Вашингтон саопштио: Немамо више новца за Украјину

[ANTIC.org-SNN]

politika.rs 

  

Вашингтон саопштио: Немамо више новца за Украјину

2–3 minutes

  _  

Вашингтон више нема средстава за даљу подршку Украјини, нови пакети помоћи ће 
захтевати одобрење новог финансирања од Конгреса, изјавио је координатор за 
стратешку комуникацију Савета за националну безбедност Беле куће Џон Кирби.

„Већ смо испоручили Украјини последњи пакет војне помоћи за који имамо 
средства. Одмах после Божића. И треба да добијемо помоћ Конгреса да бисмо то 
могли да наставимо да радимо“, рекао је Кирби. 

„Потребно нам је одобрење захтева за издвајање додатних средстава за даљу помоћ 
Украјини“, додао је он и објаснио да ће део наоружања, о чијој су испоруци 
Сједињене Америчке Државе саопштиле прошле недеље, бити испоручен касније.

Раније је Кирби најавио да ће САД послати у децембру још један пакет војне 
помоћи Кијеву, након чега ће понестати средстава. За даљу подршку Украјине биће 
потребно одобрење америчког Конгреса.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен изјавио је 27. децембра да ће 
Вашингтон издвојити пакет војне помоћи Украјини од 250 милиона долара, који ће 
бити последњи 2023. године.

Вашингтонска администрација упутила је прошлог октобра захтев Конгресу за 
додатна буџетска издвајања у фискалној 2024. години, која је у Сједињеним 
Америчким Државама почела 1. октобра, првенствено за пружање помоћи Израелу и 
Украјини, као и за супротстављање Кини и Русији у Азијско-пацифичком региону.

Извршна власт на челу са председником Џозефом Бајденом желела би да добије 
укупно око 106 милијарди долара у ове сврхе, преноси Спутњик.

Даља судбина захтева и алтернативних нацрта закона остаје нејасна. Један број 
републиканаца у Представничком дому и Сенату америчког Конгреса недавно се 
изјаснила против наставка пружања финансијске помоћи Кијеву.

Захтев Беле куће за помоћ Украјини морају да одобре оба дома. Истовремено, 
републиканци су поручили да неће подржати доделу средстава кијевским властима 
док администрација Џоа Бајдена не промени приступ заштити америчке границе.


View article... 

 

Enclosures:


 

 160z120_ukrajina-vojska-vatra-front-epa-efe-a.j.-663.jpg (10 KB)
 

 
https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_01//160z120_ukrajina-vojska-vatra-front-epa-efe-a.j.-663.jpg

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
www.antic.org
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/01d901da3f28%2401c99200%24055cb600%24%40gmail.com.

ЕУ губи тло под ногама – санкције против Русије окренуле су се против Уније

[ANTIC.org-SNN]

ЕУ губи тло под ногама – санкције против Русије окренуле су се против Уније

03.01.2024. - 17:35 

 



Игор Калабухов (фото: in4s.net)

Амбасадор Руске Федерације у Сарајеву Игор Калабухов изјавио је да су европске 
интеграције, спремност да се испуне одређени услови и прогрес на том путу 
суверено питање БиХ и њених односа са ЕУ.

Калабухов је то рекао у интервјуу за Срну одговарајући на питање да ли је БиХ 
спремна да испуни обавезе како би почео преговарачки процес са ЕУ.

“Могу да говорим само о томе шта, према мом мишљењу, ЕУ јесте сада. Не као 
идеал, него као реалност”, рекао је руски амбасадор.

Он је оценио да ЕУ губи тло под ногама и да су се санкције против Русије 
окренуле против саме Уније, те да је, управо због мањка руских енергената, цели 
европски блок почео да губи конкурентност.

Калабухов је напоменуо да је у протеклих 15 година удео ЕУ без Велике Британије 
у светској економији смањен са 25,3 на 14,7 одсто, док је удео САД порастао са 
23 на 25,4 одсто.

Ако се Немачка узме као најјача економија ЕУ, навео је амбасадор Русије, њен 
бруто домаћи производ (БДП) смањен је у трећем кварталу за 0,4 одсто у односу 
на 2022. годину. Калабухов је навео податак да већина земаља Уније има хроничне 
буџетске дефиците (укупно 3,6 одсто БДП-а) и превелик јавни дуг, који износи 
83,5 одсто БДП-а.

Само у августу 2023. године, прецизирао је Калабухов, индустријска производња у 
ЕУ пала је за 4,4 одсто, док се одвојено рударство смањило за 9,9 осто, 
обрађивачка за четири, а хемијска индустрија за 11,9 одсто, док су плате 
смањене за четири одсто.

“Шта ће добити нове чланице и хоће ли их бити? То је загонетка”, навео је руски 
дипломата.

Што се тиче НАТО-а, Калабухов је изразио убеђење да ова војна алијанса не може 
да буде решење кључних питања мира и стабилности у БиХ.

На констатацију да западне дипломате у БиХ и они који долазе не пропуштају 
прилику да причају о “малигном руском утицају”, Калабухов је рекао да су неке 
ствари толико очигледне да се могу историјски упоредити са сваке тачке 
гледишта, те истакао да је само током 20. и 21. века Русија све време помагала 
БиХ и свим њеним народима.

Он је, између осталог, подсетио да је током сукоба у БиХ од 1992. до 1995. 
године Русија поуздано и без било каквог уговора снабдевала земљу гасом, док 
већ у 21. веку Русија обезбеђује БиХ као пријатељску земљу енергентима по 
знатно мањој цијени од већине европских земаља.

“Више пута смо допремали хуманитарну помоћ у БиХ приликом поплава или пожара и 
све то на десетине тона, укључујући храну, ћебад, генераторе. Током пандемије 
вируса корона поклањали смо вакцине и спремни смо били за дезинфекцију више 
болница, али овај ‘малигни утицај’ одбио је неке политичаре у Федерацији БиХ”, 
напоменуо је Калабухов у иначе веома опширном интервјуу за Срну.

sputnikportal.rs 

https://iskra.co/svet/eu-gubi-tlo-pod-nogama-sankcije-protiv-rusije-okrenule-su-se-protiv-unije/

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
www.antic.org
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/00ea01da3eea%24b8cc7f50%242a657df0%24%40gmail.com.

INTERVJU SRĐE TRIFKOVIĆA Svetu preti rat Kine i SAD, a Srbija ne završava na Drini

[ANTIC.org-SNN]

alo.rs 

  


VELIKI INTERVJU SRĐE TRIFKOVIĆA Svetu preti rat Kine i SAD, a Srbija ne 
završava na Drini


Alo

25–31 minutes

  _  

Profesor Srđa Trifković upozorava da svetu preti veliki sukob Kine i SAD, a 
podseća i na svoje reči da Srbija nikada neće postati članica EU, ističe 
važnost nepopuštanja u pregovorima o Kosovu i Metohiji, kao i upozorava da se 
danas Srbija brani u Banjaluci i Trebinju. 

Da li je glavna geopolitička tema u "zoru" 2024. godine rat u Izraelu ili i 
dalje rat u Ukrajini? 

Glavna geopolitička tema i dalje je rat u Ukrajini 
  jer Gaza nema kapacitet da 
preraste čak i u regionalni, a kamoli globalni konflikt. Razlozi su višestruki. 
Kao prvo, vodeća zemlja arapskog sveta Egipat ima na svom čelu predsednika 
Sisija. Sisi je svojevremeno bio general koji je državnim udarom oborio vlast 
Muslimanske braće, koja su bila vrlo bliska Hamasu u Gazi. Prvobitno je Hamas 
bio ogranak egipatske Muslimanske braće. Saudisjkog Arabiji takođe ne pada na 
pamet da ulazi u sukob sa Izraelom oko Gaze. Štaviše, oni su samo najavili da 
odlažu normalizaciju diplomatskih odnosa, a to ne znači i da je potpuno 
stavljaju ad akta. Što se Jordana tiče, hašemitska dinastija nije zaboravila 
"crni septembar" daleke 1970. godine kada su nasilno morali da sputaju pokušaj 
palestinskih izbeglih političkih lidera da instrumentalizuju palestinske 
izbeglice u cilju preuzimanja vlasti u Jordanu. Takođe, u Libanu smo imali 
direktno učešće Palestinaca u izazivanju građanskog rata '80-ih i '90-ih koji 
je zemlju unazadio i gde sada, prema Palestincima postoji čvrst otpor svih 
segmenata, izuzev šiita koji pripadaju Hezbolahu na jugu zemlje. Tu nema ni 
govora o mogućnosti da se proširi sukob, a kamoli da izazove neke globalne 
posledice. 

U Ukrajini stvar stoji drukčije jer, ukoliko Rusi iskoriste evidentnu vojnu i 
finanijsku slabost i nespremnost Ukrajine, tu nemogućnost zapadne Alijanse da 
nastavi da u nedogled finansira i oružanim snabdevanjima podržava Oružane snage 
Ukrajine, onda je neminovno da će doći do ili velike ruske ofanzive koja će ih 
dovesti, ne samo do Dnjepra, nego možda i do Kijeva i čak granica Poljske, 
Slovačke i Mađarske ili do nekog pokušaja zapadnih sila da novim diplomatskim 
obećanjima navedu Ruse na tanak led, da zaustave svoj prodor ili da ga spreče 
uz neka slatka obećanja, otprilike kao što su to bili Minski 1 i Minsk 2, za 
koje sada znamo, po priznaju bivšeg francuskog predsednika Fransoe Olanda i 
nemačke kancelarke Angele Merkel i Viktorije Nuland da su bili samo laž i 
prevara da se Ukrajincima pruži vreme za jačanje oružanih snaga. Postoje za 
Rusiju dve alternative: ili da ponovo krene putem jalovih pregovora, jer sa 
zapadnjacima nijedan sporazum nije vredan papira na kome je potpisan, ili da 
iznude vidljivi poraz zapadnog saveza što bi izazvalo zaista značajne globalne 
posledice po multipolarizaciju sveta, po slabljenje pokušaja globalnog 
hegemonizma direktovanog iz Vašingtona... 

Da li će Ukrajina biti u fokusu zavisi od načina na koji će ruski politički vrh 
proceniti da li im je sada šansa koja se pruža jednom u više decenija da 
odlučnim i bezrezervnim delovanjem svrše rat ratnim sredstvima, u kom bi 
slučaju vidljivi poraz zapadne Alijanse doveo do urušavanja NATO-a, možda čak i 
EU, ili da krenu ponovo putem kompromisnog podilaženja Zapadu, što je nažalost 
dobar deo ruske elite spreman da učini, u kom slučaju bismo imali potpuno jedan 
straćeni rat jer bi bilo koji ostanak banderističke Ukrajine ponovo mogao da 
metastazira i da predstavlja pretnju Rusiji. U pozadini svega ostaje jedini 
stvarno presudni geopolitički konflikt na planeti, a to je pre ili kasnije 
verovatno neminovni rat između SAD ili Kine. Kina  
 nikada neće prihvatiti američku globalnu 
hegemoniju, a vladajuća elita SAD nikada neće prihvatiti da bude samo jedna od 
sila u multipolarizovanom svetu. To je receptura za sukob. 

Da li situacija oko Tajvana samo pogoršava situaciju? 

Tajvan može da bude samo okidač. Problem je planetarne prirode. Kina je jedini 
rival Amerike u savremenom svetu. Rusija je bila najmoćnija sila sveta u finalu 
Napoleonovih ratova, a od tada Rusija nikad nije povratila te pozicije moći. 
Rusija danas ne može i ne želi da bude pretnja nekoj natoiziranoj Evropi, ali 
ne može da dopusti da njena životno važna tampon zona u Ukrajini potpadne pod 
Zapadnu kontrolu. Novoinstalirane hipersonične američke rakete srednjeg dometa 
u Istočnoj Evropi (u Rumuniji i Poljskoj) predstavljaju ništa manju pretnju 
Ruskoj Federaciji nego što su predstavljale one koje je pokušao Nikita 
Sergejevič Hruščov da instalira na Kubi daleke 1962. godine, što je izazvalo 
najveću krizu Hladnog rata. 

Imajući u vidu vaše reči da "sa zapadnjacima nijedan sporazum nije 

Британски „Телеграф“: Украјинска година би се могла завршити бруталном издајом Запада

[ANTIC.org-SNN]

nspm.rs 

  


: Британски „Телеграф“: Украјинска година би се могла завршити бруталном 
издајом Запада


:

~3 minutes

  _  

среда, 03. јануар 2024. 

Расположење у ком Украјина и њени западни савезници улазе у 2024. годину, веома 
је другачије од оптимизма и наде с којим су чекали 2023. годину, пише за 
"Телеграф" директор за одбрану и безбедност у "Цивитасу" Роберт Кларк, који 
додаје да се Кијеву сада припрема брутална западњачка издаја.

Наводећи да контраофанзива није успела да Русима нанесе одлучујући ударац, као 
и да је руска економија издржала санкције и брзо се милитаризовала, Кларк 
указује да се Украјина сада суочава са једним од најјачих ваздушних 
бомбардовања од почетка рата, и да њен уједињени фронт почиње да се руши док 
регрутација узима данак.

"Пре само неколико месеци, стоичке украјинске браниоце Запад је најављивао као 
браниоце либералних вредности и слобода које уживамо. Данас западне владе 
почињу да сигнализирају недостатак стрпљења, а са њим и недостатак војне и 
економске подршке Кијеву. Окренути леђа украјинском народу, тако брзо након 
месеци бруталних борби, је неморално и стратешки немарно", ламентује Кларк, 
који је 15 година служио у британској војсци.

Разумљиво је, како он каже, да су владе почеле да преиспитују своје нивое 
посвећености дубоко деструктивном рату којем се не назире крај.

У међувремену, западне економије и буџети се и даље боре да се опораве од 
пандемије и прошлогодишњег енергетског шока. Глобални ланци снабдевања су и 
даље у покрету, а како се Блиски исток распламсава, Хути су све више у стању да 
диктирају услове трговине и пролаза у Црвеном мору, задајући још један ударац 
крхкој глобалној економији.

"А пословични слон у војној соби у Украјини – републиканска администрација која 
се потенцијално враћа у Белу кућу за дванаест месеци – подиже и авет изненадног 
заустављања америчког финансирања. Чак се и садашња Бајденова администрација 
борила са побуњеним Конгресом. У међувремену, у ЕУ Виктор Орбан блокира 
трансфер средстава", набраја Кларк, оцењујући да све то скупа даје "суморну 
слику".

Директор "Цивитаса" се ипак нада да ће пропасти Путинове амбиције да се западна 
одлучност сломи пре Русије и апелује на Запад да не изда Кијев, него да настави 
да га подржава

"Ако останемо чврсти, можемо му ускратити победу – и окончати његов убилачки 
режим. Иначе, руска победа призива, завршавајући 2024. не само смрт украјинске 
независности, већ и сваке наде у европски суверенитет", убеђује Кларк западне 
савезнике Украјине.

(РТ Балкан)

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
www.antic.org
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/00ce01da3ee9%24834796e0%2489d6c4a0%24%40gmail.com.

Цена литијума вртоглаво пала, разлог већа понуда од тражње

[ANTIC.org-SNN]

nspm.rs 

  


: Цена литијума вртоглаво пала, разлог већа понуда од тражње, као и појава 
јефтиније и еколошки чистије алтернативе


:

~3 minutes

  _  

четвртак, 04. јануар 2024. 

 Озбиљан пад цене литијума током прошле године добра је вест за купце 
електричних возила и велике потрошаче батерија.

Након значајног поскупљења током 2021. и 2022. године овај метал, који често 
називају белим златом, почео је вртоглаво да губи на вредности и, према 
подацима од јануара па до краја прошле године, изгубио је на цени читавих 65 
одсто.

У Кини, земљи која је највећи произвођач литијума који се специјално користио 
за производњу батерија, цена овог метала је прошлог новембра износила око 
21.000 долара по тони, што је било упола јефтиније него у јуну исте године, 
дакле само некилико месеци раније.

До почетка ове године дошло је до новог појефтињења, током кога је тона 
литијума пала на мало изнад 16.000 долара, а екомски стручњаци предвиђају да ће 
се тренд пада цене наставити и током 2024. године.

Један од узрочника смањења вредности је значајно повећање светских капацитета 
за производњу литијума у последњих неколико година, али и велики пад потражње 
за овим металом, што је узроковало дебаланс понуде и потражње на светском 
тржишту и даље обезвређење белог злата.

Пронађена јефтинија замена за литијум

Ипак, чини се да су један од главних разлога губљења вредности била најновија 
научна истраживања на пољу сировина за батерије чији резултати указују да се 
ова складишта електричне енергије могу ефикасно производити и од натријум-јона 
(содиум-ион), који у потпуности може да замени литијум. Натријума у природи има 
у изобиљу и његова производња захтева неупоредиво мање трошкова.

Натријумске батерије, које се већ серијски производе, су много јефтиније, могу 
да складиште сличну количину енергије, издржљивије су и дуготрајније него 
постојеће литијум јонске батерије. Истовремено, производња, и складиштење 
натријума не загадјује животну средину за разлику од рудника литијума, током 
чије експлоатације могу да буду дугорочно оштећени и затровани читави региони, 
чији еколошки опоравак може да траје деценијама.

Натријум-јон батерије такође имају већу температурну издржљивост и могу да раде 
и на температури до минус 80 целзијуса. Ипак даља побољшања, пре свега, у 
повећању капацитета, стабилности хемијског процеса који се одвијају у батерији 
и сигурности су неопходна и на томе раде десетине научника и стручњака широм 
света.

Интересантно је да се уз мања улагања и незнатне техничке интервенције 
постројења за производњу литијум-јон батерија лако могу прилагодити условима и 
захтевима производње натријум јонских батерија, тако да, ако је потребно, до 
преоријентације производње може да дође без већих финансијских напора.

(Фонет)

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
www.antic.org
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/00c801da3ee9%24436d0050%24ca4700f0%24%40gmail.com.

Нахденк зајтен: Убедљива победа СНС и тежак пораз прозападне опозиције, Вучићева власт није угрожена

[ANTIC.org-SNN]

politika.rs 

  

Нахденк зајтен: Убедљива победа СНС и тежак пораз прозападне опозиције, 
Вучићева власт није угрожена

6–8 minutes

  _  

Немачки сајт ''Нахденк зајтен'' анализирао је резултате избора у Србији у 
чланку под називом "Србија после избора: Власт председника Вучића 

  није угрожена", у којем је оценио да тврдње опозиције о изборној превари у 
Србији нису убедљиве.

У чланку, чији је аутор Бернд  Душнер, наводи се да коалиција "Србија против 
насиља 

 " (СПН) само уз помоћ Запада може да дође на власт и да су САД, ЕУ и Немачка 
појачали притисак на Београд да одустане од политичке неутралности и добрих 
односа са Русијом и Кином од рата у Украјини, а да СПН виде као важну полугу за 
то.

Указујући на протесте које је организовао СПН након "тешког пораза" на 
парламентарним и локалним изборима 17. децембра, физичке нападе на чланове 
Републичке изборне комисије и "покушај хулигана" да упадну у Градску скупштину 
у Београду, аутор чланка оцењује да су сви ти догађаји могли да одају утисак да 
је Београд на ивици "обојене револуције".

Озбиљан пораз опозиције

Аутор наводи да је СНС однела убедљиву победу на изборима са освојених 47 одсто 
гласова, а да је СПН, коју назива "прозападном коалицијом", доживела "озбиљан 
пораз" са освојених 23 одсто гласова.

Оцењује да је за СПН "посебно разочаравајући" пораз на локалним изборима у 
Београду, али да пораз "прозападне алијансе" на  парламентарним изборима није 
изненађење и да су анкете пре избора указивале на "идентичне резултате" СПН.

"После избора, њихови лидери сада причају о изборним малверзацијама и тврде да 
им је украдена победа. Међутим, њихови наводи нису убедљиви", наводи ''Нахденк 
зајтен'' и подсећа да је изборе пратило 400 међународних посматрача, од чега је 
80 чланова Парламентарне скупштине ОЕБС-а, Савета Европе и Европског 
парламента, као и да су представници свих листа били присутни као анкетари на 
бирачким местима, а да оптужбе за изборну превару износи само СПН.

Када је реч о медијима, немачки сајт сматра да нема сумње да поједини медији 
"саосећају са владом", али, с друге стране, наводи да постоје медији "широког 
домета који константно оштро нападају власт и одлучно подржавају прозападну 
опозицију".

"Нема сумње да је председник Вучић одиграо важну улогу у овој изборној кампањи 
и одиграо велику улогу у победи своје странке. Ово је покренуто слоганом 
'Александар Вучић - Србија не сме да стане'. Али да ли је то озбиљан разлог да 
се доведе у питање валидност српских избора?", пита аутор чланка.

Подсећа и да су представници скоро свих суседних држава са изузетком Хрватске, 
као и руски председник Владимир Путин и француски председник Емануел Макрон 
честитали Вучићу победи његове странке на изборима, али да је немачко 
Министарство спољних послова навело да су наводне нерегуларности на изборима 
"неприхватљиве" за земљу са статусом кандидата за чланство у ЕУ.

Појачан притисак на Србију

Напомиње и да су, од рата у Украјини, Вашингтон, Брисел и Берлин "енормно 
појачали" притисак на Србију да одустане од политичке неутралности и добрих 
односа са Русијом и Кином.

"Они виде савез 'Србија против насиља' као важну полугу за то", навиди немачки 
сајт.

Оцењује да је јасно зашто је то тако ако се погледа програм Странке слободе и 
правде,  једне од главних снага у СНП са политичарима као што су Драган Ђилас и 
Мариника Тепић.

"Ова странка у свом програму својим бирачима обећава чланство Србије у ЕУ до 
2030. године. Чланство се остварује посебно кроз прилагођавање спољној и 
безбедносној политици ЕУ, укључујући заједничкој спољнополитичкој позицији 
према Русији", наводи се у чланку и додаје да ССП критикује и кинеска улагања у 
индустрију и инфраструктуру Србије и пропагира вредности "зелених" и њихово 
приказивање историје на Балкану.

Са таквим ставовима, напомиње немачки сајт, прозападна опозиција нема шансе код 
огромне већине становништва.

Покушај обојене револуције

"Српско становништво веома добро зна да свој национални интегритет (Косово) 
може да брани само уз помоћ Русије и да би одрицање од руских снабдевања 
енергентима озбиљно нарушило њихову економију. Оно зна велики значај кинеских 
инвестиција у модернизацији инфраструктуре и индустрије. Оно види очигледан 
неуспех санкција ЕУ против Русије", напомиње немачки медиј.

С друге стране, како наводи, прозападна опозиција зна да председника Вучића и 
Владу Србије могу да сруше само уз помоћ страних сила, тачније уз помоћ САД и 
ЕУ.

"При томе се посебно ослања на актуелну немачку владу", наводи овај сајт и 
додаје да су 30. новембра 2023. представници СПН у Бундестагу учествовали у 
техничкој дискусији