 1,5 miliona dolara.
Ja sam Vladi Republike Srbije predočio da je donošenje odluke o produžetku gradnje ove instalacije jednako donošenju odluke o praktičnom uništavanju prirodnih nauka u Srbiji. Prethodnim nepromišljenim bacanjem novca na AIT sve prirodne nauke su se našle na ivici ponora. Potrebna im je pažljiva terapija i svekolika pomoć. Ili možda neko misli da bez prirodnih nauka Srbija može da preživi u ovom veku?
Gornje zaključke zasnivao sam na sledećim činjenicama:
Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj u poslednje dve godine za nabavku eksperimentalne opreme za sve naučne projekte u Srbiji izdvojilo je po oko 1,5 miliona evra godišnje. Za projekat ciklotrona treba izdvajati po 2,5 miliona dolara godišnje u toku sledeće tri godine, a posle toga po četiri miliona dolara godišnje (2,5 za dalju fazu gradnje i još 1,5 za pogon i održavanje mašine koja bi trebalo da radi predviđeni broj sati). Ovome bi, po mom mišljenju, pod pretpostavkom da će ciklotron proraditi, trebalo dodati još najmanje pola miliona dolara za pokrivanje gubitaka u dobijanje (radio)izotopa, jer u svetu nije zabeležena rentabilna proizvodnja (radio)izotopa na ciklotronu lociranom u nekom naučnom institutu. To je ukupno 16 miliona dolara za sledećih šest godina!
Za zemlju veličine i sadašnje ekonomske snage Srbije ciklotronski projekat je očigledno potpuni naučni, tehnološki i ekonomski promašaj. To je tako veliki promašaj, da bi ciklotron u Vinči trebalo zatvoriti čak i da ga neko nekim čudom besplatno dovrši i pusti u pogon. Ne isplati se plaćati pogon i održavanje mašine za ono što se danas na njoj može ‘proizvesti’ na naučnom i tehnološkom planu. Uostalom, mnogo bogatije zemlje zatvaraju takve i mnogo bolje ciklotrone (Kanada, Francuska, Amerika, Rusija ...). I na kraju, o ciklotronu Vinsi da kažem još i to da je on primarno bio zamišljen kao akcelerator za istraživanja u oblasti fizike, a sada od od v.d. direktora Instituta ‘Vinča’ (Danas od 11-12. oktobar) saznajemo jednu novost: "Postrojenje bi trebalo da 85 odsto bude usmereno na zadovoljavanje potreba našeg zdravstva, dok će nešto od svojih proizvoda i izvoziti".
Zar je ovome uopšte potreban komentar!?
Za istovremeno finansiranje AIT u Vinči i prirodnih nauka u Srbiji danas sigurno nema. novca. Mora se izabrati jedno ili drugo. Ukratko, bez hitne suštinske materijalne podrške osnovnim istraživanjima u fizici, hemiji i biologiji, kao i pažljivog plana nabavke eksperimentalne opreme, prirodne nauke u Srbiji će biti definitivno uništene pre kraja ove decenije.
U svom pismu Vladi sredinom prošle godine ja sam predlagao sledeći spas u tadašnjoj situaciji.
Za građevinske objekte AIT, prema podacima ‘graditelja’, bilo je potrošeno 6,67 miliona dolara (gotovo pet miliona dolara više nego što su 1998. godine tražili!). Tako sada postoji dobra laboratorijska infrastruktura. Podignuta zgrada pruža mogućnost za stvaranje odlične eksperimentalne baze za obrazovanje kadrova najviših kvalifikacija za potrebe Beogradskog univerziteta i privrede. Tu bi se mogle skoncentrisati različite savremene analitičke metode važne za osnovna i primenjena istraživanja u fizici, hemiji i biologiji. Tako nešto već godinama postoji u Holandiji, u Amsterdamu (Institut FOM). Prestankom gradnje ciklotrona oslobodilo bi se više od sedam miliona dolara koje bi Vlada mogla da investira u oformljenje tri savremene laboratorije koje bi zadovoljile sve evropske standarde, po jedna za svaku od prirodnih nauka. Kada bi se potom, u sledećem trogodištu, uložilo novih osam ‘ciklotronskih miliona druge faze, mogli bismo da maštamo o tome da ćemo dostići Sloveniju, na primer.
Sve ovo se lako i jednostavno postiže odlukom o konačnom prestanku gradnje ciklotrona i preusmeravanjem traženih sredstava u ono što je našoj zemlji, kao vazduh i voda, preko potrebno - savremeni eksperimentalni uređaji u oblasti prirodnih nauka. Završetkom klasičnog ciklotrona u energetskoj oblasti, koja je za nauku bila interesantna sedamdesetih godina prošlog veka, ništa se ne može dobiti osim novih materijalnih gubitaka. Obustavljanjem gradnje ciklotrona spasiće se i pedesetak mladih ljudi usmeravanja u pravcu marginalnih naučno-tehnoloških istraživanja.
Primena i razvoj modernih analitičkih metoda u oblasti fizike i hemije novih materijala predstavlja neophodan most ka tehnologijama budućnosti. Analitičke metode su posebno važne za male zemlje, odnosno za obrazovanje vrhunskih kadrova potrebnih kako obrazovanju, tako i privredi radi prihvatanja i korišćenja savremenih tehnologija. Jezik tih tehnologija uči se u laboratorijama prirodnih nauka i on će biti neophodan svakoj zemlji za preživljavanje i komunikaciju sa svetom budućnosti.
Problem prioriteta u nauci u Srbiji još uvek niko nije ozbiljno postavio. Zato ja predlažem što hitnije definisanje prioriteta u svim prirodnim naukama i orijentaciju na tzv. ‘butik’ nauku koja jedino danas može da motiviše mlade sposobne ljude. Talentovani mladi prirodnjaci još uvek beže iz naše zemlje glavom bez obzira, a ne bi to činili ako bi im se pružio odgovarajući izazov ovde. Pomenuta istraživanja, pored mladih, mogla bi da privuku i neke od vrhunskih stručnjaka našeg porekla koji rade u inostranstvu da deo svog vremena provedu u solidno opremljenim laboratorijama u Srbiji. Oni bi nam doneli ne samo znanje i iskustvo, već i optimizam i entuzijazam tako preko potreban našim ljudima u naučnim institutima i laboratorijama.
Autor je naučni savetnik INN Vinča
Napomena: Osnovu ovog teksta, osim onog u kurzivu, čini pismo upućeno Vladi Srbije i SANU 30. jula 2002.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
U zaključku inostranih "eksperata" od jula 2001. godine, članova Savetodavnog i Programskog komiteta AIT, stoji da su za završetak instalacije potrebne još dve faze od po tri godine i po osam miliona dolara za svaku fazu. Prva faza trebalo bi da obezbedi snop iz ciklotrona. Prema Planu rukovodilaca ovog projekta za prvu fazu bilo bi neophodno 7,21 milion dolara, a za drugu fazu novih osam miliona dolara i dodatne tri godine rada. Ovaj "Plan" imao je u vidu stručno-ekspertski tim Vlade Srbije koji je jula 2001. potpisao mišljenje da će proizvodnja većine izotopa na ciklotronu u Vinči biti potpuno nerentabilna. Stručno-ekspertskom timu je od strane graditelja tada predočen podatak da će za pogon i održavanje instalacije biti potrebno oko šest stotina hiljada dolara godišnje. Međutim, dobro je poznato da je za pogon i održavanje ovakvog ciklotrona (bez izdvajanja sredstava za amortizaciju) neophodno bar 1,5 miliona dolara.
Ja sam Vladi Republike Srbije predočio da je donošenje odluke o produžetku gradnje ove instalacije jednako donošenju odluke o praktičnom uništavanju prirodnih nauka u Srbiji. Prethodnim nepromišljenim bacanjem novca na AIT sve prirodne nauke su se našle na ivici ponora. Potrebna im je pažljiva terapija i svekolika pomoć. Ili možda neko misli da bez prirodnih nauka Srbija može da preživi u ovom veku?
Gornje zaključke zasnivao sam na sledećim činjenicama:
Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj u poslednje dve godine za nabavku eksperimentalne opreme za sve naučne projekte u Srbiji izdvojilo je po oko 1,5 miliona evra godišnje. Za projekat ciklotrona treba izdvajati po 2,5 miliona dolara godišnje u toku sledeće tri godine, a posle toga po četiri miliona dolara godišnje (2,5 za dalju fazu gradnje i još 1,5 za pogon i održavanje mašine koja bi trebalo da radi predviđeni broj sati). Ovome bi, po mom mišljenju, pod pretpostavkom da će ciklotron proraditi, trebalo dodati još najmanje pola miliona dolara za pokrivanje gubitaka u dobijanje (radio)izotopa, jer u svetu nije zabeležena rentabilna proizvodnja (radio)izotopa na ciklotronu lociranom u nekom naučnom institutu. To je ukupno 16 miliona dolara za sledećih šest godina!
Za zemlju veličine i sadašnje ekonomske snage Srbije ciklotronski projekat je očigledno potpuni naučni, tehnološki i ekonomski promašaj. To je tako veliki promašaj, da bi ciklotron u Vinči trebalo zatvoriti čak i da ga neko nekim čudom besplatno dovrši i pusti u pogon. Ne isplati se plaćati pogon i održavanje mašine za ono što se danas na njoj može ‘proizvesti’ na naučnom i tehnološkom planu. Uostalom, mnogo bogatije zemlje zatvaraju takve i mnogo bolje ciklotrone (Kanada, Francuska, Amerika, Rusija ...). I na kraju, o ciklotronu Vinsi da kažem još i to da je on primarno bio zamišljen kao akcelerator za istraživanja u oblasti fizike, a sada od od v.d. direktora Instituta ‘Vinča’ (Danas od 11-12. oktobar) saznajemo jednu novost: "Postrojenje bi trebalo da 85 odsto bude usmereno na zadovoljavanje potreba našeg zdravstva, dok će nešto od svojih proizvoda i izvoziti".
Zar je ovome uopšte potreban komentar!?
Za istovremeno finansiranje AIT u Vinči i prirodnih nauka u Srbiji danas sigurno nema. novca. Mora se izabrati jedno ili drugo. Ukratko, bez hitne suštinske materijalne podrške osnovnim istraživanjima u fizici, hemiji i biologiji, kao i pažljivog plana nabavke eksperimentalne opreme, prirodne nauke u Srbiji će biti definitivno uništene pre kraja ove decenije.
U svom pismu Vladi sredinom prošle godine ja sam predlagao sledeći spas u tadašnjoj situaciji.
Za građevinske objekte AIT, prema podacima ‘graditelja’, bilo je potrošeno 6,67 miliona dolara (gotovo pet miliona dolara više nego što su 1998. godine tražili!). Tako sada postoji dobra laboratorijska infrastruktura. Podignuta zgrada pruža mogućnost za stvaranje odlične eksperimentalne baze za obrazovanje kadrova najviših kvalifikacija za potrebe Beogradskog univerziteta i privrede. Tu bi se mogle skoncentrisati različite savremene analitičke metode važne za osnovna i primenjena istraživanja u fizici, hemiji i biologiji. Tako nešto već godinama postoji u Holandiji, u Amsterdamu (Institut FOM). Prestankom gradnje ciklotrona oslobodilo bi se više od sedam miliona dolara koje bi Vlada mogla da investira u oformljenje tri savremene laboratorije koje bi zadovoljile sve evropske standarde, po jedna za svaku od prirodnih nauka. Kada bi se potom, u sledećem trogodištu, uložilo novih osam ‘ciklotronskih miliona druge faze, mogli bismo da maštamo o tome da ćemo dostići Sloveniju, na primer.
Sve ovo se lako i jednostavno postiže odlukom o konačnom prestanku gradnje ciklotrona i preusmeravanjem traženih sredstava u ono što je našoj zemlji, kao vazduh i voda, preko potrebno - savremeni eksperimentalni uređaji u oblasti prirodnih nauka. Završetkom klasičnog ciklotrona u energetskoj oblasti, koja je za nauku bila interesantna sedamdesetih godina prošlog veka, ništa se ne može dobiti osim novih materijalnih gubitaka. Obustavljanjem gradnje ciklotrona spasiće se i pedesetak mladih ljudi usmeravanja u pravcu marginalnih naučno-tehnoloških istraživanja.
Primena i razvoj modernih analitičkih metoda u oblasti fizike i hemije novih materijala predstavlja neophodan most ka tehnologijama budućnosti. Analitičke metode su posebno važne za male zemlje, odnosno za obrazovanje vrhunskih kadrova potrebnih kako obrazovanju, tako i privredi radi prihvatanja i korišćenja savremenih tehnologija. Jezik tih tehnologija uči se u laboratorijama prirodnih nauka i on će biti neophodan svakoj zemlji za preživljavanje i komunikaciju sa svetom budućnosti.
Problem prioriteta u nauci u Srbiji još uvek niko nije ozbiljno postavio. Zato ja predlažem što hitnije definisanje prioriteta u svim prirodnim naukama i orijentaciju na tzv. ‘butik’ nauku koja jedino danas može da motiviše mlade sposobne ljude. Talentovani mladi prirodnjaci još uvek beže iz naše zemlje glavom bez obzira, a ne bi to činili ako bi im se pružio odgovarajući izazov ovde. Pomenuta istraživanja, pored mladih, mogla bi da privuku i neke od vrhunskih stručnjaka našeg porekla koji rade u inostranstvu da deo svog vremena provedu u solidno opremljenim laboratorijama u Srbiji. Oni bi nam doneli ne samo znanje i iskustvo, već i optimizam i entuzijazam tako preko potreban našim ljudima u naučnim institutima i laboratorijama.
Autor je naučni savetnik INN Vinča
Napomena: Osnovu ovog teksta, osim onog u kurzivu, čini pismo upućeno Vladi Srbije i SANU 30. jula 2002.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Cenjeni gospodine Uredniče,
U vezi sa intenzivnom polemikom koja se vodi oko sudbine Instituta Vinča i Akceleratorske instalacije Tesla (AIT) u njemu, slobodan sam da istaknem nekoliko važnih činjenica.
Kao odgovorni radiološki fizičar radio sam na Institutu za onkologiju i radiologiju u Beogradu blizu 30 godina, prošao sam stručno usavršavanje organizovano od strane UN i Međunarodne agencije za atomsku energiju iz oblasti primene zračenja visokih energija u radioterapiji i radionuklida u nuklearnoj medicini. Na Institutu sam bio angažovan na uvođenju novih uređaja za zračenje bolesnika (betatron od 42 MeV, jedinica sa kobaltom-60, linearni akcelerator od 10 MeV, katetron i dr.), zatim u oblasti nuklearne medicine (formiranje sistema za renografiju, puštanje u rad skenera itd.). Moji zadaci su bili i planiranje zračenja bolesnika, kao i briga o zaštiti od zračenja u okviru celog Instituta.
Nedavna izjava u Danasu (11-12 oktobra) v.d. direktora Instituta Vinča da će korišćenje AIT u 85 odsto iznosa biti usmereno ka medicini (znači samo 15odsto istraživanjima u ostalim naukama) zahteva komentar.
1) Na početku izgradnje Vinčinog ciklotrona rečeno je da će to biti uređaj važan za fundamentalna istraživanja iz oblasti fizike, a kako je vreme odmicalo i trošena sve veća sredstva tako je sve veći procenat rada pripisivan budućoj primeni u zdravstvu.
2) Za zračenje bolesnika koristili bi se protoni energije do 60 MeV. Ta energija za protonsku terapiju je ograničena na tako male dubine u tkivu da bi bilo celishodno eventualno lečiti zračenjem jedva tridesetak bolesnika na godinu dana za koje je radioterapija osnovno sredstvo, uz cenu od preko 50.000 dolara po bolesniku !!! To čini ovaj pristup potpuno neprihvatljivim, beskrajno skupim za mali zdravstveni dinar u Srbiji. Osim toga, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije već je nabavilo pet linearnih akceleratora najnovije generacije, kao i pet skupocenih kompjuterskih sistema za precizno planiranje zračenja. Sada se vrše pripreme, pristupa se gradnji bunkera za smeštaj tih uređaja i kroz godinu dana svi će oni verovatno proraditi. Ovih pet akceleratora i odgovarajući kompjuterski sistemi koštali su manje od sedam miliona dolara, a biće korišćeni za lečenje nekoliko hiljada bolesnika godišnje. I sa njima će naša radioterapija ostati na donjoj granici opremljenosti.
3) Trenutno stanje u radioterapiji u Srbiji je više nego očajno. Postoje višemesečne liste čekanja bolesnika na zračenje. Tokom dugog čekanja mnogi tumori iz relativno izlečivih stadijuma (prvi i drugi stadijum) prelaze u teže izlečive više stadijume, kod kojih je efekat izlečivosti pri istom utrošku zdravstvenog dinara tri do 10 puta manji. Prema analizama onkoepidemiologa svake godine u Srbiji se pojavi oko 30.000 novih bolesnika sa malignim oboljenjima. Smatra se da će najmanje 20.000 od njih, pre ili posle, dospeti do radioterapije. Mortalitet od malignih oboljenja kod nas je na nivou oko 20.000 godišnje i stalno raste, tako da se može desiti, ukoliko se ne preduzmu preventivne mere, da se on do 2025. godine udvostruči.
4) Kao druga mogućnost primene AIT u medicini pominje se korišćenje radionuklida u nuklearnoj medicini. To se pre svega odnosi na radionuklide beta plus emitere kratkog vremena poluraspada: Kiseonik-14 (T 1/2 = 2 min), Azot-13 (T1/2= 10 min), Ugljenik-11 (T1/2= 20 min) i Fluor-18 (T1/2=112 min). Ti radionuklidi se u nuklearnoj medicini mogu koristiti posle ugradnje u izvesne molekule (npr. glukoze), koji uneti u krvotok čoveka odlaze brzo na mesta povećanog metabolizma, a to su pre svega centri malignih procesa. Kratka vremena poluraspada tih radionuklida zahtevaju da se sve operacije od trenutka njihove proizvodnje do ugradnje u odgovarajuće molekule i primene na bolesnicima obavljaju ekspresno! Oni moraju da se apliciraju na licu mesta. Njihova primena još traži korišćenje tzv. PET kamere (Positron Emmision Tomography). Međutim, mi u Srbiji nemamo nijednu PET kameru, jer su one skupe, cena im je oko milion dolara. Pa, čak, i da imamo pet takvih kamera, dnevno bi moglo da se ispita manje od 50 bolesnika, razume se uz astronomsku cenu po jednom bolesniku.
5) Na drugoj strani, zbog kratkog vremena poluraspada pomenutih radionuklida ne bi bilo celishodno njihovo prenošenje, recimo, u okolne zemlje radi izvoza, jer tu ne bi pomogli ni supersonični avioni koji bi poletali sa aerodroma u Vinči!!! Jedino što je moguće je podići zdravstveni centar i hotel u blizini AIT u Vinči, kao i angažovanje raznih profila stručnjaka koji bi svi radili na licu mesta, u Vinči. U osiromašenoj Srbiji to je moguće samo u mašti, jer Srbija nema snage ni da završi Klinički centar koji je već 20 godina u izgradnji i za kojim vapi celokupno naše zdravstvo. Stanje u oblasti kardiovaskularnih oboljenja je takođe alarmantno - raste broj bolesnika sa hipertenzijom, anginom pektoris, a neki lekovi koji bi znatno pomogli (npr. STATINI) ne mogu da dospeju na listu lekova jer nema dovoljno novaca. Veliki problem zdravstva u Srbiji je i visok mortalitet kod odojčadi. On je višestruko veći nego u razvijenim zemljama. I, uopšte, demografska politika koja se sprovodi kod nas ne daje rezultate. Možda će kroz 50 godina Srbi kao narod biti manjina u Srbiji?
Iznete činjenice su prosto neoborive. U ovako kratkom prikazu spomenute su telegrafskim stilom, a mnoge od njih nisu ni iznete. I sad se postavlja pitanje utroška ogromne sume novca. Spominje se cifra od 30 miliona dolara do sada uloženih u AIT, kao i potreba za dekomisioniranjem Vinčinog velikog nuklearnog reaktora, što bi koštalo preko 15 miliona dolara, te izmeštanje visokoradioaktivnog utrošenog nuklearnog goriva i drugog nuklearnog otpada iz Vinče itd.
U takvoj situaciji izgleda da je jedna grupa ljudi neverovatnog uticaja trošila ogromne sume narodnog novca (novca iz budžeta izdvojenog za nauku) na gotovo nemoralan način, sve vreme pokazujući potpuno odsustvo odgovornosti za učinjeno. Oni i dalje nastavljaju svoj štetočinski rad, kao da nam nije bilo dosta velikih promašaja u privredi, pa ih sada treba praviti i u nauci. A, ko to treba da plati? Sudeći po pomenutoj izjavi prof. D. Petrovića, v.d. direktora Instituta Vinča - to bi trebalo da bude ‘preostala nauka’ i zdravstvo u Srbiji!
Sve tako pogrešno radeći, možda bismo mogli Vinčin ciklotron nekome da poklonimo, kako smo to učinili sa visokoobogaćenim uranijumom. Nije isključeno da bi to bilo jeftinije od daljeg ‘zidanja Skadra na Bojani’.
Moramo se orijentisati ka svrsishodnoj nauci, onoj koja bi zadržala mlade naučne kadrove i omogućila Republici Srbiji da stane makar na začelje evropskih zemalja, ukoliko joj nije definitivno određena sudbina da zbog mnogobrojnih promašaja iz prošlosti i sadašnjosti ne zauzme mesto dalje od stotog po razvijenosti među zemljama i narodima Sveta.
S poštovanjem,
prof.
Veselin Vujnić
Autor je medicinski fizičar
