Linta osudio odluku o spomeniku Stepincu

[ANTIC.org-SNN]

rts.rs 

  


Linta osudio odluku o spomeniku Stepincu u Zrinu


RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of Serbia

2 minutes

  _  

sreda, 18. apr 2018, 18:12 -> 18:17 

Izvor: Tanjug

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta je najoštrije osudio odluku 
hrvatske katoličke crkve da 8. maja u mestu Zrin, u opštini Dvor, otkrije 
spomenik Alojziju Stepincu.

"Podizanje spomenika kardinalu Stepincu u nekadašnjem ustaškom mestu Zrin je 
još jedan u nizu dokaza da Katolička crkva u Hrvatskoj i dalje podržava ustašku 
ideologiju i smatra da je NDH bila država koja je štitila interese hrvatskog 
naroda i koja nije imala zločinački karakter", istakao je Miodrag Linta.

Linta je, u pisanoj izjavi, ukazao da je glavni inicijator podizanja spomenika 
sisački biskup Vlado Košić koji se javno zalagao da se ustaški pozdrav "Za dom 
spremni" uvede, kao zvanični, u hrvatsku vojsku. 

Linta podseća da je Zrin bio jedno od najvećih ustaških uporišta na Baniji u 
Drugom svetskom ratu. 

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/0fc701d3d765%24755faeb0%24601f0c10%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Отровна супстанца из "случаја Скрипаљ" патентирана у САД

[ANTIC.org-SNN]

rtrs.tv   


Отровна супстанца из "случаја Скрипаљ" патентирана у САД


RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska

2-3 minutes

  _  

 

Сергеј и Јулија СкрипаљФото: илустрација

Обраћајући се Извршном савјету ОЗХО у сриједу Шуљгин је показао документ 
Канцеларије за патенте и робне марке САД, датиран на 1. децембар 2015. године.

Он је такође указао на то да се ова канцеларија раније обраћала руској страни с 
молбом да провјери "патентну исправност открића чији је аутор амерички научни 
сарадник Т. Рубин". 

У документу је било ријечи о изради специјалног метка с пуњењем за отровне 
супстанце. Стални представник Русије је објаснио да је муниција требало да буде 
пуњена бинарним компонентама које се мијешају током пуцња. 

"У крајњој мери једна од ових активних супстанци којом може да се пуни дати 
метак може да буде неки од нервних агенаса, као што су табун, сарин, соман, 
циклосарин, ВГ, ВМ, ВР, ВХ, и обратите пажњу, агенси који припадају типу 
’новичок‘", рекао је Шуљгин. 

Он је нагласио да ова формула свједочи о томе да су у САД израђивали и 
патентирали супстанце типа "новичок". "И не тако давно, томе има неколико 
година – патент је датиран 1. децембра 2015. године", прецизирао је дипломата. 

Он је навео да је претрага на електронском претраживачу google.patents.com с 
кључном ријечи "новичок" избацила више од 140 различитих патената повезаних с 
коришћењем и заштитом од утицаја бојеве отровне сусптанце овог типа. 

Случај "Скрипаљ"

Почетком марта бивши пуковник Државне обавјештајне управе Русије Сергеј 
Скрипаљ, који је шпијунирао за Велику Британију, и његова кћерка Јулија, 
отровани су у британском Солсберију. Британија тврди да су отровани супстанцом 
која је произведена у оквиру совјетског програма "новичок", а да је у инцидент 
умијешана Москва. 

Русија то категорички негира и назива оптужбе "недоказаном провокацијом". 
Експертизу супстанце којом су отровани Скрипаљи спровели су стручњаци 
Организације за забрану хемијског оружја. Русија се упознала с извјештајем. 

Према ријечима шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова, у њему је ОЗХО навела 
састав хемијске супстанце, без конкретног навођења отровног агенса. 

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/0fb201d3d764%24d6be8d30%24843ba790%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Ambasadorka Srbije odbila da primi protestnu notu Hrvatske: Vučić je u Zagrebu doživeo i gore neprijatnosti

[ANTIC.org-SNN]

blic.rs 

  


Ambasadorka Srbije odbila da primi protestnu notu Hrvatske: Vučić je u Zagrebu 
doživeo i gore neprijatnosti


Tanjug

5-6 minutes

  _  

Foto: Wikipedia 

Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske saopštilo je danas da je 
ambasadorka Srbije u Zagrebu odbila da primi protestnu notu Hrvatske zbog 
neprimerenog ponaššanja lidera radikala Vojislava Šešelja.

Notu, kojom je izražen najoštriji protest zbog tog događaja, ambasadorka Mira 
Nikolić je odbila da primi, pa je dokument naknadno prosleđen Ambasadi Srbije, 
prenela je HINA.

SRAMNI INCIDENT U SKUPŠTINI Šešelj gazio hrvatsku zastavu, divljao i psovao, 
delegacija PREKIDA POSETU SRBIJI 

 

Nakon incidenta u Beogradu tokom kojeg je Vojislav Šešelj psovao hrvatsku 
delegaciju i gazio hrvatsku zastavu u Skupštini Srbije, zvaničnici Hrvatske 
otkazali su susret sa srpskom ministarkom evropskih integracija i povukli se u 
zgradu hrvatske ambasade u Beogradu. Kako je zvanično saopšteno, oni su ubrzo 
potom doneli odluku da prekinu posetu Srbiji.


*Pročitajte još: 

 


Hrvatska agencija podseća da je Šešelj na ulazu u parlament u Beogradu zajedno 
s još jednim radikalnim zastupnikom "oskvrnuo hrvatsku državnu zastavu", a 
nakon toga je vređao delegaciju Hrvatskog sabora, koja je potom prekinula 
službenu posetu Srbiji.

Foto: R. Getel / RAS Srbija 

Vojislav Šešelj 

U hrvatskom Ministarstvu smatraju da se Šeljelj to usudio učiniti "očito 
ohrabren izostankom sankcija za pređašnje incidente paljenja hrvatske zastave, 
kao i izostankom reakcije najodgovornijih zvaničnika Srbije na njegove pretnje 
ponavljanja ratnih zločina".

"Republika Hrvatska traži i očekuje od vlasti Srbije da pokažu nultu 
toleranciju prema ovakvim neprihvatljivim incidentima i hitno preduzmu 
odgovarajuće mere", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da Hrvatska ostaje predana jačanju dobrosusedske saradnje na načelima 
međusobnog poštovanja i u skladu s evropskim vrednostima.

"Vučić u Zagrebu doživeo gore neprijatnosti, pa se nije vraćao"

Ambasador Srbije u Zagrebu Mira Nikolić odbila je da primi protestnu notu 
Hrvatske, sa obrazloženjem da zvaničnici Republike Srbije nisu učinili ništa 
loše zbog čega bi poseta Beogradu delegacije hrvatskog parlamenta bila 
prekinuta.

Ona je, prema saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije, podsetila da je 
predsednik Aleksandar Vučić nedavno u Zagrebu doživeo i gore neprijatnosti, ali 
nije prekidao posetu. Nikolićeva je, istovremeno, ukazala da su predsednica 
Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković, kao domaćin posete i 
premijerka Ana Brnabić odmah osudile incident koji je napravio lider radikala, 
saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

"Ambasador Mira Nikolić je, takođe, rekla da je predsednik Republike Srbije 
Aleksandar Vučić prilikom nedavne posete Zagrebu doživeo i gore neprijatnosti, 
ali nije napuštao Zagreb", naglašava se u saopštenju.

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije ocenjuje da nikome nije u 
interesu da pojedinačni incidenti zaustave proces dijaloga koji je dobio na 
intenzitetu posle sastanka predsednika Aleksandra Vučića i predsednice Kolinde 
Grabar Kitarović u Zagrebu. Srbija ostaje posvećena dijalogu, dobrosusedskoj i 
regionalnoj saradnji.

U saopštenju se precizira da je ambasadora Srbije Miru Nikolić u Ministarstvo 
spoljnih i evropskih poslova Republike Hrvatske pozvao pomoćnik ministra Boris 
Grigić, sa namerom da uruči protestnu notu povodom incidenta koji je izazvao 
poslanik Vojislav Šešelj u Narodnoj skupštini Republike Srbije, tokom posete 
predsednika Hrvatskog sabora Gordana Jandrokovića.

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/0e1601d3d73f%244f49e270%24eddda750%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

DA LI SU VAŠI PODACI ZAISTA OBRISANI?

[VREME JE!]

DA LI SU VAŠI PODACI ZAISTA OBRISANI? 

DA LI SU VAŠI PODACI ZAISTA OBRISANI? (
http://vremeje.rs/?email_id=424_id=150=aHR0cDovL3ZyZW1lamUucnMvZGEtbGktc3UtdmFzaS1wb2RhY2ktemFpc3RhLW9icmlzYW5pLw=stats=analyse=1=subscriptions
)

Imajte na umu da u pogledu „čišćenja“ podataka imate dve mogućnosti: da 
obrišete podatke, odnosno da želite biti sigurni da su podaci
izbrisani bez mogućnosti oporavka-vraćanja. Čekić ili posuda sa kiselinom će 
biti najsigurniji izbor.

Autor: Saša Tričković
 
Internet portali su prepuni informacija i uputstava o tome kako da se na 
siguran način uklone poverljivi podaci sa hard diska, telefona ili USB-a. Da
li je to zaista moguće? Podaci koji su bili predmet brisanja, prepisivanja ili 
predmet drugog elektronskog metoda eliminacije sa medijuma, mogu se
zadržati na disku, što znači da se odgovarajućim metodama oni mogu dovesti u 
prvobitno stanje. Zadržavanje podataka na disku posle brisanja
predstavlja rizik koji može dovesti do toga da (oporavljeni) podaci budu 
dostupni i nekim neovlašćenim licima…
 
Čitajte više... (
http://vremeje.rs/?email_id=424_id=150=aHR0cDovL3ZyZW1lamUucnMvZGEtbGktc3UtdmFzaS1wb2RhY2ktemFpc3RhLW9icmlzYW5pLw=stats=analyse=1=subscriptions
)

Odjavite se (
http://vremeje.rs/?email_id=424_id=150=W3Vuc3Vic2NyaWJlX2xpbmtd=stats=44bf7a7b8efb50c39b357faf2456bd08=analyse=1=subscriptions
) - Izmenite svoju prijavu (
http://vremeje.rs/?email_id=424_id=150=W3N1YnNjcmlwdGlvbnNfbGlua10=stats=3cddd5732b462335a5be9b44e6a13b31=analyse=1=subscriptions
)

VREME JE! - www.vremeje.rs

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/OTY0ODQzMQWY150SI424JAMTUyNDA2Mzg4NDUxMTU5%40vremeje.rs.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Pitanje Kosova ostaje prelomno

[ANTIC.org-SNN]

dw.com 

  


Pitanje Kosova ostaje prelomno | Evropa | DW


Deutsche Welle (www.dw.com)

7-8 minutes

  _  

Srbija je u izveštaju Evropske komisije dobila mršavu prelaznu ocenu u kojoj se 
izgleda više cene trud i javne proklamacije, nego konkretni rezultati. A u 
suštini, akcenat je na normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija sada bi 
se već mogao čitati kao čitav niz opštih mesta koja se ponavljaju iz godine u 
godinu. Isti problemi beleže se svake godine, a formulacije ostaju iste ili 
slične: postignut je „izvestan napredak“ u brojnim oblastima, a srpske vlasti 
se pozivaju da i dalje rade na ekonomskim, administrativnim, pravosudnim i 
medijskim reformama. Kao što se i očekivalo, najlošije ocene stigle su na račun 
slobode izražavanja u Srbiji, gde po oceni Komisije nema napretka, ali uz 
utešnu formulaciju „da tu postoji izvestan nivo spremnosti“.

Mediji dolaze na dnevni red?

Stanje u medijima već godinama je veoma loše, ali ono što nedostaje jeste pre 
svega jasna kritika Evropske komisije i pokušaj da se konkretnije utiče na 
srpske vlasti da to stanje poboljšaju. Ako se formulacija o „postojanju 
spremnosti“ odnosi samo na normativni okvir, onda se medijski uposlenici ne 
mogu nadati nikakvom napretku. Predugačak je, naime, spisak zakona, propisa i 
kodeksa koje srpske vlasti otvoreno izvrgavaju ruglu, ignorišu, krše ili ih 
jednostavno tumače onako kako im odgovara.

  - 
pročitajte još: Vučićeva partijska država uz blagoslov EU

Tibor Moldvai, iz Instituta za evropske poslove, pokušava da u sumornom 
ponavljanju loših ocena za slobodu izražavanja i medija pronađe tračak 
optimizma. On za DW ocenjuje kako je zanimljiva konstatacija EU „da je to 
oblast koja će dobijati na značaju u narednom periodu. Tako da možemo očekivati 
kako Srbija bude napredovala ka EU da će to pitanje biti sve više u fokusu 
Evropske unije“.

 

Dijalog Beograda i Prištine ostaje ključan za EU

Izvestan i određeni napredak

Ostatak izveštaja koji se odnosi na Srbiju prepun je sintagme „izvestan 
napredak“. Delovi izveštaja koji se odnose na pravosuđe, borbu protiv 
organizovanog kriminala i korupcije, sprečavanje pranja novca ili kapacitet 
Srbije da se nosi sa konkurencijom iz EU, uglavnom su ocenjeni kao oblasti u 
kojima je postignut „izvestan“ ili „određeni“ napredak. Ekonomski parametri za 
članstvo ocenjeni su kao oblast u kojoj je ostvaren „dobar napredak“. Javnost u 
Srbiji svakako ne deli birokratski entuzijazam Evropske komisije da je Srbija 
napredovala u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala ili da se čine 
napori ka uspostavljanju nezavisnog pravosuđa.

Ako izveštaj posmatramo u globalu, onda je jasno kako je akcenat u njemu 
stavljen na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, ocenjuje za DW Dragan 
Đukanović iz Centra za spoljnu politiku. „Ostalo je, mislim, dobilo neku 
prelaznu ocenu, ali će se svakako tražiti da se reformski procesi nastave u 
brojnim oblastima“.

  - pročitajte 
još: U kosovskom ćorsokaku

Apostrofiranje poglavlja 35 i u ovom izveštaju svakako ide u prilog tezi da će 
se na pitanju Kosova lomiti dalja sudbina evropskih integracija Srbije. Tibor 
Moldvai primećuje da se ono pojavljuje u samo jednoj rečenici i da je „Srbija 
tu pohvaljena što je ostala posvećena dijalogu, i da su postojale neke primedbe 
na račun srpske strane, to bi svakako našlo mesta u izveštaju. Sada će biti 
zanimljivo analizirati ono što se nalazi u izveštaju Evropske komisije za 
Kosovo i šta se dešava kada je albanska strana u pitanju“.

Sporo kretanje ka EU

Evropski komesar za proširenje Johanes Han u razgovoru za DW ističe 
  kako je 
2025 godina ostvariv, ali ambiciozan cilj za nove članice EU. Tibor Moldvai u 
tom smislu primećuje da „Srbija još stoji na 12 od ukupno 35 poglavlja. Nijedno 
poglavlje nije otvoreno u 2018. godini. Imajući na umu ovako sporo kretanje ka 
EU, zaista je teško očekivati da će 2025. biti godina ulaska u EU Srbije i Crne 
Gore. Mislim da je taj datum samo jedan politički pamflet, ili ideja, da EU 
želi države Zapadnog Balkana u svom članstvu. Tako čitam i Hanovu izjavu – da 
neće biti članstva u EU pre završetka kompletnog procesa reformi“.

Dragan Đukanović ističe da takve izjave nisu novost i dodaje kako se te ocene 
„kreću od toga da je ambiciozno očekivati nova proširenja do 2025 godine, ali 
se istovremeno naglašava kako, ukoliko ne bude novih proširenja, to može 
izazvati novu nestabilnost i probleme u regionu“.

U skladu s upozorenjima kako bez novih proširenja Balkanu preti rat je i izjava 
Žan-Kloda Junkera, predsednika Evropske komisije, koju Tibor Moldvai vidi kao 

Haška samovolja

[ANTIC.org-SNN]

glassrpske.com 

  


KOLUMNA: Haška samovolja


7-8 minutes

  _  

18.04.2018 13:09 | Милан Благојевић 

Име мало којег града на свијету смо спремни везати за неки правосудни трибунал, 
као што ћемо одмах учинити када се спомене холандски град Хаг и оно што се 
донедавно скраћеним називом звало Међународним кривичним трибуналом за бившу 
Југославију.

Нема тога, барем не на нашем простору, који ова два појма неће довести у везу 
чим се помене само неки од њих. Стога и ја то чиним у овом тексту, повезујући 
самовољу са Хагом, мислећи при томе, мада то више и није потребно посебно 
наглашавати, на поменути Трибунал у Хагу, који се однедавно назива Механизмом 
УН за међународне кривичне трибунале (УН Мецханисм фор Интернатионал Цриминал 
Трибуналс).

Тај механизам (његово жалбено вијеће) је 11. априла ове године донио пресуду у 
предмету против др Војислава Шешеља. Моју пажњу посебно су привукле двије 
чињенице, које, иако је ријеч о сажетку другостепене пресуде, тако јасно говоре 
о самовољи судија чланова жалбеног вијећа, а тиме и поменутог хашког Механизма 
у цјелини.

У стручној, па и најширој јавности, најчешће се коментарише дио пресуде којим 
је др Шешељ оглашен кривим и осуђен на затворску казну од десет година, за 
догађаје у Хртковцима од 6. маја 1992. године. С тим у вези не смије се ћутати 
на очигледну самовољу и злоупотребе којима је прибјегло жалбено вијеће с 
намјером да пошто-пото осуди др Шешеља, како би тиме покрило његово хашко 
притворско утамничење дуже од 11 година, што је случај незабиљежен у историји.

У чему је суштина наведене самовоље и злоупотреба? Да би се одговорило на ово 
питање, неопходно је подсјетити на то да је претресно вијеће Трибунала у Хагу, 
у ослобађајућој пресуди коју је изрекло др Шешељу 31. марта 2016. године, 
утврдило (стр. 335. пресуде) да у вријеме говора др Шешеља у Хртковцима 6. маја 
1992. године он није обављао било какву јавну функцију (тј. није вршио државну 
власт), да се радило о политичким изјавама датим на једном окупљању и да, што 
је од посебне важности, из изведених доказа произлази да су дио аудиторијума 
чиниле избјеглице протјеране из Хрватске, те да је цијели говор био хипотетички 
па се не може сматрати говором којим је подстрекавано на насиље и злочине.

Како видимо, у овом дијелу пресуде претресно вијеће је наведене закључке извело 
на основу оцјене доказа изведених непосредно пред њим, а то значи и на основу 
изјава бројних свједока који су саслушани пред тим вијећем. Још једноставније 
казано, претресно вијеће је било у прилици да непосредно посматра сваког од 
саслушаних свједока током свједочења о догађајима у Хртковцима, што му је 
омогућило да оцијени (не)истинитост сваког од тих исказа те да на крају закључи 
и утврди да се говор др Шешеља не може сматрати говором којим је подстрекавано 
на насиље и злочине. Тиме се може објаснити и чињеница да претресно вијеће у 
пресуди није утврдило да је говор др Шешеља био у узрочно-посљедичној вези са 
било којом појединачном радњом насиља, то јест да је неки насилник појединачни 
акт насиља предузео подстакнут на то говором др Шешеља. Да је било таквих 
доказа, а сви они су непосредно изведени пред претресним вијећем, не треба 
сумњати да би његова пресуда била радикално другачија у односу на ону 
ослобађајућу.

Послије свега овога жалбено вијеће у пресуди изводи сасвим супротне закључке, 
сматрајући да (како стоји у параграфу 33. сажетка пресуде) постоје упадљиве 
паралеле између запаљивог говора др Шешеља и аката који су након тога почињени, 
што је, у визури жалбеног вијећа, наводни суштински допринос др Шешеља извршењу 
злочина против човјечности. Оно што је поразно у свему томе, а нарочито за 
правничку и судијску професију, је да су судије жалбеног вијећа овим погазиле 
једно од готово аксиоматских правила правичног суђења.

Наиме, жалбено вијеће је извршило сасвим другачију оцјену исказа бројних 
свједока из овог предмета, а да при томе није непосредно саслушало ниједног од 
њих. Ових дана често се може чути како је начело непосредности својствено 
англосаксонском правном поднебљу. То је само дјелимично тачно, јер непосредност 
је својствена и нашем правном поднебљу и сматра се азбуком сваког судског 
поступка. Стога је и код нас забрањено да жалбени суд преиначи пресуду нижег 
суда само на основу другачије оцјене исказа свједока и вјештака, а да при томе 
не саслуша ниједног од тих свједока и вјештака. Е управо та забрана, својствена 
судском поступку пред било којим судом (домаћим и међународним), је самовољно 
прекршена пресудом против др Шешеља.

Некако у сјени овога остао је још један детаљ из исте пресуде, везан за 
противправну конструкцију тзв. удруженог злочиначког подухвата. Наиме, чињеница 
је да је др Шешељ, са изузетком случаја "Хртковци", и у жалбеном поступку 
ослобођен свих осталих тачака оптужнице, што значи и оних тачака везаних за 
поменуту противправну конструкцију. Али не лези 

Макрон је нови европски вођа

[ANTIC.org-SNN]

standard.rs   


Дојче веле: Макрон је нови европски вођа


http://newlookworld.com/

5-6 minutes

  _  

среда 18. април 2018. 10:06 


Ракетирање Сирије подигло углед француског председника у трансатлантској 
заједници


Након ракетних напада на Сирију, али и због своје медијске офанзиве, Емануел 
Макрон је дефинитивно постао предводник Европске уније.

А о војним питањима се Немачка ионако ретко пита, подсећа Макс Хофман за „Дојче 
веле„.

Лично он је убедио америчког председника Доналда Трампа да крене у осветнички 
поход због напада отровним гасом на Думу. То је француски председник Емануел 
Макрон изјавио у другом великом интервју током ове седмице која ће остати 
запамћена. Макрон нипошто не жели да остави онакав утисак какав је оставио 
његов претходник. Франсоа Оланд је 2013. године све припремио како би кренуо у 
војну интервенцију у Сирији, раме уз раме са Американцима. И тада је Асадов 
режим извршио нападе бојним отровима у Сирији, али Трампов претходник Обама у 
последњем тренутку се предомислио и – Оланд је изневерен.

Макрону је сада успело да избегне ту ситуацију. Није поновљена грешка Обаме, 
који је повукао црвену линију, а онда, након што је она прекорачена, није 
деловао. Остаје питање да ли су војни напади прави пут за побољшање ситуације у 
Сирији, али јасно је да је француски председник заузео позицију јаког 
државника, политичара који уради оно што најави. Али он такође мора да швати да 
као водећи државник у ЕУ – поготово када се ради о питањима рата и мира – врло 
брзо може да остане сам и изолован.

ВЕЋ ВИЂЕНО
Заједнички став европских министара спољних послова усвојен у понедељак (16.4.) 
обухвата добро познате предлоге: хуманитарни приступ, прекид ватре, политичко 
решење. Једино што недостаје јесте захтев за увођењем зоне забране летова. 
Могло би се рећи да су Европљани изнели све предлоге и концепте који су били на 
столу и пре много година. У међувремену знамо да све што се предлаже звучи 
конструктивно, али да то не побољшава положај Сиријаца. Запад је у Сирији 
заказао и Макрон то добро зна. Па ипак, он жели да остави утисак да овде у 
Европи постоји бар неко ко покушава нешто да уради. Због тога користи све 
расположиве позорнице.

Осим двосатних интервјуа током протеклих неколико дана, Макрон је у уторак 
одржао и говор о будућности ЕУ у Европском парламенту, а у четвртак се среће и 
са немачком канцеларком у Берлину. Не жели да је остави по страни, али то није 
тако једноставно. Француз је тренутно толико присутан на свим каналима, да 
понекад мора истински да се потруди да очува утисак блиске француско-немачке 
сарадње. То се усталило током неуобичајено дугог процеса формирања владе у 
Берлину. А и када се ради о војним питањима, Немачка је увек готово аутоматски 
искључена.

То се иначе односи и на већину земаља-чланица Европске уније. Упркос свим 
плановима о заједничкој спољној и безбедносној политици ЕУ, посебно о питањима 
одбране, свака земља још увек је упућена сама на себе. То показују и заједничке 
изјаве министара спољних послова ЕУ од понедељка. Подршка ваздушним нападима 
изразито је уздржана. Као и обично, Француска и Велика Британија увек су 
одговорне за прљави посао на војном плану, а остале земље немају ни воље, ни 
техничких могућности за нападе попут оних прошле суботе у Сирији. Да, многе 
земље ће то подржати, али то није довољно да оне буду озбиљно схваћене на 
међународној сцени.

НЕМА ВИШЕ ЛАКОЋЕ
Поред жеље за акцијом, харизмом и далекосежним овлашћењима, француски 
председник један је од ретких у Европи који још увек има и војни потенцијал. То 
му омогућава да га на глобалном плану узимају озбиљно. Оно што Немачка на 
економском плану ради јесте несумњиво веома важно, али споља гледано, у сукобу 
у Сирији она нема уплива. За ЕУ у целини таква подела улога може да 
функционише, али то ипак може да има последице по унутрашњу структуру моћи 
између Париза и Берлина.

Макрон је показао да му је изузетно важно да испуни све што каже. Испаљивати 
ракете је нешто је сасвим друго од опомињати европског министра финансија и 
тражити од њега да положи рачуне. С овим Макрон коначно одбацује ону младалачку 
лакоћу која му је прошле године донела изборну победу.

Европска унија и свет сада виде новог француског председника: отрежњеног, 
озбиљнијег и одлучнијег него икада – Макрон, несумњив ауторитет и главни 
командант. Тиме он израста у државника у кога све његове колеге из ЕУ упиру 
поглед – можда не по свим, али свакако по великом броју питања, а посебно оних 
која се односе на спољну политику. Само што му то не доноси само предност: вођа 
јесте онај кога други воле да следе, али је и онај иза кога ће многи желети да 
се сакрију.

Извор Дојче веле/Б92 

 , 18. април 2018.

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna 

SAD gura Kosovo u UN

[ANTIC.org-SNN]

nezavisne.com 
  


SAD gura Kosovo u UN


Nezavisne novine

5-6 minutes

  _  

N.N. 

VAŠINGTON - Sjedinjene Američke Države su pokrenule akciju kako bi obezbijedile 
stolicu u Ujedinjenim nacijama za Kosovo.

Prijem u najvažniju svjetsku organizaciju, za Vašington predstavlja konačan 
cilj pregovora između Beograda i Prištine, pišu "Večernje novosti".

Da je tako potvrđuje i izjava američkog zvaničnika Metjua Palmera, koji je 
kazao da je cilj SAD stolica u UN za Kosovo, kao i da je riječ o komplikovanom 
procesu za koji je potrebno dosta vremena.

Palmerova izjava praktično je početak "raspakivanja" američkog "paketa za 
Kosovo".

Taj plan uključuje zahtjev da Beograd omogući članstvo Prištine u svim 
međunarodnim organizacijama, a da zauzvrat dobije otvorena vrata za EU i 
ekonomsku i političku pomoć SAD u međunarodnoj areni. U "paketu" je i 
formiranje Zajednice srpskih opština koja bi imala široka izvršna ovlašćenja i 
bila tjesno institucionalno povezana sa potpredsjednikom vlade u Prištini (koji 
bi bio predstavnik srpske manjine).

I potpredsjednik vlade u Prištini Enver Hodžaj u utorak je rekao da "pravno 
obavezujući sporazum koji traži EU, "nije ništa drugo nego članstvo Kosova u 
UN".

Američki plan o stolici za Kosovo na Ist Riveru, međutim, praktično je nemoguće 
sprovesti bez saglasnosti Rusije, koja ostaje na poziciji da će u odnosu prema 
Prištini slijediti stavove Srbije. Razlog je to što je za prijem u punopravno 
članstvo neophodna saglasnost Savjeta bezbjednosti.

“Protivljenje Rusije u SB za Prištinu sada predstavlja nepremostivu prepreku”, 
objašnjava bivši ambasador Srbije u UN Pavle Jevremović.

On smatra da bi Priština lakše mogla da dođe do eventualnog statusa posmatrača 
u UN, ali vjeruje da to neće biti njihov cilj.

"Pitanje je koliko je to za njih oportuno. Teško je iz statusa posmatrača preći 
u punopravno članstvo. Do sada je to bio slučaj samo sa Švajcarskom, koja, po 
sopstvenoj želji, u početku nije bila punopravni član. Naravno, sve je to 
pitanje politike i dogovora, tako ni takav scenario nije nemoguć",  zaključuje 
Jevremović.


Status posmatrača


Za status stalne države posmatrača nečlanice UN može da se prijavi ko je već 
član makar jedne specijalizovane svjetske agencije, a Kosovo je u MMF, 
Svjetskoj banci...

Povelja UN nema posebne odredbe koje se bave posmatračima, već se sve zasniva 
na praksi. A ona datira od 1946. godine, kada je generalni sekretar prihvatio 
da se švajcarska vlada imenuje za stalnog posmatrača. Palestina je, na primjer, 
2012. dobila status države nečlanice posmatrača, uprkos protivljenju SAD, jer 
je imala većinu na Generalnog skupštini UN.

(novosti.rs 

 )

Komentare na ovu vijest mogu postaviti samo prijavljeni čitaoci.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove 
redakcije Nezavisnih novina.

Molimo vas da vaša iskustva i zapažanja prilikom korištenja aplikacije za 
komentarisanje podijelite sa nama  .

Pošaljite komentar 
 
 

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove 
redakcije Nezavisnih novina.

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/087d01d3d717%24ef462e50%24cdd28af0%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Hrvatska delegacija zbog Šešelja prekida posetu Srbiji?

[ANTIC.org-SNN]

novosti.rs 

  


Hrvatska delegacija zbog Šešelja prekida posetu Srbiji? | Politika


Novosti Online

2 minutes

  _  

| 18. april 2018. 15:03 | Komentara: 0 

Delegacija Hrvatske otkazala je susret sa ministarkom Jadrankom Joksimović i 
povukla se u zgradu hrvatske ambasade u Beogradu

Nakon incidenta u Beogradu tokom kojeg je Vojislav Šešelj psovao hrvatsku 
delegaciju koja boravi u poseti Srbiji i gazio hrvatsku zastavu u Skupštini 
Srbije, delegacija Hrvatske otkazala je susret sa ministarkom Jadrankom 
Joksimović i povukla se u zgradu hrvatske ambasade u Beogradu.

Pročitajte još: SRS: Šešelj psovao hrvatsku delegaciju i izgazio hrvatsku 
zastavu, miting u Hrtkovcima 6. maja 

 

U ambasadi se odlučuje hoće li biti prekinut započeta dvodnevna poseta Srbiji, 
javila je reporterka N1 Katarina Brečić pozivajući se na dva neimenovana izvora 
iz hrvatske delegacije.

Podsetimo, predsednik hrvatskoga Sabora Gordan Jandroković počeo je danas 
dvodnevnu službenu posetu Srbiji susretom sa predsednicom Skupštine Srbije 
Majom Gojković.

Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj psovao je hrvatsku 
delegaciju koja boravi u poseti Srbiji i gazio je hrvatsku zastavu u Skupštini 
Srbije, saopštila je ta stranka.

"Šešelj je na ulazu u Narodnu Skupštinu ugledao hrvatsku zastavu, pritrčao je, 
oborio steg na beton, pokušao da iscepa zastavu, a onda su je on i poslanik 
Filip Stojanović gazili", navodi se.

Šešelj je nakon toga ušao u skupštinsko predvorje, gde se nalazila delegacija 
hrvatskog Sabora. On im je, kako navode radikali, prišao i rekao da je "izgazio 
ustašku zastavu" i uputio psovke.

(N1)

 

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/086101d3d717%243fe68d10%24bfb3a730%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.