EU ne može sebi da priušti Zapadni Balkan

[ANTIC.org-SNN]

dw.com 

  


EU ne može sebi da priušti Zapadni Balkan | Evropa | DW


Deutsche Welle (www.dw.com)

4 minutes

  _  

EU nema snage za novi talas proširenja, a članstvo zemalja Zapadnog Balkana 
donelo bi brojne rizike – nacionalizam, manjkave pravne države, društva upućena 
na novac drugih, piše u svom komentaru Kristof Haselbah.

Argumentacija Evropske komisije zvuči kao prosvetljenje: „Ili ćemo izvoziti 
stabilnost ili uvoziti nestabilnost“, tako komesar za proširenje Johanes Han 
redovno sažima motivaciju EU da šestorim zemljama Zapadnog Balkana pruži jasnu 
pristupnu perspektivu. Ta perspektiva bi trebalo da bude podsticaj za 
demokratske i privredne reforme kao i za rešenja međudržavnih i unutardržavnih 
konflikata.

Ono što Evropska komisija prećutkuje jednako je važno: EU želi da suprotstavi 
nešto rastućem uticaju Rusije i Kine u regionu. Obe mame novcem i investicijama 
i, nasuprot EU, ne postavljaju neprijatna pitanja o stanju pravne države.

Ipak protiv punog članstva u dogledno vreme ne govori samo to što je šest 
zemalja daleko od ispunjavanja traženih „domaćih zadataka“, već i temeljna 
dilema koja nema veze sa reformskim tempom na Balkanu.

EU je trenutno previše zabavljena sobom i nema snage za novu rundu proširenja. 
Već i samo pominjanje termina – Komisija je u slučaju Srbije i Crne Gore 
pomenula 2025. godinu – u mnogim evropskim prestonicama izaziva paniku. I to iz 
dobrih razloga.

Pri poslednjim rundama proširenja su političke odluke zabašurile manjkavosti 
kandidata. Od Rumunije i Bugarske bi se, recimo, danas više tražilo pre nego 
što budu primljene. Ali kada neko jednom uđe u klub, protiv njega gotovo da 
nema mehanizama. On profitira od svih prednosti EU i ima pravo glasa – čak i 
kada se ne ponaša kako bi trebalo. Na primeru vlasti u Poljskoj i Mađarskoj 
može se videti koliko je Briselu teško da primora države članice na dobro 
vladanje.

Nacionalizam je možda najveći problem Balkana. Komisija se nada da bi se on 
zauzdao pristupanjem EU. Verovatnije je, međutim, da bi tada taj nacionalizam 
samo bio unutar umesto van EU. Ishod bi bile blokade u Briselu, čak i veće nego 
danas.

Ne treba zaboraviti ogroman ekonomski jaz. Svih šest zemalja su privredno 
daleko ispod proseka EU čime bi postali neto-primaoci. Što je više primalaca, 
članstvo u EU postaje sve neprivlačnije za neto-davaoce. Solidarni princip je u 
suštini u redu, ali neravnoteža ne sme postati prevelika.

Puno članstvo i sloboda kretanja koja ide sa njim verovatno bi doveli do novog 
talasa iseljavanja sa Balkana ka bolje stojećim zemljama EU i njihovim 
razvijenim socijalnim sistemima. To je razumljivo iz perspektive iseljenika, 
ali bi samo pojačalo ksenofobiju na severu kontinenta.

Šta je zaključak? EU ne može sebi da priušti Zapadni Balkan niti sme da ga 
prepusti uticaju Rusije i Kine. Cilj mora ostati tesna veza, ali ne puno 
članstvo već partnerstvo slično onome sa državama sporazuma EFTA (Norveška, 
Švajcarska, Island i Lihtenštajn). To bi podrazumevalo ekonomsku saradnju kao i 
mnogostruku podršku, ali ne i pravo glasa u pitanjima EU.

Verovatno mnogi šefovi država i vlada EU rezonuju slično, ali to ne izgovaraju 
glasno. Umesto toga su se na samitu EU i Zapadnog Balkana ponovo čule stare 
fraze o tome kako će te države za par godina biti u klubu, ali da je sada još 
prerano. Iskreno bi bilo da obe strane govore o realnoj perspektivi sa 
konkretnim vremenskim horizontom.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android  

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/019c01d3f1f4%247d7c2ac0%2478748040%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

IZAZOVI VIŠEJEZIČNOSTI

[VREME JE!]

IZAZOVI VIŠEJEZIČNOSTI 

IZAZOVI VIŠEJEZIČNOSTI (
http://vremeje.rs/?email_id=425_id=150=aHR0cDovL3ZyZW1lamUucnMvaXphem92aS12aXNlamV6aWNub3N0aS8=stats=analyse=1=subscriptions
)

Šta vi kao roditelji možete učiniti da olakšate vašem detetu suočavanje sa svim 
izazovima višejezičnosti? Možete podržati razvoj deteta
uzajamnim poštovanjem i razumevanjem bez pretnji, kazni i prisile stimulišući 
otvorenost za nova iskustva i uvažavanje različitosti.

Autor: Ranka Šarenac (
http://vremeje.rs/?email_id=425_id=150=aHR0cDovL3ZyZW1lamUucnMvYXV0b3JpLyNleGFjdGxpbmUxMA=stats=analyse=1=subscriptions
)
Centar za uzajamno vaspitanje ”VidiMe (
http://vremeje.rs/?email_id=425_id=150=aHR0cHM6Ly93d3cuZmFjZWJvb2suY29tL3ZpZGltZS5vcmc=stats=analyse=1=subscriptions
)”

I dok je jezik svojstven ljudskim bićima sa posebnim govornim centrima u mozgu, 
pričanje je primarno socijalni fenomen usmeren uspostavljanju
kontakta sa drugima. Razumevanje i pričanje jednog jezika zavisiće od toga 
koliko ga koristite u svakodnevnom životu. Na engleskom jeziku to se
jednostavno kaže „Use it or lose it“ (koristi ili izgubi)…
 
Čitajte više... (
http://vremeje.rs/?email_id=425_id=150=aHR0cDovL3ZyZW1lamUucnMvaXphem92aS12aXNlamV6aWNub3N0aS8=stats=analyse=1=subscriptions
)

Odjavite se (
http://vremeje.rs/?email_id=425_id=150=W3Vuc3Vic2NyaWJlX2xpbmtd=stats=44bf7a7b8efb50c39b357faf2456bd08=analyse=1=subscriptions
) - Izmenite svoju prijavu (
http://vremeje.rs/?email_id=425_id=150=W3N1YnNjcmlwdGlvbnNfbGlua10=stats=3cddd5732b462335a5be9b44e6a13b31=analyse=1=subscriptions
)

VREME JE! - www.vremeje.rs

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/Mjg2NTMxNgWY150SI425JAMTUyNjk4MTEzODUzMjE4%40vremeje.rs.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Opozicija u Srbiji razočarana sednicom Odbora za Kosovo

[ANTIC.org-SNN]

rtklive.com   


Opozicija u Srbiji razočarana sednicom Odbora za Kosovo • RTK


5-6 minutes

  _  

Beta, N1 

Sednica skupštinskog Odbora za Kosovo održana je u Srbiji nakon osam meseci, a 
na njoj je kao jedina tačka dnevnog reda bio izveštaj o radu Kancelarije za KiM 
u 2017. godini, što je kod opozicije izazvalo nezadovoljstvo, jer su očekivali 
informacije o procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, izrade statuta 
ZSO, kao i o Poglavlju 35.

"SB UN svaka tri meseca održava sednice o Kosovu, ceo spektar međunarodnih tela 
na tu temu razgovara svakodnevno, a jedino o kosovskom problemu ne raspravlja 
Skuština Srbije", rekao je poslanik Boško Obradović, nakon što je zamenik 
direktora Kancelarije za KiM Dušan Kozarev predstavio izveštaj o radu 
Kancelarije.

"Najveće postignuće i uspeh Srbije na Kosovu u 2017. godini je taj što je 
Srbija uspela da očuva srpske institucije i pored primetnog povećanja pritisaka 
na te institucije", rekao je Kozarev.

Zamenik Marka Đurića, koji je sednici Odbora za dve godine prisustvovao, kako 
je opozicija navela, samo jednom, izrazio je zadovoljstvo što opštine i okruzi 
rade kao i radnije.

Prema rečima Kozareva, Kancelarija je u tom periodu izgradila i više desetina 
crkvenih objekata, pomogla 500 poljoprivrednih domaćinstava, rađeno je na 
zaštiti ljudskih i imovinskih prava, kao i prava Srba koji su bili uglavnom 
meta političkih procesa, poput tragično stradalog Olivera Ivanovića i radnika 
Nacionalnog parka u Štrpcu.

Opozicija je nakon izlaganja Kozareva izrazila nezadovoljstvo što je stanju po 
pitanju Poglavlja 35 u izveštaju Kancelarije od 60 strana, posvećeno samo 
nekoliko redova.

Poslanik Srpske radikalne stranke Miljan Damjanović izrazio je nezadovoljstvo 
što "danas kada nam otimaju Kosovo", odbor priča o tome da li je i ko dobio 
koliko novca, a ne o tome "šta je to bolno i teško za srpski narod", kako 
predsednik najavljuje u rešavanju statusa Kosova.

"Svi Srbi na Kosovu, ali i građani čekaju povratne informacije iz Beograda o 
tome šta se dešava, kakvi su pritisci, šta su nam poručili prijatelji iz 
Rusije, a svega toga nema", rekao je Damjanović i dodao da Odbor priča o 
marginalnim, a ne sudbinskim stvarima.

Poslanici opozicije su tokom tročasovne sednice negodovali zbog toga što je 
direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić za dve godine od osnivanja Odbora samo 
jednom bio na sednici tog skupštinskog tela koje je poslednju javnu sednicu 
održalo pre osam meseci.

Nakon predstavljanja izveštaja poslanik Slaviša Ristić iz Zubinog Potoka rekao 
je da je očekivao da u izveštaju bude naveden najveći problem na Kosovu, a to 
je iseljavanje Srba sa severa.

Takođe, rekao je da bi želeo da se zna više o objektu koji se gradi na jezeru 
Gazivode, što je podvedeno pod državnu tajnu. Dodao je da ga to podseća na 
nabavku kamera za koje je utrošeno mlion evra, a da niko ne zna ni da li one 
postoje.

Ristić je naveo da se zna da radove na tom Centru za monitoring voda, razvoj 
sporta i humanitarnih aktivnosti, koji "liči na turistički objekat" obavlja 
Radujko invest, doo.

Poslanik iz Zubinog Potoka je dodao da ne deli stav Kozareva da su srpske 
insitucije očuvane, jer je i sudstvo izgubljeno u procesu integracije, kao i 
između ostalog policija i carina.

Damjanović je na sednici ukazao na problem zaposlenih u Privrednoj Komori 
Kosova na čije probleme nije odgovorio niko iz Kancelarije za KiM, a odnose se 
na to da nemaju platu 14 meseci kao i na opasnost da će ta institucija nakon 
šest decenija biti ugašena.

Kozarev je potom rekao da je za plate tih 20 ljudi u poslednjih godinu dana 
izdvojeno sedam miliona dinara.

Bivši ministar za Kosovo Goran Bogdanović ocenio je kao loše to što danas 
poslanici ne znaju šta se dešava u Briselu i što se iz tog izveštaja ne vidi da 
je bilo sastanaka tokom 2017. godine.

Kozarev je na Bogdanovićevo pitanje koliko košta brendiranje voza "Kosovo je 
Srbija" rekao da je ceo posao od projekta do skidanja folije koštao 498.000 
dinara, ali nije odgovorio šta je sa vodovodom na severu Kosova, koji se gradi 
godinama, kao i šta su to stručne usluge, i "ostale stručne usluge" za koje je 
izdvojeno 69 miliona dinara.

Bogdanović je izrazio žaljenje što na sednici nije bilo reči o tome dokle se 
stiglo sa statutom ZSO.

Poslanik SRS Božidar Delić negodovao je što je dozvoljeno da propadne 800 
miliona dinara iz budžeta namenjenog za Kosovo, pa seljacima biznismeni iz 
Srbije moraju da doniraju kokoške, jariće i ostale domaće životnje.

Obradović je ocenio da izveštaj Kancelarije izgleda tako kao da su kosovski 
Srbi dijaspora i naveo da bi trebalo pogledati kako i koliko izdvaja Mađarska 
za Mađare u Srbiji.

"Budžet je smešan i govori da se sredstva smanjuju i da neko diže ruke od 
Kosova", rekao je on.

Sednicu koja je trajala skoro tri sata obeležila je manja rasprava jer je 
Obradović Đurića nazvao avanturistom iz Severne Mitrovice, a njega poslanik 
vladajuće 

Šta je BiH donijela posjeta turskog predsjednika Erdogana?

[ANTIC.org-SNN]

glassrpske.com 

  


Šta je BiH donijela posjeta turskog predsjednika Erdogana?


3-4 minutes

  _  

21.05.2018 23:56 | РТРС 

Након скупа присталица турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана у Сарајеву, 
аналитичари оштро критикују и Ердоганов и говор Бакира Изетбеговића.

За Изетбеговића кажу да Босну и Херцеговину враћа у средњи вијек. Увјерени су и 
да ће Европска унија политички снажно одговорити на провокације турског 
предсједника.

“Драго ми је данас видјети измјешане заставе Турске и Босне и Херцеговине. Дуго 
смо ми заједно. И добро смо живјели заједно. И добро смо се борили заједно. 
Задњи пут су Бошњаци бранили Турску као своју домовину”, каже Бакир 
Изетбеговић, бошњачки члан Предсједништва БиХ и предсједник СДА.

Ове Изетбеговићеве изјаве недопустивим је оцијенио професор сарајевског 
Филозофског факултета Енвер Казаз.

Сматра да је Изетбеговић потпуно изгубио компас и да је своју политику послао у 
средњи вијек. Пита се да ли је Изетбеговић говорио у својству политичара или 
вјерског вође.

Да скуп, на којем је Ердоган рекао да Турци Босну никад нису сматрали другим 
простором, штети Босни и Херцеговини, изјавио је за Н1 телевизију историчар 
Хуснија Камберовић из Сарајева.

“Мислим да је то још један лош сигнал који смо одаслали Европи из Сарајева. 
Упркос томе, не мислим да ће Европа директно реаговати у смислу увођења неких 
санкција. Мислим да је суштина у томе што је Ердоган дошао на предизборни скуп 
у Сарајево, а тај скуп је био забрањен у другим дијеловима Европе”, каже 
Камберовић.

Да Европска унија неће благонаклоно гледати на поруке Ердогана и Изетбеговића 
сматра и професор Факултета политичких наука из Београда Драган Ђукановић. 
Говори о присним везама Бошњака и Турака, увјерен је, не доприносе изградњи 
европске Босне и Херцеговине.

Невен Цветићанин са београдског Института друштвених наука оцјењује да је 
Ердоган постигао циљ пројектован пред пут у Сарајево. Турску је, каже, 
представио као државу знатног утицаја на Балкану и истовремено ојачао свој 
покрет насупрот највећем конкуренту.

“Други циљ му је био да, на неки начин, Бошњаке у Босни преусмјери ка својој 
политици и удаљи од струје Гулена, познатог имама”, сматра Цветићанин.

Хрватски историчар Иво Луцић каже да је Ердоган послао јасну поруку да Сарајево 
сматра центром дијаспоре у Европи и да то није изненађење, јер Турска не скрива 
своје интересе.

И западноевропски медији опширно извјештавају о скупу 15.000 Ергоганових 
присталица у Зетри.

Њихови коментатори истичу да је окупљање организовано у Сарајеву јер су га 
забраниле Њемачка, Аустрија и Холандија.

Посебно је наглашена Изетбеговићева изјава да Ердогана многи на Западу не воле 
јер је снажан муслимански вођа каквог дуго није било.

Чак ни у овом случају Срби нису поштеђени негативних коментара. Тако Ројтерс 
наводи да су министри БиХ потписали споразум о изградњи аутопута 
Сарајево-Београд, уз напомену, да су Срби одговорни што тај посао није раније 
закључен.

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/000c01d3f19f%24ff36c570%24fda45050%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Nema bilo kakve trgovine sa EU zbog rokova

[ANTIC.org-SNN]

radiokim.net 

  


Nema bilo kakve trgovine sa EU zbog rokova


| Politika | RTS | komentara: | pregleda: 6

3-4 minutes

  _  


Dačić: Nema bilo kakve trgovine sa EU zbog rokova


22.05.2018 | 09:17 

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić kaže za RTS da će se teško 
promeniti stav zemalja članica EU koje su priznale Kosovo, jer one brane 
politiku koju su vodile devedesetih godina. Napominje da je za nas važno da 
održavamo broj zemalja koje nisu priznale Kosovo.

*   Ivica Dačić (Fot forum-srbija.com) 

Ivica Dačić rekao je gostujući u Dnevniku RTS-a da su posete delegacije Srbije, 
poput posete Azerbejdžanu, značajne i da mnogo pomažu.

"Bez obzira na veličinu zemalja, mere se glasovi i svi su ravnopravni po 
kapacitetu glasanja u međunarodnim organizacijama. Za nas je važno da održavamo 
broj zemalja koje nisu priznale Kosovo, a da bismo održavali, potrebno je da 
imamo dobre bilateralne odnose i da se posećujemo", kaže Dačić.

Dodaje da je mnogo zemalja u koje retko idemo i da bi zato trebalo veću pažnju 
posvetiti zemljama kao što je Azerbejdžan.

Napominje da će se teško promeniti stav zemalja članica EU koje su priznale 
Kosovo, jer one brane politiku koju su vodile devedesetih godina.

"Jednostrano proglašenje nezavisnosti je kraj jedne takve politike. To je 
njihova samoodbrana, ali ih strašno nervira jer proces nije završen. Oni misle 
da je nemoguće da procenat država koje priznaju Kosovo padne ispod 100. Jedna 
zemlja samo da je u pitanju, nema koncenzusa. Zato se Kosovo u svim dokumentima 
EU obeležava asimetričo", objašnjava ministar.

Kaže da postoje neki okvirni rokovi za članstvo u EU.

"Neka okvirna godina je 2025. Nema sa naše strane bilo kakve trgovine zbog 
nekih rokova. Ne može se sa nama tako razgovarati o vitalnoj temi kao što je 
Kosovo. Za njih će biti sve teža, a veliki broj zemalja razmišlja o svojim 
odlukama i očekujemo da jedan broj zemalja povuče priznanje", napominje Dačić.

Upitan za izjavu ministra odbrane Aleksandra Vulina koji je rekao "da ako je 
Uniji ključno samo KiM onda treba menjati spoljnu politiku", Dačić kaže da 
razume reakciju Vulina, ali da spoljno-politički prioritet Srbije ostaje 
priključenje EU.

"Jasno je da EU zanemaruje taj deo tehničkog pregovora, kao i stvaranje 
evropskih vrednosti u našoj zemlji, zanima je samo napredak u dijalogu sa 
Prištinom. Niko od nas lično ne utvrđuje politiku vlade, naš spoljnopolitički 
prioritet je članstvo u EU", kaže ministar.

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/000701d3f19f%24fe72d930%24fb588b90%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Nema bilo kakve trgovine sa EU zbog rokova

[ANTIC.org-SNN]

radiokim.net 

  


Nema bilo kakve trgovine sa EU zbog rokova


| Politika | RTS | komentara: | pregleda: 6

3-4 minutes

  _  


Dačić: Nema bilo kakve trgovine sa EU zbog rokova


22.05.2018 | 09:17 

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić kaže za RTS da će se teško 
promeniti stav zemalja članica EU koje su priznale Kosovo, jer one brane 
politiku koju su vodile devedesetih godina. Napominje da je za nas važno da 
održavamo broj zemalja koje nisu priznale Kosovo.

*   Ivica Dačić (Fot forum-srbija.com) 

Ivica Dačić rekao je gostujući u Dnevniku RTS-a da su posete delegacije Srbije, 
poput posete Azerbejdžanu, značajne i da mnogo pomažu.

"Bez obzira na veličinu zemalja, mere se glasovi i svi su ravnopravni po 
kapacitetu glasanja u međunarodnim organizacijama. Za nas je važno da održavamo 
broj zemalja koje nisu priznale Kosovo, a da bismo održavali, potrebno je da 
imamo dobre bilateralne odnose i da se posećujemo", kaže Dačić.

Dodaje da je mnogo zemalja u koje retko idemo i da bi zato trebalo veću pažnju 
posvetiti zemljama kao što je Azerbejdžan.

Napominje da će se teško promeniti stav zemalja članica EU koje su priznale 
Kosovo, jer one brane politiku koju su vodile devedesetih godina.

"Jednostrano proglašenje nezavisnosti je kraj jedne takve politike. To je 
njihova samoodbrana, ali ih strašno nervira jer proces nije završen. Oni misle 
da je nemoguće da procenat država koje priznaju Kosovo padne ispod 100. Jedna 
zemlja samo da je u pitanju, nema koncenzusa. Zato se Kosovo u svim dokumentima 
EU obeležava asimetričo", objašnjava ministar.

Kaže da postoje neki okvirni rokovi za članstvo u EU.

"Neka okvirna godina je 2025. Nema sa naše strane bilo kakve trgovine zbog 
nekih rokova. Ne može se sa nama tako razgovarati o vitalnoj temi kao što je 
Kosovo. Za njih će biti sve teža, a veliki broj zemalja razmišlja o svojim 
odlukama i očekujemo da jedan broj zemalja povuče priznanje", napominje Dačić.

Upitan za izjavu ministra odbrane Aleksandra Vulina koji je rekao "da ako je 
Uniji ključno samo KiM onda treba menjati spoljnu politiku", Dačić kaže da 
razume reakciju Vulina, ali da spoljno-politički prioritet Srbije ostaje 
priključenje EU.

"Jasno je da EU zanemaruje taj deo tehničkog pregovora, kao i stvaranje 
evropskih vrednosti u našoj zemlji, zanima je samo napredak u dijalogu sa 
Prištinom. Niko od nas lično ne utvrđuje politiku vlade, naš spoljnopolitički 
prioritet je članstvo u EU", kaže ministar.

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/000201d3f19f%24fda4b3c0%24f8ee1b40%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Америчка економија расте, а неки баш у САД звоне на узбуну да је нова велика криза иза ћошка

[ANTIC.org-SNN]

fakti.org 

  


Америчка економија расте, а неки баш у САД звоне на узбуну да је нова велика 
криза иза ћошка


4 minutes

  _  


ПАНИКУ ИЗАЗИВА И НАГЛИ РАСТ РЕНТАБИЛНОСТИ ДРЖАВНИХ ОБВЕЗНИЦА КОЈЕ ЕМИТУЈЕ 
ВАШИНГТОН


 

*   Америчке обвезнице сада доносе преко три одсто прихода - чега није било 
још од 2008-ме - а то не обећава ништа добро ни САД ни глобалној економији
*   Аналитичари Morgan Stanley, једне од највећих америчких банака, већ су 
упозорили: ако рентабилност десетогодишњих дужничких „папира“ пређе 3,05% - 
доћи ће до урушавања великих размера
*   Познати амерички економиста и инвестициони банкар Џејмс Рикардс опомиње 
да се садашње нагло уздизање економије САД и европских земаља може завршити 
грандиозним берзанским крахом, сличним ономе из 1929-те. А у том случају ће 
дуга рецесија у целом свету бити неизбежна

Пише: Наталија ДЕМБИНСКА, РИА Новости 

НАГЛИ пораст рентабилности америчких државних обвезница узбудио је 
инвеститоре и ударио по берзама акција.

Вол-стрит је био затворен у минусу, а успаничили су се и на другим 
берзама: појефтинили су и акције и валуте већине земаља. А долар је, напротив, 
донекле ојачао.

Америчке обвезнице сада доносе преко три одсто прихода - чега није било 
још од 2008-ме - а то не обећава ништа добро ни САД ни глобалној економији.

Први пут од 2008-ме рентабилност тромесечних државних обвезница САД 
премашила оно што доносе дивиденде на индекс S 500.

Још већу бригу изазива кључни оријентир светских финансијских тржишта - 
„десетогодишњи трежерис“ (еталонски „папири“ од којих зависи цена бондова у 
целом свету).

Аналитичари Morgan Stanley, једне од највећих америчких банака, већ су 
упозорили: ако рентабилност десетогодишњих дужничких „папира“ пређе 3,05% - 
доћи ће до урушавања великих размера.

„Кад се рентабилност диже изнад 3 одсто - играчи на тржишту одмах 
почињу да рачунају на подизање камата. А то изазива страховања да ће доћи до 
колапса на тржишту, односно - да је криза иза ћошка“, указује 
инвеститор-милијардер и „краљ обвезница“ Џефри Гундлах.

Експерти су из развоја ситуације извукли овај закључак: улагати новац у 
амерички државни дуг са роком од две године готово подједнако је рискантно као 
и кредитирање америчке економије са роком враћања од десет година.

Аналитичари се разилазе у проценама када ће почети рецесија.

Неки сматрају да је тренутни раст рентабилности нешто што је привремено 
и што неће имати озбиљне последице. Примера ради, JP Morgan Asset Management 
сматра да је опасност од урушавања у овој години „веома мала“.

Други, опет, указују да је опадање основних берзанских индекса кључни 
фактор који може довести до краха. Чак су уверени да глобална економија прелази 
у нову фазу и да се све већ број централних банака спрема да одустане од 
упумпавања новца у своје националне економије и да крене у подизање камата које 
су у претходном периоду, јер су биле изузетно ниске, довеле до бума на тржишту 
вредносних папира.

Другом претњом економској стабилности у свету сматра се 
протекционистичка политика Вашингтона јер ће довести до пада у трговини.

Познати амерички економиста и инвестициони банкар Џејмс Рикардс опомиње 
да се садашње нагло уздизање економије САД и европских земаља може завршити 
грандиозним берзанским крахом, сличним ономе из 1929-те. А у том случају ће 
дуга рецесија у целом свету бити неизбежна.

Експерти сматрају да су санкције прекалиле руску економију и припремиле 
је, у неку руку, и за могуће катаклизме у светској економији.

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/001101d3f1a0%2400070dc0%2400152940%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Скандалозан напад Вучића на СПЦ

[ANTIC.org-SNN]

in4s.net   


Ковић: Скандалозан напад Вучића на СПЦ


Политика

5-6 minutes

  _  

 

Пише: Милош Ковић

Порука Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве о Косову и Метохији 
(објављена 10. маја 2018) одлучујуће је обележила јавну расправу о будућности 
ових српских покрајина.

Са сигурношћу се може рећи да она представља документ од изузетне важности за 
историју српског народа и његове Светосавске цркве.

Српске власти наиме, упркос заклетви на Уставу и Јеванђељу, не престају да 
косовским Албанцима, САД и ЕУ нуде размену територија „уже Србије“ за север 
„Косова“. Територијални интегритет „Косова“, међутим, неће да угрозе ни САД ни 
Немачка. За узврат, Александар Вучић поручује да је спреман да, уз одређене 
„бенефите“, потпише „споразум о свеобухватној нормализацији односа“, који би 
подразумевао и столицу за „Косово“ у УН. То би, да подсетимо, значило нагло 
убрзање процеса „пузећег“, постепеног признања независности „Косова“. У 
зависности од текста споразума, он би тој квазидржави могао да донесе и de 
facto независност.

Порука Светог архијерејског Сабора је, међутим, закључила и коначно уобличила 
процес који је, у српском друштву, видљив и за најповршније посматраче. Упркос 
упорним порукама председника републике и готово свих великих медија о томе да 
је „независност Косова већ запечаћена“, да је „кнез Лазар изгубио Косово“, да 
је потребно да се „суочимо са реалношћу“, „одрекнемо митова“, „окренемо животу“ 
и „свом европском путу“, истраживања јадног мњења показују да је 81% грађана 
против признања Косова у замену за чланство у ЕУ. Још је важније то што је 
„унутрашњи дијалог“ потврдио да је стручна јавност са универзитета, из САНУ, 
Матице српске и из других, водећих установа српске културе, са занемаривим 
изузецима, против признања независности Косова, укључујући и „пузећу“ 
независности преко „споразума о свеобухватној нормализацији односа“. Она је, 
исто тако, против поделе Косова.

Својом убедљивом већином, стручњаци се залажу за „замрзнути конфликт“ или 
„статус кво“, који не подразумева само чекање да се у свету промени однос 
снага, него, пре свега, предузимање низа хитних мера које би за циљ имале 
јачање ресурса Србије и очување безбедности Срба, наших светиња и имовине на 
Косову и Метохији.

Све то, одмереним и промишљеним језиком, сажела је и потврдила порука Светог 
архијерејског Сабора. Њен највећи део односи се, на основу свакодневног исуства 
Српске цркве, на оно што би чекало Србе на Косову и Метохији уколико би их се 
„свеобухватним споразумом“ или поделом, Србија одрекла: албанско непоштовање 
споразума и закона, нагло или постепено исељавање, уништавање или преотимање 
светиња и потпуно брисање трагова о постојању Срба на тим просторима.

Српска православна црква је зато, својом поруком, одбила предају свог народа на 
милост и немилост прогонилаца. Подсетила је на чињеницу да из Косовског завета 
проистиче укупни смисао српске историје и упозорила: „Просперитет Србије се не 
може градити на дезинтеграцији онога што представља камен темељац њеног 
идентитета, њене историје и државности“.

Због свега тога, Српска православна црква се јасно и гласно изјаснила против 
било какве, тренутне или „пузеће“ независности, као и против поделе Косова и 
Метохије. Заложила се за наставак преговора до постизања једнаких права и 
слобода за све становнике покрајине, али у оквиру правног поретка Србије и 
међународног права. Зато се порука позива на постојеће правне оквире решавања 
Косовског питања, на Устав Републике Србије и на Резолуцију 1244.
Порука Светог архијерејског Сабора проистиче из 800 година историје и мисије 
Српске цркве током којих је она, кроз култове и предање, уобличила национални 
идентитет Срба. У њеном Меморандуму из 2004, сви ставови из поруке већ су до 
танчина образложени. У јавности је већ препозната и веза између садржаја поруке 
Сабора и Апела за одбрану Косова и Метохије, објављеног на Бадњи дан 2018, који 
је, заједно са стотинама најзначајнијих јавних личности, потписало 12 
архијереја Српске православне цркве. Сада су, иза тих ставова, једногласно 
стали Свети архијерејски Сабор и Српска православна црква.

Напад председника републике на поруку Сабора, скандалозно, потпуно прећуткивање 
поруке на „јавном сервису грађана Србије“, који брани „наше право да знамо све“ 
и избегавање да се њен садржај објави у српским медијима, сведоче не само о 
озбиљном гажењу основних грађанских слобода, него и о одлучности наших власти 
да у ономе што су наумиле иду до краја.

Свако ко познаје Српску православну цркву зна да њена мисија није у томе да 
снисходи и служи држави. Напротив, њена историја препуна је примера одлучног 
супротстављања, онда када је то захтевао голи опстанак, и Османском и 
Хабзбуршком царству, и Трећем рајху и НДХ, али и српским и југословенским 
државама. Треба ли да подсећамо – из свих ових сукоба, Српска црква и њен верни 
народ изашли су као победници.

 

-- 
Srpska 

Обрадовић: Шта Канцеларија за КиМ и Србија раде за спас Косова?

[ANTIC.org-SNN]

in4s.net 

  


Обрадовић:  Шта Канцеларија за КиМ и Србија раде за спас Косова?


ИН4С

2-3 minutes

  _  

 

Говорећи о Извештају Канцеларије за КиМ, лидер Двери Бошко Обрадовић је истакао 
да овај извештај не говори ништа о политици ове власти према КиМ, а информације 
које садржи су као да се ради о НВО која помаже Србима негде у дијаспори.

Обрадовић је истакао да постоје два проблема, оно што пише и оно што не пише у 
Извештају.

„Према овом што пише, као да нам је извештај поднела адвокатска канцеларија 
која помаже неким Србима у дијаспори“, рекао је Обрадовић и истакао да је буџет 
канцеларије изузетно мали, ако је циљ борба за опстанак КиМ у саставу Србије и 
враћање расељених Срба на КиМ.

Он је рекао да када је власт са нивоа министарства спустили ово питање на ниво 
канцеларије спуштен је и интензитет рада и бављења овим питањима, као и буџет. 
Обрадовића је посебно интересовало чиме се бави правна служба ове канцеларије, 
јер је толики проблем са државном, црквеном и приватном имовином на Косову и 
Метохији да „има посла за све адвокате у Србији, а не за једну правну службу“.

„Оно што се не види у вашем извештају је шта држава Србија ради да КиМ остане у 
саставу Србије“, рекао је лидер Двери и питао ко преговара са тзв. Косовом и са 
којим мандатом, а интересовало га је и где је шеф Канцеларије и зашто не 
поштује Одбор за КиМ.

„Они преговарају без платформе, без консултација са Народном скупштином“, 
напоменуо је Обрадовић и додао да то недостаје у извештају – политички кораци 
државе Србије на окупираном Косову и Метохији.

Он се осврнуо и на изјаву амбасадора Мађарске који је рекао да не разуме Српску 
листу зашто је подржала владу Рамуша Харадинаја.

„Амбасадор Мађарске, која је признала Косово, не разуме, а ево ни ја не разумем 
шта је политика наше власти – да ли признајете независно Косово или ћете, као 
што се ми залажемо, прогласити окупираном територијом и наставити борбу“, рекао 
је Обрадовић говорећи о опречним изјавама представника власти.

На седници Одбора за Косово и Метохију посланици су разматрали извештај о раду 
Канцеларије за КиМ за период јануар-децембар 2017. године.

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/02b501d3f19a%24f1bc3f60%24d534be20%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Црна Гора није српска, већ НАТО провинција — а можда постане и албанска

[ANTIC.org-SNN]

rs.sputniknews.com 
  


Црна Гора није српска, већ НАТО провинција — а можда постане и албанска (видео)


Sputnik

4-5 minutes

  _  

Црна Гора, која је противно вољи већине својих грађана, чак и гласача ДПС-а, 
ушла у НАТО, са свим својим унутрашњим поделама не може да опстане као 
самостална. Стога је, као на тендеру, гледала чија ће провинција да постане...

Члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић рекао је пред турским председником 
Реџепом Тајипом Ердоганом у Сарајеву да је Бошњацима увек било најбоље са 
Турцима. Председник Црне Горе истиче како ова држава никада није хтела да буде 
српска провинција, па се зато осамосталила. Ко је ту заправо провинција и чија? 
Сарајево или Подгорица? О томе су емисији „На нишану Лазанског“ говорили 
филозоф и професор београдског Факултета политичких наука Часлав Копривица и 
политиколог Александар Павић.

Рећи да је Црна Гора постала независна држава како не би била српска провинција 
је, према Копривициним речима, кojештарија. И то на два нивоа.

„Први ниво је тај да је некоме ко је био на потерници италијанских истражних 
органа била потребна држава да би имао имунитет, што је и добио. Друга ствар, 
Црна Гора је до изласка на референдум пре дванаест година била део двочлане 
федерације, а од 2003. и конфедерације. Такво државно устројство ни на који 
начин не може се схватити као нечија провинција. Фактички, Црна Гора је, с 
обзиром на своју величину, била чак репрезентована, тако да је то била потпуно 
другачија ситуација“, сматра Копривица.

© REUTERS / Yves Herman/File photo

Оно што је индикативно је, наставља Копривица, да садашња Црна Гора, држава 
којој Србија и Русија више нису савезнице, већ су јој савезници они против 
којих је историјска Црна Гора често ратовала, не може бити независна.

„Она је, противно вољи својих држављана, чак већине гласача ДПС-а, ушла у НАТО. 
Дакле, она са тим својим капацитетом и са том својом унутрашњом поделом не може 
да опстане као самостална. И онда је, као на некој врсти тендера, бирала и 
гледала коме ће да буде провинција — да ли ће бити Америци, Немачкој, Турској 
или било коме, али свакако неће бити оно што је некада била — независна, 
слободољубива, самостална и поносна Црна Гора“, каже Копривица.

Према Павићевим речима, Ђукановићева изјава је, како каже, дегутантна. Он 
подсећа на изјаве и дела Мила Ђукановића са почетка деведесетих. Касније, 
Ђукановић је „еволуирао“ и обезбедио себи и Црној Гори опроштајницу.

„Они су сада чланица НАТО-а и много тога им се прашта, као што се Хрватској 
прашта неонацизам. Хрватска у Блајбургу сваке године може да прави то што 
прави. Зашто се онда Црној Гори не би опростиле те ствари (са почетка 
деведесетих) због виших циљева. Знамо да имамо посла са врло прагматичном 
империјом. Тако да Мило није провинција Србије, он је сада провинција НАТО“, 
каже Павић.

© REUTERS / Stevo Vasiljevic

Врло је могуће да Црна Гора ускоро постане и провинција „Велике Албаније“ јер у 
оваквом облику Црна Гора не би постојала без албанских и муслиманских гласова, 
образлаже Павић.

Када говори о одржавању митинга турског председника Реџепа Тајипа Ердогана у 
Сарајеву, Павић напомиње да је бошњачки политички корпус подељен. За разлику од 
Бакира Изетбеговића, који је изјавио да је Бошњацима било најбоље када су 
живели заједно са Турцима, дотле се Изетбеговићев опонент Фахрудин Радончић о 
Ердогановој посети изражава негативно и оптужује Ердогана да од Босне прави 
своју прћију.

У Радончићевом случају, ради се о, како Павић каже, атлантистичком схватању 
ислама. Радончић ислам схвата као и Ердоганов опонент Фетулах Гулен, чије 
присталице турске власти оптужују и гоне због покушаја државног удара у лето 
2016.

Као што је незадовољан стањем Гуленових школа на Косову и Метохији, Ердоган је 
исто тако незадовољан стањем у БиХ, у којој школе које подржава Абдулах Гулен 
још увек функционишу.

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/029201d3f199%2445c3da70%24d14b8f50%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Вучић је прећутао да буџету прете тужбе пензионера тешке до милијарду евра

[ANTIC.org-SNN]

nspm.rs 

  


Данас: Вучић је прећутао да буџету прете тужбе пензионера тешке до милијарду 
евра


4-5 minutes

  _  

Упитан пре неколико дана да прокоментарише захтев Међународног монетарног фонда 
да се укине закон којим су 2014. смањене пензије у Србији, председник 
Александар Вучић рекао је да „не каже то ММФ зато што воли пензионере више него 
што их волимо ми, већ то каже из неких других разлога“.

 

Председник је прећутао који су то други разлози, јер да није, морао би 
грађанима да призна да је разлог то што, ако им се не врате зарађене пензије, 
пензионери имају реалну шансу да Србију добију пред судом у Стразбуру, што би 
државу коштало чак 200 милиона евра по свакој години неосновано умањених 
пензија.

Наиме, 2014. су због кризе јавних финансија законом привремено смањена примања 
свим пензионерима који су добијали више од 25.000 динара. У документу 
објављеном у марту, Фискални савет упозорава да су „имајући у виду да од ове 
године више не стоји главни аргумент за привремено умањење пензија, одлуком (да 
се не врате пензије) јавне финансије Србије изложене новом фискалном ризику 
услед могућности да неосновано умањене пензије у будућности буду враћане“.

У Савету сматрају да „још није касно да се спречи велика штета“, ако влада 
хитно „одабере пут за излазак из ових привремених мера“, а да би у супротном, 
рачунајући од ове године, потенцијални трошак био 200 милиона евра годишње. 
Према сазнањима Данаса, ММФ укупан могући трошак рачуна на 2,5 одсто српског 
БДП-а, што се приближава милијарди евра, ако би судови одлучили да Србија мора 
да врати и сав износ пензија узет до сада, увећан за камате.

Због тога је ММФ тражио од Владе да висину пензија врати у законске оквире, што 
значи да се оним пензионерима којима су пензије претходно смањене, сада 
повећају.

То би, како сазнајемо, требало да буде урађено од 1. јануара 2019. године, 
након што на јесен буде финализован нови, консултативни аранжман Србије и 
Фонда. Саговорници Данаса, директно укључени у преговоре две стране, наводе да 
ће према актуелним пројекцијама, Влада имати 33 милијарде динара на располагању 
за повећање пензија у 2019.

 

Према предлогу ММФ-а, сав овај новац или његов највећи део требало би да буде 
потрошен на повећање раније смањених пензија (оних изнад 25.000), чиме би се 
успоставио однос у висини примања какав је постојао пре смањења. Људи би тако 
поново почели да добијају пензије које одговарају доприносима које су 
уплаћивали у ПИО фонд током свог радног века. Међутим, иако новца за ово у 
државној каси има, воље нема.

„ММФ тражи да се драстично повећају пензије онима који имају више од 50.000 
динара пензију, а да се ни за динар не повећају онима који имају испод 25.000 
динара“, рекао је о овоме Вучић. Њему то смета, иако му није сметало да 
претходно драстично смањи пензије тим људима који имају више од 50.000 динара, 
а да их ни за динар не смањи онима који имају испод 25.000 динара.

Иако је овакво понашање државе и потенцијално незаконито и дубоко неправично, 
јер лекари, наставници, рудари, ватрогасци и полицајци који имају пензије изнад 
25.000 динара заслужују да у старости примају онолико новца колико су током 
радног века зарадили, а не да им их неко произвољно смањује, оно је политички 
јако корисно. Јер, како сам председник примећује, „76 одсто пензионера не би 
ништа добили“, а баш тих 76 одсто најстаријих су највернији гласачи владајуће 
партије. Међу њима је 61 одсто пензионера са примањима до 25.000 динара, којима 
би пензије овако остале исте, и још 15-ак процената оних са пензијама до 30.000 
који би добили занемарљиво повећање. Јасно је да са становишта политичког 
опортунитета, нема никаквог смисла жртвовати 76 одсто гласова да би евентуално 
добили 24 одсто. Па ипак, некакво решење ће морати да се пронађе, јер је 
буџетски ризик исувише велики, а тога је изгледа свестан и сам председник.

„Ја сам увек за заштиту најсиромашнијих, али, видећемо како ће влада да одлучи. 
Може да се направи нека комбинација у томе, да урадимо и једно и друго.“

(Данас)

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/027801d3f198%24db964de0%2492c2e9a0%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Put Srbije ka EU ometen politikom i propagandom Moskve

[ANTIC.org-SNN]

b92.net 

  


AP: Put Srbije ka EU ometen politikom i propagandom Moskve


7-9 minutes

  _  

Američka agencija AP prenosi izjavu premijerke Ane Brnabić da je cilj Srbije da 
se pridruži EU, uprkos pozivu ministra Aleksandra Vulina za okretanje ka 
Rusiji. 

Izvor: Tanjug ponedeljak, 21.05.2018. | 21:47 

 

Foto: Tanjug/AP

Brnabićeva je rekla da Vulin ima pravo na svoje mišljenje, ali da Srbija ima 
svoj kurs, i da zna šta je njen strateški cilj - "a to je Evropska unija", 
prenosi AP i ukazuje da je Vulin, za koga kaže da je poznat po svom proruskom 
stavu, rekao da bi Srbija možda trebalo da promeni ciljeve svoje spoljne 
politike ukoliko EU insistira da rešenje kosovskog pitanja bude glavni uslov za 
njeno članstvo. 

Američka agencija napominje da Beograd ne priznaje nezavisnost Kosova, 
proglašenu 2008. godine, kao i da Rusija podržava Srbiju u tom stavu, dok su 
glavne zapadne zemlje, uključujući SAD, priznale nezavisnost Kosova. 

U tekstu se, takođe, navodi da je Srbiji, za koju AP kaže da je "ključni 
saveznik Rusije na Balkanu", nevoljno obećan ulazak u EU ukoliko ispuni niz 
preduslova, među kojima je i "uspostavljanje mira sa kosovskim Albancima". 

Prema oceni agencije, izgledan put Srbije prema EU ometen je političkim i 
propagandnim pritiskom Moskve, čiji je cilj da zadrži region Balkana dalje od 
NATO i drugih zapadnih organizacija. 

AP, takođe, navodi da u Vladi Srbije ima određen broj "proruski nastrojenih" 
ministara koji, kako tvrdi, redovno pokušavaju da podriju njen zvanični cilj - 
pridruživanje EU. 

Agencija dodaje da su na samitu koji se nedavno održao u Sofiji, lideri EU 
ohrabrili Srbiju i druge balkanske zemlje da ostanu na putu evropskih reformi, 
ali su bile hladne prema mogućnosti da se ijedna od tih zemalja pridruži Uniji 
u bliskoj budućnosti.

 

 

 
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?=2018=05=21_category=11_id=1395239

 

 

Envoyé de mon iPad

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/022b01d3f196%2494b7d3a0%24be277ae0%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.