Европа нема решење за Степинца и Олују

[ANTIC.org-SNN]

Пановић: Европа нема решење за Степинца и Олују


Од

  Видовдан

- 

16. јула 2017. 

https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded=wUPqxZlw0mQ 

 

 

 

Зоран Пановић, директор истраживачко-издавачког центра „Демостат“, каже да је 
битан закључак Самита у Трсту то да су земље Западног Балкана неспособне да 
саме пацификују било који конфликт. Kаже да овакви регионални састанци прођу, а 
онда дође прослава годишњице Олује и пита како укрстити Алојзија Степинца и 
Берлински процес.

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/002c01d2fe9b%244797ea90%24d6c7bfb0%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Milovan Danojlić - U rodnom selu

[Ilija Ristić]

МАРГИНAЛИЈЕ МАРГИНАЛЦА


Пише МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ
У родном селу
Седма недеља тиховања и самовања, на рубу мале, непроходне шуме, у забаченом 
делу села, in solitudine campestre, како написа онај на брду поврх Фиренце. 
Друштво ми праве узнемирене сенке, укључујући и сопствену. Ноћас, за време 
олује, шљива под прозором се толико ломатала, да ме је спопао страх: искочиће 
из земље, разлупати прозор и сручити се, од корена до крошње, на писаћи сто. 
Птице отпевају шта имају изјутра и увече; преко дана, због врућине, ћуте. 
Једној маторој жаби, настањеној у некадашњем дечјем базену, одговарају сви 
климатски услови: крекеће и по грмљавини, старачки промукло, грокће као свиња, 
док друга, ваљда млађа, опонаша грлицу. Могу да замислим њихово разочарање, кад 
будем, за који дан, испразнио базен.

*

Од двоножаца сусрећем се, углавном, сам са собом. Психолошки, али и физички: 
понекад,у одшкринутом прозорском окну, у подруму или у кухињи, изненади ме 
сопствена глава. Неочекиван и нежељен сусрет. Ту су и сећања, која ме никад не 
напуштају. Па сваком кораку, у сваком тренутку, налазе подстицаје и поводе. 
Једна ме забављају, друга растужују и киње. Савлађујем их, замењујем их и 
потискујем, у ходу.

*

Башту сам касно засновао, никло ми је једино десетак струкова кукуруза. Остало 
се умртвило у сувој земљи. Баштованство се не започиње у јуну: семенка има 
своје време. Нама, замаклима у године, а невештима у послу, требало би 
забранити ту врсту доколице. Шта ћу, не умем да се уздржим. Земља зове, а 
сељачки преци у мени још како су осетљиви на њен зов. Бар мало блитве, и 
першуна; слађе је из своје баште него са пијачне тезге. Ове године, баш ми се 
није дало. Неколико расађених љутих папричица не расту, него се смањују.
*

Трава подивљала од пролећних киша, пуна крпеља. Водоинсталатер Михаило пола 
дана се гњавио са укључивањем хидрофора, љут на Слoвенце што су за неку спојку 
употребили „шпијалтер“ (ломљиву легуру алуминијума, ако сам то добро разумео). 
„То само зато да би мучили нас Србе“, каже, отирући зној са чела. „Па нисмо им, 
ваљда, ми једини купци?“, питам се, гласно. „Шта их браниш, не знаш ти њих“, 
одговара и седа у дотрајали југо. Одлази у Љиг, да купи напукли део.

*

У седам-осам месеци некоришћења, све се, више или мање, запустило, расклимало и 
закочило. Улазна цев у веш-машину запушена, не прима воду, мотор зуји у празно; 
кухињска славина капље; врата фрижидера се не затварају до краја, гумица се 
осушила и истањила; телевизор кида слику и кашљуца; са вајата пало десетак 
ћерамида. Где год станем, на коју год се страну загледам, приметим нешто што би 
требало поткресати, искрчити, окопати, покосити. Препуштена себи, земља 
закоровљује, саму себе пошумљава, враћа се у првобитно стање, у предисторију.
Ништа није како би требало да буде, једино ми је срце на месту. Најзад у родном 
селу, свој на своме.

*

А тамо, у великом свету, уобичајена дивљачка пометња и вртутма. Северно-корејци 
се поигравају интерконтиненталним ракетама, Јапанци страхују, а имају и 
разлога. Вековима су господарили Корејом, отприлике кад и Турци Србијом. 
Чврстина маршевског корака на парадама у Пјонгјангу изазива страву и код нас, 
неутралних посматрача. Прве вести о сукобу између северног и јужног дела 
полуострва чуо сам као дечак на овом истом имању, у лето 1952. Тридесет осма 
паралела, Макартур, Јалу: то заувек остаде у мом покретном Меморијалном музеју. 
Прошло је 65 година, Кореја је и даље подељена. Ничега новог; хераклитовско 
пророчанство вечног сукобљавања потврђује се на микроплану, и на макроплану. Не 
морате пратити спољнополитичку хронику; укључите било који Reality show, и 
истог часа откриће вам се механизам међуљудских и међудржавних односа. 
„Ријалити“ се емитује у оквиру забавног програма, а спада у оно што се некад 
предавало у школи као Познавање природе и друштва. Драматизација људског 
заједниковања развија се спонтано, без посебног сценаристичког плана. Како се 
окупе, почну се меркати испод очију, сиктати и смишљати пакости. И, ево рата: 
то им је погонска снага дружења. Без конкурентског надметања не би било 
представе, ни кретања у њој. У стварности се боре за место под сунцем, а овде, 
за место под рефлектором. Јагма је беспоштедна и дечје бестидна. Све као у 
животу, само мало ружније, јер је изазвано вештачки. Коме срамота није по вољи, 
себе је искључио из игре, и може кренути стопама Чеховљевог јунака из новеле 
Мој живот.
*

Успети, или умрети. То гесло влада и тамо, у великом свету, међу 
мултинационалним компанијама, новчаним заводима, милионерима, великим и малим 
силама. Овде, на селу, такмичари су се поодавно уморили и одложили оружје. 
Живот је спао на животарење. Породичне куће које су, у мом детињству, пуцале од 
здравља и снаге, сад зарастају у шипражје. Овај умро, онај се одселио, у 
Панчево, у Швајцарску, у Америку. Да наврате, немају времена, ни воље. Младићи 
се не жене, девојке се удају негде другде. У школи шесторо ђака. Кад сам ја, у 
јесен 1945, пошао у први основне, 

Хрватска политика већ 150 година жели да прекорачи у Србију

[ANTIC.org-SNN]

iskra 

 .co 


КРЕСТИЋ: Хрватска политика већ 150 година жели да прекорачи у Србију


3-4 minutes

  _  

16.07.2017. - 14:25 

 

Василије Крестић (Фото:РТРС, pressrs.ba)

Академик Василије Крестић изјавио је да би сви српски политичари који 
преговарају са Хрватском морали да буду свјесни да су циљеви хрватске политике 
већ 150 година исти – да очисте Хрватску од Срба, направе границу на Дрини и 
припоје дио Војводине.

Крестић је навео да је то стандардна хрватска политика која се не мијења лако, 
те је указао на велику важност разграничења Србије и Хрватске.

– Сада се хрватске претензије односе на Шаренградску аду. Ако не могу да дођу 
до цијеле Бачке, желе барем да закораче преко Дунава, да им припадну сјеверни 
дијелови око Суботице и Сомбора, гдје живе Хрвати и Буњевци – рекао је Крестић 
за Вечерње новости, поводом објављивања његове књиге „Великохрватске претензије 
на Војводину и БиХ“.

Крестић је истакао да Хрвати не крију да желе да се домогну војвођанске житнице 
и да на том путу користе наивност српских „аутономаша“.

Према његовим ријечима, не могу српски политичари да кују планове о 
добросусједству на основу личних жеља, већ морају да граде политику на основу 
сурових чињеница, јер Срби „више немају права на геополитичке грешке“.

Крестић је истакао да је све што је изнио у књизи научно непорециво, те сматра 
да би она требало да буде уџбеник за српске политичаре.

– Геостратешки циљ од најранијих дана, преко бившег хрватског предсједника 
Фрање Туђмана до данас, јесте велика, етнички чиста од Срба колико год је 
могуће, римокатоличка Хрватска – рекао је Крестић.

Он је у књизи указао да почеци великохрватских претензија на Војводину датирају 
од мађарске револуције 1848. године, те да се првенствено односе на Срем, а 
помиње и карте из 1862. године које сликовито говоре о хрватским тежњама да 
припоје БиХ.

Крестић је истакао да је и Туђман увелико размишљао о БиХ и у више наврата 
тражио начине како да овлада неким њеним дијеловима, те је изразио увјерење да 
ни актуелни хрватски политичари нису лишени великохрватских претензија.

Коментаришући питање Косова и Метохије, Крестић је рекао да би Српска академија 
наука и уметности требало да узме учешће у рјешавању косметског статуса, али на 
кључном плану, а не да се укључује у оперативну политку.

РТРС, Срна 

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/00e601d2fe53%24763fa970%2462befc50%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Кецмановић: Вучићев еврофанатизам не делује ми баш уверљиво

[ANTIC.org-SNN]

fakti.org 

  


Кецмановић: Вучићев еврофанатизам не делује ми баш уверљиво


8-10 minutes

  _  


НИШКИ ЦЕНТАР ЗА БОРБУ ПРОТИВ НЕПОГОДА ПОСТАО ЈЕ ПРОБЛЕМ ЈЕР СУ СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ 
- НЕПОГОДА


 

*   После широм отворених врата мигрантима пред којима стрепе не само 
Мађари, Чеси, Словаци и Пољаци него и Аустријанци, чак и Британци и Немци, 
Вучић је са Аном Брнабић поново постидио Запад. Захваљујући њему и њој, 
Волфганг Петрич говори о балканизацији Европе и европеизацији Балкана под 
вођством Србије
*   За време Вучићве инаугурације се наметао снажан утисак да Београд није 
само био центар СФРЈ него да је постао центар Западног Балкана. Колинда је већ 
кажу нешто „украла” од сценографије. Милов председник, свестан да му уласком у 
НАТО државица није више занимљива чак ни Американцима, а браћи Русима, са 
којима су Црногорци некад бројали 300 милиона, ни као туристичка дестинација. 
Иванов, као херојски поражен, у себи се вајкао што су Македонци државну 
заједницу са Србима заменили за федерацију са Албанцима...
*   Влада Србије на неки начин представља коалицију различитих ино-лобиста, 
чија линија подјеле не пролази између странака него кроз сваку од њих, а шеф 
владајуће коалиције дође нам га као нека врста ауторитативног балансера међу 
њима 
*   Вучићев еврофанатизам не делује ми баш уверљиво јер интелигентан је 
човек и јасно му је да ЕУ нема баш светле перспективе. Као што немају 
перспективе ни братимљења са комшијама. Хрватском у којој се матуранти 
поздрављају са „За дом спремни!”. БиХ у којој бошњачки лидер сматра да им „сво 
зло долази из Београда”. Црном Гором где кажу да би „под заставом НАТО ратовали 
против Србије”...

Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ, „Политика”

  КАДА је добио функцију в. д. премијера и истовремено новинарско 
питање да ли ће то бити и без в. д., Ивица Дачић је одговорио да „не верује јер 
није по вољи Запада”. Тако је јавност могла да закључи да ће, тада још 
непознати, нови премијер(к)а бити по вољи Запада.

 И заиста, са својим дипломама и радном биографијом безмало искључиво 
везаним за америчке фирме, као припадница слабијег пола, као декларисана 
припaдница мањинске сексуалне оријентације, као дијелом Хрватица, као 
ванстраначка личност и представник НВО сектора, мандатарка Ана је толико по 
мјери западног прије свега америчког укуса да демократе из мочваре, који по 
свему и даље владају у САД, морају бити одушевљени.

  Да је нема, Вучић би, окружен бившим шешељевцима и слобистима морао 
да је измисли да би побрао толико аплауза и САД и ЕУ.

  А тек колико је скочио рејтинг Србије која је само коју годину раније 
усред Београда тукла актере геј параде да је власт због њихове безбједности 
морала неколико пута да одгађа поновно окупљање ове сексуалне мањине.

  Ваљало је промијенити свијест носилаца власти јер су они сами, додуше 
под заставом радикалне странке, били активисти анти-геј насиља. Ко би могао и 
да сања да ће ти исти људи, сада у партијским  дресовима СНС-а већином у 
скупштини подржати избор Ане Брнабић?!

   Да се разумијемо, Ана је интелигентна, рационална, храбра, самоувјерена, 
вјешта,и ефикасна млада политичарка – прави изданак америчке менаџерске 
пословно-политичке школе. Али, поента је у томе што је Вучић, дајући јој 
мандат, показао да је у Србији баш све могуће када је води лидер бескомпромисно 
опредјељен за европски пут без алтернативе.

  Послије широм отворених врата мигрантима пред којима стрепе не само 
Мађари, Чеси, Словаци и Пољаци него и Аустријанци, чак и Британци и Нијемци, 
Вучић је са Аном поново постидио Запад.

  Захваљујући њему и њој, Волфганг Петрич говори о балканизацији Европе 
и европеизацији Балкана под вођством Србије.

 На гламурозном пријему поводом инаугурације предсједника Републике 
Србије, пред камерама у центру пажње био је Вучић са супругом, али у кулуоарима 
је главна атракција била Ана, махом у пратњи америчког амбасадора Скота. Не 
знам да ли баш због тога, један врстан аналитичар, дискретно наклоњен режиму, 
упозорио је предсједника да би му се у догледно вријеме могло десити да 
премијерка преузме главну ријеч.

  Ако је његова процјена и тачна, можда је мало је преурањена, а у 
међувремену на пријему, Вучић истина није окупио шефове држава из свијета, али 
је параду вриједило организовати бар због колега предсједника из ex yu 
република.

  Наметао се снажан утисак да Београд није само био центар СФРЈ него да 
је постао центар Западног Балкана.

  Колинда је већ кажу нешто „украла” од сценографије.

  Милов предсједник, свјестан да му уласком у НАТО државица није више 
занимљива чак ни Американцима, а браћи Русима, са којима су Црногорци некад 
бројали 300 милиона, ни као туристичка дестинација.

  Иванов, као херојски поражен, у себи се вајкао што су Македонци 
државну заједницу са 

Сребреница као метафора - масакр, стварност и пропаганда

[ANTIC.org-SNN]

nspm 

 .rs 


Сребреница као метафора - масакр, стварност и пропаганда


Емил Влајки

8-9 minutes

  _  

Агресија на Југославију, и посебно на српски народ, није започела 1999 године и 
није била првенствено физичког, већ духовног карактера. 1999. тек је једна од 
материјализација духовне агресије која је отпочела десет година унатраг.

У данашње доба америчке мондијализације и хипокризијског истицања “права 
човјека”, правила игре овакве хипокризије одређују да духовна агресија увијек 
претходи физичкој. Срби су, дакле морали бити демонизирани прије него што се 
настојало да буду уништени физички. У тактичком погледу, а пошто су главни 
свјетски медији били у рукама агресора, било је лако, у току перманентне 
агресије на Југославију/Србију, измислити и дифузирати низ неистина о српском 
народу: “логори смрти”, “логори за силовање”, итд.

Али агресор је знао да су те (углавном) лажи биле краткотрајне природе које ће 
се лако разоткрити и које ће свјетско мнијење лако заборавити. Пошто је 
уништавање Југославије и Србије замишљено као дугорочно, требало је пронаћи 
неку злокобну метафору којом ће се за све вјеке вјекова окарактеризирати српску 
нацију као злочиначку, геноцидну, и која це оправдати све могуће даљње 
рушилачке акције против тог народа.

У том је смислу прво покушано са сарајевским масакрима. Али, то је било траљаво 
изведено. Неки западни медији су се отели контроли и декулпабилизирали Србе, а 
постојали су и тајни извјештаји са терена писани од стране “мировњака” и 
упућивани Уједињеним нацијама, гдје је било јасно назначено да српске кривице у 
тим масакрима највјеројатније није ни било.

 

Онда су амерички центри за психолошко ратовање испланирали Сребреницу. План је 
био комплексан и дугорочан. Требало је то подручје прогласити “заштићеном 
зоном”, дићи медијску буку око немогућих услова живота у том граду, дозволити 
Србима освајање осталих “заштићених зона”, концентрирати више хиљада 
муслиманских бораца у том “демилитаризираном” подручју и, коначно, увјерити 
руководство у Сарајеву да Сребреницу, без борбе, треба предати Србима.

 

Рачуница америчких “пси-ратника” била је једноставна. Срби ће се вјеројатно 
осветити једном дијелу Орићевих банди које су биле направиле прави покољ Срба у 
мјестима око Сребренице, један дио Муслиманских бораца ће изгинути у пробоју, 
један ће дио бити заробљен и затворен, један дио Муслимана ће се повући прије 
предаје, а дио Муслимана из Сребренице је већ био мртав, тко зна на којим 
бојиштима. Притом треба рећи, да постоји несумњива извјесност да су неке српске 
јединице и/или појединци починили тешке злочине над заробљеним Муслиманима 
(мушкарцима).

Све у свему, скоро је извјесно да масакра у обиму који му се приписује 
(6-12000) није било, али су зато биле створене све медијске претпоставке за 
социјалну конструкцију сребреничке трагедије. У том контексту, фактички масакр, 
у ствари, није ни био потребан.

Америчка операција духовног масакра над Србима је успјела ван очекивања. Срби 
су прихватили “тројанског коња” (или “данајски дар”), неопрезно (немедијски) се 
понијели након уласка у Сребреницу и дозволили су западној пропагандној 
машинерији да се размаше.

 

Мада су докази за наводни масакр били и остали упитни што се тиче броја, мјеста 
и начина погибије, пропагандни ратно-политички комплекс САД-а је учинио своје. 
Сребреница је постала један од највећих митова двадесетог стољећа. Срби су били 
оптужени за најстравичнији масакр почињен у Европи након Хитлерових времена. 
Све злочиначке акције, лажи и агресије изведене против српског народа од стране 
“међународне заједнице” су тиме почеле добивати легитимитет. Сребреница, 
непрекидно-периодично наметана од стране медија, је постала халоуински “факат”.

 

Ушла је у анале међународних институција, у видео игре, у школске уџбенике, у 
писане антологије о свјетским геноцидима, почеле су се оснивати асоцијације за 
заштиту и политичко-правну рехабилитацију “сребреничких жртава”, финанцирани 
су, у том погледу, програми и споменици од стране међународних институција, а 
Хашки трибунал већ двије деценије заснива своје наводно “морално” постојање на 
сребреничкој трагедији. Мит Сребренице је прорадио у тој мјери, да су људи на 
Западу добили Павловљеве условне рефлексе: чим им се каже ријеч 'Срби', они 
одмах помисле на Сребреницу, и обратно.

Трагично за српски народ је било и то, што је политичка екипа асистирана 
дијелом српских интелектуалаца и већим дијелом медија, која је након 
“Октобарске револуције” 2000-те године дошла на власт, била углавном плаћена и 
уздржавана од стране Американаца. Као таква, она је активно ширила америчку 
пропаганду о наводним српским злочинима у властитој земљи настојећи да у сваком 
погледу докрајчи Југославију и Србију. Измишљале су се хладњаче и масовне 
гробнице препуне не-српских љешева, а западни филм ('The cry from grave') о 
тзв. 

КУРИР, АЛИ СТВАРНО

[ANTIC.org-SNN]

standard 

 .rs 


КУРИР, АЛИ СТВАРНО - Нови Стандард


7-9 minutes

  _  

*   субота, 15 јул 2017 01:36 

ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ

Већ догодине у ово доба показаће се да је сукоб Вучића и Курира био лагана 
увертира за оно што би тек требало да дође


1.
Далеко од тога да бих држао страну Куриру и његовим навијачима, тек подједнако 
су ми далеко и објашњења власти и њених навијача о узроцима сукоба са 
породичном компанијом Родића. Елем, не пије воду како је Курир отворио кампању 
против Вучића зато што је држава Родићима тражила да плати порез. Некако ми, 
кад чињенице хронолошки поредам, пре изгледа да је било обратно – да је држава 
почела јавно да инсистира на порезу тек кад је Вучић био нападнут.

Хоћу да кажем да би напад Курира на Вучића само због пара био лако решен, као 
што би лако био решен и сукоб који би избио само због политике. Проблем је што 
овде има и једног и другог. А то значи да би сукоб мотивисан рачуницом да се 
избегне плаћање пореза подразумевао да власници Курира имају толико аутономије 
у вођењу новина да могу да ратују и у ситуацији кад је угрожен искључиво њихов 
интерес и ништа друго на белом свету. Кад би то било могуће, не би био потребан 
још један доказ о владавини слободе медија у Србији. Будући да сви знамо да 
није тако, не би требало олако доносити ни супротне закључке: не влада Србији 
медијски мрак, већ ниједан mainstream медиј на свету – ни Курир ни Њујорк тајмс 
– не може да води медијске ратове искључиво зарад свог интереса. Дакле, да 
уклапа свој интерес у шире интересе политичке класе којој служи, то може, али 
да се бије за нешто што је само његов интерес и ничији више, то је искључено, 
то није привилегија Курира, већ само ретких медијских аутсајдера.

2.


Истовремено, да се водио сопственом вољом, не верујем да би Курир поново ударио 
на Вучића. Утолико пре што су приликом последње туче Вучића са Куриром пре 
годину и по дана Родићи извукли дебљи крај – остали су без трећине тиража, 
ваљда исто толико и прихода, остали су без дела редакције која је направила 
Српски телеграф и остали су без доброг дела утицаја у власти и повластица које 
из тога следе. Зашто би још једном ударили на Вучића од своје воље, притом не 
мењајући ништа ни у стратегији ни у наступу у односу на претходну тучу, у којој 
су извукли дебљи крај.

По чијој је дакле вољи и заповести Курир ударио на Вучића, одговор се крије у 
недавној прошлости. Наиме, када је Борис Тадић, плаћајући цену коалиције са 
Млађаном Динкићем, усвојио 2009. године онај срамни медијски закон и ухапсио 
тадашњег власника Курира Рају Родића, све је личило на то да ће Курир нестати 
са медијске сцене. Новине су ипак спасене, а као спасилац се преко тадашњег 
српског Министарства правде појавио амерички утицај, који до тада није превише 
марио за прљаве таблоиде попут Курира. Елем, заредале су јавне посете америчких 
амбасадора Куриру, којима је са новина скинут жиг јуродивости и формирана аура 
друштвене прихватљивости. Са своје стране, Курир под руком Аце Родића није више 
био онако непредвидив као за Рајиног вакта, а, колико је брзо прање овијх 
новина ишло, показало се већ пред крај Тадићевог мандата, кад се Курир 
појављује као врло изгледан купац Политике.

3.


Било је сасвим логично да се временом Курир нађе у ланцу подршке Вучићу, пре 
свега зато што ни Курировим спасиоцима 2012, испоставиће се, није било мрско да 
власт од Тадића преузму Вучић и Николић. Истовремено, Курир, таблоид јаке 
популистичке реторике, као и Пинк, више је пристајао Вучићу, него Тадићу – 
уосталом то су били медији са којима су напредњаци делили свој бирачки корпус.

Временом, како то бива, Родић млађи постао је део двора, вежући своју улогу 
вишеструко значајнијом него што би је Вучић икад одмерио. Али није их то 
раздвојило. Курир и Вучић међусобно су се подржавали све време које је Амбасада 
САД у Београду подржавала Вучића. Дакле, у данима кад је требало бранити 
Бриселски споразум, у данима кад су Вучић и Амери били у пуној сагласности, 
влада и хармонија између њега и Курира. Нити Вучић пита Родића за порез и 
милионе кредита које није вратио Развојној банци Војводине нити Родић пита 
Вучића за медијске слободе.

У моменту кад Вучић узима превише гласова и утицаја у Србији за укус Амера и 
кад почиње да показује трагове суверенистичке политике и кад у његовој 
међународној политици, према критеријумима Вашингтона, има превише Немаца и 
превише Руса, тад нестаје сагласности између њега и Амера и тог часа пуца 
пријатељство између Вучића и Курира. Курир се дакле ни у једном рату против 
Вучића није водио искључивошћу својих интереса, већ је био мобилисан за 
медијску подршку америчким интересима.

4.


Да се Курир није водио искључиво интересима својих финансија, показало се и по 
томе што су његови напади на Вучића, много више од политичке борбе, део једног 
тренда. Тај тренд може се описати 

Срби, Матис и Хрвати

[ANTIC.org-SNN]

in  4s.net 


Срби, Матис и Хрвати - ИН4С


ИН4С

5-6 minutes

  _  

 

Пише: Мирослав Лазански

Срби и Хрвати обожавају ратне митове. Знате оно о томе да су Дража Михаиловић и 
Де Гол били заједно на војној академији Сен Сир, а Дража никада није био на тој 
академији, или ону већ устаљену будалаштину да је ЈНА 1991. била четврта армија 
у Европи, што воле данас да истичу Хрвати не би ли показали против кога су 
ратовали, а и Срби да докажу на шта је узалудно трошен новац. 

Иоле писмен човек запитао би се како смо то 1991. године могли бити четврти у 
Европи поред совјетске војске, америчке војске, британске, француске, немачке, 
турске, италијанске, шпанске, пољске војске? Које су све биле и бројчано и 
технички јаче од нас.

Да, били смо четврта армија у Европи, али само 1945. године код Трста, када је 
Југословенска армија, то је тада било њено службено име, заиста била четврта 
армија у Европи, са око 800.000 припадника. Испред нас су тада били само 
Совјети, Американци и Британци, а иза нас Французи с армијом генерала Де Гола.

Елем, амерички секретар за одбрану, пензионисани генерал маринаца Џејмс Матис 
примио је у Пентагону хрватског министра одбране Дамира Крстичевића. Све са 
свечаним стројем свих видова америчких оружаних снага постројеним испред 
главног улаза у Пентагон у част високог госта из Хрватске. 

Верујем да је генералу Крстичевићу, као некадашњем потпоручнику ЈНА, који је 
војну академију завршио у Београду, па и као бившем члану СКЈ, то сигурно 
импоновало, али он вероватно зна да такав дочек имају сви министри одбране, од 
Хондураса и Гвинеје Бисао до Хрватске и Србије. Је ли генерал Матис баш изјавио 
да је хрватска операција „Олуја“ била „добро испланирана и војно и политички 
одлично вођена“? Можда и није спорно да је Матис то рекао. Али, да се та акција 
проучава у војним школама, односно у САД, е то је већ смејурија од генерала 
Матиса.

Био сам два пута гост најпрестижније америчке војне академије Вест Поинт, 1983. 
и 2002. године, имао интервјуе са суперинтендантом академије, односно 
командантима Вест Поинта, 1983. са генералом Скотом, 2002. године са генералом 
Леноксом.

Током друге посете, 2002. питао сам генерала Ленокса, да ли на академији 
проучавају недавне ратове са простора Балкана, Хрватске или Босне? Само се 
насмејао и рекао: „Мали, прљави ратови, није то за проучавање.“ Оно што је на 
Вест Поинту 2002. године имало било какву везу са Балканом била је једна војна 
застава у свечаној дворани где су биле изложене заставе из свих ратова и војних 
интервенција у којима су учествовале америчке оружане снаге, бела застава с 
америчким орлом и натпис: „Косово 1999“. Као гост, нисам питао генерала ништа о 
тој застави, али он је приметио да сам ја приметио заставу. И ћутао је…

Дакле, ко то у САД проучава „Олују“ као пример војне акције? На Вест Поинту 
сигурно не, ипак могуће је да неко од хрватских кадета на тој академији, у 
оквиру Дана представљања своје земље, исприча своје виђење „Олује“, али то исто 
право има и кадет из Салвадора о фудбалским ратовима у Средњој Америци. То није 
и службено проучавање „Олује“, то је Дан представљања своје земље. Сличан дан 
постоји и на генералштабном колеџу армије САД у Форт Левенворту, Канзас. Тамо 
се школују и страни официри од чина мајора, па навише. Када сам боравио у Форт 
Левенворту 1983. године, заменик начелника генерал Крозби Бич Сент у време 
разговора држао је ноге на столу, па ме онда изненада упитао зашто варамо 
Америку?

У чему то варамо?

– Послали сте овде недавно на школовање два мајора, Тулипића и Тимотића, Хрвата 
и Србина. И навели сте да је један члан СКЈ, а други није. А ми поуздано знамо 
да су обојица чланови СКЈ.

– Па добро, хоће ли то нашкодити њиховом школовању?

– Ма неће, овде су само годину дана, имају једно предавање за Дан представљања 
Југославије, као и сви страни официри. Ваша двојица су се договорили да причају 
о Дубровнику и да прикажу туристичке могућности ваше земље.

Два „класића“ из Форт Левенворта – Тулипић је завршио у ЗНГ Хрватске у Задру, 
Тимотић је остао у ЈНА у Београду.

Но, „Олују“ свакако проучавају пензионисани генерали из компаније МПРИ, међу 
њима и мој некадашњи познаник генерал Крозби Сент. Он је учествовао у креирању 
те акције, америчке беспилотне летелице су полетале са Брача и извиђале 
положаје око Книна, амерички авиони Ф-14 су првог дана акције уништили 
радиорелејни чвор Чићевац код Книна. МПРИ је дао Загребу све обавештајне 
податке, јер је сарадњом са МПРИ Загреб купио и све личне везе пензионисаних 
америчких генерала са Пентагоном. Срби из Чикага су због свега тога тужили МПРИ 
америчком суду и добили спор.

Но, не би било објективно негирати и да се Хрватска одлично спремила за „Олују“ 
и да је операцију водио најспособнији хрватски генерал Петар Стипетић, 
инжењерац и бивши генерал ЈНА, начелник оперативног одељења Пете војне области 
ЈНА у Загребу…

Извор: Политика 

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna 

Вучић у дводневној посети САД: Главна тема сусрета "српски флерт са Русијом"

[ANTIC.org-SNN]

in 

 4s.net 


Вучић у дводневној посети САД: Главна тема сусрета "српски флерт са Русијом"


ИН4С

4-5 minutes

  _  

 

Аналитичари су оценили, преноси Глас Америке, да је предстојећи сусрет Вучића и 
потпредседника САД Мајка Пенса прилика да се везе Београда са Вашингтоном 
учврсте, али и да се разговара о питањима која муче америчку администрацију, 
пре свих – на чијој је страни Београд.

Председник Александар Вучић почиње дводневну посету Сједињеним Америчким 
Државама, где ће имати низ састанака са америчким званичницима.

То ће бити Вучићев први сусрет са новом америчком администрацијом и прва посета 
САД од како је ступио на дужност председника.

Аналитичари су оценили, преноси Глас Америке (ВОА), да је предстојећи сусрет 
Вучића и потпредседника САД Мајка Пенса прилика да се везе Београда са 
Вашингтоном учврсте, али и да се разговара о питањима која муче америчку 
администрацију, пре свих – на чијој је страни Београд.

Најављујући први сусрет Вучића са новом америчком администрацијом и његову прву 
посету САД откад је ступио на дужност председника, Глас Америке се пита шта би 
могла да буде порука новом председнику Србије из Беле куће.

Лук Кофи из фондације „Херитиџ“, која је идеолошки блиска новој администрацији 
САД, каже да би Белој кући саветовао да Србији пренесе снажну поруку да одлучи 
да ли жели да има конструктивну улогу у региону и посвети се евроатлантским 
интеграцијама, „или ће и даље да флертује са Русијом“.

Кофи при том сматра да, од свих земаља југоисточне Европе, Србија вероватно има 
најмањи заједнички интерес са САД.

И Јануш Бугајски из Центра за анализу европске политике мишљења је да је крајње 
време да Србија одлучи коме це се приклонити – Западу или Русији.

„Црна Гора је одабрала, Македонија је одабрала, све земље у региону су одабрале 
да буду или део НАТО или западног света, и одбаце утицај Русије“, каже 
Бугајски, који сматра да је Вучићева посета важна јер ће, како наводи, из прве 
руке сазнати шта америчка администрација очекује од српске владе.

Шта се тачно очекује од Србије када је реч о руском хуманитарном центру није 
јасно, али су амерички званичници јасно ставили до знања да је тај центар 
потенцијални проблем, а као једно од горућих питања, и то би могло да буде тема 
разговора Вучића и Пенса, наводи „Глас Америке“.

„Србија мора бити опрезнија у спољнополитичким одлукама. Можете имати добре 
односе с Русијом и ако немате хуманитарни центар, и ако не учествујете у 
заједничким војним вежбама или не организујете састанак лидера Републике Српске 
и (руског председника Владимира) Путина на својој територији. Србији се мора 
ставити до знања да смо свега тога свесни“, каже Лук Кофи.

Истовремено, Дејмон Вилсон, потпредседник Атлантског савета, указује да је 
Србија та која ће донети коначну одлуку о томе шта ће урадити са руским 
центром, и истиче да је питање за САД како да и оне остану присутне у 
Југоисточној Европи.

„Предлажем да присуство америчких трупа у оквиру КФОР-а и Бондстила не буде 
привремено, већ стално, како би било јасно да Америка као сила остаје ту и 
убудуће“, каже Вилсон.

Да се Америка враћа у Југоисточну Европу и на Балкан, кажу експерти у 
Вашингтону, показују састанак председника Доналда Трампа са представницима 
Иницијативе три мора у Пољској, најављена посета потпредседника Мајка Пенса 
Црној Гори и Вучићев долазак у Вашингтон.

“Имамо много посла, биће и тешких питања између САД и Србије, и ово је прилика 
да се од почетка решавају како треба. Мислим да је Бела кућа заинтересована да 
са Србијом изгради однос поверења и да у Вашингтону постоји воља да се Западном 
Балкану покаже да није заборављен. Ми видимо Вучића као партнера“, наводи 
Дејмон Вилсон.

Глас Америке се пита да ли ће једна од тема партнерских разговора Вучића и 
Пенса бити и недостаци демократије у Србији на које, како напомиње, често 
указују америчке тинк-тенк организације и поједини званичници.

„Познаваоци прилика верују да ће, ако и о томе буде речи, то вероватно остати 
иза затворених врата Беле куће“, закључује амерички мултимедијални сервис.

Осим са Пенсом, Вучић ће у Вашингтону између осталог имати састанке са 
председавајућим Комитета за оружане снаге Конгреса сенатором Џоном Мекејном, 
председавајућим и копредседавајућим Сенатског поткомитета за Европу сенатором 
Роном Џонсоном и сенатором Крисом Марфијем, као и са копредседавајућим Српског 
конгресног кокуса конгресменом Тедом Поом и Емануелом Кливером, саопштило је 
Председништво.

Извор: Недељник 

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на 

Одлука Фијата да ли ће наставити производњу у Крагујевцу вероватно већ одавно донета

[ANTIC.org-SNN]

nspm 

 .rs 


Момир Турудић: Одлука Фијата да ли ће наставити производњу у Крагујевцу 
вероватно већ одавно донета


Н1

3-4 minutes

  _  

недеља, 16. јул 2017. 

Новинар недељника Време Момир Турудић изјавио је, гостујући у Новом дану, да је 
одлука Фијата о томе да ли ће наставити производњу у Крагујевцу вероватно већ 
одавно донета, али се не саопштава.

 

"У Крагујевцу већ дуго постоји страх шта ће се десити са фабриком кад истекне 
уговор по којем Фијат добија донације од Владе Србије да би ту остао. Знамо да 
предвиђени планови нису остварени, производња никад није достигла пројектовани 
капацитет. Ни држава није урадила свој део посла - није урађен саобраћајни 
прилаз, није модернизован железнички прилаз, али ни Фијат није испунио велики 
део својих обећања", рекао је Турудић.

Према његовим речима, штрајк је нека врста екслалације тог страха.

"Уговор истиче за годину дана, али смешно је говорити да ће менаџмент фирме на 
основу једног штрајка или тренутних догађаја донети одлуку преко ноћи да Фијат 
оде или остане", оцењује он.

Турудић додаје да је "уцењивачки капацитет Фијата према држави велики" јер се 
зна колико је фабрика битна за Крагујевац, па и за привреду Србије.

"Државни фунцкционери често оптужују раднике да су они будући кривци за одлуку 
Фијата, каква год да буде. Фабрика не ради пуним капацитетом, врши се притисак 
на раднике да одустану од захтева", сматра новинар Времена.

Каже да је држава штрајком, на неки начин, затечена.

"Првих дана готово нико није реаговао. Држава је у небраном грожђу - она би 
морала да штити интересе радника, али ако је читава економска политика 
заснована да смо земља са јефтином радном снагом и да морамо да привлачимо 
инвеститоре по сваку цену, онда је незгодно рећи инвеститору да попусти", каже 
Турудић.

Коментаришући образложење да се не преговара за време штрајка, Турудић оцењује 
да онда штрајк не би ни имао смисла.

ЕУ и политичари на Балкану свесни да лажу једни друге

Турудић каже да се превелик значај даје Балкану имајући у виду да велике силе 
имају свуда интересе и да се не "сукобљавају" само на овим просторима.

"У Вашингтону знају какава је сарадња Србије са НАТО и Русијом. Балкан није 
толико битан колико се у медијима и међу политичарима на Балкану прича", 
оцењује Турудић.

Он подсећа да је основна порука Европске уније (ЕУ) земљама Западног Балкана, 
које нису чланице, да су врата отворена, али да морају да испуне оно што се 
тражи.

"А све земље региона тапкају у месту или напредују пужевом брзином. Био је 
добар текст у Економситу где се каже да ЕУ лаже земље Балкана да ће их примити, 
а лидери и политичке елите Западног Балкана лажу ЕУ да ће испунити све што се 
од њих тражи. При томе и једни и други су свесни те врсте лагања", наводи 
Турудић.

(Н1)

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/007a01d2fe40%24a9dd9980%24fd98cc80%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

АФП: Рат Русије и Запада за Балкан је већ почео

[ANTIC.org-SNN]

nspm 

 .rs 


АФП: Рат Русије и Запада за Балкан је већ почео


АФП

4-5 minutes

  _  

 Запад и Русија започели су рат на трусном Балкану у вези с контролом токова 
природног гаса. Обе стране имају своје геополитичке интересе и циљеве у овом 
региону које настоје да спроведу и контролом енергената, наводи се у обимној 
анализи АФП.

 

Истиче се и да је званична Москва већ доживела неколико пораза. Црна Гора је, 
упркос настојањима Русије, чланица НАТО-а, а нова социјалдемократска влада 
Македоније раскида везе с Кремљом успостављене у време претходних мандата 
ВМРО-а, странке која је недавно изгубила прилику да направи владу.

Нема чланства у ЕУ

Али, Русија тиме није изгубила рат, јер Запад не може Балкану понудити улазак у 
Европску унију, а Москва и даље има на располагању велика природна богатства 
потребна не само Балкану, већ и Европи.

Руски Газпром је у прошлој години испоручио трећину потреба гаса Европи, а 
Балкану ће тај енергент требати све више, како расте притисак ЕУ да се 
термо-електране затварају.

- Русија настоји да зависност Србије, Босне и Херцеговине, Македоније и 
Бугарске о гасу претвори у политичку зависност и тиме опструира интеграцију 
ових држава у западне институције  - наводи Тимоти Лес, први човек невладине 
организације Нова Европа.

Он додаје да је руски утицај ипак ограничен због сиромашне инфраструктуре 
гасовода и на то управо Запад и рачуна, додаје Лес.

- Конкурентски интереси Русије и Запада у вези гаса, само повећавају 
геостратешки значај Балкана - истиче се у анализи.

Паскал Мило, некадашњи министар спољних послова Албаније истиче да се југоисток 
Европе налази на раскрсници потенцијалних енергетских коридора који повезују 
Исток и Запад.

- Овај регион за њих није занимљив у економском смислу, већ као транзитна рута 
за стратешка тржишта Европе којима гас треба, и место за његово складиштење - 
каже Мило.

Донедавно је Русија побеђивала у енергетском рату. Запад сада сматра да се то 
мора променити. У току је више пројеката који ће бити конкуренција руским 
гасоводима у региону.

Радови на ТАП-у

Транс-Јадрански гасовод (ТАП), један је од њих. Он треба од Азербејџана, преко 
Турске и Балкана довести гас до Италије. Очекује се да први кубни метри гаса 
протеку за три године. Кроз цеви ТАП-а годишње ће тећи 10 милијарди кубних 
метара гаса, кроз гасовод дуг 870 километара.

То је више геополитички него економски пројекат који може, бар минимално, 
смањити европску зависност о руском плину - сматра Николас Мазући, истраживач 
франсуцке невладине организације ИРИС. Додаје да Запад настоји створити што 
више алтернативних гасовода којима ће у коначници елиминисати европску 
зависност од тог енергента из Русије.



САД и ЕУ раде на томе да ТАП постане прстен који ће окружити цели Балкан, 
проширујући кракове тог гасовода и на БиХ, Црну Гору и Хрватску. Када је 
Хрватска у питању, САД и ЕУ планирају изградњу великог терминала у којем ће 
складиштити течни гас и дистрибуирати га широм Европе.

Албанија, БиХ, Бугарска, Хрватска, Косово, Македонија и Црна Гора у мају су 
потписали споразум којим су се ове државе обавезале на заједнички рад на 
развоју гасовода којим ће, фактички, елиминисати зависност од руског плина. САД 
су преузеле обавезу подршке том пројекту кроз новац који ће пласирати преко 
УСАИД-а. Европљани, пак, финансирају Јадранско-Јонски гасовод који из Албаније 
иде кроз Црну Гору, БиХ и Хрватску.

Турски ток

Русија је на то одговорила споразумом с Турском о изградњи такозваног Турског 
тока, гасовода који од Русије, дном Црног мора, кроз Турску води ка Европи.

Александар Вучић, председник Србије објавио је током недавне посете Турској, да 
његова држава жели бити део Турског тока.

Експерти, међутим, упозоравају да је Турски ток изузетно ризичан и захтеван, а 
нарочито скуп. Део који иде дном Црног мора захтева врло софистициран рад на 
дубини и до 2 километра под водом.

(АФП)

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/007401d2fe40%2435a08500%24a0e18f00%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Server o Vučićevoj poseti Vašingtonu

[ANTIC.org-SNN]

rts.rs 

  


Server o Vučićevoj poseti Vašingtonu


RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of Serbia

4 minutes

  _  

Server je u izjavi za Tanjug rekao da Vučić u Vašingtonu može da traži poseban 
tretman za Srbiju, ali ukazuje da je Srbija već imala takav tretman kada je 
postala zemlja kandidat za članstvo.

30459233 

Danijel Server (arhivska fotografija) 

"Budući specijalan tretman više će zavisiti od Evroljana, nego od SAD, ali SAD 
su voljne da podrže razumne predloge za ubrzanje članstva u EU, ne samo za 
Srbiju već i za druge zemlje", dodaje Server.

Na kraju, međutim, svi u Vašingtonu, Briselu i na Balkanu, izuzev Srbije, 
razumeju da će Beograd morati, u ovoj ili onoj formi, da prihvati nezavisnost 
Kosova pre ulaska u EU, tvrdi Server. 

"Što duže bude čekala da to uradi, to Srbija manje može očekivati poseban 
tretman", smatra Server. 

Prema njegovom mišljenju, Srbija može da očekuje punu podršku SAD kada je reč o 
zaštiti srpske manjine na Kosovu. 

Međutim, istovremeno, dodao je, SAD neće odustati od podrške nezavisnosti 
Kosova.

"Amerikanci žele da Priština uloži maksimum napora, kako bi vojska Kosova bila 
formirana bez aktivnog protivljenja iz Beograda ili kosovskih Srba, ali će 
Vašington na kraju podržati transformaciju kosovskih oružanih snaga, kako bi se 
one kvalifikovale za članstvo u NATO", ocenjuje Server.

Dodaje i da, ukoliko Ramuš Haradinaj postane kosovski premijer, Amerika očekuje 
da Srbija to prihvati.

On očekuje da će se se briselski dijalog nastaviti na predsedničkom nivou i 
ukazuje da ne zna kada će vrata EU biti ponovo otvorena za nove članice, ali 
smatra da je najbolje biti pripremljen kada taj trenutak dođe. 

O srpsko-ruskim odnosima 

Za mnoge na Zapadu su srpsko-ruski odnosi sporni, ali Srever ocenjuje da 
"Trampova administracija svakako razume one koji žele da imaju dobre odnose sa 
Rusijom, jer tome teži i on sam". 

"Ali, to neće biti lako još dugo vremena, jer Rusija nastavlja da se meša u 
američke i evropske izbore", rekaoje Server za Tanjug.

Naveo je da za to postoje i drugi razlozi, poput "aneksije Krima, podrške onima 
koji su upali u makedonski parlament, propagande preko medija kao što su 
Sputnjik i Raša tudej i podrške neuspelom puču u Crnoj Gori".

On takođe smatra da Evropska unija u svoje članstvo ne bi primila onog ko na 
svojoj teritoriji pruža gostoprimstvo objektu poput ruskog humanitarnog centra 
u Nišu. 

"Pretpostavljam da su moja razmišljanja nacionalističkija od mnogih u Srbiji: 
ne bih želeo takav ruski objetakt na svojoj teritoriji, a takođe sumnjam da bi 
EU primila za novog člana nekog ko ima takav objekat, osim ukoliko se ponašanje 
Moskve dramatično ne promeni. A nema znakova da će se to desiti", kaže Server.

Navodeći da ne zna ništa o spekulacijama da će SAD otvoriti centar sa EU u 
Užicu, poput ruskog u Nišu, on kaže da bi bila greška prihvatiti zdravo za 
gotovo rusku tvrdnju da je centar u Nišu samo humanitarne prirode.

"To je logistički centar koji očigledno ima dvojnu namenu, kao i susedni 
Bondstil", kaže Server.

Američki analitičar veruje i da će predsednik Srbije ponuditi sagovornicima u 
Vašingtonu "maksimalnu saradnju u okviru borbe protiv islamskih ekstremista".

Servern ocenjuje i da će Vučić tokom posete SAD tražiti nova američka ulganja, 
ali skreće pažnju da "američka vlada ima malo veze da stranim ulaganjima njenih 
kompanija".

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/006201d2fe3f%240e7c2f20%242b748d60%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

NEVEN CVETIĆANIN OTKRIVA: Tri scenarija za zapadni Balkan

[ANTIC.org-SNN]

kurir.rs 

  


NAUČNI SARADNIK NEVEN CVETIĆANIN OTKRIVA: Tri scenarija za zapadni Balkan | 
Vesti


2-3 minutes

  _  

BEOGRAD - Naučni saradnik Instituta društvenih nauka Neven Cvetićanin, rekao je 
da je samit lidera zapadnog Balkana u Trstu pokušaj Evrope da ostane aktivna u 
regionu i ostvari benefite za građane koji su se umorili priče o Evropskoj 
uniji i predviđa tri scenarija kada su evrointegracije u pitanju, a dva i po 
su, kako je rekao, pozitivna po Srbiju. 

Cvetićanin je u Novom danu govorio o ta tri scenarija za rasplet situacije na 
zapadnom Balkanu. 

Prvi je da sve zemlje regiona uđu u Evropsku uniju, što je prema njegovim 
rečima veoma neizvesno jer EU ima svoje probleme. 

Drugi scenario je da se balkanske države integrišu u svojevrsnu balkansku uniju 
koja će biti u privilegovanom partnerstvu i odnosu sa Evropskom unijom, ali 
neće biti njene eksplicitne članice. 

Prema trećem scenariju, Balkan će postati područje na kojem će velike sile da 
razmenjuju i bore se za svoje interese. 

Cvetićanin u ovom scenariju vidi dve mogućnosti u koje ovakva situacija može da 
se razvije. 

"Moguće je da se nađe ravnoteža snaga u regionu, da Nemačka, Evropska unija, 
SAD, Rusija i Turska pregovaraju i dogovore se kako da drže Balkan mirnim. 
Druga mogućnost je da se ne dogovore, već da se Balkan koristi kao moneta za 
potkusurivanje i da se region destabilizuje", objašnjava Cvetićanin. 

On je istakao da je za Srbiju najbolji bilo koji scenario koji ne destabilizuje 
situaciju "da ovo malo mira što smo nakupili možemo da zadržimo". 

Cvetićanin je istakao da građani nisu videli benefite evropskih integracija, 
što proces Berlin plus pokušava da ispravi i evrointegracije približi građanima 
u ekonomskom smislu kroz bolje puteve, škole i zdravstvo. 

(Kurir.rs/Tanjug, Foto: Jutjub printskrin) 

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/005d01d2fe3e%2491942bc0%24b4bc8340%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Vlada vodi pregovore putem medija

[ANTIC.org-SNN]

rts.rs 

  


Vlada vodi pregovore putem medija


RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of Serbia

2 minutes

  _  

Istine radi, "sindikalni lideri" kako nas pojedini mediji nazivaju, spremni su 
da svakog trenutka otpočnu pregovore sa kompanijom ili Vladom Republike Srbije 
i to je osnovni zahtev, naveo je Marković u saopštenju.

30460296 

Zoran Marković (u sredini) 

Važno je reći da je 23.06.2017. Ispekcija rada izvršila nadzor i izdala rešenje 
26.06.2017. i naložila poslodavcu da otpočne pregovore u skladu sa Zakonom o 
štrajku.

Štrajkački odbor je uputio poslodavcu zahtev za otpočinjanje pregovora 
23.06.2017, 27.06.2017, 04.07.2017, 10.07.2017. ali bez odgovora, osim, dodaje 
Marković, stava predstavnika države Srbije, da je uslov za otpočinjanje 
pregovora prekid štrajka.

"Važno je napomenuti da interna pravila jedne kompanije ne bi mogla da budu 
iznad Zakona Srbije a još veći paradoks je da ne poštuju ni potpisani 
Kolektivni Ugovor gde u članu 82. nedvosmisleno stoji 'Štrajkački odbor i 
Poslodavac dužni su da, od dana najave štrajka i za vreme štrajka, pokušaju da 
sporazumno reše nastali spor'", istaknuto je u saopštenju.

Takođe, dodaje Marković, Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova 
upućen je predlog za pokretanje postupka mirnog rešavanje radnog spora 
23.06.2017. ali bez ikakvog odgovora poslodavca.

"Ovim putem obaveštavamo javnost Srbije i šire da je Štrajkački odbor spreman 
da u roku od jednog sata otpočne pregovore sa poslodavcem ili Vladom RS, a ne 
sa medijima Srbije", naglasio je Marković u saopštenju.

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/004a01d2fe3d%241122a8f0%243367fad0%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

ORVELIJANSKA SLIKA AMERIČKE MOĆI

[VREME JE!]

ORVELIJANSKA SLIKA AMERIČKE MOĆI 

ORVELIJANSKA SLIKA AMERIČKE MOĆI (
http://vremeje.rs/?email_id=377_id=150=aHR0cDovL3ZyZW1lamUucnMvb3J2ZWxpamFuc2thLXNsaWthLWFtZXJpY2tlLW1vY2kv=stats=analyse=1=subscriptions
)

Američka ekonomija koja se zasniva na „izvozu“ radnih mesta i poslovanja van 
sopstvenih granica nije sposobna da izdrži ogroman teret dugova.
Sumnjam da SAD mogu da nastave dalje kao prva svetska ekonomija. Čini se da su 
Amerikanci suviše dugo sedeli nemo, dok su ih njihovi „lideri”
uništavali.

Autor: Dr Paul Craig Roberts (
http://vremeje.rs/?email_id=377_id=150=aHR0cDovL3d3dy5wYXVsY3JhaWdyb2JlcnRzLm9yZy9wYWdlcy9hYm91dC1wYXVsLWNyYWlnLXJvYmVydHMv=stats=analyse=1=subscriptions
), 10. jul 2017.
Priredio: Srdjan D. Stojanović (
http://vremeje.rs/?email_id=377_id=150=aHR0cDovL3ZyZW1lamUucnMvYXV0b3JpLyNleGFjdGxpbmU%3D=stats=analyse=1=subscriptions
)
 
Lažna stvarnost konstruisana za Amerikance samo se može uporediti sa lažnom 
stvarnosti koju je konstruisao Veliki Brat iz utopijskog romana
“1984” Džordža Orvela. Razmotrite samo konstantno pretvaranje pojma 
„muslimanska pretnja” od al-Kaide do Talibana, Al-Nusre, ISIS/ISIL, do
DAEŠ - sa iznenadnim “skokom” ka Rusiji. Iznenada, 16 godina rata na Bliskom 
istoku, ratova protiv „terorista” i „diktatora” postali su
pitanje suprotstavljanja Rusiji - zemlji najviše ugroženoj od muslimanskog 
terorizma i zemlji koja je najsposobnija da zbriše Sjedinjene Države i
njihove imperijalne vazale sa lica zemlje…
 
Čitajte više... (
http://vremeje.rs/?email_id=377_id=150=aHR0cDovL3ZyZW1lamUucnMvb3J2ZWxpamFuc2thLXNsaWthLWFtZXJpY2tlLW1vY2kv=stats=analyse=1=subscriptions
)

Odjavite se (
http://vremeje.rs/?email_id=377_id=150=W3Vuc3Vic2NyaWJlX2xpbmtd=stats=44bf7a7b8efb50c39b357faf2456bd08=analyse=1=subscriptions
) - Izmenite svoju prijavu (
http://vremeje.rs/?email_id=377_id=150=W3N1YnNjcmlwdGlvbnNfbGlua10%3D=stats=3cddd5732b462335a5be9b44e6a13b31=analyse=1=subscriptions
)

VREME JE! - www.vremeje.rs

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/NTI4MTk1WY150SI377JAMTUwMDE4OTI2MzQxNDk4%40vremeje.rs.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.