Re: Podrska Samitu u Sloveniji
Pokret za zastitu ljudskih prava ( http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html) Podrzavamo vladu u naporima za demokratizaciju i promene Sastanak predstavnika zemalja Srednje Evrope u Sloveniji na kojima je uezo ucesce i predsednik SRJ Vojislav Kostunica je pokazao da ove zemlje zele u evropske i atlantske integriacije, sto je podrzao i V.Kostunica, da teze da se oslobode sto pre balasta proslosti i okrenu buducnosti, redu, radu i postovanju zakona. Podrzavamo V.Kostunicu i nasu vladu , oni ulazu velike napore da se stvari poprave za sta im treba odati priznanje. Ujedno, upozoravamo da jos nije zazivela pravna drzava, da se ljudska prava i dalje krse, da to cine pre svega sudije i javni tuzioci, pojedinci iz policije, i razlicite instance i pojedinci od vrha do dna administrativne piramide, da na delu pokazuju iracionalnu ostrascenost i nesposobnost da se otarase losih autodestruktivnih navika iz proslosti koje su samourusile i razrusile ovu drzavu i nasu naciju dovele u sadasnju tesku krizu. Nova vlast nije uspela da suzbije samovlju, korupciju, bezakonje, i time sebe diskredituje u izvesnoj meri u ocima vecine gradjana. Nije ukljucila sposobne ljude koji su i dalje kao u vreme Tita i Milosevica iskljuceni, siromastvo je vece nego pre dve godine, realni kurs marke nije 30 dinara nego verovatno 50-60, nije vraceno sto je oduzeto, dijaspora je iskljucena i dalje, vlada mrznja, svadje i podele, itd. Vlada nije uspela da stavi pod kontrolu tzv. neformalne centre moci i razne kriminalne gangove i mafije, koji su glavni krivci za produzenu agoniju ubrzano propadanje, koji se konsoliduju i jacaju, i faktor su broj 1 destabilizacije zemlje i bivaju kao takvi instrumentalizovani od onih koji bi hteli da nasu zemlju drze u stanju daljeg propadanja i raspadanja. Predocavamo da blisko geo-politicko okruzenje zloupotrebljava ovakve unutrasnje konflikte ili tenzije u zemlji da ohrabruje i jaca kriminal i kriminalce u zemlji. Nada se time da ce nasu zemlju dalje slabiti i destabilizovati i oteti nam jos nasih teritorija. A zaboravlja cinjenicu da ovde vladaju zakoni spojenih sudova, ako jedna zemlja nije kako treba i druge u regiji su destabilizovane. Ako se ovde nastavlja bezakonje i kriminal zrtve su ne samo Srbi nego i sve druge nacije koje zive u Srbiji. Ne zaboravimo da u drzavama gde vlada bezakoinje, aako sto je nasa, su najvece zrtve manjinske etnicke i verske grupacije, najslabiji. A to znaci druge etnicke i verske grupe u Srbiji. I oni prvi treba da dignu glas i optuze svoje matice za njihova stradanja ovde u SRJ. Pozivamo Pristinu, Tiranu, Sarajevo i Zagreb i njihove svetske mentore da prekinu dvolicnu igru i optuzujemo ih da u Srbiji diskretno ali vrlo snaznu podsticu kriminalce i razvlascne strukture i da su oni glavni krvci za kriminal koji se ovde sprovodi ne samo nad Srbima nego i nad drugim narodima SRJ. MI se zalazemo za pravnu drzavu, red, rad, i postovanje zakona, mir. Oni koji krse zakon treba da budu energicno spreceni u tome. Ukolkiko se ne obracunamao sa kriminalom nasa nacija ce ubrzo biti svedena na nivo africkih zemalja, tj. postati roblje razvijenih i bogatih zemalja. A kriminalci ce biti prevareni, sve ce im uzeti i surovo ih kazniti i njihove najblize. Pokret za zastitu ljudskih prava zato podrzava Kostunicu, Djnidjica, DOS, DSS, DS i druge stranke i NGO, SPC i dinastiju Karadjordjevic ,SANU, Univerzitet i sve dobronamerne drzavne organe da nasu zemlju izvedu iz krize. Jedini put spasa je nacionalno pomirenje, oni koji su krsili tudja prava treba da se suoce sa sobom, svojom savescu, da se preispitaju, i krvci koji ne uvidjaju svoje zablude i zele da nastave ludosti kao sto su cinili ranije kojima su unistili svoju drzavu, Partiju i JNA, i mnogi i sebe i svoje porodice, ( bogatstvo im je samo jos veci teg na vratu koji ce ih definitivno i fatalno potonuti), treba da budu kaznjeni a oni koji su se osvestili i iskreno pokajali treba da dobiju sansu za popravni ispit. Mi se zalazemo za ispravne procene i nacionalnu slogu i pomirenje za opstu dobrobit. Vlastimir Petrovic
Re:Podrska za Pravnika
Podrzite nas da imamo PRAVNIKA. Zahvaljujemo na podrsci svih ucesnika diskusija na Ljudskim pravima. Sustina je u odbrani nas svih od krminalaca. Kako nas ovde u zemlji tako i ljudi iz dijaspore. Ukoliko samo pricamo to ce samo ohrabriti kriminalce koji smatraju da smo mi sterilne i bezopasne pricalice.Predjite sa reci na dela. Dajte svoj doprinos, da imamo naseg pravnika. Onda cemo se zastititi. Molimo vas da nas u tome konkretno podrzite tako sto ce ko moze davaati vrlo skromnu ili simbolicnu mesecnu clanarinu, ili pomoci nas kod humanitarnih organizacija u vasim zemljama da nam daju sponzorstvo za Pravnika. Mi smo prosledili Projekat PRAVNA SLUZBA. s,postovanjem Tomislav Krsmanovic
Vlada rtvuje dravu
Title: Message poslanièke grupe DSS-a, Dejan Mihajlov, komentarie odluku o oduzimanju mandata Vlada rtvuje dravu Premijer je spreman da meðunarodnu poziciju Jugoslavije opasno dovede u pitanje Odluka Predsednitva DOS-a o oduzimanju mandata pojedinim poslanicima je protivzakonita, doneta je protivno Poslovniku Skuptine i moe se poistovetiti sa neèim to smo videli u Miloeviæevo vreme a to je kraða glasova. Ovim aktom pojedinci ele da raspolau mandatima koji nama pripadaju i tako obezbede stabilniju podrku Republièkoj vladi od ove koju ona sada ima u Skuptini. Vlada Zorana Ðinðiæa sada nema podrku 131 poslanika, nestabilna je i mora da trai uporite u kraði. To je tako ocenjeno i od strane Oebsa. Oèekujete li da æe Administrativni odbor Skuptine, iako termin sednice jo nije poznat, potvrditi odluku Predsednitva DOS-a o oduzimanju mandata?- Mislim da je sprovoðenje ove odluke krajnje problematièno . Pitanje kada æe sednica Administrativnog odbora biti zakazana i da li æe se krenuti u realizaciju ove odluke sve vie izaziva polemike u okviru ostatka DOS-a. Jedni druge optuuju da jedno prièaju na sednici Predsednitva a drugo pred kamerama. Demokratska stranka i njeni verni pratioci sada prebrojavaju da li æe imati dovoljno glasova na Administrativnom odboru a premeravaju i svoj odnos prema meðunarodnoj zajednici, s obzirom da se Oebs izjasnio da bi takav postupak bio nezakonit. Mislite da ocena Oebsa u tome moe biti presudna?- Premijer Zoran Ðinðiæ je izjavio da Oebs ima nadlenosti tamo gde je ratno stanje . Usput se upitao i ko je taj Stefano Sanino (ef misije Oebsa za Jugoslaviju prim. aut. ) da se mea u nae unutranje stvari. Time je pokazao elementarno nepoznavanje stvari ta znaèi Oebs i ta znaèi èlanstvo SRJ u toj organizaciji. Prenebregavanje stava Oebsa imalo bi posledice, a sigurno bi se odrazilo i na ostvarivanje èlanstva u Savetu Evrope, koje podrazumeva potovanje demokratskih procedura i institucija. Politièke implikacije prouzrokovale bi i ekonomske. Onaj ko ovako postupa oèigledno ne poznaje meðunarodnu situaciju i spreman je da rtvuje meðunarodni poloaj zemlje zarad liène vlasti i stabilnosti Vlade Srbije. Vojvodina predmet trgovine - Podravam regionalizaciju za koju Vojvodina ima sve preduslove. Vojvoðani imaju pravo na decentralizaciju isto kao i svi graðani Srbije. Kao region, Vojvodina treba da ima iroka ovlaæenja . To je put demokratizacije same Srbije. Ova farsa s donoenjem Omnibus zakona o ovlaæenjima Vojvodine koja je plod politièke trgovine Zorana Ðinðiæa i Nenada Èanka, a kroz koju premijer kupuje podrku Vojvodine, jako je lo i kontraproduktivan, jer ide na tetu same Vojvodine. Vi sada do pola Dunava imate Srbijavode, a od pola Vojvodinavode. Da li je to naèin da se vodi raèuna o nacionalnom blagu i interesima? DSS je saoptila i odluku da æe napustiti sve upravne odbore javnih preduzeæa, ali vai predstavnici su u nekim ipak ostali?- Doneli smo odluku da svi nai funkcioneri napuste upravne odbore preduzeæe i da svi naèelnici okruga daju ostavke jer su oni slubenici Vlade. Ne vidim nita sporno i nelogièno u èinjenici da æemo uèestvovati u radu upravnih odbora na drugim nivoima, na gradskom i optinskom. Mi ne elimo bilo kakav kontakt s Vladom Srbije i zato naputamo upravne odbore èije èlanove ona imenuje. Odluka DSS-a da formira vladu u senci izazvala je i tumaèenja da DSS faktièki vie nije èlanica DOS-a?- Reèi premijera su reèi jednog od predsednika stranaka u DOS-u. Pitanje je da li su to rekli i ostali. Ali, ako je premijer to rekao, mi æemo se u skladu s tim i ponaati. Da li je DSS stranka na vlasti ili stranka opozicije?- Zavisi u odnosu na koju vlast se gleda. U odnosu na Vladu Srbije sigurno se nalazimo u opoziciji. Na lokalnom i gradskom nivou uèestvujemo u vlasti. Kako komentariete kalkulaciju da je premijer Ðinðiæ igrao na kratu vae stranaèke sujete? - Ne treba biti previe mudar da bi se zakljuèilo da æe DSS kao ozbiljna stranka, koja uiva najveæu podrku glasaèa povuæi takav potez. Da neæemo dozvoliti da nas bilo ko ucenjuje, a najmanje gospodin Ðinðiæ, Batiæ i kompanija. Odluka DSS je, naravno, predvidljiva. Koju drugu odluku moemo da donesemo. Da budemo sreæni ako nam uzmu samo dva, a ostave 43 poslanièka mesta? Takve i sliène kompromise mi neæemo praviti. to se tièe povlaèenja iz Parlamenta mi se neæemo povuæi dok se ta odluka ne realizuje, do tada to je za nas samo jedna politièka odluka kao i niz drugih . Da li je DSS time opstruirao rad Skuptine?- Naravno da nismo. Opstrukcija pretpostavlja jedan proces. U srpski parlament se uvodi diktatura. Ona eli da rekonstruie Skuptinu, a ne sebe. To je osnovni problem. Nama treba promena ili rekonstrukcija Vlade Srbije, a ne Vlada Srbije koja æe da menja Skuptinu. Stvari su jasne -
[www.ANTIC.org] VELIKI USPEH U TRETIRANJU PROSTATE
Title: Message VELIKI USPEH U TRETIRANJU PROSTATE Jedna od veoma cestih bolesti koja se javlja kod muskaraca starijih godina je benigna prostaticka hiperplazija (BPH). To je u pocetnom stadijumu relativno dobrocudno obolenje koje se poslednjih godina uspesno kontrolise medikamentnom terapijom. Ono se sastoji u uvecanju prostate, covekove zljezde koja se obvija oko uretra. Kako covek stari, prostata raste i pocinje sve vise da steze uretar. Ona time uzrokuje teskoce sa mokrenjem i zadrzavanje mokrace u besici, cesta dnevna i nocna otezana mokrenja, infekcije urinarnog trakta, krvarenja i nezeljena dejstva zadrzane mokrace na bubrege (u kojima moze doci i do stvaranja kamena), postupno dovode bolesnika do stadijuma bolesti u kojem se mora primeniti hirurska intervencija. Samo u SAD oko 9 miliona ljudi pati od BPH. Godisnje se u toj zemlji izvrsi oko 400.000 hirurskih operacija uklanjanja dela uvecane prostate. To je bio razlog da se pod pokroviteljstvom americkog Nacionalnog instituta za zdravlje pokrene opsezna studija nove mogucnosti kontrole rasta benignog adenoma prostate. Na sastanku Americkog uroloskog drustva, odrzanog u Orlandu 28. maja 2002. godine, izlozeni su najnoviji nalazi novog pristupa pomaganja ljudima obolelim od BHP. Veliko ohrabrenje svima koji pate od benignog adenoma prostate, ili onima koju tu bolest mogu ocekivati, je odlaganje susreta sa skalpelom hirurga ili nekom drugom invazivnom tehnikom. Neki od njih mozda do kraja svog zivota, zahvaljujuci novom naucnom otkricu, nece morati da iskuse ove nevolje. U 17 medicinskih centara, u proseku tokom 4,5 godine, lekari su pratili tok bolesti priblizno 3.000 ljudi starih 50 i vise godina koji su imali BPH. Ispitanici su bili podeljeni u cetiri grupe. Oni iz prve grupe bili su leceni Proscar (finasteride) tabletama od 5 mg. Lica iz druge grupe primala su 4 ili 8 mg leka Cardura (doxazosin), a ona iz trece, ciljne grupe oba ova leka, Proscar i Cardura. U cetvrtoj, kontrolnoj grupi nalazili su se bolesnici koji nisu dobijali pomenute aktivne supstance. Ne znajuci za to, oni su posluzili za odredjivanje placebo efekta. Proscar i Cardura su bili lekovi izbora, jer su oni u skorijoj proslosti pokazali najbolji ucinak u slucaju BPH. U kombinaciji ova dva leka svojim zdruzenim delovanjem smanjila su rizik rasta BPH obolelih za 67% u odnosu na placebo grupu ispitanika! Sam Proscar u tom pogledu iskazao se u prvoj grupi sa ucinkom od 34%, a Cardura u drugoj sa 39%. Odgovarajuce vrednosti za kombinaciju lekova kod smanjenja rizika izlaganja obolelih invazivnoj hirurskoj intervenciji iznosila je 69%, prema 64% za Proscar, odn. 8% za lek Cardura. Slicni veoma povoljni rezultati dobijeni su i za rizik zadrzavanja mokrace u mokracnoj besici. U "tandemu" Proscar i Cardura su ga umanjili za 79%, dok su vrednosti za izdvojene ove lekove iznosile 67%, odn. 31%. Mnoge ljude ugrozene pomenutom bolescu obradovace i vest koju je saopstio dr L. Nyberg na sastanku Uroloskog drustva. On je izneo da je veoma mali broj pacijenata koji su primali medikamentnu terapiju imao teskoce sa mokrenjem i da niko van placebo grupe nije imao problema sa bubrezima koji bi poticali od BPH. Do kraja 2002. godine u naucnoj literaturi naci ce se detaljni rezultati ove znacajne medicinske studije. Do tog vremena, oni kojima Pfizer-ovi lekovi Proscar i Cardura nisu skupi, uz saglasnost svog urologa, mogu sebi da pomognu odmah po citanju ovog clanka. (za vise podataka zainteresovani se mogu obratiti Jane DeMouy ili Mary Harris preko: [EMAIL PROTECTED]) Prof. dr Vladimir Ajdacic www.antic.org/Ajdacic
[www.ANTIC.org] SVILANOVIC: AMBASADORI NISU IMENOVANI
SVILANOVIC: AMBASADORI NISU IMENOVANI Beograd -- Jugoslovenski ministar inostranih poslova Goran Svilanovic odbacio je kao dezinformaciju pisanje beogradskog lista Danas da su imenovani novi ambasadori u SAD i Australiji. Svilanovic je za Vecernje novosti rekao da nigde nije odlucivano, pa samim tim nije doneta odluka o navodnom postavljenju profesora Ivana Vujacica i novinara Milivoja Glisica za ambasadore u Vasingtonu i Kamberi. On je precizirao da nije odrzana nikakva sednica Savezne vlade, niti je raspravljano o postavljenju ambasadora. Kada se bude odlucivalo o imenovanju ambasadora, javnost ce biti blagovremeno obavestena, istakao je sef jugoslovenske diplomatije. B92 Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] B92 Vesti za 02.06.2002.
-BEGIN PGP SIGNED MESSAGE- Hash: SHA1 == Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) == SVILANOVIC: AMBASADORI NISU IMENOVANI Beograd -- Jugoslovenski ministar inostranih poslova Goran Svilanovic odbacio je kao dezinformaciju pisanje beogradskog lista Danas da su imenovani novi ambasadori u SAD i Australiji. Svilanovic je za Vecernje novosti rekao da nigde nije odlucivano, pa samim tim nije doneta odluka o navodnom postavljenju profesora Ivana Vujacica i novinara Milivoja Glisica za ambasadore u Vasingtonu i Kamberi. On je precizirao da nije odrzana nikakva sednica Savezne vlade, niti je raspravljano o postavljenju ambasadora. Kada se bude odlucivalo o imenovanju ambasadora, javnost ce biti blagovremeno obavestena, istakao je sef jugoslovenske diplomatije. PEROVIC TRAZI DRUGOG MANDATARA Podgorica -- U nedelji koja je pred nama crnogorski politicki predstavnici pred sobom imaju dva posla koja treba da obave. Jedan je formiranje delegacije za Komisiju koja ce raditi na izradi Ustavne povelje, a drugi je nastavak razgovora o formiranju Vlade Crne Gore, izvestava dopisnik B92 Srdjan Jankovic. Prvo razresenje koje se ocekuje u sedmici koja dolazi, jeste sastav Ustavne komisije crnogorskog Parlamenta, koja ce, pored delegacija saveznog i srpskog, raditi na pisanju Ustavne povelje. Demokratska partija socijalista ce, najverovatnije, prema najavama, inicirati ovo pitanje vec u utorak, kada se odrzava sednica Parlamenta, a jedno od zalaganja DPS-a kada je rec o sastavu koji ce ciniti Ustavnu komisiju, jeste da u nju ne udju predstavnici opozicione SNP i SNS koje su delegirane u saveznom Parlamentu. Visoki funkcioner DPS-a Miodrag Vukovic kaze da ni u kom slucaju ne treba da dozvolimo da SNP bude predstavljena i sa strane crnogorskog i sa strane navodnog saveznog Parlamenta u pisanju Ustavne povelje. Na kraju krajeva, postavlja se prakticno pitanje sta ce dvojica koji misle isto, a da DPS, LS, SDP, NS, albanske stranke imaju samo po jednog predstavnika u toj delegaciji, kaze Vukovic. Drugi, manje vazan dogadjaj, jesu razgovori o formiranju nove vlade, koji ce poceti izmedju mandatara Filipa Vujanovica i Socijaldemokrata i Liberala. LIberalni savez i dalje kao problem broj jedan vidi Filipa Vujanovica, koji je predlozen da sastavlja vladu, a cijem je kabinetu pre desetak dana izglasano nepoverenje. Navodeci da ce razmotriti ponudu koju bude dostavio Vujanovic, liberali se ipak nadaju da ce predsednik Crne Gore promeniti misljenje. Portparol Liberala, Slavko Perovic kaze da se jos uvek nadaju da ce Milo Djukanovic pronaci snage da kombinujuci sebe kao predsjednika Republike i predsjednika DPS-a obavi razgovor sam sa sobom i onda da zakljuci da bi ipak najbolje bilo da ponudi drugog mandatara Liberalnom savezu. Opozicioni projugoslovenski blok, za sada, sa strane posmatra citav spor oko formiranja nove Vlade, iako, podsecamo, da je mandatar Vujanovic najavio da ce i sa njima razgovarati o formiranju nove Vlade. Liberalni savez Crne Gore ne moze da prihvati da kandidati za novog republickog premijera budu visoki funkcioneri Demokratske partije socijalista Filip Vujanovic, Svetozar Marovic i Miomir Mugosa, kazao je u nedelju politicki lider liberala Miodrag Zzivkovic. Od 120.000 clanova DPS-a za nas su neprihvatljiva samo tri coveka Filip Vujanovic, Svetozar Marovic i Miomir Mugosa, kazao je Zivkovic agenciji Beta. On je naveo da ce liberali u ponedeljak odluciti da li ce prihvatiti poziv mandatara Filipa Vujanovica za razgovore o novoj crnogorskoj vladi. Zivkovic je danas agenciji Beta kazao da ce LS sutra definitivno odluciti da li ce uopste ucestvovati u razgovorima o formiranju vlade. ISTRAGA ITALIJANSKOG SUDSTVA PROTIV DJUKANOVICA Rim -- Gotovo svi talijanski listovi, kao i drzavna televizija strazuju i objavljuju podatke vezane uz ime crnogorskog predsednika Mila Djukanovica u kontekstu afere sverca cigareta. Tako italijanska drzavna televizija RAI prenosi izjavu predsednika veca Senata Maria Greka: Italija ce od Crne Gore traziti odstetu, jer je prilikom sverca cigareta italijanski budzet ostecen za vrlo visoku sumu na ime neplacenog poreza. O istoj temi pise list Republika navodeci kako je Milo Djukanovic izlozen teskim optuzbama i da se nalazi u nezahvalnom je polozaju, jer su italijanski pravosudni organi pokrenuli niz istraga i time
AMBASADOR DIKLIC I GORAN SVILANOVIC IZBACILI EPISKOPA NA ULICU
SAOPSTENJE ZA JAVNOST POKRETA ZA NOVU SRBIJU AMBASADOR DIKLIC I GORAN SVILANOVIC IZBACILI EPISKOPA NA ULICU Pokret za novu Srbiju najenergicnije protestvuje protiv Ambasodora SRJ U Francuskoj Radomira Diklica, koji je bukvalno izbacio na ulicu Episkopa Zapadno-evropskog G-dina Luku. Savezni Ministar inostranih poslova Goran Svilanovic je izvrsio najpodliju prevaru srpske pravoslavne Crkve ikad napravljenju u rasejanju, time sto je ispred savezne Vlade dao zgradu na upotrebu Zapadno- evropskoj Eparhiji, da bi Crkva ulozila znacajna sredstva za adaptiranje zgrade. Kad su radovi na i u zgradi zavrseni Ambasador Diklic je zgradu obio sa svojim kolegom makedonskim Ambasadorom, tom prilikom izbacili stvari i ljude koji su se nalazili u zgradi Eparhije. Zgrada Eparhije je predana makedonskom Ambasadoru a Episkop Luka sa svestenstvom i monastvom izbacen na ulicu. Drzava ne zeli cak ni da vrati ulozen novac koji je Eparhija ulozila u adaptaciji zgrade, Svilanovic se osiono oglusuje o zahtevu srpske Pravoslavne Crkve u Zapadnoj Evropi da joj se vrati bar ulozeni novac. Umesto da su razgovarali sa Crkvom o nastalom problemu, Ambasador Diklic je cak pretio intervencijom francuske policije. Pokret za novu Srbiju zahteva od Savezne Vlade da resi ovaj nastali problem na relaciji Crkva - Drzava i time prestane progon i prevare Srpske Pravoslavne Crkve u rasejanju. -- Informativna sluzba PZNS-a Pariz 02.06.2002 Pokret za novu Srbiju 47 bis avenue de Clichy 75017 Paris, France Tel.: +33 14 87 19 179 Fax: +33 14 82 92 672 E-mail: [EMAIL PROTECTED] http://www.pzns.org
KOSTA CAVOKI: Ucenama nikad kraja
Title: Message Ucenama nikad kraja PIE: KOSTA ÈAVOKI Izgleda da veliki strani pokrovitelji nemaju nameru da svojim tiæenicima u DOS-u daju bar malo mira i spokoja. Taman su ovi pomislili da su posle donoenja Zakona o "saradnji" s Hakim sudom i izruèenja tri najvia biva zvaniènika dostigli zahtevanu meru "kooperativnosti", tj. nacionalnog ponienja, kad ih je, potpuno neoèekivano, najpre sustiglo neprijatno iznenaðenje iz Saveta Evrope. U razgovoru s Goranom Svilanoviæem Helmut Lipelt, izvestilac Komiteta za pravna pitanja i ljudska prava, obavestio je svog cenjenog sagovornika da se prijem SRJ u punopravno èlanstvo SE neæe ubrzati, to u diplomatskom jeziku znaèi da æe se na neodreðeno vreme odloiti. A razlog zbog kojeg se, po Svilanoviæevim reèima, na prijem odlae jeste status Kosmeta kao glavno pitanje. Èak je javno reèeno da je Ibrahim Rugova zatraio da, za poèetak, Kosmet dobije status posmatraèa u Parlamentarnoj skuptini SE. Jedva da su Svilanoviæ i njegove dosmanlije doli k sebi od ovog poraavajuæeg i poniavajuæeg obavetenja uvaenog struènjaka SE, koji inaèe dobro zna da samo suverene, tj. nezavisne drave mogu biti èlanovi i posmatraèi SE, kad je veæ sutradan objavljeno da je amerièki predsednik Dord Bu Mlaði za jo godinu dana produio sankcije protiv nae zemlje, koje, pored ostalog, obuhvataju i uzapæenje celokupne imovine od blizu dvesta miliona dolara naih banaka, preduzeæa i drugih jugoslovenskih lica na raèunima u amerièkim bankama. I, to je jo gore, Bu je to uèinio sa uvredljivim objanjenjem da sankcije ostaju na snazi zbog preostalih problema na Kosovu, nedovoljne saradnje Beograda s Hagom i nereenog statusa uzapæene imovine. Ova vest iz Vaingtona bila je jo jedan hladan tu po Ðinðiæevoj i Svilanoviæevoj veæ uzavreloj glavi, koju nisu mogli odmah da shvate. Jer, pre samo sedam dana posle razgovora s amerièkim dravnim sekretarom, jasnim i razgovetnim Kolinom Pauelom, Zoran Ðinðiæ je slavodobitno izjavio "da æe amerièka administracija pokrenuti inicijativu za davanje statusa najpovlaæenije nacije naoj zemlji i da æe odmah biti deblokirana sredstva naih banaka u SAD u iznosu od 100 do 200 miliona dolara". Jo je dodao da æe to "odmah" biti za dan-dva. Prve reakcije na odluku predsednika Bua bile su smuene. Ðinðiæ je æutao kao zaliven, a Svilanoviæ je jetko primetio da æe tek narednih dana znati "o èemu se radi". Amerièki slubenici u Beogradu odmah su osetili teinu i dalekosenost Buove odluke, pa je njihov atae za tampu Pol Dening izjavio, kao da se obraæa retardiranim sagovornicima, da je posredi "rutinski nastavak blokade imovine... Slobodana Miloeviæa, njegovih bliskih saradnika i onih koji ga podravaju, kao i osoba koje se nalaze na optunicama Hakog tribunala", a da pri tom nije mogao da se seti da je pre samo sedam dana Ðinðiæ objasnio da je jo 1997, kao gradonaèelnik Beograda, traio "da se odmrzne dvadeset miliona dolara koje je glavni grad imao u amerièkim bankama". Pa, na ta ukazuju ova dva neprijatna iznenaðenja za samo dva dana? Ona nam stavljaju do znanja da su moæni strani èinioci, a naroèito amerièka vlada, reili da nas i dalje ucenjuju, ovoga puta zbog Kosmeta. Sada je veæ sasvim izvesno da su veæ odluèili da najkasnije za tri godine konaèno ree status Kosmeta tako to æe tu nau junu pokrajinu proizvesti u drugu albansku dravu na Balkanu. Otuda i navodna nedoumica da li Kosmet za poèetak moe dobiti status posmatraèa u SE i na koji se naèin mogu voditi pregovori o pridruivanju Kosmeta EU, kao da Kosmet vie nije u sastavu SRJ. Da bi se to lake postiglo, valjalo bi prisiliti sadanje jugoslovenske i srpske zvaniènike da se pismeno saglase s nezavisnoæu Kosmeta. Upravo zbog toga je amerièki predsednik produio sankcije, a SE odloio prijem SRJ u èlanstvo. Èak izgleda procenjuju da bi to Ðinðiæeva vlada najlake prihvatila, pa se i zbog toga protive odravanju prevremenih parlamentarnih izbora u Srbiji. Jedno je, meðutim, izvesno. Ako se izuzme Kosmet, koji je veæ okupiran i otet, i Vojvodina pa i Raka (Novopazarski sandak), èiji se sadanji status na razlièite naèine dovodi u pitanje, jedino je za sada sigurna tzv. pretkumanovska Srbija. Ko to od ljudi na vlasti ne razume, taj je ili naivan ili glup, ako se veæ nije pomirio s nacionalnom izdajom. A kada se jednom podlegne uceni, kao u sluèaju izruèenja Miloeviæa, pa se to i vie puta ponovi, onda tome nikada neæe biti kraja. http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T020602102.shtml
Re: [sorabia] AMBASADOR DIKLIC I GORAN SVILANOVIC IZBACILI EPISKOPA NA ULICU
Niko se ne sprema lov na pudlice. U lov se ide na mocne koriscu ili stetom. Na retke se dize hajka. - - - - - - Vasi su ciljevi daleki, predaleki. Oko ih ne moze videti, ni uho cuti, ni zub ugisti. Zato vas i gone oni, ciji su svi ciljevi u domasaju zuba. - - - - - - - Vase su komsije, kao lopov u zoru, sto proklinje vode, da se dignu i ugase sunce, dok on ne svrsi kradju. - - - - - - - Blago vama, pravednici, ako vas gone. Kroz gonjenje ce vam vas cilj postati jedino sunce, koje ce vam svetleti, sva druga ce vam potamneti. - - - - - Zaista, gonjenjem vas nepravedni dele od sebe, a vi treba da ste odeljeni od njih. Ne goneli vas, izjednacice vas sa sobom. - - - - Dobro je sto vas gone. Dokazuju time, da vi niste sto i oni, niti oni sto i vi. - - - - - Gle, po vama broji vasiona veme, a ne po njima. Po vasem boju vasiona zna gde je pocela i gde ce prestati. Sve drugo je budja po ivici njenog casovnika. - - - - - O, kako volim sto vas gone. Jer vas volim. I jer znam da od gonjenja rastete. O, kako mi je zao sto vas gone. Jer njih zalim. Jer ne znaju, da zidaju kulu na ledjima svojim, koja ce ih razmrskati u smradnu gomilu gnoja. - - - - Vasiona gleda i cuti. Vase lice njeno je lice, telo vase njeno je telo, bolovi vasi njeni su bolovi, uzdasi vasi, njeni su uzdasi. Da nije tako, braco, ja bih vam savetovao: mirite se s bezboznicima; mirite se i zaronite lice svoje u lonac njihov, u kome oni gledaju pocetak i kraj vasione. Lov na pravednike V Nikolaj (skracni prepis) Cedomir Bradic
[www.ANTIC.org] Podiu spomenik Toniju Bleru u Pritini
Title: Message DANKE DOJÈLAND NA ALBANSKI NAÈIN Podiu spomenik Toniju Bleru u Pritini Spomenik britanskom premijeru biæe veæi od Skenderbegovog London, 2. juna (Tanjug) Kosovski Albanci æe u centru Pritine podiæi veliki spomenik britanskom premijeru Toniju Bleru, saznaje danas londonski "Sandi tajms". Inicijator podizanja spomenika britanskom premijeru je hoda Redep Boja, "pritinski muftija", koji je, kako istièe list, ubedio albanske politièare da prihvate izgradnju Blerovog spomenika. Boja æe, istièe "Sandi tajms", tokom ovog meseca doæi u London i lièno æe premijera Blera "informisati" o podizanju spomenika. Spomenik Bleru æe, saznaje list, biti visok 25 metara i biæe grandiozniji i od nedavno podignutog spomenika Skenderbegu. U Pritini, podseæa se, veæ postoji Ulica Tonija Blera. Neimenovani "predstavnik Albanaca u Londonu" je izjavio "Sandi tajmsu" da je za sve kosovske Albance "Toni Bler heroj. On je spasilac nae zemlje", kae taj "predstavnik". To se, primeæuje list, za Blera ne bi moglo èuti na ulicama Londona da je "spasilac svoje zemlje, Britanije" ali, precizira se, kada se zna da je premijer Bler "dozvolio raznim albanskim tipovima ulazak u Britaniju, onda Albanci njemu ipak neto duguju". vrati.gif Description: GIF image
[www.ANTIC.org] PONUDA KREDITA NOVOSADSKE BANKE
Title: Message PONUDA KREDITA NOVOSADSKE BANKEPovratak klasiènih zajmovaKreditima za kupovinu trajnih potroaèkih dobara i kreditima za stambenu gradnju Novosadskabanka je zaokruila ponudu finansijskih zajmova graðanima Povratak klasiènog kredita na nae finansijsko trite pokrenuo je konkurenciju meðu domaæim bankama i doprineo sve uoèljivijem nadmetanju u pogledu oblika i uslova kreditiranja. Od poèetka godine smo odobrili novèane pozajmice vlasnicima tekuæih raèuna vredne 55 miliona dinara i kratkoroène potroaèke kredite u ukupnom iznosu od 60 miliona dinara, kae mr Duan Raljiæ - direktor sektora za marketing i odnose sa javnoæu u Novosadskoj banci. Od 14. maja, oslanjajuæi se na visoku likvidnost nae banke, uli smo i u poslove dugoroènog kreditiranja, odobravanjem kredita za kupovinu trajnih potroaèkih dobara i za stambenu izgradnju.Pravo na dodelu obe vrste kredita imaju sva pravna i poslovno sposobna fizièka lica koja, posedovanjem aktivnog dinarskog ili deviznog raèuna, imaju izgraðenu poslovnu saradnju sa Novosadskom bankom.Osnov za dobijanje kredita je polaganje namenskog deviznog depozita od 20% od vrednosti traenog zajma i njegovo oroèavanje na rok na koji se kredit odobrava. Po konaènoj otplati kredita, oroèena sredstva se vraæaju u deviznom obliku.Dugoroèni potroaèki krediti mogu da se koriste za kupovinu automobila, poljoprivredne mehanizacije, bele i kompjuterske tehnike, graðevinskog materijala, nametaja, kao i plaæanje trokova leèenja, kupovine lekova, trokova rehabilitacije, oporavka, putnih izdataka za leèenje u inostranstvu, kolovanje, gasifikacije i toplifikacije i slièno. Odobravaju se u rasponu od 2.500 do 7.500 evra, uz rokove otplate koji se kreæu od 36 do 60 meseci. Kredit i meseèna rata se obraèunavaju u evrima, a plaæanje se obavlja u dinarima po srednjem kursu na dan uplate, odnosno isplate. To praktièno znaèi da se za kredit od 2.500 evra mora, najpre, poloiti devizni depozit od 500 evra. Ako je kredit odboren na rok od 36 meseci, uz kamatu koja za obe vrste kredita iznosi 12% na godinjem nivou, meseèna rata je 82,30 evra. Za maksimalni iznos dugoroènog potroaèkog kredita od 7.500 evra koji se odobrava na rok od 60 meseci, namenski depozit bi iznosio 1.500 evra, a meseèna rata 164,51 evra.Dugoroèni stambeni krediti odobravaju se u vrednosti od 2.500 do 15.000 evra na rok od 3 do 15 godina, uz obavezan devizni depozit i veæ pomenutu kamatu od 12% godinje. Ovi krediti se namenski odobravaju za kupovinu stambenog i garanog prostora, graðevinskog materijala, kao i plaæanje trokova gradnje, rekonstrukcije i adaptacije stana ili porodiène stambene zgrade.Za kredit vredan 2.500 evra, odobren na 36 meseci, obavezni depozit iznosi 500 evra, a meseèna rata 82,30 evra. Za kredit od 7.000 evra, gde je rok otplate 75 meseci, devizni polog je 1.400 evra, a meseèni anuitet 130,87 evra. Maksimalni iznos kredita je 15.000 evra. Odobrava se na rok od 12 godina, uz polaganje deviznog depozita od 3.000 evra i meseènu ratu od 191,48 evra.Krediti su bezgotovinski i realizuju se prenosom sredstava sa raèuna banke na raèun prodavca kod koga je ostvarena kupovina.Uredno vraæanje kredita obezbeðuje se menicom potpisanom od strane traioca kredita i tri kreditno sposobna iranta, dok se kreditna sposobnost utvrðuje tako to meseèna rata ne moe da prelazi 1/2 meseènih primanja traioca kredita, odnosno iranata.Pri odobravanju, odnosno realizaciji kredita, korisnik plaæa naknadu za izdavanje obrasca od 100 dinara, naknadu za obradu kreditnog zahteva u iznosu od 1% i naknadu za prenos sredstava koja iznosi, takoðe, 1% i uveæava se za porez na finansijske transakcije od 1,30% http://www.dnevnik.co.yu/Strane/dogadjaji.htm
Prevlaka nekad i sad
Title: Message BUÐENJE IZ RATNOG BUNILA Prevlaka nekad i sad Na prostoru bive Jugoslavije se èesto ratovalo simbolima i zbog simbola Dragoslav Ranèiæ Prola je skoro jedna decenija otkako se na malom poluostrvu Prevlaci, na ulazu u Bokokotorski zaliv, nalazi mirovna misija UN zbog spora Beograda i Zagreba oko (ne)priznavanja avnojevskih granica u bivoj Jugoslaviji. Pismo koje su ministri spoljnih poslova Goran Svilanoviæ i Tonino Picula nedavno uputili Savetu bezbednosti sa sugestijom da se mirovnoj misiji UN okonèa mandat - buduæi da jugoslovenska strana prihvata princip da se bive meðurepublièke granice uvae kao meðudravne - razuman je èin èak i kad ne bi bio element normalizacije odnosa izmeðu Jugoslavije i Hrvatske, a jeste i tome od velike koristi. Kad je ef nae diplomatije izjavio da pitanje granica izmeðu Jugoslavije i Hrvatske nije vie ni teritorijalno ni bezbednosno, nego psiholoko, stekao se utisak da smo se najzad probudili iz ratnog bunila i da smo sada moda u stanju da smireno sagledamo posledice jednog iracionalnog rata i komarne atmosfere u kojoj smo se nalazili za vladavine Slobodana Miloeviæa. Ima li ièeg iracionalnijeg u odnosima meðu dravama od spora oko male, nenaseljene i neplodne teritorije, èiju bezbednost garantuju snage UN od samo 21 vojnika, to je najmanja mirovna formacija svetske organizacije u njenoj istoriji? Na prostoru bive Jugoslavije se èesto ratovalo simbolima i zbog simbola. Prevlaka je za Jugoslaviju, a osobito za Crnu Goru, simbolizovala strau na ulazu u kotorsku luku, koja nije smela da bude u hrvatskim rukama. To parèence kamenite zemlje je smatrano za vaan strateki punkt, iako su se vremena, kad su se haubicama sa brdskih utvrda zaustavljale strane neprijateljske topovnjaèe na ulazu u skrovite zalive, odavno bila promenila. Za Hrvatsku je Prevlaka naprosto bila deo hrvatske teritorije za koju se ratovalo. Oko toga Franjo Tuðman nije eleo da se pogaða. Za tadanju JNA, a potom i za Vojsku Jugoslavije, oèuvanje Prevlake je bilo strateko pitanje, ali, u ratnoj zapaljivosti, i pitanje èasti, to je svet samo donekle mogao da razume, ali ne i da prihvati. Tadanji meðunarodni posrednici Sajrus Vens i lord Dejvid Oven imali su podrku Saveta bezbednosti UN da se Prevlaka demilitarizuje i stavi pod kontrolu "plavih lemova". Za Jugoslaviju je to bio jedini naèin da, kako se od nje trailo, u zateèenim administrativnim granicama prizna Hrvatsku. Tadanji predsednik Jugoslavije Dobrica Æosiæ je bio u Saveznoj skuptini izloen estokom napadu, posebno eeljevih radikala, zato to je pristao na takvo reenje, a tadanji savezni premijer Milan Paniæ, koji nije imao istorijskih optereæenja, zgranuo je èak i meðunarodne posrednike izjavom da bi bilo najbolje da se Prevlaka "digne u vazduh" i da se "napravi mir". Sa istorijskog stanovita, meðutim, Prevlaka nije bila sporna. U Kraljevini Jugoslaviji je pripadala Dubrovaèkom srezu, a od 1939. godine Banovini Hrvatskoj. U Titovoj Jugoslaviji je ostala u administrativnim granicama Hrvatske. Izdvajanjem Hrvatske iz Jugoslavije nala se na hrvatskoj teritoriji. U enevi su se 20. oktobra 1992, u prisustvu Vensa i Ovena, sastali Æosiæ i Tuðman da bi se dogovorili o normalizaciji odnosa izmeðu dve zemlje. Jedan od uslova za to bila je demilitarizacija Prevlake. Iako je general Sati Nambijar, komandant snaga UN, sveèano saoptio da je na tlu Prevlake upravo pobodena plava zastava, pregovori su se iskomplikovali jer je Tuðman insistirao na tome da se "u granièno podruèje Hrvatske mora locirati hrvatska granièna policija". Sticajem okolnosti pisac ovih redova je bio tada, u svojstvu Æosiæevog savetnika za tampu, svedok te rasprave. Na Tuðmanov zahtev da se na Prevlaku poalju hrvatski granièari, Vens i Nambijar su u jedan glas odgovorili da u plavoj zoni mogu da budu samo posmatraèi UN. Rasprava izmeðu Vensa i Tuðmana je postala uèna i tekla je, ukratko, ovako: Tuðman: "Neka onda budu samo dva-tri carinika, ali moraju tamo biti. To je hrvatska granica, a posmatraèi su tu da vide da nema nièeg drugog. U protivnom, to bi znaèilo da odustajemo od suvereniteta". Vens: "Napravili ste veliki problem bez pravog razloga. To je teoretsko pitanje". Tuðman: "Bitno je da okupator napusti nau teritoriju. Pristali smo da se ona demilitarizuje, a sad elimo simbol - da je na suverenitet povraæen. Neka budu u civilu, carinici ne nose oruje". Vens: "Moraju da budu van plave zone". Tuðman: "Veæe
[www.ANTIC.org] VASINGTON PRESUDAN
Title: Message VASINGTON PRESUDAN Direktor Gradjanske albansko-americke lige i bivsi americki kongresmen Dzozef Diogardi izjavio je da "kosovskim politicarima treba da bude jasno da o nezavisnosti Kosova terba da razgovaraju u Vasingtonu". On je, pozdravljajuci delegate Prve izborne skupstine Alijanse za buducnost Kosova, porucio albanskim politicarima da "u Vasingtonu treba da dodju sa zajednickim stavom". http://www.danas.co.yu/ null.gif Description: GIF image
[www.ANTIC.org] Struja mora biti duplo skuplja
Title: Message Struja mora biti duplo skuplja Mi hoæemo prvo EPS da uredimo i napravimo savremenu kompaniju, a jednom kada je uredimo, onda æemo odluèiti da li da je prodamo i koje delove da prodamo, odnosno privatizujemo Poznato je da je cena struje kod nas, gledano u nominalnom iznosu, niska u odnosu na druge zemlje i da ta cena treba da se poveæa dva puta, moda i vie. Da li poveæanje treba da se odvija postepeno i koji je to rok u kome je predviðeno da dostignemo "pravu" cenu? To je period do 2004. odnosno 2005. godine. Mi smo sada na dva centa po kilovat-satu, a prolog januara smo krenuli sa 0,9 centi. Namera nam je da do tog roka doðemo do 2-2,5 centa. To nisu cene kao u Evropskoj uniji gde je cena i 10 centi po kilovat-satu, to je nivo nekih zemalja u okruenju i nivo za koji mislimo da æe graðani Srbije moæi da plate za dve-tri godine. Da li æe sa takvom cenom, kada bude bila dostignuta, proizvodnja struje moæi da bude profitabilan posao u Srbiji? - Kada cena bude bila tolika, to æe biti najnormalniji posao i moæi æe da se zaradi. Naa sadanja proizvodna cena je 3,1 centa a graðanima struju naplaæujemo po dva centa. Ako se zna da je procenat naplate oko 80 procenata, onda znaèi da struju prodajemo duplo jeftinije. Kada budemo mogli da struju naplaæujemo tri centa, onda smo na nuli. Iznad toga je profit. Bilo bi zanimljivo da objasnite kako to da Srbija nalazi raèunicu da proizvodi struju po znatno nioj ceni nego, recimo, Bosna i Hercegovina koja takoðe ima neke hidropotencijale? - Imamo dobru kombinaciju termo i hidropotencijala. Dve treæine je termo i jedna treæina je hidro. Imamo dve termoelektrane, "Kostolac" i "Kolubaru" na samim rudnicima i to je relativno jeftino gorivo. Kad kaem jeftino, mislim jeftino u odnosu na Evropu a ne u odnosu na srpske prilike. U Elektroprivredi Srbije je zaposleno oko sedamdeset hiljada ljudi... - ezdeset hiljada. ezdeset hiljada. Prema raspoloivim saznanjima, to je preveliki broj. Pretpostavljam da tako velik broj zaposlenih optereæuje cenu elektriène energije. - Tako je. U tih ezdeset hiljada ima i oko pet i po hiljada jamskih rudara. To je neprirodno, ti rudari nisu deo tehnoloke celine EPS-a i njih je neko 1990. godine prikljuèio. Od tih rudara æemo napraviti posebno javno preduzeæe tako da vie neæe biti u EPS-u. Tu je i 7 300 ljudi sa Kosova koji su dole, naravno ne svojom krivicom, izgubili posao. Mi hoæemo da za te ljude napravimo model koji bi verovatno bio dobar za sva javna preduzeæa (TP, sudstvo, zdravstvo) gde bi cele ove godine oni ostali na platnom spisku, a posle ove godine da nastave da primaju ono to sada dobijaju a to je 60 odsto svoje plate ali da uplatilac ne bude EPS nego Ministarstvo za socijalna pitanja. Treæi krug su zaposleni u preduzeæima koja se ne bave onim to je osnovna aktivnost EPS-a i koja æe biti izdvojena iz EPS-a. Na primer: u "Kolubari" imamo ljude koji rade na kopovima a kopovi su udaljeni od zgrade; znaèi, mi tim rudarima moramo u toku dana da obezbedimo hranu. To nije sporno, ali je sporno da li EPS treba da ima specijalizovano preduzeæe koje se time bavi ili EPS treba da raspie tender. Moda æe na tenderu da dobiju "Tri grozda", a moda æe to biti "Kolubara-ugostiteljstvo". "Kolubara-ugostiteljstvo", dakle, gubi ekskluzivnog klijenta, ali dobija moguænost da rairi posao na drugoj strani: moda moe da otvori svoje restorane, sigurno moe da otvori restorane. Na Zapadu pitaju koji je va posao - na posao je da proizvodimo, prenosimo i distribuiramo struju. I tu se zaustavljamo. Da li radnici treba da idu na odmor? Jeste, radnici treba da idu na odmor, ali pitanje je da li EPS treba da ima svoje preduzeæe koje to organizuje ili moe da se raspie tender i ako imate pet ponuda, sigurno je da ste u prilici da podignete i kvalitet usluge. A EPS-turs moe da bude najnormalnija turistièka agencija. Ipak, liberalizacija i privatizacija podrazumevaju i odreðene opasnosti? - Sve ovo to govorimo odnosi se na takozvano restrukturiranje i to nema veze sa privatizacijom. Znaèi: mi hoæemo prvo EPS da uredimo i napravimo savremenu kompaniju, a jednom kada je uredimo, onda æemo odluèiti da li da je prodamo i koje delove da prodamo, odnosno privatizujemo. Ono to se deava kada se cene liberalizuju, jeste da one padaju. To se kod nas nije ispoljilo zbog toga to smo poli od veoma niske cene. Evo kako se to deava. U buduænosti æe neki kvalifikovani kupac, recimo neki metalski kombinat, moæi na godinjem nivou da ugovori snabdevanje strujom sa elektranom u zemlji ili u regionu, Bugarskoj, Rumuniji, veæ gde je najzgodnije i najjeftinije, a EPS bi tu struju samo preneo do potroaèa i to bi naplatio. Ako postoji viak struje u okruenju, moæi æete da kupite tu struju a ne, na primer, struju iz Ðerdapa ako procenite da vam je to skupo. To je poenta liberalizacije ali je za to potrebno da proðe nekoliko godina. Da li Srbija sa izvozom struje raèuna
TIKER VESTI 2. jun 2002
Title: Message 2. jun 2002 Predsednik SRJ Kostunica je u govoru na "Bledskom samitu" rekao da je Jugoslavija zrtva pogresne politike Zapada prema Milosevicu Makedonski Predsednik Trajkovski je juce po povratku iz Slovenije rekao, da je neophodno hitno obeleziti granicu izmedju Makedonije i Jugoslavije Ministri odbrane Kine Ci Hojang i Rusije Sergej Ivanov, koji je u poseti Kini na celu delegacije ruskog ministarstva odbrane sastali su se u Pekingu, drugi put tokom ovog meseca Americki specijalci u Kabulu su juce ubili trojicu saveznika iz redova avganistanskih vladinih snaga, greskom misleci da su pripadnici Al-Kaide Prema jos nepotvrdjenim vestima za novog ambasadora Jugoslavije u SAD bice postavljen novinar beogradskog NIN-a, Milivoj Glisic Na crnogorsku rivijeru, stigli su prvi strani turisti u ovogodisnjoj turistickoj sezoni. Trenutno na moru boravi oko jedaest hiljada turista od kojih su vise od trecine stranci Dopisnici Tikera iz inostranstva javljaju da i pored tvrdnji guvernera NBJ Mladjana Dinkica, dinar se ne moze zameniti u evro, cak ni na aerodromima u glavnim evropskim prestonicima Uprkos kontroverznih izjava clanova i rukovodstva SPS-a, VI Vanredni Kongres ove partije ce se odrzati u Beogradu najverovatnije 22.juna. Svi detalji bice objavljeni na konferenciji za stampu u Beogradu 5. juna Vrhovni sud Srbije je doneo odluku, kojom se ponistavaju sva resenja Ministarstva pravde Srbije i za jedinog legitimnog Predsednika i zastupnika Socijaldemokratije imenuje Vuk Obradovic Juce je u Beogradu sa 18 aviona izvrseno prvo ovogodisnje zaprasivanje protiv komaraca beogradskih opstina. Prigradske opstine bice danas takodje zaprasivane protiv komaraca, krpelja i drugih insekata http://www.tiker.co.yu/index.htm desno.gif Description: GIF image
