[www.ANTIC.org] PRAVO LICE VOJISLAVA KOSTUNICE
Title: Message PRAVO LICE VOJISLAVA KOSTUNICE Sava Vidanovic Ukazom o smeni nacelnika generalstaba VJ Nebojise Pavkovica, predsednik SRJ Kostunica je pokazao svoje pravo lice. Vrlo je tesko ubediti nekoga da Kostunica nije americki covek. Zahtev za smenu generala Pavkovica postavljen je od strane Vasingtona dolaskom DOS-a na vlasti, upravo je realizovan ovih dana. Licnim ukazom na sastanku Saveta odbrane ciju saglasnost Kostunica nije dobio ,odlucio se da smeni prvog coveka VJ, posledneg iz redova Miloseviceve elite.Po americkom nalogu Pavkovic je morao da ode iz vise razloga. Dovoljno je navesti neke od razloga: Kao borac patriota i heroj otadzbinskog rata protiv NATO agresije, svojim sposobnostima i lukavstvom nadmudrio je komandanta NATO pakta,Vesli Klarka, koji je zajedno sa spoksmenom Sejom gromoglasno saopstavao rezultate gubitaka i potpunog unistenja ratne tehnike i zive sile VJ.Neprestano su gadjani ciljevi podmetnutih maketa Tenkova i oklopnih kola. Od bombastih izjava o unistenju 150 tenkova i nekoliko hiljada zive sile VJ, definitivno je utvrdjeno da je unisteno ukupno 13 tenkova i to samo 7 od NATO agresorai ukupno 500 vojnika i pripadnika mupa. To je za Amerikance neoprostiv Pavkovicev greh .Zar je moguce da neko moze da se poigra jednom takvom silom i svemocnim komandantom Klarkom i to bas na Balkanu u Srbiji, neki nepoznatiNebojisa Pavkovic. To je ono sto je smetalo Pentagonu i da jedan takav covek ne moze ostati na celu VJ. Drugo, VJ i njena borbena sposobnost, kao faktor opasnosti u regionu , po americkoj doktrini mora biti eliminisana. Mora se podvrgnuti civilnoj kontroli komandovanja. Pavkovic je po Amerikancima kocnica vojnim reformama ciji je cilj unistenje i razbijanje VJ. Svi generali ucesnici u ratu protiv NATO agresije moraju biti smenjeni i kaznjeni zbog svog patriotskog i pravog vojnickog drzanja u odbrani svoje zemlje.Smena Pavkovica je postavljena i kao uslov za ulazak u partnerstvo za mir i Evropu. Kako se tvrdi u celoj igri oko smene generala Pavkovica , glavnu ulogu odigrao je ambasador Mongomeri. Kostunica je pion u rukama Mongomrtija, koji dobija packe i mora da izvrsava sva njegova naredjenja. Mongomeri je pokazao Kostunici da nema mesta legalizmu i nacionalizmu, kojim je bio prepoznatljiv pred srpskom i svetskom javnoscu. S opravdanjem se tvrdi da je Kostunica u slucaju Pavkovica pokazao svoje pravo lice americkog coveka. Pala je varljiva maska s njegovog lica. Postavlja se pitanje zasto general Pavkovic nije smenjen na Vrhovnom Savetu Odbrane pre dva meseca i zasto onda nije ukazom smenjen , zasto je sazivao SVO, ignorisao njegove odluke i da li je sadasnja smena zakonita? Sama smena izazvala je reagovanja i podeljenosti medju partijama, politicarima i strucnjacima. Dok jedni tvrde da je smena nezakonita i da nema zakonskog utemeljenja i da je Kostunica prekoracio svoja ustavna ovlascenja. Po drugima smena je legalna i opravdana u skladu sa zakonskim ovlascenjima. U samom DOS-u misljenja su podeljena. Ministar inostranih poslova Svilanovictvrdi istice da je smena Pavkovica opravdana i zakonski utemeljena. Predsednik Vlade Srbije Dindjic tvrdi da je smena nezakonita, da je povredjen Savezni Ustav. Sama odluka neopravdana i zemlji nanesen veliki udarac, cije kosekvence treba da snosi sam Kostunica. Ministar pravosudja Batic se pridruzuje oceni Djindjica , tvrdnjom da je smena nezakonita , neopravdana, sa ciljem sakupljanja politickih poena. Sa takvim konstatacijama se slaze i potpredsednik Srbije Zivko Korac. Ovde zaista neko zeli da pridobije naklonost protivnika smene i popravi svoj politicki rejting. Po Djindjicu Baticu i Koracu postoje zakonski prekrsaji i narusen ugled drzave, ali ne i u slucaju smene poslanika DSS u skupstini Srbije, zakonu o saradnji sa haskim Tribunalom, hapsenju i isporuci gradjana Srbije i Jugoslavije Hagu i mnoge druge dosadasnje nezakonite odluke- zakonite sa njihove tacke gledista. I misljenja pravnika u slucaju smene generala Pavkovica su podeljenja. Po jednima postoje zakonski prekrsaji i povrede ustavnih odredbi a po drugima odluka je legalna u okviru ustavnih odredbi.Biljana Kovacevic, predsednik Jugoslovenskog komiteta pravnika tvrdi da je smena nelegalna i besmislena .Advokat Aleksandar Lojpur pak tvrdi da je odluka Kostunice ustavna i zakonita.Vrhovni ustavni sud je najpozvaniji da, da svoje zvanicno misljenje. General Pavkovic je licno najavio zalbu Saveznoj skupstini i u tom slucaju Micunovic na njegovu zalbu , zatrazio od Kostunice dodatne informacije o slucaju Pavkovic. S druge strane Pavkovic odbija da prihvati ostavku. Sam slucaj je okarakterisao kao licni obracun Kostunice. Sama smena je izazvala napetost i izvesnu opasnost da ce vojska podrzati Pavkovica. Medjutim Kostunica je uspeo da sa oficirima generalstaba na hitnom sastanku otkloni stanje napetosti i pridobije podrsku oficira. General potpukovnig Branko Krga je zvanicno preuzeo duznost vd nacelnika
USKLADITI AGRARNU POLITIKU SA POLITIKOM EU
Title: Message Okrugli sto pod nazivom "Promene i reforme u agraru: da li su ispunjena predizborna obecanja, ocekivanja i nadanja?", u organizaciji Centra za antiratnu akciju. Ucesnici: Zaharije Trnavcevic, Dragan Veselinov, ministar poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede u vladi Srbije; i Majk Staresinic, direktor Beogradske kancelarije Freedom House-aUSKLADITI AGRARNU POLITIKU SA POLITIKOM EU "Posle 5. oktobra, kada je zapocet proces razvoja generalne strategije u odnosu na EU, koja podrazumeva i reforme u agraru uspeli smo da stvorimo slobodno trziste agrarnih proizvoda, sto je doprinelo da ne dodje do cenovnog rasta i inflacije.", rekao je Veselinov, i naglasio da, od sada, cene agrarnih proizvoda vise nece formirati drzava.Zaharije Trnavcevic je, u uvodnom izlaganju, objasnio da ce do 2005. godine Freedom House obezbediti 300 projekata, za NVO u cilju ubrzanja procesa tranzicije. Naglasio je da je, s obzirom na to da je aktivnost industrije zamrla, neophodno da se napravi agrarni plan za narednih deset godina, kako bi to bio glavni motor privrednog razvoja.Veselinov je dodao da su osnovne cene poljoprivrednih proizvoda stabilne, kao i da je planirano oslobadjanje, od poreza na promet mnogih agrarnih proizvoda, kao sto su djubrivo, pesticidi, a uskoro i lekovi. Napomenuo je da predstoje pregovori sa EU o tome kako da se nasa agrarna politika uskladi sa zajednickom, svetskom, agrarnom politikom. Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com
IZBORI ILI BLOKADA
Title: Message Konferencija za novinare Srpskog pokreta obnove, Narodne demokratske stranke, Socijaldemokratije, Narodnog pokreta "Otpor" (Pozarevac), Nezavisnog sindikata policije i Sindikata zemljoradnika . Lideri stranaka Vuk Draskovic, Slobodan Vuksanovic i Vuk Obradovic, predsednik Narodnog pokreta "Otpor" iz Pozarevca Momcilo Veljkovic, predsednik Nezavisnog sindikata policije Milosav Vasic i predsednik Sindikata zemljoradnika Mika Vlaovic o Vidovdanskom saboru. IZBORI ILI BLOKADA "Pozivamo sve gradjne Beogarada i Srbije da sutra dodju na Vidovdanski sabor, ne zbog neke politicke partije, vec zbog sebe i buducnosti svojih porodica", rekao je Vuk Draskovic, najavljujuci Sabor koji ce sutra biti odrzan pred Saveznom skupstinom. Posle Sabora, ucesnici ce krenuti u kracu protesnu setnju, a nakon toga ce biti odrzan koncert pred Skupstinom, dodao je Draskovic, ponovivsi da je osnovni zahtev raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora u Srbiji, a rok 15. septembar.Vuk Obradovic i Slobodan Vuksanovic su rekli da je rec o mirnom skupu i da su obezbedjene potrebne dozvole, te da se ne ocekuje da ce biti nemira, osim ako ih sama vlast ne inscenira. Osvrcuci se na smenu generala Pavkovica, Vuk Obradovic je naglasio da je predsednik SRJ Vojislav Kostunica po Ustavu vrhovni komandant i bez obzira na stav Vrhovnog saveta odbrane, ima puno pravo na kadrovske promene u vojsci. Obradovic je dodao da je obaveza svakog vojnika da izversi naredjenje predpostavljenog.Momcilo Veljkovic, je rekao da se centrala "Otpora" pretvorila u provladinu organizaciju.tako da takav "Otpor" uopste i ne interesuje smena sistema koji je doveo narod do potpunog siromastva..Na kraju konferencije za novinare Vuk Draskovic je ponovio da ce, ukoliko ne budu usvojeni zahtevi ucesnika Sabora, 15. septembra poceti opsta blokada Srbije. Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com
[www.ANTIC.org] MNtoday, 27.06.2002.
PRESIDENT MILO DJUKANOVIC: THE ONLY SOLUTION - ELECTIONS ON ALL LEVELS IN AUTUMN Podgorica - President of Montenegro Milo Djukanovic talked yesterday with the participants of the counseling of Yugoslav economists. On the occasion, he said that the crisis in Montenegro was very deep and that the only solution to the situation was organizing elections on all levels. He also said that the elections might be expected as early as in Autumn. Djukanovic warned that there were tendencies in some domestic structures, but also in Brussels, towards subsequent interpretations and remodeling of the basic principles for redefining relations between Serbia and Montenegro. He firmly stated that any remodeling of the Belgrade Agreement would mean its violation. PROPOSAL OF THE CONSTITUTIONAL CHARTER BY JULY 4 Podgorica - The Commission for drafting the Constitutional Charter at the yesterday's meeting in Podgorica nominated the sub-commission, which is supposed to prepare the proposal of the Constitutional Charter. The sub-commission is conceived on the parity principle, i.e. Federal, Serbian and Montenegrin Parliament each have three representatives respectively. EXTRAORDINARY ELECTIONS ARE THE EVENTUALITY Podgorica - The Spokesman of the ruling Democratic Party of Socialists (DPS), Igor Luksic, said after last night's meeting of the Presidency of the Party that extraordinary parliamentary elections were very probable in trying to solve the political crisis in Montenegro. He said that primer-designate Filip Vujanovic informed the party presidency that he would present the results of the first round of consultations to President Djukanovic, in order to discuss the second round of consultations with coalition Together for Yugoslavia. Vice-presidents of the Socialists People's Party (SNP) and the People's Party (NS), Zoran Zizic and Predrag Popovic, said that coalition Together for Yugoslavia would probably accept the invitation of Premier-Designate Vujanovic for the second round of consultations about forming Montenegro's Government. President of the Liberal Alliance (LS) Miroslav Vickovic said, however, that the announcement of the second round of consultations was a theatre of the absurd. CHARLES CRAWFORD IN MONTENEGRO Podgorica - Ambassador of the Great Britain to Belgrade Charles Crawford will meet in Podgorica today with President of Montenegro Milo Djukanovic, Montenegro Parliament's Speaker Vesna Perovic and Premier Filip Vujanovic. In Montenegrin DJUKANOVIC: JEDINO RJESENJE IZBORI NA SVIM NIVOIMA OVE JESENI Podgorica - Predsjednik Crne Gore Milo Djukanovic juce je u razgovoru sa ucensicima savjetovanja jugoslovenskih ekonomista ocijenio da je kriza u Crnoj Gori veoma duboka i da je jedino rjesenje u izborima na svim nivoima. On je rekao da bi ti izbori mogli da uslijede vec na jesen. Djukanovic je upozorio da u nekim domacim strukturama, ali i u Briselu, postoje nastojanja da se naknadno tumace i prekrajaju osnovna nacela za redefinisanje odnosa izmedju Srbije i Crne Gore, i kategoricno porucio da bi svako prekrajanje Beogradskog sporazuma znacilo njegovo rusenje. PREDLOG USTAVNE POVELJE DO 4. JULA Podgorica - Komisija za pisanje ustavne povelje na jucerasnjem sastanku u Podgorici imenovala je potkomisiju, koja do 4. jula treba da pripremi predlog ustavne povelje. Potkomisija ustavne povelje je sastavljena po principu pariteta, od po tri predstvnika savezne, srpske i crnogorske skupstine. VANREDNI IZBORI REALNE MOGUCNOSTI Podgorica - Portparol Demokratske partije socijalista (DPS) Igor Luksic saopstio je da je Predsjednistvo te stranke ocijenilo da su vanredni parlamentarni izbori realna varijanta rjesenja politicke krize u Crnoj Gori. On je kazao da je mandatar Filip Vujanovic obavijestio Predsjednistvo da ce predsjedniku Crne Gore Milu Djukanovicu predociti rezultate prvog kruga konsultacija kako bi se razgovaralo i o drugom krugu sa jugoslovenskom koalicijom. Potpredsjednici Socijalistcke narodne partije (SNP) i Narodne stranke (NS) Zoran Zizic i Predrag Popovic izjavili su da ce Koalicija za Jugoslaviju vjerovatno prihvatiti poziv mandatara Vujanovica za drugi krug konsultacija o formiranju cnogorske vlade, dok je predsjednik Liberalnog saveza (LS) Miroslav Vickovic najavu drugog kruga konsultacija nazvao teatrom apsurda. KROFORD U CRNOJ GORI Podgorica - Ambasador Velike Britanije u Beogradu Carls Kroford danas ce u Podgorici razgovarati sa predsjednikom Republike Crne Gore Milom Djukanovicem, predsjednikom Skupstine Vesnom Perovic i predsjednikom vlade Filipom Vujanovicem. TURIZAM MORSKA VODA PRVE KATEGORIJE Podgorica - Strucnjaci Instituta za biologiju mora u Kotoru, kontrolom cistoce mora na 55 lokaliteta na Crnogorskom primorju, ustanovili su, da 80 odsto plaza ima kvalitet morske vode prve kategorije. Nije bilo ni jedne plaze koja ne zadovoljava kriterijume Evropske unije (EU) u pogledu kvaliteta morske vode. Srpska Informativna Mreza
[www.ANTIC.org] Tiker: vesti, 27. juni 2002.
27. juni 2002. PODGORICA -- Predsednistvo Demokratske partije socijalista Crne Gore ocenilo je sinoc da su vanredni parlamentarni izbori u Crnoj Gori realna mogucnost i saopstilo da ova stranka za iste pocinje ozbiljno da se priprema. DPS je najavila i da ce njen potpredsednik i mandatar Filip Vujanovic obaviti i drugi krug konsultacija o sastavu nove vlade sa strankama clanicama opozicione koalicije Zajedno za Jugoslaviju. Vujanovic, koji je i aktuelni premijer u ostavci, otvoren je za, kako je receno i za razgovore sa Liberalnim savezom pod uslovom da ta stranka, koja je do skora bila clanica vladajuceg bloka, promeni stav da ne prihvata njega kao mandatara. BEOGRAD -- Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica izjavio je da pre raspisivanja izbora nece odluciti, da li ce se kandidovati za predsednika Srbije. Izbori za predsednika republike morali bi da budu odrzani na jesen, ali je Kostunica sinoc u Beogradu rekao da bi pre toga trebalo usvojiti novi Ustav Srbije i po njemu raspisati predsednicke i parlamentarne izbore. U medjuvremenu je iz Demokratske stranke Srbije, iskljucen Nikola Kostic jer je prihvatio poslanicki mandat DS u Skupstini Srbije. BEOGRAD -- Republicki ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitic izjavio je juce da je Srbija od oktobra 2000. godine do danas potrosila ukupno 1,2 milijardi evra dobijenih donacija. On je rekao da su sve donacije koje su isle preko vlade stigle do korisnika i istakao da nije zabelezena ni jedna malverzacija, dodavsi da i da se u ovoj godini ocekuje da ce iz donacija ukupno biti potroseno oko 900 miliona evra. Prema njegovim recima sredstva ce biti ulozena u infrastrukturne projekte, privatni sektor i projekte na opstinskim nivoima. U narednoj godini Srbija bi mogla ocekivati jos 390 miliona evra donacija. BEOGRAD -- U Beogradu je bivsi sef drzavne bezbednosti Srbije Radomir Markovic koji se trenutno nalazi u pritvoru, izjavio za agenciju Rojters da je bivsi jugoslovenski predsednik Milosevic bio informisan o delovanju srpske sluzbe drzavne bezbednosti, ali da je nije kontrolisao. U intervjuu koji je dao iz zatvora posto je pre skoro jedne godine dana osudjen na godinu dana zatvora zbog odavanja sluzbene tajne, Markovic je naveo da su na Kosovu pocinjeni zlocini, ali da ne zna da su na tom podrucju operisale paravojne jedinice. On je porekao navodnu vaznost dokumenta, koji je njegov prethodnik na mestu sefa srpskog DB-a, Jovica Stanisic, nedavno predao drzavnoj arhivi, u kojem se navodi da je Slobodan Milosevic imao direktnu kontrolu nad sluzbom. Markovic je istakao je da je taj dokument izgubio valjanost pre 1999. godine, u vezi sa optuznicom protiv Milosevica za zlocine na Kosovu. HAG -- Pretresno vece Medjunarodnog krivicnog tribunala za bivsu Jugoslaviju odlucilo je da se bivsi potpredsednik savezne vlade Nikola Sainovic i nekadasnji nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanic, koji su optuzeni za navodne ratne zlocine pocinjene pre tri i po godine na Kosovu, privremeno puste na slobodu. To je sinoc saopsteno iz Kancelarije beogradskog advokata Tome File uz objasnjenje, da je Pretresno vece ovog suda Ujedinjenih nacija u Hagu odlucilo da obojicu zadrzi u pritvoru do odluke zalbenog veca na eventualnu zalbu tuzilastva. Sainovic i Ojdanic su se Hagu predali pre mesec dana na osnovu jugoslovenskog zakona o saradnji sa Tribunalom, zbog cega su im bile obezbedene drzavne garancije za priprmu odbrane sa slobode. ZENEVA -- U saopstenju koje je objavljeno uoci sutrasnjeg sastanka o humanitarnoj pomoci Balkanu, UNHCR je upozorio da mu nedostaje 38,8 miliona dolara za programe do kraja godine. Ako do polovine jula ne bude obezbedjeno jos cetiri miliona dolara, UNHCR ce biti primoran da obustavi neke od programa na Kosovu i u Hrvatskoj, precizira se u saopstenju iz Zeneve. Visoki komesar Rud Lubers ocenio je da se povratak ubrzava i da ce se, ako bude nastavljen aktuelni ritam i bude obezbeden neophodan novac, vecina izbeglih i raseljenih do kraja 2003. vratiti u svoje regione ili ce za stalno ostati u sadasnjem mestu boravka. Nedovoljno finansiranje tih programa bi moglo da blokira napore za eventualni povratak na Kosovo oko 230.000 Srba i Roma koji su 1999. pobegli iz pokrajine, upozorio je UNHCR nagalsivsi da bi i povratak Srba u Hrvatsku mogao da bude doveden u pitanje. UNHCR je naveo da se od 1996. oko 850.000 ljudi godine vratilo u Bosnu i Hercegovinu - od toga njih 159.000 u regione u kojima sada cine manjinu. Oko 150.000 izbeglica vratilo se u Makedoniju, dok se 93.000 Srba vratilo u Hrvatsku, naglasio je Rud Lubers. SARAJEVO -- Kako javlja radio BiH iz Sarajeva, Medjunarodna zajednica je prisilila Federaciju BiH i Republiku Srpsku da formiraju zajednicku obavestajnu sluzbu. Zadaci ove sluzbe su: borba protiv terorizma, medjunarodnog i organizovanog kriminala, te sprecavanje proizvodnje i distribucije nuklearnog i hemijskog oruzja. Najbrojniji clanovi ove, nove, zajednicke sluzbe su nekadasnji agenti muslimanske
[www.ANTIC.org] SRS saopstenja: 26. jun 2002. godine
[ http://www.srs.org.yu/saopstenja.htm ] 26. jun 2002. godine Srpska radikalna stranka zahteva od vlasti da pocne da se bavi resavanjem ozbiljnih problema u drzavi, a ne da svakodnevnim aferama zamajava gradjane i na taj nacin skre'ce paznju javnosti sa goru'cih zivotnih pitanja, sve losijeg zivotnog standarda i bede koja bukvalno vlada Srbijom. Naime, umesto medjusobnih sukoba, optuzbi i neodgovornog ponasanja, vlast bi morala da pocne sa makar delimicnim izvrsavanjem datih obe'canja narodu i gradjanima Srbije. U Srbiji u poslednje dve godine nije izgradjena nijedna fabrika, nijedan znacajniji infrastrukturni objekat, uvoz je sve ve'ci, a izvoz sve manji, sto nasu zemlju dovodi do argentinske ekonomsko-socijalne situacije. Vanredni izbori su jedino resenje za izlazak zemlje iz krize. Promena odnosa snaga u parlamentu, manji uticaj DOS-a a ve'ci srpskih radikala, znacio bi pokretanje poljoprivredne i industrijske proizvodnje, ali i pocetak sprovodjenja istinskih demokratskih promena u pravnom i politickom zivotu Srbije. Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] FLE VESTI
Title: Message FLE© VESTI 13:48 SRBIJA-SKUPSSTINA-DUVAN # Zakon o duvanu ussao u proceduru BEOGRAD, 27. juna (Tanjug) - Vlada Srbije dostavila je danas parlamentu na odluccivanje Predlog zakona o duvanu, kojim se utvrdjuju uslovi i naccin proizvodnje i prometa duvana, propisuju zabrane i odredjuju stroge kazne za nepridrzzavanje zakona.13:27 SPS-MITING # Miting SPS sutra na Trgu Republike BEOGRAD, 27. juna (Tanjug) - Socijalisticcka partija Srbije (SPS) odrzzache sutra u 18 ccasova na beogradskom Trgu republike protestni miting pod nazivom "Protiv Haga, za izbore".13:14 TURIZAM-MINISTAR # Otvoren Informativni turisticcki centar u aerodromu "Beograd" BEOGRAD, 27. juna (Tanjug) - Ministar za trgovinu, turizam i usluge Srbije Slobodan Milosavljevich danas je na aerodromu "Beograd" sveccano otvorio Informativni turisticcki centar.12:56 VOJVODINA-SKUPSSTINA # Usvojena Odluka o upotrebu grba Vojvodine NOVI SAD, 27. juna (Tanjug) - Skupsstina Vojvodine usvojila je danas, po hitnom postupku, Odluku o upotrebi istorijskog znamenja, odnosno grba pokrajine, koju je, u svojstvu poslanika, predlozzio predsednik vojvodjanskog parlamenta Nenad CCanak.12:51 PEKARI-CENA-HLEB # Nova otkupna cena zzita neche uticati na poskupljenje hleba BEOGRAD, 27. juna (Tanjug) - Unija pekara (UP) ocenila je danas da nova otkupna cena zzita neche uticati na cenu hleba, jer po zakonu ponude i trazznje brassno se na slobodnom trzzisstu mozze kupiti po ceni od 9 do 12 dinara.12:17 VOJVODINA-SKUPSSTINA # Prihvachena ostavka Miroljuba Ljessnjaka NOVI SAD, 27. juna (Tanjug) - Skupsstina Vojvodine prihvatila je na danassnjem zasedanju ostavku svog potrpedsednika Miroljuba Ljessnjaka, poslednjeg predstavnika Demokratske stranke Srbije ( DSS) u pokrajinskim organima vlasti.12:17 CGORA-PODGORICA # Mugossa trazzi vanredne mere u Podgorici PODGORICA, 27. juna(Tanjug) - Gradonaccelnik Podgorice dr Miomir Mugossa pozvao je danas Vladu Crne Gore da uvede privremene mere do odrzzavanja vanrednih lokalalnih izbora u toj opsstini.23:38 GENERALSSTAB-KRGA # Stabilna situacija u VJ BEOGRAD, 23. juna (Tanjug) - Zastupnik naccelnika Generalsstaba Vojske Jugoslavije (VJ) general Branko Krga izjavio je da su njegovi najblizzi saradnici u toku juccerassnjeg dana i danas, zajedno s komandnim kadrom u VJ, informisali sastave jedinica i ustanova o izvrssenoj promeni na ccelnoj duzznosti u Generalsstabu.22:27 DJINDJICH-USTAV # Djindjich:nemam ambicija da budem predsednik BEOGRAD, 26. juna (Tanjug) - Premijer Srbije Zoran Djindjich izjavio je vecceras da "nema ambicija da bude predsednik" i ocenio da nije realno da se Ustav Srbije "napisse u roku od mesec - dva" dana.21:20 OJDANICH-SSAINOVICH-FILA Hag odluccio da SSainovicha i Ojdanicha pusti do poccetka sudjenj BEOGRAD, 26. juna (Tanjug) - Advokat bivsseg potpredsednika jugoslovenske vlade Nikola SSainovicha, Toma Fila potvrdio je vecceras Tanjugu da je hasski Tribunal prihvatio sve argumente odbrane da njegov klijent i bivssi savezni ministra odbrane Dragoljub Ojdanich budu pussteni na slobodu do poccetka sudjenja.
TUZBA PROTIV KOSTINICE ?
Title: Message TUZBA PROTIV KOSTINICE ? BEOGRAD -- Primopredaja duznosti na vrhu Vojske Jugoslavije je izvrsena i stanje u armiji je normalno, izjavio je juce predsednik Vojislav Kostunica.On je rekao da ce u medjuvremenu, nakon usvajanja ustavne povelje nove drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, biti donet novi Zakon o vojsci i odbrani. General Perisic je preksinoc optuzio predsednika Jugoslavije da je zloupotrebljavao vojnu obavestajnu sluzbu u stranacke svrhe i precizirao da su savetnici Vojislava Kostunice zahtevali da specijalne jedinice VJ upadnu u zgradu Vlade Srbije, jer se pretpostavljalo da se odatle prisluskuje predsednik SRJ. Clanovi Saveta odbrane, srpski i crnogorski predsednik Milan Milutinovic i Milo Djukanovic, nisu bili protiv razresenja Pavkovica, a savezni ministar odbrane Velimir Radojevic kasnije je potvrdio da se na prekjucerasnjoj sednici ovog Saveta Milutinovic i Djukanovic nisu izjasnili o smeni nacelnika Generalsataba, iako je sef drzave najavio da ce iskoristiti svoje ustavno pravo. Radojevic, koji je ucestvovao na sastanku, izjavio je da nece moci da Skupstini Jugoslavije dostaviti materijale sa ove sednice posto nije clan ovog tela. Istu dokumentaciju i kontroverzni ukaz zatrazio je i predsednik Veca gradjana Savezne Skupstine Dragoljub Micunovic nagovestivsi mogucnost da se o problemu raspravlja u saveznom parlamentu. Za formiranje odgovarajuceg anketnog odbora zauzeo se potpredsednik Vlade Srbije, Zarko Korac, koji je ukazao na cinjenicu da jeVojislav Kostunica tri puta odbio da odgovori na pitanje vlade da li je prosle godine Nebojsa Pavkovic pozvan u njegov kabinet, da bi mu bilo naredeno da izvrsi oruzani prepad na republicki biro za komunikacije. Premijer Srbije Zoran Djindic izrazio je sinoc uverenje da se Pavkoviceve optuzbe ne mogu zataskati iako Kostunica na njih nije jos direktno odgovorio. Republicki ministar pravde Vladan Batic ocenio je da je Vojislav Kostunica trebao da podnese ostavku, zbog toga sto je vise puta prekrsio ustav. On je podsetio da je upravo Kostunica 1998. osudio bivseg predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica kada je ukazom bez saglasnosti Saveta odbrane smenio tadasnjeg nacelnika Generalstaba Momcila Perisica. Predsednik Skupstine Vojvodine Nenad Canak izjavio je da bi protiv predsednika Jugoslavije trebalo podici optuznicu kako bi se utvrdilo da li je imao pucisticke namere. http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
Nali i Tomi traili upad u biro za informisanje
Title: Message ZEM-VJ-DJAKOVIÆNaliæ i Tomiæ tra¾ili upad u biro za informisanjeBEOGRAD, 27. juna 2002. (Beta) - Biv¹i naèelnik Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije, general Milan Djakoviæ, potvrdio je danas da je iz kabineta jugoslovenskog predsednika Vojislava Ko¹tunice od njega zahtevano da organizuje upad u biro za informisanje Vlade Srbije."Tada¹nji naèelnik General¹taba VJ Neboj¹a Pavkoviæ pozvao me u noæi izmedju 7. i 8. juna 2001. godine da dodjem u upravu. Tamo sam zatekao mog tada¹njeg zamenika Aleksandra Tomiæa i savetnika predsednika SRJ, Gradimira Naliæa. Obavestili su me da je u republièkom birou za informacije postavljen prislu¹ni centar koji se mora tokom noæi zauzeti i spreèiti prislu¹kivanje (jugoslovenskog predsednika)", isprièao je Djakoviæ agenciji Beta.On je rekao da je tokom tog razgovora Naliæ "zvuèao prilièno dramatièno", a da je Aleksandar Tomiæ "sve vreme bio na telefonskoj vezi sa ¹efom kabineta jugoslovenskog predsednika Ljiljanom Nedeljkoviæ"."Stavljen sam pred svr¹en èin informacijom koju je dao Tomiæ. Nikada me ranije nije izve¹tavao o prislu¹nim uredjajima u birou za informacije. Dao sam znak glavom Pavkoviæu, da upad ne dolazi u obzir, ¹to sam kasnije i rekao", kazao je Djakoviæ.On je rekao da "sam Tomiæ nije raspolagao nikakvim konkretnim informacijama o prislu¹nim uredjajima u birou za informisanje Vlade Srbije"."Pitao sam ga (Tomiæa) da iznese sve èinjenice. Video sam da ne vlada situacijom. Naliæ je rekao da u toku noæi mora da se izvede upad na biro i da æe propasti dr¾ava ako to ne bude uradjeno", rekao je Djakoviæ.On je izjavio da vojska nije nadle¾na za tu vrstu intervencije niti su Tomiæ i Naliæ raspolagali "bilo kakvim argumentima i èinjenicama".Djakoviæ ka¾e da mu Tomiæ nije podnosio izve¹taje niti raèune."Tomiæ je hteo je da me stavi pred svr¹en èin, da pogre¹im a onda zna se ¹ta sleduje - ili zatvor ili penzija. Ljutio sam se u to vreme na Pavkoviæa ¹to to dozvoljava. Mislim da je on malo taktizirao u nadi da æe takvo pona¹anje (Tomiæa) prestati", rekao je Djakoviæ.Kao kljuène organizatore "upada" u biro za informacije Vlade Srbije, Djakoviæ je naveo Naliæa i Ljiljanu Nedeljkoviæ."Tomiæa sam jednom prilikom zatekao kod Ljilje Nedeljkoviæ i Naliæa a utvrdio sam i da je vi¹e puta bio tamo bez mog znanja. RAdio je samovoljno i oseæao se sigurnim kao da mu niko ni¹ta ne mo¾e", rekao je Djakoviæ.On je za Tomiæa rekao da nije mogao biti postavljen za naèelnika Uprave bezbednosti jer je "odbio da ide u ¹kolu", odnosno ne ispunjava uslove za tu funkciju."On je postavljen verovatno po ¾elji Ljiljane Nedeljkoviæ, koja je bila nezadovoljna ¹to sam tada ja bio naèelnik te uprave", rekao je Djakoviæ.Djakoviæ je penzionisan ukazom jugoslovenskog predsednika Ko¹tunice 31. marta 2002. godine.Djakoviæ je ocenio da bi nezavisni odbor trebalo da utvrdi èinjenice oko "planiranog upada u biro za informacije Vlade Srbije"."Neka se utvrdi da li Pavkoviæ govori istinu. Ako govori, trebalo bi da se utvrdi po èijem nalogu Tomiæ radi i kome za to odgovara", rekao je Djakoviæ.(Beta) ZEM-PAVKOVIÆ-©TAMPADnevnik: Pavkoviæ tra¾io smenu Ko¹tunice od Skup¹tineNOVI SAD, 27. juna 2002. (Beta) - Smenjeni naèelnik General¹taba (G©) Vojske Jugoslavije (VJ) Neboj¹a Pavkoviæ tra¾io je smenjivanje predsednika SRJ Vojislava Ko¹tunice u pismu koje je uputio predsednicima oba doma saveznog parlamenta, pi¹e danas novosadski "Dnevnik".Sekretar Skup¹tine SRJ Milan Luèiæ rekao je "Dnevniku" da Pavkoviæ od Skup¹tine tra¾i da pokrene postupak ocene kontrole rada predsednika SRJ, u skladu sa èlanom Ustava koji predvidja da Skup¹tina kontroli¹e rad Savezne vlade i drugih saveznih organa i funkcionera odgovornih Skup¹tini.List navodi da je Pavkoviæ pismo Saveznoj skup¹tini uputio nakon ¹to je smenjen sa mesta naèelnika G© ukazom predsednika SRJ, a ne èetiri dana pre toga, kao ¹to je izjavio nakon ¹to je penzionisan.Luèiæ je objasnio da Skup¹tina na osnovu èlana Ustava na koji se poziva Pavkoviæ ima nadle¾nost da kontroli¹e Saveznu vladu i druge organe federacije."Medjutim, nezgoda po Pavkoviæa jeste u tome ¹to je predsednik SRJ prvi predsednik savezne dr¾ave koji je izabran neposredno, na izborima", kazao je Luèiæ.On je naveo da se Pavkoviæ u svom pismu poziva i na èlan 135 stav 1 Ustava SRJ, u kojem pi¹e da ¹ef dr¾ave komanduje vojskom u ratu i u miru, u skladu sa odlukama Vrhovnog saveta obrane."Medjutim, Zakon o vojsci decidirano razradjuje ovu materiju i ka¾e da predsednik SRJ postavlja i razre¹ava generale", kazao je Luèiæ.(Beta)
BETA-PREGLED U 14 ASOVA etvrtak, 27. juna 2002.
Title: Message BETA-PREGLED U 14 ÈASOVA Èetvrtak, 27. juna 2002.SR Jugoslavija ==BEOGRAD - Predsedni¹tvo DOS-a razmatraæe na sastanku u èetvrtak stanje u zemlji, posebno smenjivanje Neboj¹e Pavkoviæa.NOVI SAD - "Dnevnik": Pavkoviæ tra¾io smenjivanje Ko¹tunice u pismu koje je uputio predsednicima oba doma saveznog parlamenta.PODGORICA - "Publika": Ambasador u SRJ Vilijam Montgomeri saop¹tio Ko¹tunici imena visokih oficira VJ koji moraju biti smenjeni do septembra.BEOGRAD - G.S.S. æe podr¾ati formiranje Anketnog odbora u Saveznom parlamentu koji bi ispitao navode Pavkoviæa o Ko¹tunièinom kabinetu.NOVI SAD - Skup¹tina Vojvodine utvrdila je grb Vojvodine, koji æe biti kori¹æen u protokolarne svrhe.NOVI SAD - Potpredsednik Skup¹tine Vojvodine iz redova D.S.S. Miroljub Lje¹njak podneo stavku na tu funkciju.PRI©TINA - Generalni sekretar NATO D®ord¾ Robertson doputovao u èetvrtak u Pri¹tinu.KUR©UMLIJA - Predsednik Udru¾enja za povratak Srba na Kosovo Miroslav ©oleviæ: Najavljeni masovni povratak izbeglih Srba u pokrajinu je odlo¾en za drugu polovinu jula.GRAÈANICA - Eparhija ra¹ko-prizrenska protestovala zbog skrnavljenja pravoslavnog hrama u selu Ljubovo, u op¹tini Istok.PODGORICA - "Vijesti": DPS i Djukanoviæ odbili zahtev SDP da umesto Filipa Vujanoviæa predlo¾e drugog mandatara za sastav nove vlade.PODGORICA - Klubovi odbornika DPS i SDP zatra¾ili od Djukanoviæa da raspi¹e vanredne lokalne izbore u Podgorici.Svet i region =HAG - U Ha¹kom tribunalu potvrdjeno da je doneta odluka o privremenom pu¹tanju na slobodu Nikole ©ainoviæa i Dragoljuba Ojdaniæa.MADRID - Labus: Kosovo je utoèi¹te za organizovani kriminal, a to nije samo problem Srbije veæ i èitavog Balkana.(Beta)http://www.beta.co.yu/indexsr.asp
Publika': Kostunica odradio samo djelic naloga Vasingtona
Title: Message Publika: Kostunica odradio samo djelic naloga Vasingtona Smjenom nacelnika Generalstaba VJ Nebojse Pavkovica, predsednik SRJ Vojislav Kostunica odradio je tek samo djelic naloga zvanicnog Vasingtona, kazao je za podgoricki dnevnik Publika, sagovornik iz kabineta predsjednika SRJ, dodajuci da je, nedavno, americki ambasador Vilijam Montgomeri predsjedniku Kostunici saopstio imena nekoliko visokih oficira VJ koji, najkasnije do 1. septembra, moraju biti smijenjeni. Montgomeri je, kako navodi sagovornik lista, rekao da su te smjene jedan od uslova za ulazak SRJ u partnerstvo za mir, a na spisku onih koji po tom zahtjevu moraju da odu, pored vec bivseg nacelnika GSVJ Pavkovica, nalaze se i general Vladimir Lazarevic, zamjenik nacelnika Generalstaba za sektor kopnene vojske i general Aleksandar Aca Tomic, nacelnik Uprave vojne bezbjednosti. Nas izvor istice da je nalogodavce manje iznenadila brza smjena Pavkovica, nego cinjenica da 'u paketu' nijesu smijenjeni i generali Lazarevic i Tomic, pise Publika. http://www.pcnen.cg.yu/
Generalova izgubljena bitka
Title: Message Generalova izgubljena bitka U smenjivanju generala Pavkoviæa bilo je brzine i neèega nevite¹kog (kao ¹to je u Pavkoviæevom odbijanju poslu¹nosti bilo nevojnièkog), ¹to nije u skladu sa manirima Ko¹tunice. Predsednik SRJ æe sada morati da trpi kritike radikalnih patriota ¹to je smenio Pavkoviæa na zahtev Zapada, da bi Jugoslavija u¹la u Partnerstvo za mir, ali i kritike iz DOS-a da lièi na Milo¹eviæa. Prvo ne¹to dugo odbija pa pristane, a i Vrhovni savet odbrane koristi na naèin na koji je to èinio najpoznatiji ha¹ki zatoèenik. Ceo sluèaj vuæi æe se po medijima, naroèito Pavkoviæeva prièa o zahtevu za upad vojske u jednu od zgrada Vlade Srbije, i svakako ga neæe zaustaviti Ko¹tunièina ocena da je ta prièa bizarna. Uostalom, niz Pavkoviæevih ¾albi odr¾avaæe ovo smenjivanje u medijsko-politièkoj realnosti. Tome æe doprineti i zahtev Dragoljuba Miæunoviæa, predsednika Veæa graðana Skup¹tine Jugoslavije, da dobije sve relevantne podatke o stvarima koje mu je u pismu uputio Neboj¹a Pavkoviæ. Ali, predsednik Jugoslavije Vojislav Ko¹tunica verovatno je izraèunao sve pozitivne i negativne posledice brzog smenjivanja svog doskora¹njeg saradnika general-pukovnika Neboj¹e Pavkoviæa Ceo sluèaj vuæi æe se po medijima, naroèito Pavkoviæeva prièa o zahtevu za upad vojske u jednu od zgrada Vlade Srbije, i svakako ga neæe zaustaviti Ko¹tunièina ocena da je ta prièa bizarna Rade Bulatoviæ, savetnik za vojna pitanja predsednika Jugoslavije Vojislava Ko¹tunice, bio je u pravu kada je pro¹log èetvrtka na prijemu u ambasadi Engleske zainteresovanima tvrdio da æe Pavkoviæ otiæi ovako ili onako Neboj¹a Pavkoviæ, general-pukovnik, nije bio u pravu kada je u petak na Radio-televiziji Srbije tvrdio da neæe biti smenjen. Vojislav Ko¹tunica je u ponedeljak (24. jun), jedan sat po¹to ostatak Vrhovnog saveta odbrane nije bio voljan da Pavkoviæa pusti niz vodu, odluèio da ukazom penzioni¹e generala koji ga je upoznao sa Slobodanom Milo¹eviæem 6. oktobra 2000. godine. Posrednik u tom upoznavanju je bio general Aca Tomiæ, tada jedan od ljudi u Upravi bezbednosti (narod to zove KOS), sada ¹ef vojnih obave¹tajaca i èovek oko koga su Ko¹tunica i Pavkoviæ imali ozbiljnih sporenja i èiji je uspon bio srazmeran gubljenju moæi doskora¹njeg naèelnika General¹taba. Saradnja Pavkoviæ je ljutito i nevojnièki odbio da poslu¹a vrhovnog, zaboravljajuæi na pravilo Izvr¹i, pa se ¾ali. I u utorak je tvrdio da u Vojsci Jugoslavije jo¹ nije poèela uredna primopredaja du¾nosti izmeðu njega i njegovog naslednika general-potpukovnika Branka Krge. Ko¹tunica je to negirao, rekav¹i u utorak po podne, da je primopredaja zavr¹ena, ali da Pavkoviæ nije potpisao akt. Ko¹tunica je Pavkoviæa prigrlio kada je vasceli DOS tra¾io smenu Milo¹eviæevog generala i kada su to nediplomatski zahtevale diplomate sa Zapada. U kabinetu predsednika se govorilo da je on odlièan vojnik, ne i toliko dobar èovek, ali bo¾e moj, i da bi njegovo smenjivanje destabilizovalo Vojsku i Dr¾avu. (Isto obja¹njenje, stabilnost Dr¾ave, upotrebljeno je i za prisvajanje Radomira-Radeta Markoviæa, ¹efa Milo¹eviæeve tajne policije.) DOS je re¾ao Voja hoæe pod svojom rukom svu oru¾anu silu, socijalisti, radikali i ostala biv¹a vlast govorili su da je Ko¹tunica jedini za¹titnik od krvoloènih dosovskih revan¹ista. Pavkoviæ je u to revolucionarno doba tri puta nudio Ko¹tunici ostavku, ali ovome ona tada nije trebala. Sa ove vremenske distance mo¾e se nagaðati da je u zimu 2000. godine Ko¹tunica taèno izraèunao da æe ga ostatak DOS-a li¹iti usluga obave¹tajne slu¾be policije Srbije i da zato nije zgoreg da uza sebe ima naèelnika General¹taba i njegovu obave¹tajnu slu¾bu. (Uzgred, ni DSS ni ostatak DOS-a uop¹te se nisu pretrgli da ponude zakone kojima bi se na naèin poznat u svetu oru¾ana sila - i vojska i policija - stavile pod civilnu kontrolu. ) Zadr¾avanje Pavkoviæa se pokazalo dobrim naroèito onda kada je Slobodan Milo¹eviæ isporuèen u Hag. Marketin¹ki ¹tab predsednika SRJ mogao je da pokazuje generala Pavkoviæa kao naj¾ivotniji primer Ko¹tunièinog patriotskog dostojanstva i stoièkog odolevanja pritiscima sa strane. Ipak, veæ krajem 2001. godine u Ko¹tunièinom okru¾enju znalo se da æe Pavkoviæ morati da ide, ako ni zbog èega drugog, ono da bi Jugoslavija mogla da uðe u Partnerstvo za mir. Ljiljana Èoliæ, èlanica DSS-a, rekla je 4. decembra 2001. Doris Pak, predstavnici Saveta Evrope, da Pavkoviæ neæe jo¹ dugo biti na èelu vojske. Uskoro je bilo krajem marta 2002. godine kada je Ko¹tunica, koji nije javno pokazivao nezadovoljstvo radom generala Pavkoviæa, predlo¾io i njegovo smenjivanje na Vrhovnom savetu odbrane. Bilo je to neposredno po¹to su Tomiæ i drugovi okonèali briljantno izvedeno ¹estomeseèno praæenje amerièkog diplomate Nejbora i Momèila Peri¹iæa, potpredsednika Vlade Srbije. Oèekivalo se da Pavkoviæ, ako uspe da pre¾ivi Dan Vojske Jugoslavije (16. jun) bude u penziji krajem godine, kada se takvi poslovi
Izjava nedelje
Title: Message Izjava nedelje Penzioneri koji ne mogu da plaæaju struju mogu da prodaju svoje velike stanove. Kori Udovièki, nova ministarka energetike Vi oèito zami¹ljate pravosuðe kao neko nebesko telo ¹to ide svojom zasebnom orbitom. Vladan Batiæ, ministar pravde, u otvorenom pismu predsednici Okru¾nog suda u Beogradu Vidi Petroviæ-©kero Moje srce je postalo tolerantno zami¹ljeno je kao laièka liturgija, a pri pisanju mi je mnogo pomogao papin savetnik. Ideja je da spojim 20 vekova hri¹æanstva, islama i judaizma u jednu liturgiju. Goran Bregoviæ, muzièar o svom najnovijem projektu Pavkoviæ se pona¹a kao klimakterièna ¾ena koju je ostavio mu¾ i koja sad ide okolo i govori da joj je mu¾ impotentan. Rasim Ljajiæ, savezni ministar za etnièke i nacionalne zajednice Za ono ¹to se dogodilo proteklih godina ne mogu se izvinjavati, jer je to ipak uradio neko drugi, a s obzirom na ono ¹to sam video dok sam dolazio ovamo ne izgleda mi da se to mo¾e re¹iti samo izvinjenjem. Ðorðe Bala¹eviæ, na koncertu u Osijeku Imovinu prodaje UMNIK, a dugove plaæa Republika. Aleksandar Vlahoviæ, ministar za privatizaciju, obja¹njavajuæi za¹to se ministarstvo protivi naèinu na koji se vr¹i privatizacija na Kosovu Dok Fidel Kastro nije proglasio protivzakonitim da graðani poseduju liène raèunare, poklanjali smo Kubi raèunare i omoguæili njenom zdravstvenom sistemu da svojim bazama podataka pristupa Internetu. D¾ejms Bard¾et, osnivaè neprofitne organizacije koja siroma¹nim zemljama poklanja zastarele ali jo¹ uvek ispravne kompjutere Posle falsifikovanja republièke skup¹tine koja sada radi u jednom falsifikovanom sastavu, ne znam da li je premijer regularan ili nije, Zoran ©ami, funkcioner DSS-a I u knji¾evnosti kao i u ostalim sferama imamo ratne i antiratne profitere Vitomir Martiæ, knji¾evnik Nije meni bolje otkad su ovi do¹li, nego otkad su oni oti¹li. aforizam Dragana ©u¹iæa Neki èlanovi crnogorske delegacije u Ustavnoj komisiji hoæe da budu veæi Srbi od pape. Miodrag Vukoviæ, ¹ef kluba poslanika DPS-a Savezna vlada odustaje od svog amandmana. Jednom i vlada da odustane. Dragoljub Miæunoviæ, predsednik Veæa graðana Savezne skup¹tine tokom skup¹tinske debate o Zakonu o slu¾bama bezbednosti SRJ Imao sam predlog da to funkcioni¹e efikasno, ali je prevladala ¾elja za parlamentarizmom. Zoran Ðinðiæ, predsednik Vlade Srbije o Komisiji za pisanje ustavne povelje Crna Gora se zasitila Ðukanoviæa kao Srbija nekada Milo¹eviæa Predrag Popoviæ, potpredsednik Narodne stranke Izuzetno sam zadovoljan pritvorom, nemam rijeèi. Darko Mrða, bosanski Srbin, optu¾enik u Hagu Vojska je sistem u kome svako èeka da onome iznad sebe vidi leða. Miroslav Had¾iæ, vojni analitièar Ne postoje dva krila SPS-a. Kada na¹ narod ka¾e krila to znaèi simetriju, a nje ovde nema. Branislav Ivkoviæ, novi predsednik SPS-a Reèi upozorenja: Na¹a dr¾ava je skupa kao ¹to je i bila. Za raspravu je da li je efikasnija Dr Zoran Popov, profesor ekonomije Reèi utehe: Treba dati priliku zaposlenima u zdravstvu da poka¾u ozbiljnost i odgovornost za svoj posao. Dr Tomica Milosavljeviæ, novi ministar zdravstva http://www.nin.co.yu/2002-06/27/23908.html
[DSS] KONFERENCIJA ZA STAMPU VLADE U SENCI DSS, 27.6.2002.
KONFERENCIJA ZA TAMPU VLADE U SENCI DSS, 27.06.2002 PREDLOG ZAKONA O KONCESIJAMA Govorio: Radojko Obradovi Vlada u senci Demokratske stranke Srbije sainila je predlog zakona o koncesijama. Predloeni zakon predvia naine realizacije koncesionog procesa. Osnovne karakteristike predloga zakona o koncesijama sadrane su u decentralizovanom postupku, izvrenoj liberalizaciji predmeta koncesije. Koncesija je pravo korienja prirodnog bogatstva. Pravo korienja prirodnog bogatstva moe dobiti i strano lice uz nadoknadu, a predmeti koncesije su prirodna bogatstva, dobro u optoj upotrebi, istraivanje i korienje, izgradnja i rehabilitacija prirodnih bogatstava. umska dobra, po naem predlogu, ne mogu biti predmet koncesije. Pravo na koncesiju moe dobiti Republika Srbija, jedinica lokalne samouprave, javno preduzee. Republika Srbija moe dobiti koncesije na 30 godina, a lokalna samouprava na deset. Koncesionar mora potovati zakone o zatiti ivotne sredine. Za nadziranje koncesionih akcija i voenje registra koncesija nadlena je agencija za koncesije koja se formira zakonom. Predlog za davanje koncesije moe podneti agencija za koncesije, preduzee ili organ lokalne samouprave. Agencija priprema predlog za davanje koncesije. Koncesioni akt donosi Vlada Republike Srbije i objavljuje ga u Slubenom glasniku Republike Srbije i putem medija - pisanih i elektronskih, kako bi javnost bila informisana. Predlogom zakona je predvien rok za javno nadmetanje koji ne moe biti manji od 45 dana. Koncesija se daje nakon javnog konkursa, a koncesioni akt donosi Vlada Srbije ili jedinica lokalne samouprave na kojoj se koncesija vri. Ukoliko je koncendent Vlada Republike Srbije, nadoknada se deli na dva ili vie delova. Jedan deo namenjen je republikom budetu, a drugi jedinicama lokalne samouprave u kojima je koncesija. Ukoliko je koncendent jedinica lokalne samouprave, onda je ceo iznos nemenjen njoj. Republici je ostavljena kontrolna odnosno samokontrolna funkcija. Koncesioni ugovor zakljuuje koncesionar. U predlogu zakona posebno je regulisan prekid i prestanak koncesionih odnosa. Predvien je i specifini oblik koncesija - BOT sistem. Vlada u senci DSS predlog zakona o koncesijama predstavlja javnosti, a ne Skuptini Srbije, koju smatra nelegitimnom. Informativna sluba Demokratske stranke Srbije *** Pariska ulica 13, Beograd, Jugoslavija Telefoni: (381 11) 3204 720; 3204 719; Telefax: (381 11) 3204 743; htpp://www.dss.org.yu E-mail: [EMAIL PROTECTED]
VIDOVDAN 1992-2002 - Istorija i ponavljai
Title: Message VIDOVDAN 1992-2002 - Istorija i ponavljaèi Saborovanje i srbovanje Hronièari najnovijeg vi¹estranaèja u Srbiji zabele¾ili su da je Vidovdan 1992. godine jedini opozicioni protest u kome je aktivno uèestvovao i DSS. Dodu¹e, u to vreme stranka s tim imenom jo¹ uvek nije ni postojala Vladimir Sudar Da je Vidovdan najznaèajniji datum u srpskoj istoriji, to odavno i nepismeni znaju. Ako sa strane ostavimo nepouzdane istorijske èinjenice i prihvatimo tezu po kojoj je na Kosovu polju 1389. godine pora¾ena znatno nadmoænija Turska, ostaje fakat da je posle tog datuma poèeo "novi talas" u srpskoj povesti. Jer, Srbi su za ne¹to vi¹e od ¹est vekova stekli reputaciju ratnièke nacije koja je u brojnim "pravednim" i "oslobodilaèkim" ratovima uspevala da dobije unapred izgubljene bitke."Istorija se prvi put ponavlja kao tragedija, a drugi put kao farsa", pisao je mladi Marks, a u sluèaju Srba vi¹e niko ne mo¾e sa sigurno¹æu utvrditi kad su tragedije postale farse. Samo u pro¹lom veku, Srbi su nekoliko puta velièanstvenim vojnièkim pobedama doveli sebe do ivice samouni¹tenja: u dva svetska (prvi je, ironièno, i poèeo na Vidovdan, Principovim pucnjevima u Franca Ferdinanda), zatim u balkanskim ratovima. O Milo¹eviæevim ratovima u kojima ni uèestvovali nismo da i ne govorimo. Milo¹eviæ: I u poslednjih desetak godina, Vidovdan je (p)ostao jedan od najznaèajnijih datuma u srpskoj istoriji. Na taj dan je 1992. poèeo veliki Vidovdanski sabor, do tada najveæi i najozbiljniji, "pritisak" opoziciono orijentisane Srbije na re¾im Slobodana Milo¹eviæa. Podseæanja radi, u antimilo¹eviæevski front su se tada, uz opozicione partije, ukljuèili i studenti, brojne strukovne organizacije, sindikati i nezavisni intelektualci.Formiran je Demokratski pokret Srbije (DEPOS) u èijem su sastavu bili bezmalo svi akademici, a funkciju portparola obavljao je dana¹nji ambasador SRJ u Velikoj Britaniji i doskoro "drugi èovek DSS-a" profesor dr Vladeta Jankoviæ. Na Vidovdanskom saboru koji je trajao do 5. jula 1992, graðanima, koji su po 24 èasa dnevno dre¾dali pred saveznom skup¹tinom, obratili su se, izmeðu ostalih i patrijarh Pavle, prestolonaslednik Aleksandar Karaðorðeviæ, Borislav Mihajloviæ Mihiz, Vida Ognjenoviæ, Neboj¹a Popov, Kosta Èavo¹ki, Miroslav ©oleviæ, Dragan Veselinov i mnogi drugi. Jedna od zvezda sabora bio je i francuski filozof Andre Gliksman, koji je tih godina bio jedan od najagilnijih "antisrpskih lobista". Pismeno obraæanje graðanima, tada veæ ozbiljno obolelog, Borislava Pekiæa naknadno je zloupotrebio DSS tezom da jedan od najveæih srpskih umova 20. veka namerava da podr¾i osnivanje nove partije iz okrilja DS-a.Interesantno je da je tada roðena i nova zvezda opozicione Srbije, dr Vojislav Ko¹tunica, dana¹nji predsednik SRJ, a u to vreme samo "potpredsednik Demokratske stranke (DS) i lider krila DS-a koje se kolektivno uèlanilo u DEPOS".Podseæanja radi, nakon formiranja DEPOS-a kao ozbiljne (?) politièke alternative Milo¹eviæu, tada¹nji "neprikosnoveni lider opozicije" Vuk Dra¹koviæ poku¹ao je stavljanjem na èelo tog pokreta da asimilira "male stranke", ¹to tada¹njem predsedniku DS-a Dragoljubu Miæunoviæu i predsedniku Izvr¹nog odbora Ðinðiæu ba¹ i nije bilo po volji.Ko¹tunica: Kako je Dra¹koviæ tada u svoja kola uspeo da upregne sve "Nove demokratije", liderima tada¹njeg DS-a nije odgovaralo da budu ikebana Dra¹koviæevim ambicijama. Zato su, u naèelu, podr¾ali formiranje DEPOS-a, ali se DS, za razliku od ostataka opozicije, nije kolektivno uèlanio u "op¹tenarodni pokret"."Tada je, kao i u svim sliènim situacijama, Zoran Ðinðiæ bio van glavnih politièkih dogaðaja. DS se distancirala od Vidovdanskog sabora, jer je Ðinðiæ bio u Americi, ¹to je uèinio i mnogo puta posle toga", ka¾e za Reporter Aleksandar Èotriæ, predsednik IO SPO.Nije bio problem naæi krilo DS-a koje æe se, ignori¹uæi odluku centrale, kolektivno uèlaniti u DEPOS. Ostalo je istorija.Legenda ka¾e da su nakon okonèanja Vidovdanskog sabora, Ko¹tunièini saborci iz SPO-a, zahvaljujuæi stranaèkoj infrastrukturi, pomogli lideru "svesnog dela DS-a" da napravi sopstvenu stranku. Ali, Ko¹tunica je na prvim izborima napustio koaliciju sa SPO i zloupotrebio sopstvenu popularnost oko koje su se, izmeðu ostalih, posebno anga¾ovali Matija Beækoviæ i ekipa iz SANU.Hronièari najnovijeg vi¹estranaèja u Srbiji zabele¾ili su da je Vidovdan 1992. jedini opozicioni protest u kome je aktivno uèestvovao i DSS. Dodu¹e, u to vreme
[www.ANTIC.org] Drakovi, Vuksanovi i Obradovi za Blic poruili
Title: Message Dra¹koviæ, Vuksanoviæ i Obradoviæ za Blic poruèili Nereda neæe biti na Saboru BEOGRAD - Lider SPO Vuk Dra¹koviæ rekao je juèe za Blic da oèekuje uspe¹an Vidovdanski sabor. Prema njegovim reèima, Saboru æe prisustvovati dovoljan broj ljudi, bez obzira na zastra¹ivanje nekakvim neredima, èemu je ova vlast pribegla na isti naèin kao ¹to je to èinio re¾im Slobodana Milo¹eviæa. On je naglasio da nereda neæe biti osim ukoliko ih vlast ne izazove. Prema njegovim reèima, du¾ina protestne ¹etnje zavisi od spoljne temperature, pa æe eventualno visoke temperature uticati da se mar¹ruta skrati. Lider NDS Slobodan Vuksanoviæ istakao je da æe vlast biti jedina odgovorna ukoliko se dogodi neki incident i da su organizatori Sabora u cilju spreèavanja eventualnih nereda poveæali broj redara sa 200 na 500. Prema njegovim reèima, NDS je zamolila policiju da na mitingu pru¾i maksimalno obezbeðenje. On je demantovao da æe se uèesnici Sabora u sutra¹njoj protestnoj ¹etnji sresti sa pristalicama SPS ispred zgrade Vlade Srbije. Predsednik SD Vuk Obradoviæ najavio je da æe miting trajati relativno kratko i da æe ukljuèiti i tradicionalnu ¹etnju èija trasa jo¹ uvek nije odreðena. - Sigurno neæe biti toliko ljudi kao 5. oktobra, ali verujem da æe to biti jedan od najveæih skupova odr¾anih u Beogradu - rekao je Obradoviæ i naglasio da oèekuje dolazak svih nezadovoljnih koji ne ¾ele da Srbija bude zemlja sirotinje, bede, nepravde i samovolje nekih politièkih moænika.
[www.ANTIC.org] BKTV vesti - Oblast: YU, 27.06.2002. 20:30
Title: Message BKTV vesti - Oblast: YU, 27.06.2002.20:30 27.06.2002. 19:46 Krediti koje su lokalne vlasti u Novom Sadu, Kragujevcu i Nisu dobile od Evropske banke za obnovu i razvoj, znak su da posle makroekonomske stabilizacije Srbija ulazi u period resavanja svakodnevnih komunalnih problema, kaze ministar finansija Bozidar Djelic. Pomenutim gradovima Evropska banka odobrila je kredite od po pet miliona evra za obnovu vodovoda i kanalizacije. Djelic najavljuje da ce do kraja septembra biti formirana nacionalna kompanija za izradu projekata komunalne infrastrukture i za manje gradove u Srbiji, a koji ce konkurisati sa projektima kod Evropske banke za obnovu i razvoj i slicnih bankarskih institucija. 27.06.2002. 19:45 Predsednici Jugoslavije i Hrvatske Vojislav Kostunica i Stjepan Mesic prihvatili su poziv Predsednistva Bosne i Hercegovine da 15. jula ucestvuju na subregionalnom sastanku u Sarajevu na kome ce se dogovoriti o medjusobnoj saradnji i uspostavljanju trajnog mira i stabilnosti u regionu, javlja Tanjug. 27.06.2002. 19:45 Funkcioner SPS-a Milomir Minic kaze da nije kontaktirao sa predstavnicima Haskog tribunala. Minic je izjavio da je od Saveznog ministrastva pravde dobio obavestenje da je Haski tribunal zainteresovan za njega, zbog procesa koji se vode u Hagu 27.06.2002. 19:45 U centru MUP-a Srbije u Mitrovom Polju danas je promovisana cetvrta klasa multietnicke policije za opstine Presevo, Bujanovac i Medvedja. Time je zavrsen projekat obuke 437 policajaca za te tri opstine na jugu Srbije. U proteklih godinu dana kurseve multietnicke policije zavrsilo je 277 Albanaca, 155 Srba, 4 Roma i jedan polaznik koji nacionalno nije opredeljen. 27.06.2002. 19:45 Bivsi nacelnik Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije, general Milan Djakovic, potvrdio je da je iz kabineta jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice od njega zahtevano da organizuje upad u Biro za informisanje Vlade Srbije. 27.06.2002. 19:45 Predsednistvo DOS-a raspravlja veceras u Novom Sadu o stanju u zemlji, a posebno o smeni generala Pavkovica. Domacin sastanka, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Canak, smatra da je odluka predsednika Kostunice o smeni Pavkovica izazvala nedoumice, ali da javnost mora da bude upoznata i sa analizama optuzbi koje je general Pavkovic izneo na racun predsednika Jugoslavije. 27.06.2002. 19:44 Prvo polugodje ove godine zavrsicemo sa inflacijom od 4,2 odsto, najavljuje republicki ministar za trgovinu Slobodan Milosavljevic. Majska inflacija bila je nesto manja od pola procenta. 27.06.2002. 19:44 Beogradska policija uhapsila je trzisnog inspektora Ministarstva trgovine, turizma i usluga Vojislava Petrovica zbog korupcije u organima uprave. MUP saopstava da je Petrovic kontrolisao poslovanje Ktitora i Delongija. Direktoru Sektora prodaje preduzeca Delongi kazao je da je pronasao nedostatke koji podlezu kaznjavanju. Da bi maksimalno ublazio kaznu, Petrovic je prvo zatrazio toster, a nekoliko dana kasnije i mikser. Firma Delongi je slucaj prijavila policiji. 27.06.2002. 19:44 Savezni ustavni sud primio je zahtev general-pukovnika Nebojse Pavkovica za pokretanje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti ukaza predsednika Kostunice o prestanku profesionalne vojne sluzbe nacelniku Generalstaba. Sud saopstava da je sudija izvestilac poceo rad na predmetu. 27.06.2002. 19:44 Informativna sluzba Generalstaba Vojske Jugoslavije saopstava da je tacno da general Nebojsa Pavkovic nije potpisao dostavnicu o urucenju ukaza kao i dostavnicu o prijemu resenja o razresenju od profesionalne sluzbe. Takav stav imenovanog ne sprecava stupanje na snagu odluke predsednika Jugoslavije o postavljenju general-potpukovnika Branka Krge za zastupnika nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije. Stanje u komandama i jedinicama vojske je redovno i stabilno, saopstava Informativna sluzba Generalstaba. 27.06.2002. 16:17 Predsednik dela SPS-a Branislav Ivkovic ocenio je da ce sutrasnji miting drugog krila SPS-a kojeg predvodi Mirko Marjanovic biti pokusaj manipulacije gradjanima, a ne samo obelezavanje dana kada je Milosevic kidnapovan. Bivse rukovodstvo hoce da proglasi miting podrske sebi i mi u tome necemo
[www.ANTIC.org] KO STE VI, MISTER PUTIN?
DAT ODGOVOR NA PITANJE: KO STE VI, MISTER PUTIN? 27.6.2002. 19:13 PITANJE: KO STE VI, MISTER PUTIN? DOBILO DEFINITIVNI ODGOVOR (Moskva, politicki komentator RIA Novosti Andrej Iljassenko za FONET) Po svoj prilici, Zapad je dao definitivni odgovor na pitanje: Ko ste Vi, mister Putin? Ruski predsdenik je od sada apsolutno punopravni clan kluba lidera velike osmorke. Stvar nije cak u tome sto je Putin po prvi put uzeo potpuno ucesce u ekonomskom delu samita. To je, pre bi se kazalo, avans, priznanje cinjenice da sadasnji ekonomski rast moze u perspektivi, makar i ne tako bliskoj, pribliziti Rusiju klubu osmorice, a energetski potencijal Rusije vec sada ima strateski znacaj za Zapad. Stvar je u necem drugom. Posto ce uskoro Rusija - a tako je odluceno u Kananaskisu - biti domacin samita 2006. godine, Moskvi predstoji da odredi dnevni red, a Putinu - da diriguje diskusijom, u toku koje ce se resavati kljucna pitanja savremenog svetskog poretka. To je vec drugi kvalitet, do koga je Rusija isla punih deset godina od kako je predsednik Jeljcin u svojstvu gosta stigao na samit u Minhenu. Od tada se format naseg ucesca pomalo prosirivao, ali bi to bio pre kompliment za vernost ruskog rukovodstva demokratskim reformama. Sada je to razgovor jednakih. Razlog za to je jedan: u godini, koja je protekla od prethodnog samita u Djenovi, Zapad ne samo da je definitivno poverovao da Rusija vec ne predstavlja opasnost, koliko je spoznao da se bez njen ne moze odgovoriti na glavni izazov danasnjice - medjuarodni terorizam i osigurati sopstvena bezbednost u novim uslovima. Zao nam je sto se do takvog poimanja doslo tek posle tragedije 11. septembra. U Rusiji se medjunarodna saradnja u borbi protiv terorizzma odavno vec tretira kao nesusna potreba. Zajednicki ciljevi, odlucnost u njihovom postizanju upravo su i iznedrili novi kvalitet saradnje. Uzgred receno, krajem 90-ih godina predsednik Jeljcin je pritisako Japance da ustupe Rusiji svoj red na odrzavanje samita 2000. godine. To nije dalo rezultata. U prestonicama osmorke su shvatali, da vreme njegovog predsednikovanja istice. Sada ce Ssreder ustupiti fotelju predsednika samita 2006. godine Putinu. Izgleda da Zapad ne sumnja u to, sta ce biti Putin kroz cetiri godine. - 0 - Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] PRONADJENA ISPOSNICA U BLIZINI STUDENICE
http://www.spc.yu/Pravoslavlje/847/studenica_c.html http://www.spc.yu/Pravoslavlje Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
EKSTRAPROFITERI - Odakle novac bivim funkcionerima Srbije i SRJ da plate porez
Title: Message EKSTRAPROFITERI - Odakle novac biv¹im funkcionerima Srbije i SRJ da plate porez Slamarica sa dva lica Posle silnih optu¾bi za pljaèku dr¾ave i pominjanja milijardi maraka, DOS-ova vlast je od Milo¹eviæevih saradnika uspela da primenom Zakona o ekstraprofitu za godinu dana naplati jedva dva miliona maraka, utvrdiv¹i im krivicu jedino za prisvajanje vi¹ka kvadrata stambenog prostora Milorad Vesiæ Kad je, svega tri meseca posle petooktobarskih promena, Mihalj Kertes, jedan od najbli¾ih saradnika Slobodana Milo¹eviæa i biv¹i ¹ef Savezne uprave carina, na pitanje novinara da li je bogat èovek, lakonski odgovorio: Jo¹ ne zajmim, cinizam se tek nasluæivao. Meðutim, kad je kasnije Republièka uprava javnih prihoda objavila spisak ljudi koji su platili ekstraprofit i kad se na njemu na¹lo i ime èoveka zvanog Bracika, a pored imena i cifra od 125.000 maraka koje je dotièni uplatio kao porez na ekstraimovinu, cinizam je postao oèigledan, a ogorèenje pravde ¾eljnog i sumnji sklonog javnog mnjenja dodatno je poraslo.Tim pre ¹to je Kertes, ba¹ kao i veæina drugih najbli¾ih Milo¹eviæevih saradnika, koje su predstavnici DOS-a olako optu¾ivali za pljaèku dr¾ave, jo¹ na slobodi, a jedina krivica koja im je utvrðena jeste prisvajanje trièavih nekoliko desetina kvadratnih metara vi¹ka stambenog prostora. A to je dobit koja se ne meri milionima i milijardama, nego "tek" desetinama, u retkim sluèajevima stotinama, hiljada maraka.Ekstra¹tednja: Kad veæ nema jasnog obja¹njenja gde su nestale milijarde maraka, sasvim je umesno tra¾iti makar odgovor na pitanje - odakle funkcionerima jedne siroma¹ne dr¾ave tolike pare da plate ekstraporez.Da ne bude zabune, reè je, dakle, o predstavnicima dr¾avnih institucija, koji bi, po nekoj logici, trebalo da ¾ive od plate, a ne o sumnjivim biznismenima povezanim sa re¾imom, koji su bogatstvo stekli ili uveæali raznim kvotama, kontingentima, primarnim emisijama i sliènim marifetlucima koji se pominju u Zakonu o jednokratnom porezu na ekstraprofit.Ako se ima u vidu da se pre 5. oktobra èak i plata predsednika dr¾ave merila tek stotinama maraka, a da su neki, ni¾i po èinu, slu¾benici veæ izbrojali poreznicima nekoliko stotina hiljada maraka na ime ekstraporeza na imovinu, onda je pitanje odakle im toliki novac sasvim umesno.Meðutim, malo ko je od ljudi sa tog spiska spreman da o tome govori. A i za¹to bi, kad ga za to nadle¾ni, dr¾avni organi to i ne pitaju, buduæi da odgovarajuæi zakon, koji bi obuhvatio i ovu oblast, jo¹ nije donet. Dodu¹e, ministar finansija Bo¾idar Ðeliæ najavio je jo¹ pre godinu dana, odmah po usvajanju Zakona o ekstraprofitu, da æe u roku od dva do tri meseca biti donet i Zakon o poreskoj administraciji, koji bi regulisao i ispitivanje porekla imovine. Od onih koji su veæ platili porez na ekstraimovinu, samo su radikali spremni da prièaju na tu temu, iako su se svojevremeno zaklinjali da neæe platiti ni dinar ekstraporeza. Meðutim, dnevna kamata na ukupnu sumu naterala ih je da promene stav."Zakon je takav, da bi mi, s obzirom na kamatu od 0,4 odsto dnevno, najpre uzeli stan u kojem sam sada, ali to ne bi bilo dovoljno, pa bi morali da uzimaju i od najbli¾e rodbine - od roditelja, strica...To nisam mogao da dozvolim", ka¾e Aleksandar Vuèiæ, biv¹i republièki ministar informisanja, napominjuæi da stan nije tra¾io, iako je ¾iveo kao podstanar u garsonjeri od 24 kvadrata, veæ da mu je dodeljen, i to manji nego ¹to mu pripada. Vuèiæ je platio 41.000 maraka ekstraporeza na vi¹ak kvadrata. Novac je, ka¾e, pozajmio od oca, rodbine i prijatelja, a posebna kamata je u meðuvremenu ukinuta.Njegovi partijski drugovi Tomislav Nikoliæ, biv¹i potpredsednik republièke vlade i Dragan Todoroviæ, biv¹i republièki ministar saobraæaja, morali su da izbroje mnogo vi¹e novca. Nikoliæ je platio 180.000, a Todoroviæ 122.000 maraka poreza na ekstraimovinu.Obojica su, kako tvrdi Nikoliæ, morali da prodaju stanove, koje su dobili 1998, kako bi platili porez. Biv¹i vicepremijer srpske vlade tvrdi da je stan od 186 kvadrata u Novom Beogradu dobio zakonito, te da nije ni trebalo da bude poreski obveznik po Zakonu o ekstraprofitu, zbog èega je podneo i tu¾bu Vrhovnom sudu Srbije.Funkcionerski prosek: Nikoliæ tvrdi da mu je stan dodeljen na osnovu odluke o zadovoljavanju stambenih potreba funkcionera iz 1990, te da mu po tom osnovu pripada kvadratura proseènog stana u Srbiji po èlanu porodice. U godini u kojoj sam ja dobio stan, a to sam sve naveo i u
[www.ANTIC.org] FLE VESTI 2
Title: Message FLE© VESTI 20:30 SPORT:BICIKLIZAM-TRKA-SRBIJA Nikol Vajt pobednik KRUSSEVAC, 27. juna (Tanjug) - Pobednik pete etape 42. medjunarodne biciklisticcke trke "Kroz Srbiju-u susret Vidovdanu", koja je danas vozzena na 140 km dugacckoj stazi od Jossaniccke Banje do Krussevca, je Juzznoafrikanac Nikole Vajt.19:59 DOS-PREDSEDNISSTVO # Pocceo sastanak Predsednisstva DOS-a NOVI SAD, 27. juna (Tanjug) - U zgradi Skupsstine Vojvodine u Novom Sadu je nessto posle 19.00 ccasova pocceo sastanak Predsednisstva DOS-a na kojem che, kako je najavljeno, biti recci o aktuelnim politicckim dogadjajima u zemlji.19:15 ZZENEVA-IZBEGLICE-IZJAVA Rasskovich-Ivich: Prioritet, povratak izbeglih na svoja ognjissta ZZENEVA, 27. juna (Tanjug) - Republiccki komesar za izbeglice Sanda Rasskovich-Ivich izjavila je danas da che u narednom periodu apsolutni prioritet imati izbeglice, njih 2.700 smesstenih u kolektivnim centrima, koji su se opredelili za povratak na svoja ognjissta u Bosni i Hercegovini (BiH) i Hrvatskoj.17:58 UN-EU-BALKAN Visse zvaniccnika okrivljuje manjak para za povratak izbeglica ZZENEVA, 27. juna (Tanjug) - Visse visokih zvaniccnika upozorili su danas u ZZenevi protiv nedostatka sredstava neophodnih za operacije povratkaa i pomochi raseljenim licima i izbeglicama na Balkanu.17:31 SARAJEVO-KOSSTUNICA-MESICH Kosstunica i Mesich prihvatili poziv Predsednisstva BiH Sarajevo, 27. juna (Tanjug) - Predsednici Savezne Republike Jugoslavije i Hrvatske Vojislav Kosstunica i Stjepan Mesich prihvatili su poziv Predsednisstva Bosne i Hercegovine (BiH) da 15. jula uccestvuju u subregionalnom sastanku koji che se odrzzati u Sarajevu.17:23 SRBIJA-JUG-POLICIJA # Zavrssen projekat multietniccke policije za jug Srbije MITROVO POLJE, 27. juna (Tanjug) - U centru Ministarstva unutrassnjih poslova (MUP) Srbije u Mitrovom Polju danas je promovisana ccetvrta klasa multietniccke policije za opsstine Pressevo, Bujanovac i Medvedja, ccime je zavrssen projekat obuke ukupno 437 policajaca za te tri opsstine na jugu Srbije.16:59 VIDOVDAN-PATRIJARH # Patrijarh Pavle sutra u Graccanici BEOGRAD, 27.juna (Tanjug) - Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle che sutra, 28. juna, na Vidovdan, sluzziti Svetu arhijerejsku liturgiju u manastiru Graccanica, i parastos kod spomenika na Gazimestanu svima postradalima za veru i otaccastvo.16:59 HAG-ZZALBA-ARTMAN Tuzzilasstvo trazzi duzzi rok za zzalbu BEOGRAD, 27. juna (Tanjug) - Hassko tuzzilasstvo zatrazzilo je od Medjunarodnog suda za ratne zloccine poccinjene u bivssoj Jugoslaviji produzzenje roka za podnossenje zzalne na odluku prvostepenog vecha da Nikola SSainovich i Dragoljub Ojdanich budu pussteni da se brane sa slobode, izjavila je danas Tanjugu portparol tuzzilasstva Florans Artman.15:12 MAKEDONIJA-CEI-KULTURA-LECCICH Ministri kulture zemalja cclanica CEI u Skoplju SKOPLJE, 27. juna (Tanjug) - Ministar kulture u Vladi Srbije Branislav Leccich istakao je danas u Skoplju da je u poslednih 10 do 15 godina u regionu stradala kultura visse nego ljudi i da se to nije dogadjalo sluccajno.13:48 SRBIJA-SKUPSSTINA-DUVAN # Zakon o duvanu ussao u proceduru BEOGRAD, 27. juna (Tanjug) - Vlada Srbije dostavila je danas parlamentu na odluccivanje Predlog zakona o duvanu, kojim se utvrdjuju uslovi i naccin proizvodnje i prometa duvana, propisuju zabrane i odredjuju stroge kazne za nepridrzzavanje zakona.
[www.ANTIC.org] Dr Sra Trifkovi o Vidovdanu
Title: Message Dr Srða Trifkoviæ o Vidovdanu, srpskoj proslavi gubitka, izboru carstva nebeskog Nema mirenja s porazom Neuspeh na Kosovu nije i duhovni pad. I Irci, Ju¾njaci i Vizantinci slavili gubitke. Nisu Srbi spasli Evropu od Turaka. Vlast u Srbiji bez nacionalnog oseæanja i politike Na¹ kosovski mit vezan za Vidovdan ima svoje utemeljenje u istorijskim zbivanjima. Ti dogaðaji nisu plod kolektivne ma¹te, veæ su zasnovani na stvarnom dogaðaju koji ima istorijski znaèaj, ali koji je kroz generacije dobio posebnu moralnu te¾inu i kolorit koji ima mitski i folkloristièki karakter - ka¾e za "Glas" dr Srða Trifkoviæ, istorièar, spoljnopolitièki analitièar i direktor Instituta za Meðunarodne odnose Rokford instituta u Rokfordu, Ilinois, SAD. - Osnovno znaèenje Kosova i Vidovdana jeste pobeda dobrog nad zlim. Iako je srpska vojska pretrpela neuspeh na Kosovu, to ne znaèi da je pretrpela i duhovni poraz. Naprotiv, Kosovo u moralnom i duhovnom smislu predstavlja pobedu. Srbi nisu jedinstveni u te¾nji da svoje istorijske poraze tumaèe kroz prizmu transcendentne moralne uzvi¹enosti i duhovne pobede. To su uèinili, recimo, Irci, za koje je poraz u bici protiv Engleza na reci Bojn u 17. veku predstavljao moralnu pobedu u vidovdanskom smislu. Slièno su postupili i pobornici ju¾njaèke Konfederacije u bezizglednoj borbi protiv mnogostruko jaèe severnjaèke Unije u graðanskom ratu 1861-1865. Sve prekriva zaborav U dana¹nje vreme, kad se prekraja istorija, da li je va¾no kad su srpska plemena do¹la na Balkan i kad se prvi put pominju?- U normalnom svetu bilo bi veoma znaèajno znati koliko je istorijsko pravo jednog naroda na zemlju koju nastanjuje vekovima. Meðutim, u ova post-moderna vremena sve je prisutnija te¾nja u centrima moæi sveta da se ignori¹u istorijska prava i da se zemlje defini¹u ne kao nacionalne dr¾ave, veæ kao dr¾ave svih ljudi koji ih u datom trenutku nastanjuju. Tako se govori o multikulturnoj, multietnièkoj i multirasnoj Engleskoj, Francuskoj, a da o Americi i Kanadi ne govorimo.Na isti naèin se osuðuje poku¹aj protivnika masovne imigracije u zemljama EU i Severne Amerike da se pozivom na istorijsko pravo naroda koji te zemlje nastanjuju ogranièi useljavanje imigranata iz Treæeg sveta. Ovo ti isti centri moæi progla¹avaju za rasizam, ekstremizam, ekskluzivizam... Poku¹aj Srba da dokazuju svoje pravo na Kosovo, ili pak na Kninsku krajinu, ili na bilo koji deo svoje teritorije, pozivajuæi se na istorijsko pravo, biva slièno etiketiran.U normalnom svetu istorijsko pravo bi bilo znaèajan argument, koji mo¾e da se dokazuje toponimima i arheolo¹kim nalazima. Na¾alost, u centrima modernog sveta takva argumentacija naprosto ne pije vodu. Iako je zavr¹ena neuspehom, u njoj su videli moralnu pobedu, a u liku svog voðe generala Roberta Lia, muèenièku figuru uporedivu s knezom Lazarom. Ipak, od svih primera moralno uzvi¹enih poraza, najsliènija kosovskoj epopeji je bezizgledna odbrana Konstantinopolja pod poslednjim vizantijskim carem Konstantinom Draga¹em, inaèe polu-Srbinom. U dugim vekovima turskog ropstva upravo je taj karakter moralne uzvi¹enosti kosovskih junaka i duhovne pobede hri¹æanskih ratnika, pobede carstva nebeskog nad carstvom zemaljskim, igrao znaèajnu integrativnu ulogu dajuæi znaèaj i te¾inu srpskom identitetu. Upravo je kroz deseteraèki mit o caru Lazaru, Milo¹u Obiliæu i kosovskim junacima, koji su gordo i stoièki birali junaèku smrt da bi im se otvorile dveri carstva nebeskog, srpski identitet dobio svoju metafizièku dimenziju. Zadojen kne¾evom kletvom sa poslednje veèere, koja predstavlja jasnu aluziju na Hristovu poslednju veèeru s apostolima, Srbin je mogao sebe da poima ne samo kao poni¾enog rajetina, koji je morao Turcima da se uklanja s druma i koji nije smo da uzja¹e konja, veæ kao duhovno superiornog moralnog pobednika, koji zahvaljujuæi kosovskom zavetu uvek ima nadu da æe jednog dana Kosovo biti osveæeno i da æe jednog dana Srbin opet biti svoj na svome. Da li bi istorija Evrope izgledala drugaèije da nije bilo Kosova i srpskih ¾rtava?- Kao istorièar rekao bih da je bitka na Kosovu bila jedna epizoda od regionalnog znaèaja, ali ne i od sveevropskog znaèaja, kao ¹to je bila pomorska bitka kod Lepanta, ili turski poraz pod Beèom 1683, ili uspe¹na odbrana Malte 1565. Drugim reèima, èak i da nije bilo Kosovske bitke, mislim da bi se turska najezda jugoistoène Evrope nastavila sliènim ili uporedivim tempom, zbog toga ¹to su tada¹nji resursi Turskog carstva bili na usponu a na hri¹æanskoj strani je slabljenje Vizantije i opadanje moæi srpske dr¾ave posle smrti cara Du¹ana stvorilo svojevrstan vakuum. Istovremeno, druge evropske sile nisu bile dovoljno svesne turske opasnosti da bi zajednièkim snagama poku¹ale da im se odupru.
Veliki datum srpske istorije danas e biti obeleen irom zemlje
Title: Message Veliki datum srpske istorije danas æe biti obele¾en ¹irom zemlje Sveèanije od svih Vidovdana Najznaèajniji dogaðaj u Kru¹evcu - prenos mo¹tiju kneza Lazara u Lazaricu Na dana¹nji dan, 1389. godine, bio je Boj na Kosovu, jedan od najva¾nijih datuma u srpskoj istoriji. Tim povodom se danas u mnogim mestima obele¾ava taj jubilej nizom manifestacija i sveèanosti. Najznaèajniji dogaðaj biæe danas u Kru¹evcu - prenos dela mo¹tiju kneza Lazara u crkvu Lazaricu. Kivot u kome æe biti prenete mo¹ti, po idejnom re¹enju arhitekte Gorana Todoroviæa, radio je akademski vajar Ðorðe Jovanoviæ. U ovaj umetnièki rad ugraðeno je 45 kilograma srebra i 800 grama zlata, a darodavac je Zoran Nikoliæ. U Kru¹evac su juèe poèeli da pristi¾u brojni gosti iz zemlje i inostranstva. Noæni turnir u Gnjilanu GNJILANE - U selu Koreti¹te kod Gnjilana ovih dana je veoma ¾ivo u sportskim i kulturnim aktivnostima. Tradicionalni noæni turnir u malom fudbalu veæ desetak dana zaokuplja pa¾nju omladine. Na ovom, devetom po redu turniru, uèestvuje èetrnaest seniorskih, ¹est ekipa veterana i èetiri omladinske sekcije. Veèeras æe u èast Vidovdana biti odr¾ano finale, kojom prilikom æe najuspe¹nijim pojedincima i ekipama biti dodeljena prigodna priznanja i pokloni, u svim kategorijama takmièenja. Takoðe, u okviru Vidovdanskih sveèanosti svoj jubilej obele¾iæe i jedno od najstarijih kulturno-umetnièkih dru¹tava na Kosmetu, KUD "Stojan Sto¹iæ Mi¹ko" iz Koreti¹ta. Sveèanost na Trgu kosovskih junaka poèinje u 8 sati slu¾enjem svete liturgije, a nastavlja se parastosom kosovskim junacima i borcima poginulim u svim minulim ratovima, od Kosovske bitke do danas. Velika sveèanost koja je poèela pre desetak dana, biæe uvelièana meðunarodnom biciklistièkom trkom, koja se zavr¹ava u Kru¹evcu. Tradicionalni vidovdanski dani kulture i sporta u Bileæi, koji su zapoèeli pre dva dana fudbalskim meèevima, obuhvatiæe i niz drugih kulturnih sadr¾aja. U Klubu VRS biæe otvorena izlo¾ba radova u drvetu vajara i skulptora Milorada Miljanoviæa iz Budve, a na sveèanoj Vidovdanskoj akademiji dodeliæe se priznanja za najbolje likovne i literarne radove na temu Vidovdana. Uz blagoslov episkopa ni¹kog gospodina Irineja, sve¹tenstvo Saborne crkve organizuje danas u Ni¹u parastos postradalim rodoljubima i Vidovdansko veèe. U malom sabornom hramu u 8.30 sati slu¾iæe se sveta liturgija, uz parastos svim postradalim srpskim rodoljubima. Veèeras od 19 sati u parku Svetog Save poèinje Vidovdansko veèe koje æe otvoriti vladika Irinej. Na obroncima planine Suvobor danas æe poèeti trodnevna manifestacija posveæena razvoju ovoga kraja i èitave Srbije. Sveèanosti æe prisustvovati brojni gosti iz zemlje i inostranstva, kada æe biti potpisane povelje o bratimljenju Ko¹tuniæa i grèkog ostrva Itaka. Sutra æe se odr¾ati meðunarodna smotra deèjih folklornih ansambala, koju æe pratiti brojni ambasadori akreditovani u Beogradu. U nedelju æe se odr¾ati prva radna skup¹tina dru¹tva srpskih domaæina, koje je osnovano kao vanstranaèka organizacija, a okupljaæe sve istinske domaæine u zemlji i dijaspori, koji æe pokrenuti dalji razvoj Srbije. G. J. http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/RG02062701.shtml spacer.gif Description: GIF image black.gif Description: GIF image spacer.gif Description: GIF image
[www.ANTIC.org] RIA Novosti: I Rusija ima pravo na odbranu
Title: Message by www.artel.co.yu [EMAIL PROTECTED] Datum:27 juni 2002 RIA Novosti: I RUSIJA IMA PRAVO NA ODBRANU Nikolaj VUKOLOVMoskva, 27. juna RIA Novosti specijalno za ARTEL-GEOPOLITIKU U Severodvinsku, lucckom gradu na obali Belog mora, porinuta je teska podmornicka atomska krstarica Dmitrij Donskoj. To je ujedno i prva strateska podmornica, stvorena posle raspada SSSR 1991. godine. Nakon sto je atomski gigant-podmornica opremljena najsavremenijim raketnim kompleksom i isprobana, ona je postala, po recima ministra odbrane Rusije Sergeja Ivanova koji je prisustvovao porinucu u Severodvinsku, jedna od najstrasnijih u svetu. Iz ovog odredjenja neko bi mogao da izvede i pitanje: zar se to Rusija sprema da opet nekom preti, da umnozava svoje arsenale, posto stvara najstrasnije podmornice?. Ne, takve misli ni na um ne padaju ruskom politickom i vojnom rukovodstvu. Cak sta vise, Rusija bi imala u sta da ulozi velika sredstva, koja su potrosena za izgradnju ovog supersavremenog nautilusa. Ali su pare ipak otisle upravo u njegovu izgradnju, a ne u resavanje zaostrenih socijalnih problema? Zasto? Pokusajmo da odgovorimo na ovo pitanje pitanjem. Zasto se ne razoruzavaju Sjedinjene Americke Drzave, vec i dalje proizvode u znacajnim kolicinama vojnu tehniku? Zasto nisu prestali s radom vojni zavodi zemalja clanica bloka NATO? Da li je stvar samo u tome, da se zadovolje apetiti sopstvenog vojno-industrijskog kompleksa, ili se radi o necem drugom? U takvom postavljanju problema postoji odredjena logika, pa se pitanje na taj nacin oslanja na dimenzije vojnih narudzbina ove ili one zemlje od strane odbrambenih resora. Karakteristicna odlika drzave, kao takve, jeste postojanje u njoj borbeno sposobne armije. Ni Rusija u tom smislu nije izuzetak. Jer cak i drzave Baltika, ciju je nezavisnost, uzgred receno, prva priznala upravo Rusija, maltene su najpre, cim su stekle nezavisnost, pocele stvarati sopstvene oruzane snage. Zasto? Naivno bi bilo u datom slucaju sumnjiciti te drzave za agresivne namere. Ocigledno je da one stvaraju te armije radi odbrambenih zadataka. E, drugo je opet pitanje od koga da se brane? Medjutim, lideri Baltika izjavljuju da pouzdanu bezbednost njihovim zemljama moze garantovati jedino clanstvo u NATO. Sta da se radi to je pravo izbora svake suverene zemlje. Upravo je to i izjavio na nedavnom susretu u Moskvi sa stranim i ruskim novinarima predsednik Rusije Vladimir Putin. Ako narodi tih zemalja zele da njihove zemlje budu clanice NATO, to je njihova stvar. Medjutim, i Rusija ima pravo da u datom slucaju izvodi sopstvene zakljucke. Jer, ulaskom tih baltickih zemalja u Severnoatlantsku alijansu, ona ce i neposredno graniciti sa Rusijom. I mada su se u odnoisima izmedju Rusije i NATO u poslednje vreme desili mnogi pozitivni pomaci, sto ocigledno potvrdjuje samit Rusija NATO u Italiji koji je, kako je to isticano u zapadnoj i ruskoj stampi, podvukao crtu izpod hladnog rata, NATO i dalje ostaje vojni blok koji uz svu njegovu nasiroko reklamiranu miroljubivost moze odjednom da izbaci kandze, kao sto se to desilo sasvim nedavno u Jugoslaviji. I to po sopstvenom nahodjenju. Odlucili Ameri, koji igraju prvu violinu u toj alijansi da je u Jugoslaviji na vlasti nedemokratski rezim, pa je NATO ossinuo bombarderima koji su na tu balkansku zemlju izrucivali smrtonosne tovare. Uzgred receno, stavsi na put demokratije, Rusija ni na koga nije napadala niti je s njene strane bilo kome upucivana pretnja. Ali Rusija mora da brine o svojoj bezbednosti kao sto to cine i druge zemlje sa kojima Moskva uspostavlja partnerske odnose, koji su veoma, veoma daleko od stereotipa hladnog rata. I u takvim uslovima je i postavljeno pitanje: a bi li trebalo da Rusija raspusti armiju, da unisti flotu i avijaciju? Pa svima je jasno da se bez oruzanih snaga ne moze pruziti otpor ni medjunarodnom terorizmu, glavnom izazovu XXI veka, koji je vec naneo podle udare, pored ostalog i po Rusiji. Bez jake armije u danasnjem nemirnom svetu ni jedna drzava u svetu ne moze se osecati sasvim bezbedno. Zarista napetosti koja mogu da se izrode u lokalne konflikte na planeti ima i previse. A lokalni konflikti pri sadasnjem nivou naoruzanja mogu prerasti u globalne konflikte sa tesko predvidivim posledicama. Bez mocne armije i mocne flote Rusija nema sta da trazi u savremenom svetu podvukao je ruski ministar odbrane. U Rusiji, kao sto je poznato, posle raspada SSSR, ubrzanim tempom krenuo je proces konverzije, kada su unikalna odbrambena preduzeca pocela proizvoditi maltene serpe i cediljke da bi zaposleni u tim preduzecima visokokvalifikovani strucnjaci mogli da hrane porodice. I zamalo da smo zajedno sa vodom prezivelim rezimom autoritarne, centralizovane i birokratske uprave sa njenim ogromnim vojno-industrijskim kompleksom koji je visio kao teske verige na budzetu zemlje prosuli i dete. Porinuce raketne podmornice Dmitrij Donskoj svedoci, da u Rusiji jos
[www.ANTIC.org] B92 Vesti za 27.06.2002.
-BEGIN PGP SIGNED MESSAGE- Hash: SHA1 == Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) == NALIC I TOMIC TRAZILI UPAD U BIRO ZA INFORMISANJE Beograd -- Bivsi nacelnik Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije, general Milan Djakovic, potvrdio je da je iz kabineta jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice od njega zahtevano da organizuje upad u Biro za informisanje Vlade Srbije. Tadasnji nacelnik Generalstaba VJ Nebojsa Pavkovic pozvao me u noci izmedju 7. i 8. juna 2001. da dodjem u Upravu. Tamo sam zatekao mog tadasnjeg zamenika Aleksandra Tomica i savetnika predsednika SRJ Gradimira Nalica. Obavestili su me da je u republickom birou za informacije postavljen prislusni centar koji mora tokom noci biti zauzet i spreceno prisluskivanje jugoslovenskog predsednika, ispricao je Djakovic Beti. On je rekao da je tokom tog razgovora Nalic zvucao prilicno dramaticno, a da je Aleksandar Tomic sve vreme bio na telefonskoj vezi sa sefom kabineta jugoslovenskog predsednika Ljiljanom Nedeljkovic. Pitao sam Tomica da iznese sve cinjenice. Video sam da ne vlada situacijom. Nalic je rekao da u toku noci mora da bude izveden upad u Biro i da ce propasti drzava ako to ne bude uradjeno, rekao je Djakovic. On je tada izjavio da Vojska nije nadlezna za tu vrstu intervencije, a da Tomic i Nalic nisu raspolagali bilo kakvim argumentima i cinjenicama. Radio B92 nije uspeo da dobije komentar savetnika jugoslovenskog predsednika Gradimira Nalica na Djakoviceve tvrdnje. Nalic je prethodno prokomentarisao Pavkoviceve navode o upadu u Biro Vlade Srbije kao gluposti i neistine. Jedan broj lidera DOS, na celu sa Zoranom Djindjicem, ocenio je da nacin na koji je predsednik Vojislav Kostunica penzionisao Pavkovica ima pravne manjkavosti i ugrozava bezbednost zemlje. U medjuvremenu, Savezni ustavni sud dobio je dopis doskorasnjeg nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije Nebojse Pavkovica. Vrsilac duznosti predsednika tog suda Momcilo Grubac za Radio B92 prenosi sta je sadrzaj dokumenta i kakva je dalja procedura. Podnesak Pavkovica je inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti ukaza predsednika SRJ kojim je razresen duznosti. Odredjen je sudija-izvestilac, on ce za nekoliko dana referisati o proceduralnim pitanjima, da li je sud nadlezan, da li je to podobno da udje u postupak pred SUS i zavisno od toga tece dalji postupak, kaze Grubac. Pismo Nebojse Pavkovica upuceno predsednicima oba veca saveznog parlamenta, takodje je uslo u skupstinsku proceduru. Pavkovic je prethodno Radiju B92 rekao da ocekuje formiranje anketnog odbora koji bi trebalo da utvrdi istinitost njegovih navoda o planiranju upada Vojske u prostorije Vladinog Biroa za komunikacije. Pavkovic je za B92 takodje rekao da je spreman da ucestvuje u radu tog odbora i da ocekuje da ce pred odborom svedociti akteri koji mogu da potvrde istinitost njegovih tvrdnji. Sekretar jugoslovenske skupstine Milan Lucic u izjavi za B92 demantuje navode nekih medija da je Pavkovic u pismu saveznom parlamentu izricito trazio da Kostunica bude smenjen sa duznosti jugoslovenskog predsednika. Ja to ne vidim iz Pavkovicevog pisma. On u pismu predlaze da bude ocenjeno da li je predsednik SRJ svojim postupanjem ili nepostupanjem prekrsio ustavnu funkciju komandovanja VJ i druga Ustavom i zakonom utvrdjena pravila i obaveze, da bude ocenjeno da li je predsednik, donoseci ukaz bez prethodne odluke VSO, povredio Ustav SRJ. To je uslo u skupstinsku proceduru i bice postupljeno u skladu s poslovnicima oba veca, kaze Lucic. ODBRANA SA SLOBODE USKORO ZA MRKSICA, U AVGUSTU ZA GRUBANA Beograd -- Toma Fila, branilac Nikole Sainovica izjavio je da bi general Mile Mrksic, optuzen za zlocine u Vukovaru, uskoro mogao da bude pusten da se brani sa slobode, a da bi krajem avgusta takva odluka mogla da bude donesena i za Momcila Grubana, optuzenog po komandnoj odgovornosti za zlocine u logoru Omarska kod Prijedora, pise Blic od petka. UTVRDITI ISTINU O PAVKOVICEVIM NAVODIMA Novi Sad -- Lideri DOS zatrazili su u cetvrtak uvece da se utvrdi istina o navodima o umesanosti kabineta predsednika SRJ u planiranju vojnih akcija protiv Vlade Srbije. Posle sednice u Skupstini Vojvodine, lideri DOS saopstili su da ce traziti od svojih poslanika u jugoslovenskoj skupstini i predstavnika u jugoslovenskoj vladi da se kroz nadlezne skupstinske odbore utvrdi istina o navodima za postojanje akcija uperenih
[www.ANTIC.org] Utvrditi istinu o Pavkovievim navodima
Title: Message ZEM-NOVI SAD-DOSUtvrditi istinu o Pavkoviæevim navodimaNOVI SAD, 27. juna 2002. (Beta) - Lideri DOS zatra¾ili su veèeras da se utvrdi istina o navodima o ume¹anosti kabineta predsednika SRJ u planiranju vojnih akcija protiv Vlade Srbije.Posle sednice u Skup¹tini Vojvodine, lideri DOS saop¹tili su da æe tra¾iti od svojih poslanika u jugoslovenskoj skup¹tini i predstavnika u jugoslovenskoj vladi da se kroz nadle¾ne skup¹tinske odbore utvrdi istina o navodima za postojanje akcija uperenih protiv republièke Vlade.Predsedni¹tvo DOS je zatra¾ilo i da se kroz nadle¾ne institucije utvrde èinjenice u vezi sa tvrdnjama penzionisanog naèelnika General¹taba Neboj¹e Pavkoviæa da su èlanovi Ko¹tunièinog kabineta zloupotrebljavali Upravu VJ za bezbednost.(Beta) 22:57http://www.beta.co.yu/indexsr.asp
Feljton: Agenti CIA protiv Jugoslavije (3)
Title: Message Feljton: Agenti CIA protiv Jugoslavije (3) Delovanje iznutra Za rad vojnog izaslanstva i armijskog obave¹tajnog centra u Beogradu, u vreme pukovnika D¾ona Klingelhofera, najèe¹æe je primenjivan javni metod prikupljanja podataka kroz putovanja po zemlji pi¹e: Marko Lopu¹inaTokom 1976. DIA je planirala 48 obave¹tajnih putovanja u trajanju od 129 dana. I to najèe¹æe po Hrvatskoj i Sloveniji, zatim po Srbiji, BiH i Crnoj Gori, pa Makedoniji, Vojvodini, Kosovu i Istri. - CIA i druge obave¹tajne slu¾be delovale su protiv SFRJ i iznutra, ali i spolja, naroèito iz Austrije, Italije, SR Nemaèke i Grèke. Na na¹em prostoru posebnu pa¾nju, svakako, zaslu¾uje obave¹tajna delatnost koja je sprovoðena preko diplomatsko-konzularnih predstavnika - tvrdi Du¹an Viliæ. - Prvi njihov ¹pijun bila je Elizabet Milutin, koja je 1946. uhap¹ena u Splitu zbog poku¹aja vrbovanja i osuðena na dvadeset godina robije. A veæ 1986. godine Predsedni¹tvo SFRJ i vojni vrh krenuli su sa ocenom da se u Sloveniji vodi specijalni rat, te da CIA ¾eli da iskoristi slovenaèku omladinu i razbije Jugoslaviju.Èovek koji zna mnogo o najpoznatijoj svetskoj obave¹tajnoj slu¾bi CIA u Jugoslaviji jeste dr Petar Kne¾eviæ, vojno-politièki komentator i biv¹i naèelnik analitièkog odeljenja u General¹tabu JNA i Upravi bezbednosti SSNO. U svim analizama dr Kne¾eviæ se susretao sa primerima delovanja Centralne informativne agencije u svetu, dok je kao analitièar KOS-a (Kontraobave¹tajne slu¾be JNA) pratio i njenu aktivnost na Balkanu.U Beèu, dok je sredinom ovog veka, a i kasnije, sve do osamdesetih bio centar CIA za kontrolu Balkana, glavni agenti su bili Vilijam Alen, Frederik Alner, Rudolf Oto Altogen, Artur Bardos, Majkl Barjanski, D¾on Berg, Èester Hauard Bovman, D¾on Bahler, Rièard Bul, Veton Bradiæ Bajers, dr Aleksander Èodakovski, Ernest Kolton, Benjamin Ka¹ing, Lorens Dalèer, Suzan Darling, D¾ejms Dej, Pir de Silva, Patrik D¾on Dajmer, Alen Velè Dals, Viljam Herbert Ekstejn, Halvor Ekern, Robert Herman Feldman, Bert Sigi Felden, Èarls Gale, Mek Gregor Grej, Haris Karl Grin, Kriford Gros, Peter Hejman, Herta Veger Hes, Filip Heler, ®erald Helman, Martin Herc, Vilo Hofman, Matild Holomani, Hanc Holzapfel, Edvin Hauard, D¾ord¾ Marvin Hamfri, Ro¹i D¾ozef Jakino, dr Teodor Ralf Jans, dr Edvin D¾on Kretcman i Viliam Mohraman Voizner. Nekolicina njih posle slu¾be u glavnom gradu Austrije prelazili su na rad i u glavni grad Jugoslavije. I pre nego ¹to bi do¹li u Beograd, svi ovi amerièki agenti bili su uredno zavedeni u dosijeima SDB-a SFRJ. ©pijunska listaAmerièki ¹pijuni u Trstu bili su D¾on Lorens Barnard, Ralf Helal Kade, Peter di Domeniko, Stejsi Hals i Kristi Volter, dok su u Istanbulu radili D¾on Bekvid, Daniel Herbert Brevster, Edvard Broun, Dejvid Koh, Pol Foli, Pat Hari Hart Frenk, Rod¾er Gojran, Èerèil Halton, Elis D¾ons, Donald Ston Mekdonald, D¾ozef Mekmanus, D¾on Meriam, dr Ernest Ramsur, Ralf Redford, Graham Rener, Frenk Ratenberg, profesor Donald Vebster, Artur Vali, Gosen Zogbi i Dejvid Cimerman.- Prvi amerièki agenti koje smo mi pratili u Jugoslaviji bili su Erik Pridonov, oficir, èlan amerièke misije, antikomunista po ubeðenju, i neki na¹i emigranti D¾ord¾ Mosoviæ i Nikola Dragniæ. Elizabetu Milutin, la¾nu predstavnicu Unre, uhapsili smo u Splitu i osudili na dvadeset godina zbog ¹pijuna¾e. Dosta na¹ih emigranata, posebno Hrvata, radilo je u Americi za CIA i DIA. Mnoge na¹e diplomate u Americi, njih tridesetak, CIA je poku¹ala da vrbuje. Sve njih, i emigrante i diplomate, mi smo imali pod kontrolom - isprièao mi je jednom prilikom Nikola Baniæeviæ, iskusni beogradski kontraobave¹tajac.Meðu ¹pijunima bio je i jedan njegov kolega, tajni policajac Slovenije iz Slu¾be dr¾avne bezbednosti. Egon Konradi je u Ministarstvo unutra¹njih poslova Slovenije u¹ao 1956. O¾enio se tada jednom Bosankom. Poèetkom ¹ezdesetih postao je naèelnik slovenaèke Udbe, a 1968. i ministar policije. Odatle je nakratko bio u SDB-u Jugoslavije, vodio je sektor Zapad u Kontraobave¹tajnom odeljenju, da bi po povratku u Ljubljanu postao direktor slovenaèkog "Kompasa". To mu je ujedno i bilo pokriæe za obave¹tajni rad za SDB Jugoslavije, ali i za CIA i Mosad, kako su utvrdili operativci KOS-a JNA. Tajna operacija "Reket"Veliki poznavalac CIA i DIA bio je i Ratko Sikimiæ, naèelnik Odeljenja za Zapad u jugoslovenskoj tajnoj policiji. Sikimiæ je jedno vreme vodio i Kontraobave¹tajno odeljenje za za¹titu saveznih organa - Predsedni¹tva SFRJ, Predsedni¹tva CK SKJ, SIV-a i SSIP-a.Ratko Sikimiæ je bio retko dobar kontraobave¹tajac, strpljiv, analitièan, uporan i oprezan policajac. Sredinom osamdesetih je postavljen za naèelnika Druge uprave za kontraobeve¹tajne poslove prema Zapadu, taènije prema CIA, DIA i NSA. To je donekle i bilo logièno, jer je CIA svoja najjaèa upori¹ta sedamdesetih i osamdesetih godina imala ba¹ u Sloveniji, potom u Hrvatskoj, a najslabija u samoj Srbiji. - Sikimiæ je, na
[www.ANTIC.org] UDAR NA SPS
Title: Message UDAR NA SPS NA MARGINAMA PRE NEKI DAN ODR®ANOG SKUPA, TZV. ©ESTOG VANREDNOG KONGRESA SPS, U BEOGRADSKOJ HALI "PIONIR" BRANISLAV IVKOVIÆ - PREDSEDNIKOV "PREDSEDNIK" Petar ©kundriæ pre "kongresa" proèitao scenario Akademik Mihailo Markoviæ napustio skup To ¹to su stranke iz "krnjeg" DOS-a ¾elele, a re¾imski (dakle svi) mediji zdu¹no, nedeljama i danima "gurali" i promovisali (polovina vremena udarnog, Drugog dnevnika RTS-a, u subotu recimo!) da se ¹to pre, a obavezno pre Vidovdana, najopasniji protivnik, SPS razbije i, ako je ikako moguæe preuzme, pa tako i onemoguæi - desilo se u nedelju 23. juna u hali "Pionir" u Beogradu. "Kooperativan" jo¹ od vremena pro¹logodi¹njeg sramnog i protivustavnog kidnapovanja i hap¹enja Slobodana Milo¹eviæa, pa preko njegovog, na Vidovdan pro¹le godine, izruèenja u Hag, kao i me¹etarenja po op¹tinskim odborima SPS-a po Srbiji, iako u meðuvremenu iskljuèen iz SPS-a, Branislav Ivkoviæ je u "Pioniru" poku¹ao da "odradi" zadatak ili, pak, ispuni "obeæanje". I da, uz "skandiranje" svojih istomi¹ljenika (koji su za svaki sluèaj, kako izve¹tavaju mediji, bili sve vreme zakljuèani u sali!), postane "veæi socijalista" od utamnièenog Slobodana Milo¹eviæa, koga je, uz "poèasnu", neveliku fotografiju (da se Vlasi ne dosete!) proglasio za "poèasnog predsednika", a sam je "na nagovor delegata" pristao da se kandiduje i "ubedljivom veæinom" (pravo je èudo da nije bilo "jednoglasno") - pobedi. I postane dakle "predsednik", ne samo zakljuèanim "delegatima" u "Pioniru", nego i "poèasnom" Slobodanu Milo¹eviæu, lièno. To ¹to je nekada¹nji generalni sekretar SPS-a Petar ©kundriæ i pre ovog "kongresa" navodnog "Banetovog povratka bazi", "proèitao" scenario i re¾iju, pa nije ni prisustvovao, a akademik i jedan od osnivaèa SPS-a Mihailo Markoviæ, èekao da se lièno uveri u ovacije i skandiranja "neliderskom" Banetu, pa tek onda ustao i oti¹ao, Ivkoviæa ni malo nije pokolebalo. Naime, tek tada je, bez problema, mogao da izvr¹i "zadatak" i ispuni "obeæanje" ! Da li neobave¹tenim i obmanutim, da li, pak, dobro obave¹teni "delegatima" Ivkoviæ je prihvatanje predsednièke kandidature skromno obrazlo¾io "èinjenicom da bi sala ostala prazna da je odbio kandidaturu" ?!? (pored zakljuèanih vrata!). Dakle ni¹ta "kadrovska i moralna obnova", "povratak bazi" itd., samo - "Bane ili ni¹ta". U svom "predsednièkom obraæanju" zakljuèanim "delegatima", Ivkoviæ je velikodu¹no obeæao da æe "izgraditi most prema malom ostatku SPS koji nije do¹ao na kongres". Jedino ¹to nije pritvorenim uèesnicima ove svojevrsne razbijaèke tribine "objasnio" ko su "graditelji" mosta preko koga je Branislav Ivkoviæ stigao u beogradsku halu "Pionir" 23. juna 2002. godine. Pet dana pre godi¹njice najveæeg be¹èa¹æa koje je srpskom narodu priredila dosovska vlast i pet dana pre odr¾avanja mitinga i protesta naroda koji æe, svakako, biti nagove¹taj kraja ovog bezakonja i haosa u Srbiji. I tu Branislav Ivkoviæ, ni kao "predsednik" zakljuèanik "delegata" hale "Pionir", ni kao popuna u èlanstvu DOS-a (iz kojeg je istog dana definitivno istupila DSS!), neæe moæi ni¹ta da promeni. M. B. M. Copyright Socijalistièka partija Srbije 1997-2002.
[www.ANTIC.org] VELIKI NARODNI PROTEST
Title: Message "PROTIV HAGA, ZA IZBORE. DOSTA DOS-a, SLOBODA ZA SRBIJU" Socijalistièka partija Srbije poziva sve svoje èlanove, smipatizere i sve pravdoljubive graðane i patriote da doðu u petak, 28. juna u 18,00 èasova na Trg Republike i izraze svoj protest protiv sramnog suðenja Ha¹kog tribunala, izdajnièke marionetske politike DOS-a i rasturanja i rasprodaje na¹e zemlje. Pozivamo graðane da doðu na veliki narodni miting i da tom prilikom svi zajedno istaknemo zahtev za hitno raspisivanje vanrednih izbora na svim nivoima. Nazad na Aktuelno | Od¹tampajte vest http://www.sps.org.yu/index-ie.htm print.gif Description: GIF image miting-mala.jpgattachment: miting.jpg
Potrosaci pred strujnim udarom
Title: Message Potrosaci pred strujnim udaromBeograd - Od 1. jula struja ce poskupeti za 50 odsto i pocece da se primenjuje novi tarifni sistem ciji sadrzaj jos uvek nije poznat s obzirom na to da je u opticaju vise predloga, ali je sasvim izvesno da bi se, vec u toku danasnjeg dana, moglo znati koju ce verziju usvojiti republicka vlada, saznajemo u Elektroprivredi Srbije.U EPS kazu da ce poskupljenjem struje kilovat-cas, umesto dosadasnjih 2,1 cena, kostati tri centa i da je rec o prosecnoj ceni na godisnjem nivou. Koliko ce poskupljenje struje pogoditi svakog potrosaca pojedinacno preciznije ce se znati kada se u izmenjenom tarifnom sistemu utvrdi odnos dnevne i nocne tarife, potom odnos cena po zonama (zelena-plava-crvena) kao i na koji nacin ce se izracunavati angazovana snaga i da li ce je uopste biti u racunima s obzirom na to da je ona izazvala najbucnije reakcije potrosaca.Cinjenica je, medjutim, da je na poskupljenje struje koje je novi republicki ministar rudarstva i energetike Kori Udovicki najavila odmah po dolasku na tu funkciju javnost reagovala burno. Tako je, recimo, Savez samostalnih sindikata Vojvodine najavio da ce, u slucaju poskupljenja, u saradnji sa Savezom samostalnih sindikata Srbije organizovati proteste jer, prema njihovoj proceni, poskupljenje predstavlja direktan udar na dve trecine potrosaca, koji nece moci da plate racune. Imajuci u vidu da je prema zvanicnim podacima prosecna neto plata u Srbiji oko 8.700 dinara i da je vecina gradjana ocekivala postepeno poskupljenje, njihova zabrinutost zbog visokih racuna sasvim je opravdana.Podsecanja radi, prosecna cena struje u zemljama u okruzenju daleko je veca od ove kod nas vazece. Podaci govore da kilovat-cas najvise placaju Slovenci i to 7,5 centi, potom Hrvati 7,3 centa, a nesto manje, odnosno 5,3 centa staje kilovat-cas u Repulici Srpskoj. U BiH i Rumuniji za kilovat cas treba izdvojiti 4,9 centa, u Makedoniji 3,5 centi, a najavljenim poskupljenjem bili bi najblizi Bugarskoj gde kilovat-cas kosta 3,1 cent.V. D. http://www.danas.co.yu/ null.gif Description: GIF image
Tesko je naci pravnu osnovu za bombardovanje
Title: Message General-major Dzon Altenburg, penzionisani zamenik nacelnika Pravne sluzbe armije SAD o legalnosti akcije NATO na KosovuTesko je naci pravnu osnovu za bombardovanjeSpecijalno za Danas - Pre nego sto se pocne bilo koja operacija, americka armija je obavezna da se konsultuje sa pravnim ekspertima koji procenjuju koliko su odabrani ciljevi i operacija u skladu sa zakonom i sa ratnim pravom, kaze u razgovoru za nas list penzionisani zamenik nacelnika Pravne sluzbe americke armije Dzon Altenburg. Posto je od prosle godine u penziiji, general Altenburg je bio u mogucnosti da nam iznese svoje stavove o nekim pravnim aspektima napada NATO na Jugoslaviju i uskladjenosti napada na pojedine ciljeve s pravnim normama.- Kod nas su oficiri trenirani da budu odgovorni za postupke americkih vojnika i da sprovode odgovarajucu kontrolu njihovih postupaka. Ako podredjeni pocine zlocin, onda oficiri mogu da budu odgovorni, zavisno od okolnosti. Ukoliko oficiri ignorisu ono sto znaju i tako precutno odobre zlocin, oni su naravno takodje odgovorni.Govoreci o delovanju jugoslovenske armije na Kosovu, general Altenbnurg napominje da ne zna sve cinjenice, ali da je "veoma zabrinut sta se dogodilo sa armijom".- Vazno je da se zna da li su pocinjeni zlocini i da li su ih pocinili vojnici. U nasem sistemu, ukoliko je policija delovala, onda se procesi vode pred civilnim sudovima. Dubinska istraga trebalo bi da dovede do najvaznijih odgovora. Za celu zemlju je vazno da se zna sta se dogodilo, ali je to vazno i za one koji su te zlocine pocinili. Kod vojnika koji su pocinili zlocine, griza savesti se manifestuje kasnije i ona je veoma bolna i veoma tesko se prikriva. KOMBINACIJA OBRAZLOZENJA Povodom namera americke administracije da americki svedoci ne svedoce javno na procesu Slobodanu Milosevicu u Hagu, nas sagovornik ukazuje na praksu vojnog sudstva u SAD:- Mi nasa sudjenja u principu drzimo otvorenim. Zatvorena su samo neka sudjenja sa poverljivim informacijama. Za 28 godina moje karijere imao sam samo tri sudjenja koja su bila zatvorena oko dva sata. Nikada nismo zatvarali sudjenja zbog osetljivosti teme.Posto Milosevic odgovara po nacelu "komandne odgovornosti", general Altenburg smatra da bi bilo svrsishodno kada bi se tacno utvrdilo da li je bilo zlocina pre intervencije, jer bez ratnih zlocina ne bi ni doslo do intervencije.Sto je visi cin, utoliko su njegova odgovornost i krivica veca, pa to vazi i za Milosevica, kaze, nas sagovornik, dodajuci da sve to dodatno komplikuje pitanje pravne utemeljenosti same akcije NATO na Kosovu.- Nisam srecan zbog kosovske intervencije. Nije uopste bilo lako reci da je ona opravdana. Glavna smetnja u tome jeste da je Kosovo sastavni deo suverene Jugoslavije. U tom slucaju, bilo je potrebno naci oslonac u medjunarodnom pravu, ali on nije pronadjen. To je proizvelo veliku diskusiju medju pravnicima. Mnoge zemlje u NATO se ne slazu sa ocenom da se tu radi o humanitarnoj intervenciji. SAD ne koriste "humanitarnu intervenciju" kao bazu za akcije svoje armije. U americkoj armiji koristi se kombinacija obrazlozenja. Americka vlada nikada nije rekla da se tu radi o humanitarnoj intervenciji. To je ucinila Velika Britanija i jos neke druge zemlje. Mnogi americki eksperti su veoma jasno osporavali ovu ocenu, kaze Altenburg.- Da je samo americka armija intervenisala na Kosovu, mi bismo sigurno sproveli istragu. Kada je rec o odabiranju ciljeva, u americkoj vojsci postoji procedura koja mora da se postuje. Kada se odaberu ciljevi, oni se dostavljaju pravnim savetnicima koji analiziraju uskladjenost ciljeva sa humanitarnim pravom. Obavezno se postavljaju dva pitanja. Prvo pitanje je koliko su informacije o ciljevima pouzdane, a drugo pitanje je koliko ce biti "kolateralne stete" i stradanja civila. Karijera Dzona Altenburga General major Dzon Altenburg je karijeru poceo sluzeci u Vijetnamu, a onda je bio tuzilac i savetnik u specijalnim snagama americke armije u Fort Bragu, oklopnoj diviziji u Nemackoj. Bio je sef pravnih savetnika za operacije u Persijskom zalivu, potom u operacijama na Haitiju i u Somaliji. Aktivan je u americkoj BAR asocijaciji, medjunarodnom Institutu za humanitarno pravo u San Remu i predavac je u vojnoj skoli pravne sluzbe americke vojske u Sarlotensvilu - VirdzinijaPrimer greske u odgovoru na prvo pitanje jeste bombardovanje kineske ambasade.- Jasno je da obavestajni podaci nisu bili pouzdani, kaze general Altenburg. Za ilustraciju o proceni "kolateralne stete" u akciji, mogu se uzeti bombardovanje Televizije kao i bombardovanje elektroinstalacija u Srbiji.U svom svedocenju u procesu protiv Slobodana Milosevica, general Klaus Nauman je obelodanio da je Havijer Solana izdao naredjenje za bombardovanje Televizije.
Kotuniin ustav gori po Crnu Goru od najcrnjih Miloevievih verzija
Title: Message Juèe zasjedala potkomisija za ustavnu povelju,a VIJESTI saznaju predlog DSS: Ko¹tunièin ustav gori po Crnu Goru od najcrnjih Milo¹eviæevih verzija Podgorica - Prve verzije ustavne povelje, saèinjenje u Beogradu, otvoreno trasiraju put ka stvaranju èvrste federacije, odnosno unitarne dr¾ave Srbije i Crne Gore. Demokratska stranka Srbije Vojislava Ko¹tunice prva je, od kako je poèela sa radom ustavna komisija, istupila sa svojim predlogom ustavne povelje u kojoj se svako malo nagla¹ava, a potom predlo¾enim rje¹enjima operacionalizuje "jedinstvo dr¾avne zajednice Srbije i Crne Gore". Na samom poèetku ovog dokumenta nazvanog "Okvirna naèela za ustavnu povelju Srbije i Crne Gore" ka¾e se da je "dr¾avna zajednica zasnovana na ustavotvornosti graðana", a tek onda se govori o ustavotrvornosti dr¾ava èlanica, da bi odmah zatim akcenat bio stavljen na "jedinstveno unutra¹nje tr¾i¹te". Kakva je pozicija namijenjenja Crnoj Gori, ako kljuèna rje¹enja DSS na kraju postanu dio ustavne povelje, najbolje se vidi iz odjeljka koji govori o ureðenju vlasti. Predla¾e se da skup¹tina dr¾avne zajednice ukupno ima 125 poslanika, od kojih je 90 iz Srbije, a 35 iz Crne Gore koji bi se birali na neposrednim saveznim izborima po proporcionalnom sistemu. Odluke u saveznoj Skup¹tini, bilo da se radi o usvajanju zakona ili o izboru predsjednika dr¾avne zajednice i savjeta ministara, donosile bi se ako za njih glasaju ukupno 63 poslanika. Za izbor predsjednika dr¾avne zajednice potrebna su 84 glasa, ali ako on u prvom krugu ne dobije podr¹ku toliko poslanika, onda su u drugom krugu opet dovoljna 63 glasa. Toliko je potrebno i za izbor savjeta ministara. Ovdje zvanièna Podgorica, odnosno predstavnici veæinske Crne Gore mogu biti samo posmatraèi koji u su¹tini ne mogu sprijeèiti situaciju da èelni ljudi dr¾avne zajednice budu oni koji odgovaraju Beogradu. Navodno kao za¹titni mehanizam pozicija Crne Gore, ukalkulisana je varijanta da 24 od ukupno 35 poslanika iz Crne Gore mogu skinuti sa dnevnog reda izja¹njavanje o zakonima koji im ne odgovaraju odnosno o izboru èlanova Savjeta ministara. Ovo rje¹enje odgovaralo bi zvaniènoj Podgorici kada ona ne bi bila podijeljena, ili kada bi veæinska Crna Gora imala ta 24 poslanika, koje praktièno ne mo¾e dostiæi jer projugoslovenskim snagama, prema sada¹njem raspolo¾enju javnog mnjenja, od ukupno 35, pripada najmanje 15 poslanika u crnogorskoj delegaciji. Na¹minkani za¹titni mehanizmi za Crnu Goru nastavljaju se predlogom da se predsjednik dr¾avne zajednice naizmjenièno bira iz razlièitih dr¾ava èlanica. Nikakvih garancija nema da predsjednik, koji istovremeno vodi savjet ministara, mora biti predstavnik veæinske Crne Gore, jer 60 poslanika iz Srbije uvijek mogu da utièu da njegovo ime nikad ne dospije na listu kandidata. Posebna prièa je rje¹enje da, iako je beogradski sporazum formalno oroèen na tri godine, mandat predsjednika dr¾avne zajednice, poslanika i èlanova savjeta ministara traje jednu, a sudija saveznog suda èak ¹est godina du¾e. Sudije saveznog suda, u kome bi bile po èetiri sudije iz dr¾ava èlanica, predla¾e predsjednik dr¾avne zajednice po¹to konsultuje kolegijum vrhovnih sudova i advokatske komore, a postupak za njihov izbor je isti kao kad se biraju ministri - predstavnike Srbije ni¹ta ne obavezuje da glasaju za kandidate iz Crne Gore koji im nijesu po volji. DSS predviða da æe savezni sud ocjenjivati saglasnost propisa dr¾ava èlanica sa ustavnom poveljom, ali i o sukobu nadle¾nosti zajednice i njenih èlanica, bez obzira ¹to je u beogradskom sporazumu naznaèeno da sud "nema instacionu nadle¾nost". U Savjetu ministara, od ukupno pet èlanova, Crna Gora bi imala tri ministra, a Srbija dva ako je predsjednik dr¾avne zajednice i savjeta ministara iz Srbije i obrnuto, ali nigdje ne pi¹e da to moraju biti ljudi koje æe delegirati veæinska Crna Gora. Predviðeno je da samo ministri spoljnih poslova i odbrane imaju zamjenike, koji æe poslije dvije godine postati ministri, a ministri zamjenici. Mimo zajednièkih nadle¾nosti predviðenih beogradskim sporazumom, koje DSS krsti kao jedinstvene - osnovna prava i slobode, spoljna politika, odbrana, meðunarodni ekonomski odnosi i unutra¹nji ekonomski odnosi, DSS tra¾i da dr¾avna zajednica vodi glavnu rijeè i kada su u pitanju saobraæaj i telekomunikacije, zdr-avstvo, poljoprivreda i za¹tita ¾ivotne sredine. http://www.vijesti.cg.yu/naslovna.phtml?akcija=vijestid=62548
[www.ANTIC.org] Pavkovi razbuktao politiki rat u SRJ
Title: Message SMIJENJENI NAÈELNIK GENERAL©TABA VJ NE ®ELI PREDATI DU®NOST Pavkoviæ razbuktao politièki rat u SRJ General pukovnik Neboj¹a Pavkoviæ, smijenjeni naèelnik general¹taba Vojske Jugoslavije, i dalje odbija predati du¾nost te je predao ¾albu Ustavnom sudu tvrdeæi i dalje da ga je predsjednik SRJ Vojislav Ko¹tunica nelegalno smijenio. Ko¹tunica je juèer objavio da je general Branko Krga preuzeo du¾nost od Pavkoviæa koji je to negirao. Pavkoviæ, meðutim, vi¹e nema nikakvu potporu. Njegovi podèinjeni generali prihvatili su odluku predsjednika zemlje, meðunarodna zajednica podr¾ala je njegovu smjenu. Politièke stranke u zemlji koje kritiziraju Ko¹tunicu zbog smjene èine to zbog unutra¹njih politièkih obraèuna, a ne zbog Pavkoviæa. Smjenu Pavkoviæa pozdravili su i EU, NATO i SAD podr¾ava¹i civilni nadzor vojskom i smjenu Milo¹eviæeva kadra ¹to su i tra¾ili veæ dvije godine. Meðutim, zapadni du¾nosnici bili su poprilièno suzdr¾ani u komentiranju politièkih prepucavanja u Beogradu i odbijanje Pavkoviæa da preda du¾nost nazvav¹i to "unutra¹njim pitanjem" Jugoslavije. Iako za Pavkoviæem nitko ne ¾ali, mnogi u Beogradu tvrde kako je njegova smjena razultat politièkih igara. Beogradski mediji i politièari postavljaju pitanje je li Ko¹tunica smijenio Pavkoviæa, kojega je spasio nakon pada Milo¹eviæa, zbog toga ¹to je general promijenio stranu i pre¹ao u Ðinðiæev tabor. ©pekulira se da Ko¹tunica priprema teren da general¹tab preuzme njemu blizak general Aco Tomiæ, naèelnik Uprave sigurnosti VJ, nakon èega bi potpuno preuzeo kontrolu nad vojskom. Srbijanska vlada i dalje uvijeno kritizira Ko¹tunicu. Ne brani Pavkoviæa nego kritizira sumnjive motive smjene i namjere da se vojska stavi pod kontrolu predsjednika SRJ i njegove stranke. Srbijanska je vlada stoga zatra¾ila da Skup¹tina SRJ provode istragu o Pavkoviæevim navodima iz pisma koje joj je poslao u kojemu trvdi da je Ko¹tunica od njega tra¾io da vojska izvr¹i prepad na Ured za komunikacije Vlade Srbije. (V. Ba.) AMERIÈKI PREDSJEDNIK PRODULJIO STANJE POVEÆANE POZORNOSTI ZA BALKANSKO PODRUÈJE Balkan prijetnja sigurnosti SAD-u WASHINGTON - Amerièki predsjednik George W. Bush obavijestio je u utorak Kongres da za godinu dana produljava stanje poveæane nacionalne pozornosti za podruèje Balkana. Ta odluka znaèi da amerièka vlada ocjenjuje kako u tom podruèju jo¹ postoje "prijetnje nacionalnoj sigurnosti i vanjskoj politici" SAD-a. Bush je to izvanredno stanje proglasio 26. lipnja protekle godine zbog "aktivnosti osoba koje sudjeluju ili poma¾u ekstremistièko nasilje u Makedoniji i drugdje, ili ometaju provedbu Daytonskih sporazuma o BiH i Rezoluciju 1244 Vijeæa sigurnosti UN-a o Kosovu". Tim je osobama, uz ostalo, zabranjeno izdavati vize za dolazak u SAD. "Djelovanje tih osoba ugro¾ava mir i nastojanja meðunarodne zajednice da stabilizira podruèje zapadnog Balkana te iznimno ugro¾ava nacionalnu sigurnost i vanjsku politiku SAD", stoji u Bushovu pismu Kongresu. Ta odluka, koju Kongres sigurno neæe osporiti, formalno je potrebna kako bi Bush mogao odluèiti o ostanku amerièkih vojnika na Kosovu, u BiH i Makedoniji te sudjelovanju SAD-a u mirovnim misijama UN-a. (H) http://www.vecernji-list.hr/2002/06/27/Pages/pavkovic.html
