PROPUŠTEN ČAS ISTORIJE
Izvor: Danas, 03/24/2005; Strana: 8
KIOSK
Helsinška povelja
U novom udžbeniku istorije za treći i četvrti razred gimnazije ne
spominju se Sajmište, Banjica, Topovske šupe, a stradanje Jevreja
spominje se lapidarno. Nedavno je, za vreme predstavljanja knjige "Mi
smo preživeli - jugoslovenski Jevreji u holokaustu" istoričar Emil
Kerenji rekao da se u udžbeniku istorije za četvrti razred gimnazije
ne pominje Aušvic, da se ne pominju reči "holokaust" i
"antisemitizam".
"Ove godine je 60 godina otkako je oslobođen grad Beograd. Beograd je
u Drugom svetskom ratu imao sledeće žrtve: već 1942. to je prvi grad u
Evropi koji je proglašen judenfrei - oslobođen od Jevreja. To je grad
koji je patentirao gasnu komoru, tu su bili čuveni kamioni dušegupke,
u kojima su Jevreji sa Sajmišta gušeni na putu do Avale, gde su
sahranjivani u Jajincima. U Jajincima je sahranjeno oko 68.000 ljudi.
Postoje mesta u Beogradu koja su nepojamna stratišta. Jedno od njih je
logor Sajmište koji ima samo jedno obeležje, ali ništa više od
toga..." ovo su reči dr Branke Prpe, direktora Arhiva Beograda.
Suvi jezik statistike i brojeva govori da je tokom Drugog svetskog
rata stradalo 14.500 od ukupno 16.000 srpskih Jevreja, ili 90 odsto
populacije koja je do aprila 1941. živela na teritoriji Srbije. Slično
je skončalo i 12.000 beogradskih Jevreja. Do polovine maja 1942.
završeno je istrebljenje jevrejskih porodica.
Agilnost i efikasnost pokazane u ubijanju Jevreja u Srbiji isticane su
i pohvaljivane tokom konferencije Hitlerovih vrhunskih operativaca na
jezeru Vanze početkom 1942: beogradski Jevreji su postali žrtve jednog
novog, "ekonomičnog" sredstva za masovnu likvidaciju, kamiona-gasne
komore... Tu je razmatrano pokretanje široke akcije na svim
teritorijama pod nemačkom okupacijom "poslednje faze" u "rešenju
jevrejskog pitanja".
"Beograd je sa sudbinom svoje malobrojne jevrejske zajednice na taj
način bio i neka vrsta ubilačkog "eksperimentalnog polja" u
realizaciji nacističkog projekta o potpunoj fizičkoj likvidaciji
Jevreja u Evropi, ističe dr Milan Ristović u predgovoru knjige
"Stradanje Jevreja u okupiranom Beogradu 1941-1944, koja se nedavno
pojavila u izdanju Srpske školske knjige".
Ove godine Evropa je velikim skupom državnika u nekadašnjem logoru
Aušvic obeležila 60-godišnjicu oslobođenja ove fašističke fabrike
smrti. Senima mrtvih poklonili su se šefovi 25 država, Širak, Putin,
Bler, Šreder... Predsednik SCG Svetozar Marović je posetu otkazao
"zbog prehlade", a uveče, istog dana, je raspoloženo ćaskao sa Bojanom
Lekić pred tv kamerama...
Za razliku od gotovo svih evropskih tv stanica, pa i onih u našem
okruženju, "Nacionalna televizija evropske Srbije" (sic!) nije
prenosila ovaj događaj. Propušten je jedinstveni čas istorije koji je
pratilo pola Zemaljske kugle. Kao što reče dr Dubravka Stojanović: Mi
ne znamo koje su vrednosti moderne Evrope, mi više ne razumemo taj
svet, mi ne znamo šta se u Evropi dešava.
Nekoliko nedelja kasnije Bojan Kostreš, predsednik Skupštine Vojvodine
seo je u auto, otišao u Aušvic, položio venac na Zid smrti. Kostreš je
izjavio agenciji Beta da je osetio obavezu i potrebu da poseti Aušvic
povodom 60-godišnjice oslobođenja: "Iz Vojvodine je odvedeno u ovaj
zloglasni logor 20.000 ljudi, većina se nije vratila. Kao predsednik
Skupštine Vojvodine želeo sam da se poklonim senima tih ljudi".
Za nacionalnu televiziju, ali i većinu drugih medija, ovo nije bila
zanimljiva vest. Zaista, kao da Srbija želi da zaboravi žrtve. I u
onom, i u ovim ratovima.
Serbian News Network - SNN
[email protected]
http://www.antic.org/
