Milovan Danojlić - Javne stvari iz tajnog ugla
Милован Данојлић Јавне ствари из тајног угла (Последњи чин трагикомедије) Скупише се на конгресу Историјску резолуцију да донесу, Ал Историја објави другу одлуку И нареди са сцене да се повуку; Тад се једнодушно поцепаше На репате и на подрепаше, Свако се заби у своје ћоше Па и делове укидоше. (Зло суседство) У године ратне и нератне Сикћу три змије и кевће пас, Па ме, отровани мржњом, терате Да мрзим и да се стидим због вас: Срамота је живети (Боже, извини!) С толиком мржњом у близини. (Одмор ратника) Јуче непријатељи, данас блиски, Богме им годи мирно пораће: „За шта си, за вотку, коњак, виски, Ил за чашицу наше, домаће? А кад се окрепе и поодморе Опет ће у покоље и поморе. (Брату-небрату) Твој језиви језик је стезник Наметнут телу топлом и облом, А ти, његов тужни обвезник, Не владаш њиме, већ он тобом, Зато си у граматици од мене строжи: Тесно ти је у тућој кожи. (Посмртне жеље) И шта под земљом ти скелети Од живих могу пожелети, Сем да им се, под кореном дивље руже, И они, у тами, доле, придруже, Где ће, ко трбоње после обеда, Уживати у плодовима ратних победа. (Подаци о маргиналцу) Ни Јеврејин, ни Грк. У Дијаспори. Онај, ко ми срце распори, Наћи ће врапца који зебе И човечуљка у кутку самог себе: Слаб и недовољан, па како да Говорим у име свог народа. (Предизборна) Прогласи. Постери. Слике. Плакати. Смешно и жалосно, за плакати. Не траже се предрачуни и докази, Што је невероватније, боље пролази; Народ се за наду, за њен прирепак Хвата као мува на лепак, Може без рува и без крува, А без наде цркава као мува. (После избора) Свет прославља победу Ко зна коју по реду: Стара, хрома кобила Ново седло добила, Па ће с празном касом, У будућност касом. (Дијалог јавних личности) Високо су се нуле издигле, Једна за другом, у дугом низу, По десет ништарија на врху игле, Зајахују се и за стражњице гризу, Па слушај, ако можеш, најгрлатије Жреце вишестраначке демократије. (Живи несклад) Старе страхоте, нови ужаси, А уз то мегаломанија: Србијо, од себе ужа си, А од планете пространија, Час лепа, а час слика ругла, Зависно из ког те гледам угла. (Стари и млади) Старци у угледним градским кућама Старинским се баве мућкама, Док млади, у модерном лоповлуку, Полазе ни од чег, празних руку, Да за кратко време чудо начине На пољу виртуелне отимачине. (Мирнодопска) Јуре, да покажу ко је јачи Возачи, сувозачи, пресретачи Сваки на своме гвозденом хату У свакодневном грађанском рату: Ко погине, на небу спокој добије, Ко преживи, нешто мало робије. (На разделници) Између„Агрокомбината и„Ћевапа, Између ината и севапа, Како утврдити средњу меру Националном карактеру? Између непомирљивих тих крајности Истина животари у тајности. (Записиз 1999) Ти, по чијој живимо вољи, Зашто нам одмажеш у злом удесу, Као да су непријатељи наши бољи Од нас (а можда бољи и јесу?), Или смо, коров на твојој њиви, Сви подједнако прави и криви, Па ти је, између лошег и злога, Свеједно кад ђеш лупити кога? (Азија или Европа?) Зависи, коју врсту Умирања волиш, што значи: На точку, на коцу, на крсту, Дављењем, ил на ломачи... Ни тамо и амо ниси присто? Остаје ти самоубиство. (Поводом великог штрајка) На посао крећу пре зоре Мрзовољни до зла бога, Плате никакве, на море Никада и не иду. и стога Разумем за шта се боре разумем против кога. (Излазак из беспућа) По селима - старине оронуле, У градовима - џабалебароши. Ту би требало почети од нуле, Укидањем и села и вароши Земља се не покорава лукавима Него засуканим рукавима. (Задатак за надљуде) Све што чинимо је премало Стварност је одвећ тврда, Ту би голим рукама требало Померати реке и брда, Променити климу, и усто Населити друкчије људство. (У томе је ствар) Кад се питање упрости, И прекине с причом дугом, Ту је реч о глупости, О њој, и ни о чем другом, Ал доктори, страни и наши, Лек за то нису пронашли. (Заједничка глад) Празно поштанско сандуче По цео дан јауче, У очекивању вести која ће Да излечи стање домаће. Чекам. И оно чека, такође, А шта, знаћемо када дође. (Земаљски срећници) Где год били ил не били У кострети ил у свили Непокретни ил мобили Дебили су свуд дебили; Власт кад зграбе, за час тили Поданицима постану мили. (Игра под игом) Поноћни хрк. Поглед мрк. Подриг и намиг. Срамни жиг. Затрк на чекрк. Опуштен брк. Сириг, Стиг, Ириг, Сврљиг и Љиг: Обузет сад књигом, а сад Krieg -ом, Ја, изгнаник, гиљам под игом. (Годишњеодморац) Сваке године, почетком лета Седа за волан кабриолета И онда ужива, срећник тобожњи, У себи и у брзој вожњи: Покаже му се, као у дечјој причи, На шта би могао живот да личи Да није зидова међу којима Лепота света га се не дојима. (Напуштена земља) Као да ју је лахор одњихо Зора се, од Цариграда Антички ружопрста, тихо У Србију прикрада А по селима нигде човека Да је радосно дочека. (Неславни победник) Друштво је, дакако, пуно жгадије, Ал не
Milovan Danojlić - Javne stvari iz tajnog ugla
„Печат“ 357, 20.фебруар 2015. Милован Данојлић Јавне ствари из тајног угла (Последњи чин трагикомедије) Скупише се на конгресу Историјску резолуцију да донесу, Ал Историја објави другу одлуку И нареди са сцене да се повуку; Тад се једнодушно поцепаше На репате и на подрепаше, Свако се заби у своје ћоше Па и делове укидоше. (Зло суседство) У године ратне и нератне Сикћу три змије и кевће пас, Па ме, отровани мржњом, терате Да мрзим и да се стидим због вас: Срамота је живети (Боже, извини!) С толиком мржњом у близини. (Одмор ратника) Јуче непријатељи, данас блиски, Богме им годи мирно пораће: „За шта си, за вотку, коњак, виски, Ил за чашицу наше, домаће? А кад се окрепе и поодморе Опет ће у покоље и поморе. (Брату-небрату) Твој језиви језик је стезник Наметнут телу топлом и облом, А ти, његов тужни обвезник, Не владаш њиме, већ он тобом, Зато си у граматици од мене строжи: Тесно ти је у тућој кожи. (Посмртне жеље) И шта под земљом ти скелети Од живих могу пожелети, Сем да им се, под кореном дивље руже, И они, у тами, доле, придруже, Где ће, ко трбоње после обеда, Уживати у плодовима ратних победа. (Подаци о маргиналцу) Ни Јеврејин, ни Грк. У Дијаспори. Онај, ко ми срце распори, Наћи ће врапца који зебе И човечуљка у кутку самог себе: Слаб и недовољан, па како да Говорим у име свог народа. (Предизборна) Прогласи. Постери. Слике. Плакати. Смешно и жалосно, за плакати. Не траже се предрачуни и докази, Што је невероватније, боље пролази; Народ се за наду, за њен прирепак Хвата као мува на лепак, Може без рува и без крува, А без наде цркава као мува. (После избора) Свет прославља победу Ко зна коју по реду: Стара, хрома кобила Ново седло добила, Па ће с празном касом, У будућност касом. (Дијалог јавних личности) Високо су се нуле издигле, Једна за другом, у дугом низу, По десет ништарија на врху игле, Зајахују се и за стражњице гризу, Па слушај, ако можеш, најгрлатије Жреце вишестраначке демократије. (Живи несклад) Старе страхоте, нови ужаси, А уз то мегаломанија: Србијо, од себе ужа си, А од планете пространија, Час лепа, а час слика ругла, Зависно из ког те гледам угла. (Стари и млади) Старци у угледним градским кућама Старинским се баве мућкама, Док млади, у модерном лоповлуку, Полазе ни од чег, празних руку, Да за кратко време чудо начине На пољу виртуелне отимачине. (Мирнодопска) Јуре, да покажу ко је јачи Возачи, сувозачи, пресретачи Сваки на своме гвозденом хату У свакодневном грађанском рату: Ко погине, на небу спокој добије, Ко преживи, нешто мало робије. (На разделници) Између„Агрокомбината и„Ћевапа, Између ината и севапа, Како утврдити средњу меру Националном карактеру? Између непомирљивих тих крајности Истина животари у тајности. (Записиз 1999) Ти, по чијој живимо вољи, Зашто нам одмажеш у злом удесу, Као да су непријатељи наши бољи Од нас (а можда бољи и јесу?), Или смо, коров на твојој њиви, Сви подједнако прави и криви, Па ти је, између лошег и злога, Свеједно кад ђеш лупити кога? (Азија или Европа?) Зависи, коју врсту Умирања волиш, што значи: На точку, на коцу, на крсту, Дављењем, ил на ломачи... Ни тамо и амо ниси присто? Остаје ти самоубиство. (Поводом великог штрајка) На посао крећу пре зоре Мрзовољни до зла бога, Плате никакве, на море Никада и не иду. и стога Разумем за шта се боре разумем против кога. (Излазак из беспућа) По селима - старине оронуле, У градовима - џабалебароши. Ту би требало почети од нуле, Укидањем и села и вароши Земља се не покорава лукавима Него засуканим рукавима. (Задатак за надљуде) Све што чинимо је премало Стварност је одвећ тврда, Ту би голим рукама требало Померати реке и брда, Променити климу, и усто Населити друкчије људство. (У томе је ствар) Кад се питање упрости, И прекине с причом дугом, Ту је реч о глупости, О њој, и ни о чем другом, Ал доктори, страни и наши, Лек за то нису пронашли. (Заједничка глад) Празно поштанско сандуче По цео дан јауче, У очекивању вести која ће Да излечи стање домаће. Чекам. И оно чека, такође, А шта, знаћемо када дође. (Земаљски срећници) Где год били ил не били У кострети ил у свили Непокретни ил мобили Дебили су свуд дебили; Власт кад зграбе, за час тили Поданицима постану мили. (Игра под игом) Поноћни хрк. Поглед мрк. Подриг и намиг. Срамни жиг. Затрк на чекрк. Опуштен брк. Сириг, Стиг, Ириг, Сврљиг и Љиг: Обузет сад књигом, а сад Krieg -ом, Ја, изгнаник, гиљам под игом. (Годишњеодморац) Сваке године, почетком лета Седа за волан кабриолета И онда ужива, срећник тобожњи, У себи и у брзој вожњи: Покаже му се, као у дечјој причи, На шта би могао живот да личи Да није зидова међу којима Лепота света га се не дојима. (Напуштена земља) Као да ју је лахор одњихо Зора се, од Цариграда Антички ружопрста, тихо У Србију прикрада А по селима нигде човека Да је радосно дочека. (Неславни победник) Друштво је,
