Линта: За стагнацију одговора Загреб

2014-11-01 Thread ANTIC.org-SNN

Линта: За стагнацију одговора Загреб 


*   subota, 1 novembar 2014 11:52 
*   Autor: Б92 http://www.in4s.net/index.php/author/b92/  
*
http://www.in4s.net/index.php/linta-za-stagnaciju-odgovora-zagreb/#respond 
Ostavite komentar 

Слажем се са изјавом председника Хрватске да односи званичног Београда и 
Загреба стагнирају, а одговорност за то треба тражити на хрватској страни, акже 
Линта.„(Иво) Јосиповић није рекао да одговорност за стагнацију односа сноси 
хрватска страна, јер код званичног Загреба нема политичке воље да се пронађе 
правично и трајно решење бројних отворених питања између две државе“, каже у 
саопштењу председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта.

Линта је као пример навео да је од краја 2011. године, када је Хрватска 
потписала приступни уговор са Европском унијом, званични Загреб у буџетима за 
2012, 2013 и 2014. годину драстично смањио или потпуно укинуо средства са 
решавање бројних проблема Срба повратника везано за обнову порушених кућа, 
стамбено збрињавање, електрификацију српских села и развој крајишких подручја 
која су била захваћена ратом.

Линта сматра да није тачна изјава Јосиповића да за свако од отворених питања 
постоје међудржавне комисије.

„Тренутно постоји шест међудржавних комисија или радних група чији је задатак 
да допринесу решавању отворених питања између две државе: ратни злочини, 
нестала лица, националне мањине, пензије, културна добра и границе“, истиче 
Линта у саопштењу.

Међутим, указује да није обновљен рад некадашње југословенско-хрватске комисије 
за накнаду штете за минираних преко 10.000 српских кућа и привредних објеката у 
терористичким акцијама у низу хрватских градова где није било ратних дејстава.

Такође, каже и да није основана комисија за спровођење Анекса Г Бечког 
споразума о сукцесији под називом „Приватна својина и стечена права“ која треба 
да се, између осталог, бави решавањем осталих проблема прогнаних Срба као што 
су девизна штедња, покретна имовина, отетих или узурпираних преко 5.000 српских 
кућа и локала и преко 800.000 катастарских парцела пољопривредног и шумског 
земљишта.

Председник Хрватске Иво Јосиповић изјавио је да односи званичног Београда и 
Загреба, на одређени начин стагнирају, мада их оцењује као веома важне како 
због прошлости, тако и због будућности.

Јосиповић је синоћ у интревју за телевизију Н1 навео да је кључни проблем 
питање несталих особа, одговорности за ратне злоцине, граница, сукцесије 
имовине, имовина, плата, пензија и додао да, „ипак постоји осећај да је раст 
добрих односа две земље на неки начин дошао до стагнације“.

„Дошло је можда и зато што решавање појединих односа – питање границе на Дунаву 
или питање међусобне сарадње када је реч о прогону ратних злочина или уређење 
имовинских односа – тражи неке деликатне одлуке. Ми имамо међувладине комисије 
за свако од тих питања, али као да постоји неки страх од тог корака „хајде 
идемо сад заиста нешто од тога до краја да решимо“, рекао је Јосиповић.

http://www.in4s.net/index.php/linta-za-stagnaciju-odgovora-zagreb/



---
This email is free from viruses and malware because avast! Antivirus protection 
is active.
http://www.avast.com

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на http://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/00e101cff5d2%24109c74e0%2431d55ea0%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.


Теодосије, у друштву где ''цветају толеранција и суживот'', позвао на остварење циљева Косова

2014-11-01 Thread ANTIC.org-SNN

 http://www.kmnovine.com/2014/11/ekumenizam-na-kim.html Теодосије, у друштву 
где ''цветају толеранција и суживот'', позвао на остварење циљева Косова 


субота, 01. новембар 2014. | КМ Новине  
http://www.kmnovine.com/2014/11/ekumenizam-na-kim.html#comment-form 0 

Сакривен од очију (српске) јавности одржан је још један Екуменистички скуп на 
Косову.

...

О овоме се, за разлику од прошлогодишње прве међурелигијске конференције на ту 
тему, није могло видети ни чути ништа од онога то се тамо дешавало. Преносимо 
вести сакупљене из кратких чланака о овом догађају са више, углавном 
шиптарских, медија.

Једино тако сазнајемо да су верске заједнице на Косову посвећене изградњи 
будућности, толеранције, једнакости и мира међу људима различитих вера у земљи, 
каже се на другом годишњем међуверском дијалогу, који је одржан у четвртак, у 
организацији ОЕБС-а на Косову.

Лидери Исламске верске заједнице, Српске православне цркве, католичке, 
евангелистичке, протестантске и јеврејске заједнице на Косову, захтевали су 
побољшање правног оквира који ће омогућити ови заједницама да се региструју као 
правна лица, траже повраћај имовине и уређују своју финансијску ситуацију.

Такође, они су говорили о Косову као средини у којој царује верска толеранција, 
али и изазовима за одржавање таквог окружења.

Обратили су се сви представници верских заједница на Косову а између осталих 
говорио је и Узурпатор трона Епархије рашко-призренске, Теодосије.




Он је рекао да је дијалог за косовско друштво једина опција и види као 
позитивну чињеницу да су што су лидери верских заједница део таквог дијалога. 

Према његовим речима, међу њима већ постоји висок степен поверења и међуљудских 
односа који је предуслов за остварење сврхе и циљева које Косово има пред собом.

Поверење које постоји међу нама, помаже нам да превазиђемо многе потешкоће. 
Прво, све оно што се догодило у недавној прошлости. Све те ране зарастају и 
тренутно чинимо све што можемо да се изградимо као народ и друштво и да чинимо 
дела која су достојна наших позива, имена и онога што заступамо, рекао је 
Теодосије а преноси „Глас Америке“ на шиптарском.

А Теодосије је у Екуменским активностима био врло актуелан ових дана. Тако је 
на састанку одржаном дан раније у централном окупаторском штабу „Филм сити“ на 
брду Драгодан изнад Приштине, закључено да верске заједнице могу допринети 
узгоју пријатељске интеракције између народа Косова и помоћи у стварању 
повољног амбијента за изградњу мира, поштовања и толеранције у региону.

Ту су такође учествовали Наим Трнава и Дон Луш Ђерђи, генерални викар 
Апостолске администрације Косова а примио их је генерал-мајор Франческо Паоло 
Фиљуоло, командант окупаторских снага.





Дело на видело


Они су „позвали све вернике да се дистанцирају од оних који не практикују 
вредности мира и верске толеранције, те да стварају бољу будућност за Косово, 
пише у саопштењу КФОР-а.

Осудили су и недавне акте вандализма у манастиру Дечани који су учињени са 
намером, како кажу, да поткопа неприкосновене принципе толеранције и помирења у 
друштву.

После две недеље од провокације на утакмици у Београду и свакодневних напада на 
Србе на Косову и Метохији, осуђен је и поменут, и то у најблажој варијанти, 
једино онај са исписивањем графита на објекте Високих Дечана. Нису поменути 
напади и угрожавање живота и имовине Срба. Неколико запаљених српских кућа у 
општини Клина, запаљени аутомобил Срба у Гњилану, запаљен објекат Одбора за 
изградњу цркве на малом Звечану, бројна паљења српских застава... Недавна 
званична рушења српских кућа у Ђаковици... Ваљда такве осуде ремете идеалну 
слику и чврсто установљену „толеранцију и атмосферу суживота на Косову“, у 
ствари, у „републици Косово“.

У прилог томе Теодосије је недавно, на сајту своје узурпиране епархије, осудио 
нападе на Албанце у Војводини и позвао представнике власти да то зауставе и 
починиоце приведу правди. Ни тамо ни овде није осудио нападе на Србе нити је 
позвао било чије органе правде да реагују и починиоце злодела над Србима.

Осим Теодосија и њему блиских сарадника, учешће су узели и православни 
свештеници нижег ранга. Следеће фотографије стигле су нам електронском поштом.

 

СЛИКЕ. http://www.kmnovine.com/2014/11/ekumenizam-na-kim.html



---
This email is free from viruses and malware because avast! Antivirus protection 
is active.
http://www.avast.com

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на http://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/012101cff5d6%24e1b58590%24a52090b0%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.


Вучић ускоро по налогу Енглеза из владе избацује СПС и у владу доводи Бориса Тадића

2014-11-01 Thread ANTIC.org-SNN
 


http://www.srbijadanas.net/vucic-uskoro-po-nalogu-engleza-iz-vlade-izbacuje-sps-i-u-vladu-dovodi-borisa-tadica/


ВУЧИЋ УСКОРО ПО НАЛОГУ ЕНГЛЕЗА ИЗ ВЛАДЕ ИЗБАЦУЈЕ СПС И У ВЛАДУ ДОВОДИ БОРИСА 
ТАДИЋА


РЕКОНСТРУКЦИЈА Владе, која се планира за почетак следеће године, биће прилика 
за кадровско освежење министарског кабинета, али и за потпуно рашчишћавање 
политичких односа унутар владајуће коалиције.

Наиме, рат „ниског интензитета“, који месецима траје на релацији СНС-СПС, 
требало би коначно да добије епилог. Јер, у децембру је и конгрес социјалиста, 
на којем ће да се разреше унутарпартијска трвења, која су се одразила и на 
владајући савез.

Конкретно, уколико претегне критичка политика према Влади, коју предводи 
председник Извршног одбора СПС Бранко Ружић, то би могло да додатно погорша 
односе између социјалиста и напредњака. У том случају, не би било искључено ни 
да се радикалније промени страначка слика Немањине 11, а спекулише се да Борис 
Тадић и његова Социјалдемократска странка већ фигурирају као резервни играчи.

Портпарол СДС Константин Самофалов каже за „Новости“ да та странка није водила 
никакве разговоре о уласку у реконструисану Владу, нити размишљају о томе:

- Нећемо улазити у власт у којој би биле и странке које су носиоци корупције и 
са којима не можемо да радимо у интересу грађана и спроводимо наше политичке 
циљеве. Ми смо једина опозициона странка у Србији која није на власти ни на 
републичком, ни на нивоу АПВ. Тако ће и бити док год сматрамо да из те позиције 
можемо више допринети интересу грађана и Србије.

Док се те политичке игре закувавају иза позорнице, на површини министри 
припремају редовне извештаје о раду које ће доставити премијеру Александру 
Вучићу и који би требало да буду главно мерило за реконструкцију.

Министар просвете Срђан Вербић поручио нам је да ће извештај доставити Влади у 
предвиђеном року, а да је одлука о реконструкцији кабинета на премијеру Вучићу. 
Ни Братислав Гашић, министар одбране, није желео да процењује да ли ће бити на 
листи „сигурних“ или оних којима ће фотеља бити уздрмана:

- Захвалан сам премијеру што ми је указао поверење да будем у његовом тиму. Он 
је тај који оцењује мој рад.

Министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић завршила је извештај о 
раду, који ће јавности бити презентован након разматрања у Влади:

- Министарство и ја лично смо фокусирани на реализацију задатака и достизање 
циљева који су пред нама. О реконструкцији не размишљам, о томе ће одлучивати 
премијер и чланови Владе када и ако за то дође време.
ИЛИЋ: СТАЛНО МЕ “РЕКОНСТРУИШУ“

ИЗВЕШТАЈ о раду још није почео да пише Велимир Илић, министар без портфеља 
задужен за ванредне ситуације:

- Тренутно имамо много обавеза на обнови од поплава. Свој посао радим 
професионално и не бавим се тиме ко ће остати у Влади, а ко не. Па мене ионако, 
мало-мало, па реконструишу по медијима.

Новости







---
This email is free from viruses and malware because avast! Antivirus protection 
is active.
http://www.avast.com

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на http://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/00f301cff627%24fa99e1e0%24efcda5a0%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.


Lazanski: Zapad se sada mora pomiriti sa činjenicom da je na scenu stupila Rusija

2014-11-01 Thread ANTIC.org-SNN
 


http://webtribune.rs/lazanski-zapad-se-sada-mora-pomiriti-sa-cinjenicom-da-je-na-scenu-stupila-rusija/


Lazanski: Zapad se sada mora pomiriti sa činjenicom da je na scenu stupila 
Rusija


Piše: Miroslav Lazanski


Ruski borbeni avioni u vazdušnom prostoru iznad Baltika, NATO avioni ih 
presreću, zapadna štampa od toga pravi spektakl. A uopšte nije jasno niti je 
dokazano jesu li ruski avioni ušli i povredili vazdušni prostor neke od članica 
NATO-a, ili su bili u međunarodnom vazdušnom prostoru na Baltiku. U čijem 
prostoru ima pravo da leti i srpska borbena avijacija, kada bi imala te 
kapacitete.

Odnosno, kako to da spektakl nije kada danski i britanski borbeni avioni lete 
uz granicu sa Rusijom, a jeste spektakl i provokacija kada ruski borbeni avioni 
lete uz granice NATO država.

Ili da pogledamo hronologiju, daleko pre događaja oko Krima i Ukrajine, 
vazdušne patrole NATO zemalja godinama su krstarile duž granica Rusije. 
Nekoliko puta tokom proteklih godina na ovom mestu sam se zapitao zašto NATO 
obnavlja aerodrome u baltičkim državama članicama saveza, da bi ti aerodromi 
mogli da prime i bombardere s atomskim oružjem.

Zvanična objašnjenja iz Brisela tada su govorila da se to radi „zbog borbe sa 
teroristima u svetu”. Nije valjda zbog talibana u Avganistanu? Nezvanično, to 
je rađeno da bi se Rusiji jasno pokazalo da je SSSR izgubio hladni rat i da 
Rusija mora da se pomiri s gubitničkom ulogom i mestom u svetu kojim gospodare 
SAD.

Ako je zvanični i važeći stav Vašingtona, a jeste, da je svaka tačka na kugli 
zemaljskoj tačka od vitalne važnosti za interese nacionalne bezbednosti SAD, 
onda se Zapad sada mora pomiriti da je došao kraj unipolarne arhitekture 
evropske i svetske bezbednosti. NATO borbeni avioni uz granice Rusije, i ruski 
borbeni avioni uz granice NATO država, čemu zaprepašćenje, čemu medijska 
uzbuna? Tražili ste, gledajte.

Osim toga, šta to mogu evropske NATO borbene avijacije u konfrontaciji sa 
Rusima? Ništa. Od nemačkih stotinjak „tajfuna” operativno je tek desetak 
aviona, od transportnih 72 „transala” u stanju je da poleti tek 26 aviona. Bez 
Amerikanaca, NATO je u Evropi totalno inferioran u odnosu na Ruse.

Ako je istina prva žrtva rata, u politici se ona ubraja u lakše povređene. Uz 
sve nedaće koje u Evropi izaziva situacija u Ukrajini, treba preživeti i 
provalu opštih mesta. Jer, dok se avioni i jednih i drugih iznad Baltika 
vraćaju neoštećeni, zapadni mediji o masovnim grobnicama na istoku Ukrajine, u 
kojima je navodno sahranjeno na stotine žena, ni reči…

Promene koje je izazvalo medijsko ludilo ne treba više ni dokazivati, ako je i 
bilo Trojanskog rata izgleda da više nije sigurno da je bilo agresije NATO-a na 
Jugoslaviju. Virtuelno se nadmeće sa dokazivim. Vitezovi štampe pišu istoriju 
koja će najmanje nauditi političkim šefovima. Prave brojke i pravi podaci o 
uzrocima ratova i sukoba, šteti i mrtvima, cirkulišu pod plaštom, u zavisnosti 
od ideoloških tabora i manipulacija javnog mnjenja.

Od sukoba do sukoba primetne su razlike, sukob teži da izbegne svoje ime. Razni 
„casus belli” pretrpeli su promene. Civili su u Beogradu i Bagdadu bili žrtve 
vazdušnih udara, a ne bombi i raketa, tako su tada i kasnije pisali zapadni 
mediji.

Treći rajh se, pogledajte samo Hitlerove govore, borio „za ujedinjenu Evropu 
bez granica, sa jednom zajedničkom valutom, kao i za bezbednost njenih istočnih 
granica”. Za životni prostor na Istoku.

Na te istočne granice upravo NATO sada šalje dodatne vojne snage. I upravo radi 
bezbednosti istočnih granica država članica NATO-a.

Osporavani kolonizatori ulazili su u ratove radi odbrane Zapada, danas se 
ratovi vode u ime „majčice zemlje”, demokratije, humanitarizma i 
lidersko-mesijanske uloge u svetu sadašnjosti i budućnosti.

Možda je, kako kaže Arnold Tojnbi: „Istorija ponovo u pokretu”. Američka je moć 
upravo na primeru ukrajinske krize prošla vrhunac, Evropa se još jednom 
potvrdila kao frustrirani i nemoćni igrač u svemu zavisan od SAD. Ta je Evropa 
blizu Bliskog istoka, od njega zavisi u pogledu nafte, a arapske manjine koje 
žive u Evropi pažljivo posmatraju šta se sve zbiva na tom i takvom Bliskom 
istoku. Pri tome je sadašnja politička vizija EU posledica njene slabosti, dok 
je politička vizija Amerikanaca oduvek proizlazila iz njihove moći. Ili nemoći.

Evropa u svom spoljnopolitičkom nastupu naglasak stavlja na diplomatiju, 
pregovore , trgovačke veze i multilateralizam, Amerika je protagonista politike 
sile. Pod pritiskom SAD Evropa odustaje od politike kakvu je preporučio nemački 
filozof Imanuel Kant u svom slavnom „Projektu večnog mira”. Amerika želi status 
Rimske imperije, da o ratu i miru odlučuje potpuno samostalno i suvereno.

Te činjenice mogu izazvati optužbe za „antiamerikanizam”, ali to je imperijalni 
prerogativ: poslednje pribežište onih koji izvrću intelekt i moral jeste zahtev 
zakletve na lojalnost…

(Politika)







---
This email is free from viruses and malware because avast! 

Džerard Vilijams : Od istorije ništa nismo naučili

2014-11-01 Thread ANTIC.org-SNN
HRONIKA 59. BEOGRADSKOG SAJMA KNJIGA 

 

Džerard Vilijams 

 

Od istorije ništa nismo naučili 

 

Užasno je to što danas može da se vidi u dijelovima koje smo ranije nazivali 
istočnom Evropom da fudbalski navijači pozdravljaju nacističkim pozdravom, da 
se održavaju izbori za mis Adolfa Hitlera, 2014. godine, to je nenormalno Na 
sreću, na neki način demokratija je prevazišla probleme koje su na svijet 
donijeli i nacizam i komunizam, ali demokratija nije savršeno rješenje, ona je 
najbolja od loših alternativa i ne funkcioniše u svim situacijama 
Pro­sla­vlje­ni bri­tan­ski pu­bli­ci­sta i pi­sac Dže­rard Vi­li­jams na 
ovo­go­di­šnjem Saj­mu knji­ga u Be­o­gra­du pot­pi­si­vao je no­vi ro­man 
,,Kol­dic: Pro­je­kat Ame­ri­ka”, ko­ji je ob­ja­vi­la iz­da­vač­ka ku­ća 
Ad­mi­ral Buks iz Be­o­gra­da. Ri­ječ je o dru­gom u se­ri­ji ro­ma­na 
po­ve­za­nih li­kom Vel­ša­ni­na Le­o­nar­da, ko­ji se kre­tao li­ni­ja­ma 
fron­to­va Sje­ver­ne Afri­ke, Ita­li­je, do­spi­je­va­ju­ći i do Ko­re­je, 
Ode­se, Ar­gen­ti­ne, ko­ji je či­ta­lač­ka pu­bli­ka sa ovih pro­sto­ra ima­la 
pri­li­ku da upo­zna u ro­ma­nu ,,Le­no­va pu­sti­nja”. Lju­bav­ne pri­če ko­je 
se ple­tu oko Le­no­vog li­ka ni­su ni­šta ma­nje za­ni­mlji­ve od rat­nih 
avan­tu­ra ko­je on do­ži­vlja­va, a kroz ko­je nas pi­sac svo­jom 
ubje­dlji­vom na­ra­tiv­no­šću vje­što spro­vo­di.
Dže­rard Vi­li­jams je isto­ri­čar i no­vi­nar ko­ji je is­crp­no pi­sao o 
Dru­gom svjet­skom ra­tu. Ve­ći dio svog ži­vo­ta (33 go­di­ne) ra­dio je za 
bri­tan­ske TV sta­ni­ce: Roj­ters, Bi-Bi-Si i Skaj Njuz.
Iz­vje­šta­vao je o ne­kim od naj­zna­čaj­ni­jih po­li­tič­kih do­ga­đa­ja 
ko­ji su obi­lje­ži­li kraj XX vi­je­ka, uklju­ču­ju­ći i ra­to­ve u 
Per­sij­skom za­li­vu, Ru­an­di, Bo­sni… Vi­li­jams je na­šoj i svjet­skoj 
jav­no­sti po­znat kao autor best­se­le­ra „Si­vi vuk – bjek­stvo Adol­fa 
Hi­tle­ra”, u ko­me je iz­nio po­dat­ke o to­me da je Fi­rer pre­ži­vio Dru­gi 
svjet­ski rat i do­če­kao du­bo­ku sta­rost u Ar­gen­ti­ni.
Eks­klu­ziv­ni in­ter­vju za „Dan” Dže­rard Vi­li­jams dao je na štan­du 
iz­da­vač­ke ku­će Ad­mi­ral Buk­sa, gdje pot­pi­su­je svo­je knji­ge do 
za­vr­šet­ka saj­ma.
● Pu­bli­ka je u pri­li­ci da po­sli­je fe­no­me­nal­nog „Si­vog vu­ka” uži­va 
u Va­šem već dru­gom ro­ma­nu. Ka­ko je na­sta­la ova knji­ga? U kom ča­su ste 
od­lu­či­li da na­pi­še­te ovo dje­lo i na­rav­no, u ko­joj mje­ri Vas je na to 
ohra­bri­lo ba­ra­ta­nje či­nje­ni­ca­ma u ve­zi sa do­ga­đa­jem? 
– Raz­log zbog ko­ga sam po­čeo da pi­šem knji­ge o Le­nu je jed­no­sta­van. 
Moj otac, Len, je bio voj­nik u Dru­gom svjet­skom ra­tu, u Sje­ver­noj 
Afri­ci, i uče­stvo­vao je u bor­ba­ma sve do Ita­li­je gdje je bio te­ško 
ra­njen u bi­ci kod Mo­te Ka­si­na. On je osta­vio svo­je me­mo­a­re, ukrat­ko, 
dio ono­ga što je ra­dio za vri­je­me Dru­gog svjet­skog ra­ta. Ma­da moj 
ju­nak ni­je moj otac, ve­li­ki broj nje­go­vih po­če­ta­ka je­ste. Len je kao 
i ja Vel­ša­nin, ro­đen je u Svon­si­ju, kao i moj otac. Moj otac je, 
za­pra­vo, od­bio da bu­de ofi­cir za vri­je­me ra­ta jer je sma­trao da je to 
isu­vi­še opa­sno i mi­slio je da se ne­će sna­ći na tom dru­štve­nom ni­vou. 
Moj ju­nak je pri­hva­tio da po­sta­ne ofi­cir i to­kom ra­ta je na­pre­do­vao 
do ve­o­ma vi­so­kog či­na. Na­kon što sam na­pi­sao „Si­vog vu­ka” osje­ćao 
sam se ve­o­ma lo­še jer sam sa­znao šta se za­i­sta do­go­di­lo sa 
na­ci­sti­ma po­sli­je ra­ta i na­kon što sam is­tra­ži­vao na te­mu na­ci­sta 
je­di­no što sam že­lio da uči­nim je da ih ubi­jem. U mo­jim knji­ga­ma imao 
sam pri­li­ku da ubi­jam na­ci­ste na raz­ne na­či­ne, na ra­znim mje­sti­ma, i 
oni su svi to za­slu­ži­li. To što po­zna­jem pri­li­ke po­sle Dru­gog 
svjet­skog ra­ta će mi po­mo­ći ka­ko moj se­ri­jal knji­ga bu­de 
na­pre­do­vao, a pla­ni­ra­no je de­vet knji­ga. Tre­nut­no pi­šem dru­gu 
knji­gu iz pu­sti­nje. To je od­u­vi­jek bio pe­ri­od ko­ji me je 
fa­sci­ni­rao. Ja sam di­je­te u Dru­gom svjet­skom ra­tu, moj otac se bo­rio, 
sve knji­ge, i stri­po­vi i fil­mo­vi ko­je sam gle­dao u mla­do­sti su ima­li 
do­sta ve­ze sa ra­tom. Že­lio sam da se vra­tim u to vri­je­me i na­pi­šem 
ne­što uz­bu­dlji­vo i in­te­re­sant­no, ali o vre­me­nu o ko­me ni­je mno­go 
to­ga pi­sa­no u ro­ma­ni­ma. Svi su ču­li za dan „D”, „Spa­sa­va­nje voj­ni­ka 
Ra­ja­na”, „Ame­rič­ka in­va­zi­ja”. Me­đu­tim, po­sto­ji isto­ri­ja afrič­ke i 
ita­li­jan­ske kam­pa­nje, kao i an­ga­žman ju­go­slo­ven­skih tru­pa u Grč­koj 
o ko­ji­ma ni­ko na za­pa­du ni­šta ne zna, ko­li­ko su voj­ni­ka za­ro­bi­li 
Njem­ci ka­da je Grč­ka pa­la. Ima to­li­ko za­ni­mlji­vih isto­rij­skih 
stva­ri o ko­ji­ma mo­že da se pi­še i u to­me uži­vam, za­bav­no mi je.
● Vaš ro­man je po­pri­šte ne­vje­ro­vat­nih do­ga­đa­ja, od ko­jih mno­gi 
ima­ju upo­ri­šte, na­rav­no u isto­ri­ji i isto­rij­skim či­nje­ni­ca­ma. 
Ipak, fik­ci­ja je ta ko­ja nad­vla­da­va. Opet, či­ta­lac ne mo­že, a da se na 
kra­ju knji­ge ne za­pi­ta: Šta bi bi­lo kad bi