Re: Siptarski testerasi i srpski pasuljari-CIA
Albanski testerasi i srpski pasuljari zele da nas izazovu protiv SAD i Zapada. Albanski i srpski zlikovci psihopate koji nastavljaju da unistavaju nas narod i rade za CIA, misle da ce uspeti da nas diskredfituju u ocima CIA tako sto naivno pokusavaju da nas izazovu protiv SAD i Zapada. U tome nece uspeti. Oni su tretori i merceneri i kakvi su zlocinci mucitelji prema nasem narodu, ovli losi momci sadisti bi takvi bili i prema Amerikancima nekim drugim uslovima. Zato ce ih CIA kada ih iskoristi poubijati i njihovu decu i sve im oteti i dati drugima. Rec treba dati srpskim i albanskim intelektualcima koji ce ovde napraviti cvetnu bastu a ne budalama psihopatama.
Re: Starosna struktura Srba i Albanaca
Starosna struktura Srba i Albanaca. Prema nekim procenama Albanaca danas ima oko 7 miliona a Srba mozda nesto vise. Srbi su ranije bili daleko brojniji, usled pogresne demografske i svake druge politike oni su po broju stigli Srbe. MI smo na ovaj trend ukazivali jos pre cetvrt veka i zbog toga bili zverski proganjani od rezima prethodne SFRJ. Ono sto je najgore po Srbe je danas starosna struktura i zdravlje nacije. Samo nekoliko postotaka je organski zdravo. a da ne govorimo o dusevnom i moralnom zdravlju. Preko 95 % Albanaca je ispod 65 godina strosti vrlo jaka proporcija mladih, a kod nas obratno.
ARGENTINSKA KNJIZEVNOST
Title: Message POLITIKA, subota 10. avgust 2002. Prevodi Pomeranje vrednosti Antologija savremene argetinske price, Svetovi, Novi Sad, 2001. Izbor i prevod sa spanskog Ljiljana Popovic i Branko Andjic Citajuci Antologiju savremene argentinske price i pogovor Osvetu dosadi Branka Andjica, zakljucila sam da je Argentina moje rajsko mesto. Sudeci prema izboru prica, a i kako obavestava Andjic, u aktuelnom trenutku ove nacionalne knjizevnosti ne postoji dominantan poeticki model koji bi odredio vladajuce stvaralacke tokove. Kao i kod nas uostalom, knjizevnu scenu ove zemlje obelezili su poeticki pluralizam i stvaralacko viseglasje, sto ce reci da su u isto vreme prisutne razlicite, pa i sasvim suprotne stvaralacke mogucnosti. Obilje koje ocarava i inspirise citaoce sto ne vole uniformnost, nego mnogolika intelektualna i duhovna iskustva. Takvo se opredeljenje otvara za razliku. Ono ne odbacuje automatski nekog pisca ili delo samo zato sto su svoji, samo zato sto se ne uklapaju u preovladjujuci poeticki obrazac, sto je i velika trenutno rasklopljena zamka knjizevne kritike. * Istrosen model S druge strane, donekle istrosen postmodernisticki model pisanja poceo je polako da se preokrece u svoju suprotnost. U zanimanje za stvarnost. Recena tendencija, prisutna pomalo i kod nas, primetna je u knjizi Antologija savremene argentinske price u toj meri da joj se priklanjaju cak i pisci koji slove za postmoderniste. Primera radi, Gizzermo Martinez, cije smo romane Povest o Rodereru i Maestrova zena, zahvaljujuci istom izdavacu, imali prilike da citamo i na srpskom, zastupljen je ne samo veristickom, vec i angazovanom pricom Veliki pakao. Ako je njegov prvi roman nastao preoblikujuci nasledjeni obrazac tzv. faustovskog motiva, a drugi se dotakao knjizevnog sveta, knjizevnog zivota, ali i stvaralackih pitanja, Veliki pakao se na prvi pogled bavi mentalitetom palanke, da bi naglo zaokrenuo ka otkricu masovne grobnice i na tom momentu, isto naglo, sa efektom smisaone dubine, zaustavio ovu odlicnu pricu. Pojava koju imenujem kao novu celovitost, obnavljanje izgubljenog ili ispraznjenog transcendenta, medjutim, u ovoj knjizi nije prisutna, sto svakako ne mora znaciti kako u argentinskoj knjizevnosti nije delatna, vec moze da puti i na afinitet priredjivaca Andjic skrece paznju na cinjenicu da izbor izostavlja stare monstrume, Borhesa i Kortasara. Vasoj se kriticarki takodje cini da je takav potez sasvim opravdan. Veliki prodor latinoamericke fantastike na svetsku knjizevnu scenu uzrokovao je predstavu o stvaralastvu ovog kontinenta koja moze biti jednostrana, precutkujuca drugacije pripovedne modele. Sada jasno vidimo da argentinski pisci ne podlezu slepo slavi svojih prethodnika trudeci se da ostvare svoj put. Svoju sudbinu. Sa druge strane, popularnost fantasticnog obrasca nije ostala bez uticaja na svest o knjizevnosti tako da je doslo do potpunog pomeranja poeticke paradigme znamo onu izreku da posle Borhesa knjizevnost vise nikada nece biti ista, dok ona moze - i mora - da se menja. Izgleda da, poput Borhesa, ni politicki dogadjaji nisu ostali bez uticaja, pa knjiga sadrzi dosta prica koje bismo mogli odrediti cak kao angazovane. * Odlican prevod Prevodioci obavestavaju kako su nastojali da izbegnu uvrezene i opsteprihvacene vrednosti, odnosno da ponude drugacije. Da ocrtaju za nas novo lice argentinske knjizevnosti. Neki stariji pripovedaci zastupljeni su sa novijim delom, a ovi prevodjeni kod nas sa pricom koja nije prevedena. Tako je na primer zbirka Promena oruzja Luise Valensuele objavljena u Radu, ali knjizevnica nije predstavljena izuzetnom istoimenom pricom, vec takodje odlicnim Tangom. U njemu ipak mozemo pratiti njeno zanimanje za erotske mehanizme i nagon izmedju muskog i zenskog principa. Tango nema fascinantnu, hipnoticku snagu Promene oruzja, ali zato odrazava rasulo modernog sveta, cija haoticna bezvoljnost apsurdom lomi coveka svodeci ga na sopstvenu karikaturu. Antologija savremene argentinske price svakako ima sta da ponudi radoznalom citaocu. Osim novih uvida, koji ne moraju da zanimaju svakoga, knjiga nudi niz odlicnih prica. A one bi valjalo da privuku paznju znatizeljnika. Jer, kako istice Branko Andjic, na kontinentu na kojem se pise najbolja knjizevnost, Argentina prednjaci kvalitetom. I najzad, ali ne i na poslednjem mestu, htela bih da pohvalim prevodilacki par. Od Andjica, iako odavno ne zive u zemlji, prevodioci jos imaju sta da cuju, sto u poplavi losih, osrednjih i nedorecenih prevoda, kakvima poslednjih godina obilujemo, nije daleko ni od nauka. Dusica POTIC
[www.ANTIC.org] Tiker: vesti, 10. avgust 2002.
10. avgust 2002. BEOGRAD -- Premijer Zoran Djindjic, ministar prosvete Gaso Knezevic i direktor Zavoda za udzbenike Radoslav Petkovic odrzace sastanak u ponedeljak sa direktorima Postanske stedionice i kompanije Dunav osiguranje. Na inicijativu ministarstva prosvete na ovom sastanku razgovarace se o iznalazenju mogucnosti za davanje finansijskih olaksica roditeljima u vidu kredita za kupovinu skolskih udzbenika za predstojecu skolsku godinu. BEOGRAD -- Juce su iz Toronta u Beograd stigli clanovi KUD Oplenac iz Kanade, koji ce ucestvovati na saboru u Guci. Ovaj ansambl koga sacinjavaju mladi iz Toronta i okoline ucestvovace u okviru zvanicnog programa Sabora u Guci, odrzace nekoliko koncerata u Beogradu i mestima u Banatu, a 21. avgusta ce biti primljeni od strane Patrijarha Pavla. BEOGRAD -- Juce su prema obavestenju Ministarstva pravde zaposlenima u pravosudju isplacene julske plate sa obecanim uvecanjem. Tako u proseku plate nosiocima pravosudnih funkcija iznose 500 evra. Sudije Vrhovnog suda sada imaju primanja 39 hiljada dinara, sudije Okruznog suda 31 hiljadu dinara, a sudije u Opstinskim sudovima 28 hiljada dinara. Ovo povecanje je izvrseno na osnovu obecanja Ministra pravde u okviru reformi srpskog pravosudja. NOVI SAD -- Juce je u Novom Sadu zapoceo Seminar za obuku strucnih radnika Elektrodistribucije Srbije iz 10 javnih preduzeca. Seminar je organizovan u dve grupe za ukupno 170 radnika i osim Novog Sada seminar se odrzava i u Vrnjackoj Banji. Najveci doprinos u organizaciji ovog seminara dala je Elektroprivreda Srbije i nevladine organizacije Nacionalni Institut za demokratiju (NDI) i alijansa ^ÓSave Energy^Ô. KOSOVSKA MITROVICA -- Juce se vise hiljada gradjana Kosovske Mitrovice pridruzilo se protestnoj setnji radnika Zdravstvenog centra u tom gradu, zbog hapsenja lidera Srpskog nacionalnog veca severnog Kosmeta Milana Ivanovica od strane policije UNMIK-a. PRISTINA -- Eparhija rasko-prizrenska Srpske pravoslavne crkve juce je najostrije osudila nehumano ponasanje albanskog medicinskog osoblja u Starackom domu u Pristini i Ustanovi za mentalno zdravlje u Stimlju. SPC je u saopstenju zatrazila da se zlostavljani srpski pacijenti hitno evakuisu sa Kosova u centralnu Srbiju. Prema informacijama koje je zvanicno saopstila portparol UNMIK-a Suzan Manuel (Susan), vecina od 500 pacijenata u ovim ustanovama su Srbi. Posto su okruzeni Albancima, oni bi mogli biti zlostavljani ili ubijeni ukoliko bi bili otpusteni, navodi eparhija. Zapostavljanje i maltretiranje mentalno bolesnih i starih osoba samo zbog njihvog etnickog porekla jos jedan je primer sveobuhvatne diskriminacije s kojom se svakodnevno suocavaju pripadnici srpske i ostalih nealbanskih zajednica na Kosovu i Metohiji, pise u saopstenju ove Eparhije. KABUL -- Kako je javila je agencija Avgan islamik pres najmnje 20 ljudi je poginulo u eksploziji u prostorijama jedne nevladine organizacije u blizini istocnog avganistanskog grada Dzalalabada. Agencija sa sedistem u Islamabadu je javila da je najmanje 50 poginulih i ranjenih, a do sada je iz rusevina do sada izvadjeno 20 tela. Ekplozija se dogodila u zgradi Avganistanske jedinice za izgradnju i logistiku, koja se nalazi u blizini Dzalalabada. BERLIN -- Joska Fiser nemacki ministar spoljnih poslova pozitivno je ocenio najnoviju izjavu americkog predsednika Dzordza Busa povodom irackog pitanja, i naglasio da razlicita misljenja o vojnoj interevenciji ne vode krizi poverenja izmedju EU i Amerike. Bus je juce izjavio da ce u vezi sa Irakom dobro razmisliti i da delovati u saglasnosti sa americkim kongresom i saveznicima. Fiser je jos jednom upozorio od mogucih posledica napada na mir i stabilnost celokupnog regiona, prenosi agencija Rojters. ISLAMABAD -- Tri pakistanske medicinske sestre su poginule juce u granatiranju misionarske bolnice kraj Islamabada, sto je drugi takav napad na neku hriscansku instituciju u Pakistanu za samo nedelju dana. Lekari kazu da su 23 osobe, mahom medicinske sestre povredjene nakon sto su trojica muskaraca bacila granate u masu koja je izlazila iz crkve, sa jutarnje mise. NEGOTIN -- Olujno nevreme koje veceras zahvatilo Negotinsku krajinu, pricinilo je znatne stete usevima, najvise u selima: Stubiku, Jasenici, Trnjanu, Jabukovcu i Malajnici. Padao je grad velicine oraha, javio je Radio Biser iz Stubika. GRACANICA -- Juce u popodnevnim casovima svim kosovskim medijima je odjekivala vest da je 7. avgusta uvece uhapsena i do pred ponoc od strane nemackog policijskog inspektora ispitivana mati Efrosinija, igumanija manastira Gracanice, pod optuzbom da se na manastirskom imanju gaji marihuana. Cestita monahinja, ciji je citav zivot posvecen podvigu, molitvi, pomaganju i prijateljima i neprijateljima posle policijskog sikaniranja i ponizavanja bila je prinudjena da te apsurdne optuzbe javno demantuje, u nastojanju da pred celim svetom sacuva obraz svoj, kao i obraz sestrinstva nad kojom bdi, te Srpske crkve i vernog joj naroda. Rukovodici policajaca UNMIK-a koji su
[www.ANTIC.org] SRBIJA NA IVICI GLADI!
SAOPSTENJE ZA JAVNOST POKRETA ZA NOVU SRBIJU SRBIJA NA IVICI GLADI! Dok Srbija tone u mrak beznadja i apatije, politicari DOS-a putem medija zasipaju narod pricama o ogromnim uspesima koje postizu na domacoj i medjunarodnoj sceni, obecavaju i dalje svetlu i bogatu daleku buducnost. Smisljajuci hvalospeve o sebi, nasi politicki lideri zaboravljaju da se osvrnu na coveka - onog radnika, poljoprivrednika ili penzionera koji je placao, ali i dalje placa ceh zbog svoje politicke kratkovidosti i poverenja koje je dao pogresnim ljudima. Zaboravljaju nasi politicari i na decu koja rastu u uslovima nedostojnim coveka, na omladinu koja sanja o begu iz rodjene zemlje. Nedavno objavljeni statisticki podaci govore da oko 60% gradjana Srbije zivi ispod podnosljivog egzistencijalnog nivoa, tj. da oni u uspesnim Vladinim reformama uzivaju gladni. Posto se ocekuje da ce broj nezaposlenih u Srbiji rasti, pored miliona ljudi koliko ih je sada bez posla, realno je ocekivati da ce se situacija pogorsavati. Privreda ne funkcionise, ocekivane investicije ne dolaze u zemlju, od silnih obecanja datih pre dve godine malo toga je ispunjeno. Pokret za novu Srbiju izrazava duboku zabrinutost zbog sve tezih uslova zivota naroda u Srbiji, prouzrokovanih, pre svega, losim vodjenjem drzave. PZNS poziva na odgovornost nestrucne politicare i privrednike, kao i sve one koji licne stavljaju iznad interesa naroda i drzave. Apelujemo na politicki vrh da hitno raspise izbore na svim nivoima i da tako da sansu Srbiji da prezivi, da vrati narodu dostojanstvo i pravo na buducnost! --- Informativna sluzba PZNS-a Pariz 10.08.2002 Ukoliko imate komentara na saopstenje PZNS-a, Vas komentar posaljite na E-mail adresu: [EMAIL PROTECTED] Trenutni broj primalaca saopstenja i vesti PZNS-a je 27.852 Informativna sluzba PZNS-a Vam zeli prijatan dan MOUVEMENT POUR UNE NOUVELLE SERBIE 47 bis avenue de Clichy 75017 Paris, France Tel.: +33 14 87 19 179 Fax: +33 14 82 92 672 E-mail: [EMAIL PROTECTED] http://www.pzns.org Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] Tani navodi o silovanju mentalno oboljelih
Title: Message Suzan Manuel, portparol UNMIK Taèni navodi o silovanju mentalno oboljelih BEOGRAD - Portparol UNMIK Suzan Manuel priznala je u petak taènost veæine navoda iz izvje¹taja amerièke nevladine organizacije Mental disabiliti rajts interne¹enel (MDRI) u kojem je UNMIK optu¾en da nije sprijeèio maltretiranje, seksualno zlostavljanje i dr¾anje mentalno oboljelih u prvljavim i poni¾avajuæim uslovima. U intervjuu za britanski radio Bi-Bi-Si (BBC) Manuelova je, meðutim, kazala da meðunarodna civilna misija na Kosovu nije primila nijedan zvanièni izvje¹taj o seksualnom zlostavljanju ali je najavila program obuke zaposlenih u institucijama za mentalno zdravlje. Ona je, takoðe, iznijela razloge zbog kojih veæina pacijenata ne mo¾e da bude pu¹tena ili lijeèena u takozvanim dnevnim bolnicama van postojeæih institucija. "Problem s takozvanom negom pacijenata u okviru zajednice to jest dnevne bolnice le¾i u tome ¹to veæina pacijenata nisu kosovski Albanci. Oni bi se na¹li u okru¾enju koje im nije naklonjeno s minimalnom moæi komunikacije i mogli bi da se naðu u velikoj opasnosti", kazala je Manuelova Bi-Bi-Siju. Portparol UNMIK je najavila da æe, kada novi zakon o brizi mentalno oboljelih, èiji je nacrt u izradi, bude usvojen, svaki pojedinaèni sluèaj biti preispitan. Za Bi-Bi-Si je govorio i izvr¹ni direktor MDRI Erik Rozental, koji je opisao uslove pod kojima ¾ivi nekoliko stotina mentalno oboljelih ili retardiranih pacijenata u ©timlju, mahom srpske nacionalnosti. "Privatnost uop¹te ne postoji, zadah je u¾asan, sve je prekriveno muvama, ljudi le¾e na podu, na betonu, lijeèenje je neadekvatno, nema nijednog struènjaka koji bi pomogao mentalno retardiranim osobama. Nedovoljno obuèene osobe daju pacijentima prejake lijekove, pacijenti su otpisani, cio dan provode klateæi se naprijed-nazad te neki poèinju da di¾u ruku na sebe", rekao je Rozental. On je kazao da je njegova organizacija, koja se bori za prava mentalno oboljelih lica, od "osoblja norve¹kog Crvenog krsta" dobila "opse¾an izvje¹taj o seksualnom zlostavljanju u ©timlju". "O zlostavljanju u Pri¹tini su nam posvjedoèili studenti i zaposleni na psihijatrijskom odjeljenju pri¹tinske bolnice. Prije godinu dana smo zbog toga uputili o¹tro pismo Hansu Hekerupu no ni do dan-danas nije pokrenuta istraga", izjavio je Rozental. Ujedinjene nacije su priznale da njega i tretman mentalnih bolesnika na Kosovu nisu adekvatni, ali su za to okrivile meðunarodne donatore koji ne obezbjeðuju dovoljno sredstava. U tri glavna psihijatrijska centra na Kosovu lijeèi se oko 500 pacijenata. (Beta) http://www.nezavisne.com/dnevne/region/re08102002-02.htm
SRPSKA RADIKALNA STRANKA
Title: Message SRPSKA RADIKALNA STRANKA BEOGRAD -- Srpska radikalna stranka smatra da najava rezimskih celnika Srbije i SRJ o mogucem potpisivanju sporazuma sa SAD o zastiti americkih vojnika od pojavljivanja pred Stalnim medjunarodnim krivicnim sudom u Hagu predstavlja pravno politicki skandal nevidjenih razmera. Goran Svilanovic i Savezne vlada snosice politicku, istrorijsku, moralnu ali i krivicnu odgovornost ukoliko americke vojnike i civile unapred oslobode krivicne odgovonosti za pocinjene zlocine i druga krivicna dela. Ako jugoslovenske i srpske vlasti prihvate i taj nalog amerikanci ce biti oslobodjeni krivice za sve zlocine koje su pocinili na nasoj teritoriji i za sve buduce zlocine za koje ce biti odgovorni. Takve izuzetke ne poznaje ni domace ni uporedno zakonodavstvo, sto ce biti novo svetsko cudo u reziji DOS-ovske vlasti, saopsteno je iz Informativnog centra SRS. http://www.tiker.co.yu/
[www.ANTIC.org] Srbi (ne)prodaju imovinu u Mostaru
Title: Message Srbi prodaju imovinu u Mostaru MOSTAR - Srbi povratnici u dolini Neretve tvrde da na srpskim imanjima i kuæama oko Èapljine i Mostara svakodnevno osviæu table s natpisima "prodaje se", a pi¹u ih i postavljaju, pod za¹titom noæi, za sada nepoznata lica, javio je Tanjug. Prema podacima Kancelarije Vlade Republike Srpske u Mostaru, to je posebno karakteristièno za naselje Tasovèiæi kod Èapljine i za mostarsku op¹tinu Stari grad. Table se postavljaju najèe¹æe na imanja i kuæe Srba koji se jo¹ nisu vratili u mjesta gdje su do rata stanovali, ali i onima koji su se veæ vratili. ©ef Kancelarije Vlade RS u Mostaru Bogdan Brnja¹iæ tvrdi da se, prema dostavljenim prijavama, to najèe¹æe èini kada o¹teæene i uni¹tene srpske kuæe obilaze meðunarodni donatori. Njima tada èesto prilaze i nepoznata lica s obja¹njenjem da nema potrebe da se ula¾e u rekonstrukciju kuæa koje se veæ nude na prodaju, o èemu svjedoèe i postavljeni natpisi. http://www.nezavisne.com/dnevne/drustvo/dru08102002-02.htm
[www.ANTIC.org] TIKER VESTI
Title: Message Kratke vesti 10. avgust 2002 BEOGRAD -- Nevladina organizacija GEPS - Grupa eksperata za prosperitet Srbije i NVO OSSI -Organizacija srpskih studenata iz inostranstva, uz saradnju sa umetnickim drustvom "Lola" iz Beograda, odrzace u utorak sastanak pod nazivom "Susret eksperata iz dijaspore". Ideja ovoga sastanka je angazovanje mladih srpskih eksperata u inostranstvu, koji su se vratili u zemlju ili koji planiraju povratak, da se ukljuce u zajednicke projekte u Srbiji. BEOGRAD -- Premijer Zoran Djindjic, ministar prosvete Gaso Knezevic i direktor Zavoda za udzbenike Radoslav Petkovic odrzace sastanak u ponedeljak sa direktorima Postanske stedionice i kompanije Dunav osiguranje. Na inicijativu ministarstva prosvete na ovom sastanku razgovarace se o iznalazenju mogucnosti za davanje finansijskih olaksica roditeljima u vidu kredita za kupovinu skolskih udzbenika za predstojecu skolsku godinu. BEOGRAD -- Juce su iz Toronta u Beograd stigli clanovi KUD Oplenac iz Kanade, koji ce ucestvovati na saboru u Guci. Ovaj ansambl koga sacinjavaju mladi iz Toronta i okoline ucestvovace u okviru zvanicnog programa Sabora u Guci, odrzace nekoliko koncerata u Beogradu i mestima u Banatu, a 21. avgusta ce biti primljeni od strane Patrijarha Pavla. BEOGRAD -- Juce su prema obavestenju Ministarstva pravde zaposlenima u pravosudju isplacene julske plate sa obecanim uvecanjem. Tako u proseku plate nosiocima pravosudnih funkcija iznose 500 evra. Sudije Vrhovnog suda sada imaju primanja 39 hiljada dinara, sudije Okruznog suda 31 hiljadu dinara, a sudije u Opstinskim sudovima 28 hiljada dinara. Ovo povecanje je izvrseno na osnovu obecanja Ministra pravde u okviru reformi srpskog pravosudja. NOVI SAD -- Juce je u Novom Sadu zapoceo Seminar za obuku strucnih radnika Elektrodistribucije Srbije iz 10 javnih preduzeca. Seminar je organizovan u dve grupe za ukupno 170 radnika i osim Novog Sada seminar se odrzava i u Vrnjackoj Banji. Najveci doprinos u organizaciji ovog seminara dala je Elektroprivreda Srbije i nevladine organizacije Nacionalni Institut za demokratiju (NDI) i alijansa Save Energy. KOSOVSKA MITROVICA -- Juce se vise hiljada gradjana Kosovske Mitrovice pridruzilo se protestnoj setnji radnika Zdravstvenog centra u tom gradu, zbog hapsenja lidera Srpskog nacionalnog veca severnog Kosmeta Milana Ivanovica od strane policije UNMIK-a. PRISTINA -- Eparhija rasko-prizrenska Srpske pravoslavne crkve juce je najostrije osudila "nehumano ponasanje albanskog medicinskog osoblja" u Starackom domu u Pristini i Ustanovi za mentalno zdravlje u Stimlju. SPC je u saopstenju zatrazila da se zlostavljani srpski pacijenti hitno evakuisu sa Kosova u centralnu Srbiju. "Prema informacijama koje je zvanicno saopstila portparol UNMIK-a Suzan Manuel (Susan), vecina od 500 pacijenata u ovim ustanovama su Srbi. Posto su okruzeni Albancima, oni bi mogli biti zlostavljani ili ubijeni ukoliko bi bili otpusteni", navodi eparhija. "Zapostavljanje i maltretiranje mentalno bolesnih i starih osoba samo zbog njihvog etnickog porekla jos jedan je primer sveobuhvatne diskriminacije s kojom se svakodnevno suocavaju pripadnici srpske i ostalih nealbanskih zajednica na Kosovu i Metohiji", pise u saopstenju ove Eparhije. KABUL -- Kako je javila je agencija "Avgan islamik pres" najmnje 20 ljudi je poginulo u eksploziji u prostorijama jedne nevladine organizacije u blizini istocnog avganistanskog grada Dzalalabada. Agencija sa sedistem u Islamabadu je javila da je najmanje 50 poginulih i ranjenih, a do sada je iz rusevina do sada izvadjeno 20 tela. Ekplozija se dogodila u zgradi Avganistanske jedinice za izgradnju i logistiku, koja se nalazi u blizini Dzalalabada. BERLIN -- Joska Fiser nemacki ministar spoljnih poslova pozitivno je ocenio najnoviju izjavu americkog predsednika Dzordza Busa povodom irackog pitanja, i naglasio da razlicita misljenja o vojnoj interevenciji ne vode krizi poverenja izmedju EU i Amerike. Bus je juce izjavio da ce u vezi sa Irakom dobro razmisliti i da delovati u saglasnosti sa americkim kongresom i saveznicima. Fiser je jos jednom upozorio od mogucih posledica napada na mir i stabilnost celokupnog regiona, prenosi agencija Rojters. ISLAMABAD -- Tri pakistanske medicinske sestre su poginule juce u granatiranju misionarske bolnice kraj Islamabada, sto je drugi takav napad na neku hriscansku instituciju u Pakistanu za samo nedelju dana. Lekari kazu da su 23 osobe, mahom medicinske sestre povredjene nakon sto su trojica muskaraca bacila granate u masu koja je izlazila iz crkve, sa jutarnje mise.
[www.ANTIC.org] KOSOVO I METOHIJA: Situacija mirna, ali veoma napeta
Title: Message KOSOVO I METOHIJA Situacija mirna, ali veoma napeta Situacija u Kosovskoj Mitrovici je dan nakon pokusaja hapsenja predsednika Srpskog nacionalnog veca severnog Kosmeta Milana Ivanovica mirna, ali veoma napeta. Policija UNMIK-a i pripadnici Kfora nastavili su rigoroznu kontrolu saobracajnica na svim prilazima Mitrovici, cesto zaustavljajuci vozila da bi legitimisali vozace. Grad su u petak oko 9.30 sati nadletali helikopteri. "Oseca se napetost u gradu i ova atmosfera podseca na neku koju smo vec videli pre nekoliko meseci ili godinu dana", izjavio je jedan od lidera Srba sa severa Kosova, clan predsednistva Skupstine Kosova Oliver Ivanovic. "Tesko je prihvatiti da se hapsi jedan od Srba koji se istakao i u politickom zivotu, inace lekar, sto je ovde vrlo popularno zanimanje, u trenutku kada nije uhapsen niti osumnjicen niko za bilo kog od 1.300 nestalih ili kidnapovanih i jos toliko ubijenih", rekao je Ivanovic Radiju B92. On je ocenio da su gradjani severne Mitrovice "prilicno iznenadjeni" jucerasnjim pokusajima hapsenja Milana Ivanovica i da zapravo "niko ne zna o cemu se radi". Jake snage policije UNMIK-a juce su u dva navrata pokusale da uhapse Milana Ivanovica, ali ga nisu pronasle. Nalog za njegovo hapsenje izdao je medjunarodni sudija, na osnovu optuznice koja ga tereti za pokusaj ubistva prilikom demonstracija 8. aprila 2002. u severnoj Mitrovici. Tokom tih protesta, izbilih zbog hapsenja jednog od "cuvara mosta" Slavoljuba Jovica, povredjeno je 22 UN policajca i 12 Srba. UNMIK navodi da su pripadnici medjunarodne policije tada napadnuti rucnim bombama i iz snajpera. Milan Ivanovic je izjavio da nikada nije dobio optuznicu, kao i da nikada nije rukovao oruzjem, vec je ocenio da su pokusaji njegovog hapsenja politicki motivisani radi pravljenja "lazne ravnoteze" sa hapsenjima albanskih ekstremista i radi pritiska na srpsku zajednicu na severu Kosova. Kod uhapsenih ekstremista pronadjeno oruzje Tokom akcije potrage za naoruzanim ekstremistima duz granice Kosova sa Makedonijom, u kojoj je juce uhapseno 19 osoba, Kfor je zaplenio dva raketna bacaca, pusku, 173 okvira municije i "neka dokumenta", saopsteno je u petak. Kfor je juce saopstio da je u cetvrtak ujutro uhapsio 18 osoba, od kojih 13 "naoruzanih ekstremista" i pet drugih lica. U danasnjem saopstenju je navedeno da je privedeno ukupno 19 osumnjicenih, od kojih je 18 zadrzano u pritvoru kampa Bondstil americkih vojnih snaga na Kosovu, a jednog drzi policija u stanici u Vitini. "Istraga je u toku", pise u saopstenju Kfora, koji i dalje nije objavio identitet uhapsenih niti precizan razlog njihovog hapsenja. Juce je objavljeno da su uhapseni "pretili bezbednosti i sigurnosti okoline", ali da "niko od njih nije povezan sa eksplozijama u Klokotu 31. jula". Oni su privedeni u okviru operacije sprecavanja aktivnosti ekstremista duz granice sa Makedonijom, saopstila je Multinacionalna brigada Istok. Hapsenja su usledila nakon vojne operacije u 12 sela, u kojoj su ucestvovali vojnici pet bataljona operativnih grupa, vojna policija i specijalizovana multinacionalna jedinica Kfora. Za dvojicu je navedeno da su uhapseni zbog "sumnjivih aktivnosti" u blizini Kforovog kampa Magrat, dvojica su privedena u Gnjilanu zbog ometanja Kfora u vrsenju duznosti, a jedan u Balancu zbog posedovanja "ilegalnih materijala". Vise hiljada ljudi protestuje u severnoj Mitrovici Vise hiljada gradjana Kosovske Mitrovice pridruzilo se u petak protestnoj setnji radnika Zdravstvenog centra u tom gradu zbog hapsenja lidera Srpskog nacionalnog veca severnog Kosmeta Milana Ivanovica. Lekari su najpre u belim uniformama prosetali do centralnog gradskog trga, gde su im se pridruzili gradjani. Na mitingu nakon setnje govorili su predstavnici Zdravstvenog centra i SNV-a severnog Kosmeta. Doktor Milena Cvetkovic procitala je saopstenje kolegijuma lekara u kome se izrazava "najostriji protest" zbog pokusaja hapsenja njihovog direktora, jer smatraju da su oni "upereni protiv opstanka Srba i ostalog nealbanskog stanovnistva na ovim prostorima". "Lekari su jedan od glavnih stozera oko kojih se zbijaju preostali malobrojni Srbi, pa je samim tim pritisak medjunarodne zajednice bio ocekivan, ali nije bila ocekivana ovako prljava,
Protest vie hiljada ljudi
Title: Message POSLE PREKJUÈERA©NJEG POKU©AJA HAP©ENJA MILANA IVANOVIÆA, JUÈE U SEVERNOJ KOSOVSKOJ MITROVICIProtest vi¹e hiljada ljudi KOSOVSKA MITROVICA, 9. avgusta (Beta) - Vi¹e hiljada graðana Kosovske Mitrovice pridru¾ilo se danas protestnoj ¹etnji radnika Zdravstvenog centra u tom gradu zbog hap¹enja lidera Srpskog nacionalnog veæa severnog Kosmeta Milana Ivanoviæa. Lekari su najpre u belim uniformama pro¹etali do centralnog gradskog trga, gde su im se pridru¾ili graðani. Na mitingu nakon ¹etnje govorili su predstavnici Zdravstvenog centra i SNV-a severnog Kosmeta. Doktor Milena Cvetkoviæ proèitala je saop¹tenje kolegijuma lekara u kome se izra¾ava najo¹triji protest zbog poku¹aja hap¹enja njihovog direktora, jer smatraju da su oni upereni protiv opstanka Srba i ostalog nealbanskog stanovni¹tva na ovim prostorima. Lekari su jedan od glavnih sto¾era oko kojih se zbijaju preostali malobrojni Srbi, pa je samim tim pritisak meðunarodne zajednice bio oèekivan, ali nije bila oèekivana ovako prljava, montirana i la¾na optu¾ba protiv jednog lekara i humaniste, pi¹e u saop¹tenju. Isti tekst dostavljen je Srpskom lekarskom dru¹tvu, Kofiju Ananu, OEBS-ovoj Kancelariji za demokratske institucije i ljudska prava, Advokatskoj komori, predsedniku SRJ Vojislavu Ko¹tunici premijeru Srbije Zoranu Ðinðiæu, ¹efu Koordinacionog centra Neboj¹i Èoviæu, ¹efu UNMIK-a Mihaelu ©tajneru, Meðunarodnom Komitetu Crvenog krsta i predsednicima skup¹tina Srbije i SRJ. Èlan izvr¹nog odbora SNV severnog Kosova Marko Jak¹iæ pozvao je srpsku vojsku i policiju da se vrate na Kosovo. Molimo majku Srbiju da svoju ostavljenu decu vi¹e ne napu¹ta i vrati nam se zajedno s policijom i vojskom. Na¹a obaveza je da ostanemo na ovim prostorima i borimo se sa svim zlodelima koje nam nameæe meðunarodna zajednica. To æemo jedino uspeti ako budemo jedinstveni - kazao je Marko Jak¹iæ. NEBOJ©A ÈOVIÆ:Nepotrebna provokacija BEOGRAD, 9. avgusta (FoNet) - ©ef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Neboj¹a Èoviæ je poku¹aj hap¹enja Milana Ivanoviæa ocenio kao potpuno nepotrebnu provokaciju. Nikakve veze nemamo s tim, niti smo imali bilo kakvu informaciju. Sve na¹e aktivnosti æe biti obustavljene dok ne doðe do razja¹njavanja svega ovoga, rekao je Èoviæ sinoæ za RTS. On je dodao da razja¹njenje oèekuje od ¹efa UNMIK-a Mihaela ©tajnera i da je dobio uveravanja da æe biti razja¹njeno sve ¹to se dogodilo. http://www.dnevnik.co.yu/Strane/dogadjaji.htm
[www.ANTIC.org] Igre bez granica
Title: Message Igre bez granica Zvanièni Zagreb radi upravo ono ¹to meðunarodni politièki arbitri najmanje preporuèuju: zao¹travanjem odnosa sa Beogradom poku¹ava da umiri domaæu desnicu Sredinom leta, kad je vodostaj nizak, Vukovarci ¾alosno gledaju u ostrvo na sredini Dunava. Pe¹èana ada je pre rata bila gradska pla¾a, a danas tamo mogu da se kupaju samo s putnim ispravama. Putovnice se proveravaju Kod Rakiæa, u nekad neuglednoj ribarskoj kafani koja se posle rata pretvorila u ispostavu graniène policije. Procedura ne traje dugo, ali odbija kupaèe. Pogotovo ako im policajci skrenu pa¾nju da su nedolièno odeveni, tj. ako nisu u dugaèkim pantalonama, ko¹uljama i kravatama. Tako izgleda jedna od nere¹enih hrvatskih granica sa susedima, i to ona mirnija. Kad Dunavom krenete nekoliko kilometara nizvodno, doæi æete do ©arengradske ade, mesta koje daleko drastiènije pokazuje svu grotesku hrvatsko-jugoslovenskog razgranièenja u meðunarodnim vodama. Prostor od 900 hektara peska, vrba i trave katastarski pripada Republici Hrvatskoj, ali je od 1991. godine pod kontrolom jugoslovenskih vlasti. ©arengradska ada je, inaèe, i ono èuveno mesto kraj koga su vukovarskog gradonaèelnika Vladimira ©tengla i vukovarsko-sremskog ¾upana Nikolu ©afera nedavno doèekali rafali upozorenja sa jugoslovenske granice. Mada se drama u meðuvremenu i razjasnila i slegla, prvi javni zakljuèak u Hrvatskoj bio je da se radi o novim rafalima na Vukovar. Dnevnopolitièka hipokrizija Ovakav psiholo¹ko-politièki kontekst bio je idealna prilika da se novi kabinet premijera Ivice Raèana javno stavi na branik nacionalnih interesa Hrvatske, a prvi èovek izvr¹ne vlasti u zemlji u svoj reènik vrati frazu o zveckanju oru¾jem. Kad su iz Beograda stigli sasvim suprotno intonirani odgovori, domaæi politièari shvatili su da problemi tek poèinju. Te¹ko je reæi ¹ta je u Zagrebu izazvalo veæu zabunu. Da li izjava jugoslovenskog ¹efa diplomatije Gorana Svilanoviæa da je reè o incidentu kome, u ukupno dobrim hrvatsko-jugoslovenskim odnosima, ne treba da se pridaje toliko pa¾nje, ili odbijanje ambasadora SRJ u Hrvatskoj Milana Simurdiæa da primi protestnu notu ovda¹njih vlasti. Dva èoveka iz èamca na Dunavu, Vladimir ©tengl i Nikola ©afer, odjednom su se na¹la u problematiènoj ulozi poklisara dobre volje, a zapu¹teno dunavsko ostrvo na koje su se uputili postalo je poligon za testiranje dnevnopolitièke hipokrizije. Zvanièno, radilo se o odluci vukovarskog gradonaèelnika i vukovarsko-sremskog ¾upana da zajedno sa nekolicinom me¹tana ©arengrada èamcem posete ©arengradsku adu. Gradonaèelnik susedne Baèke Palanke Zvezdan Kisiæ upozorio ih je da prvo nabave pismenu dozvolu predviðenu za ovakav izlet. Predstavnici lokalnih vlasti s hrvatske strane Dunava zakljuèili su da im ona nije potrebna jer su ionako svoji na svome, pa su na opasnu ekskurziju poveli i decu. Kad je Vojska Jugoslavije otvorila vatru, politièka struja je uèinila svoje i s hrvatske strane Dunava opet je poèelo da se govori o velikosrbijanskom ratnièkom etosu koji èeka i najmanju priliku da se iska¾e. Istovremeno, pojavile su se i prve pukotine u hrvatskoj verziji prièe, pa je za vukovarskog gradonaèelnika prvi put javno reèeno da ga bije glas vrlo rigidnog hrvatskog desnog ekstremista, a nekada¹nji prvak Hrvatskog helsin¹kog odbora Ivan Zvonimir Èièak èak predviða i moguænost smi¹ljenog izazivanja incidenta. Diplomatski kuloari Ministarstva spoljnih poslova na zagrebaèkom Zrinjevcu brzo su ¾ivnuli i u opticaj je pu¹tena nova prièa. Incident, naime, nije bio sam sebi svrha, niti je ambasador SRJ Milan Simurdiæ tek tako odbio da o njemu proèavrlja s domaæim novinarima koji su ga vrebali na ulazu u nacionalno Ministarstvo spoljnih poslova. Beograd je, navodno, do grla u problemima. Izvr¹na vlast nema kontrolu nad Vojskom Jugoslavije koja nadzire famoznu ©arengradsku adu, a savezna diplomatija ne mo¾e da se izbori sa sve glasnijim autonoma¹ima u Vojvodini. Kosovo je pod meðunarodnom upravom, a etnièki nemiri izmeðu Srba i Albanaca ¹ire se i jugom Srbije. Sve u svemu, kod èuvenih jugoistoènih susjeda, na svakoj granici ima problema, a govori se i o novim izborima. Ade i katastri Nedovoljno upuæene u geopolitièku kartu regiona (takvih je, istina, izuzetno malo) ovakva konstatacija lako mo¾e da zavara, pa bi jo¹ moglo da se pomisli da je reè o Hrvatskoj, a ne o Srbiji i Crnoj Gori! ©est godina posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma Hrvatska nije uspela da re¹i granièna pitanja ni sa jednom od susednih dr¾ava biv¹e SFRJ, predsednik dr¾ave i predsednik vlade retko kad govore istim jezikom, vladajuæa koalicija se praktièno raspala, a novi izbori su veèna tema dnevnopolitièkih spekulacija. Osim nere¹ene dunavske granice sa Srbijom i one na Prevlaci sa Crnom Gorom, Hrvatska je u dugogodi¹njem latentnom sukobu sa Slovenijom oko Kr¹kog, a tu su i neuspeli poku¹aji hrvatske policije da preuzme kontrolu nad reènim ostrvima izmeðu Une
[www.ANTIC.org] Vane vesti
Title: Message Va¾ne vesti Hejzlok: UNMIK pozvao Milana Ivanoviæa da se preda PRI©TINA, 10. avgusta 2002. (Beta) - Misija UN na Kosovu pozvala je predsednika Srpskog nacionalnoga veæa severnog Kosova Milana Ivanoviæa da se preda nadle¾nim organima na Kosovu jer je optu¾en za poku¹aj ubistva.Kako se navodi u Pri¹tni, ¹ef Odeljenja UNMIK-a za informisanje Sajmon Hejzlok (Simon Haselock) izjavio je da je Ivanoviæu lièno predata poruka da je izdat nalog za njegovo hap¹enje i poziv da se preda.Hejzlok je negirao tvrdnje da je civilni administrator UN Mihael ©tajner (Miæael Steiner) uputio ikakvo pismo Milanu Ivanoviæu.Nakon juèera¹njeg protesta nekoliko hiljada Srba u severnom delu Kosovske Mitrovice, uèesnicima je deljena fotokopija navodnog pisma ©tajnera u kojem se tra¾i od Ivanoviæa da se preda.Jake snage policije UNMIK-a su u èetvrtak u dva navrata poku¹ale da uhapse Ivanoviæa na osnovu optu¾nice koja ga tereti za poku¹aj ubistva tokom demonstracija u severnoj Mitrovici.Hejzlok je naglasio da æe situacija u Kosovskoj Mitrovici biti re¹avana politièkim sredstvima, ali i da je po¹tovanje zakona veoma va¾no za demokratski proces na Kosovu.UNMIK policija neæe odustati od hap¹enja Milana Ivanoviæa, dodao je Hejzlok.Kako javljaju mediji, u Kosovskoj Mirovici od jutros je mirno i tenzije se sti¹avaju.(Beta) 15.38 Progla¹ena kandidatura lidera ©J Borislava Peleviæa BEOGRAD, 10. avgusta 2002. (Beta) - Republièka izborna komisija (RIK) proglasila je danas kandidaturu lidera Stranke srpskog jedinstva (©J) Borislava Peleviæa za predsednika Srbije.Pored Peleviæeve, RIK je dosad jo¹ proglasio kandidaturu predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava ©e¹elja.RIK je, danas takodje, odbacila prigovor SRS zbog nepravilnosti u postupku predlaganja kandidata Miroljuba Labusa.Predstavnici radikala u RIK protestovali su zbog toga ¹to je Labusov izborni ¹tab od 5. do 9. avgusta prikupljao potpise za njegovu kandidaturu na ulicama gradova u Srbiji.Oni su tvrdili da je time naru¹en duh izbornih zakona, kao i da su predsednici pojedinih op¹tinskih sudova zloupotrebili svoje funkcije kada su sudske slu¾benike poslali da potpise gradjana overavaju na otvorenom prostoru.RIK je, veæinom glasova, odbacila primedbe SRS, tvrdeæi da su za eventualnu povredu postupka overe potpisa nadle¾ni op¹tinski sudovi i da radikali treba da se ¾ale toj instanci.Takodje, predsednik RIK Radoslav Baæoviæ je naveo da svaki predsednièki kandidat ima prava da skuplja i overava potpise na otvorenom prostoru, kao i da su predsednici op¹tinskih sudova du¾ni da na te punktove po¹alju sudske slu¾benike.(Beta) Milo¹eviæ ne mo¾e da se kandiduje, SPS napustio RIK BEOGRAD, 10. avgusta 2002. (Beta) - Republièka izborna komisija podr¾ala je danas ranije izreèeno mi¹ljenje da se predsednik Socijalistièke partije Srbije (SPS) Slobodan Milo¹eviæ ne mo¾e kandidovati za predsednika Srbije zbog èega je predstavnik socijalista u RIK Dragoljub Toma¹eviæ napustio Komisiju.Toma¹eviæ je novinarima nakon napu¹tanja sednice RIK kazao da mi¹ljenje Komisije po kojem se Milo¹eviæ "ne mo¾e kandidovati i biti izabran za predsednika Srbije" ne zasniva na zakonu i da je doneto pod politièkim pritiskom.Prema njegovim reèima, mi¹ljenje Komisije ne obavezuje SPS, tako da æe se nastaviti skupljanje potpisa za kandidaturu Milo¹eviæa.Ostali èlanovi RIK slo¾ili su se da mi¹ljenje Komisije ne obavezuje SPS, kao i da ta stranka mo¾e i zvanièno kandidovati Milo¹eviæa.O toj kandidaturi tada bi odluèivala RIK. Ukoliko bi socijalisti bili nezadovoljni odlukom RIK, mogli bi da se ¾ale Vrhovnom sudu Srbije.Predsednik RIK Radoslav Baæoviæ odbacio je tvrdnje predstavnika socijalista da je negativno mi¹ljenje o Milo¹eviæevoj kandidaturi doneto pod politièkim pritiscima."Milo¹eviæ ne mo¾e biti kandidat, odnosno ne mo¾e biti izabran za predsednika Srbije, obzirom da je veæ dva puta biran na tu funkciju. To je odredba Ustava Srbije i mislim da je prilièno jasna", rekao je predsednik RIK novinarima.(Beta) 1. septembra u Crnoj Gori uvoz i menjacki poslovi u dinarima PODGORICA, 9. avgusta 2002. (Beta) - Privrednici u Crnoj Gori moæi æe od 1. septembra da plaæaju uvezenu robu i u dinarima, a ista odredba æe va¾iti i za menjaèke poslove, izjavio je danas u Podgorici ministar finansija Srbije Bo¾idar Djeliæ."Ukoliko se tako dogovore, oni koji u Crnu Goru izvoze, moæi æe da dobiju plaæanje u
[www.ANTIC.org] Lili je ostao jo deset dana u Hagu
Title: Message Dok se verovalo da se krio kod kuæe, Liliæ je ostao jo¹ deset dana u Hagu Biv¹i jugoslovenski predsednik je u Beograd doputovao tek u subotu, 3. avgusta. Desetak dana koje je u tajnosti proveo u Hagu iskoristio je za pisano svedoèenje protiv Milo¹eviæa Autor: Nata¹a Miju¹koviæ Od pojavljivanja Zorana Liliæa pred sudijama Ha¹kog tribunala 24. jula, traje misterija gde je biv¹i jugoslovenski predsednik. U Tribunalu su poslednje nedelje pro¹log meseca tvrdili da nije u Hagu, da je slobodan èovek i da mo¾e da ide kud mu je volja, dok ga u Beogradu niko nije video. Njegov advokat Dragan ©aponjiæ ka¾e da je Liliæ dan posle kratkotrajnog susreta sa Slobodanom Milo¹eviæem, oèi u oèi u sudnici, napustio Hag i oti¹ao da zavr¹ava "neodlo¾ne poslovne obaveze". Meðutim, kako "Blic News" saznaje, Liliæ je sve vreme bio u Hagu, a u Beograd je doputovao tek u subotu 3. avgusta. Desetak dana koje je u tajnosti proveo u Hagu iskoristio je za pisano svedoèenje. Kako tvrdi izvor "Blic Newsa", ono ¹to je imao da ka¾e ha¹kim istra¾iocima stalo je na 247 stranica kucanog teksta. Tako æe biv¹i jugoslovenski predsednik mo¾da postati najopasniji svedok optu¾be u suðenju drugom, takoðe biv¹em, predsedniku SRJ. Milo¹eviæ se, kako saznajemo, veæ priprema da u Hagu dobro "presli¹a" Liliæa i opovrgne da nije sve odluke donosio iskljuèivo sam. Osloboðen tajni I dok neki smatraju da Liliæ do nastavka suðenja koje je planirano za kraj avgusta neæe smeti da komunicira s novinarima, advokat ©aponjiæ najavljuje da æe to biti moguæe veæ oko 10. avgusta, "kada neke stvari budu jasnije". Liliæev advokat èak ka¾e da je njegov klijent samo jedan od nekoliko stotina svedoka optu¾be i da, mo¾da, neæe ni biti pozvan da svedoèi. Odluka savezne vlade kojom se Liliæ oslobaða èuvanja tajni koje su u vezi "s dogaðajima na Kosovu i Metohiji" objavljena je u Slu¾benom listu SRJ od 19. jula, uz napomenu da to nema ¹tetne posledice "u smislu èlana 183. Kriviènog zakona SRJ" (po tom èlanu, ako se bez dozvole vlasti obelodani bilo koja dr¾avna ili vojna tajna, predviðena je kazna zatvora i do 40 godina). U saveznom ministarstvu odbrane tvrde da Liliæ nema razloga da se pribojava eventualnih posledica u zemlji jer je savezna vlada nadle¾na da donese tu odluku. Pre njenog dono¹enja, a na zahtev Nacionalnog saveta, svoj stav dao je Vrhovni savet odbrane, odnosno predsednik SRJ Vojislav Ko¹tunica kao vrhovni komandant. Meðutim, advokat ©aponjiæ smatra da odluka nije sluèajno upravo tako formulisana i da to jo¹ ne znaèi da je Liliæ osloboðen èuvanja dr¾avnih i vojnih tajni. - Nacionalnom savetu za saradnju s Tribunalom poslali smo oficijelno punomoæje i molbu da sve odluke u vezi s Liliæevim svedoèenjem dostavljaju meni. Meðutim, nisam dobio èak ni tu odluku savezne vlade - nagla¹ava ©aponjiæ. Ipak za¹tiæen Predsednik Saveta Goran Svilanoviæ ka¾e za "Blic News" da predstavnici tog tela nemaju razlog zbog kojeg bi se sastali s Liliæem, ¹to, s druge strane, ©aponjiæ smatra logiènim potezom - "da bi se utvrdilo koja su to pitanja od znaèaja za nacionalnu bezbednost". - Sad je sve na relaciji izmeðu suda i nas - rekao nam je Svilanoviæ pre nekoliko dana u i¹èekivanju sudske odluke. A Hag je, potvrdio je u ponedeljak Svilanoviæev savetnik Vladimir Ðeriæ, udovoljio zahtevima SRJ za za¹titu poverljivih informacija na suðenju Milo¹eviæu. Tako je sada na predstavnicima savezne vlasti i Tribunala da utvrde naèine da se ta odluka i sprovede. S tim u vezi, najverovatnije je da æe delovi suðenja biti zatvoreni za javnost, i to, u ovom sluèaju, ne zbog samog Liliæa - jer je vest da je jedan od insajdera veæ obi¹la svet - veæ upravo zbog za¹tite bezbednosti Jugoslavije. Radio B 92 javio je da je potpredsednik Vlade Srbije Neboj¹a Èoviæ pro¹le nedelje u Va¹ingtonu zatra¾io podr¹ku amerièke administracije da se Liliæu obezbedi poseban za¹tiæeni status tajnog svedoka. Èoviæ je, tvrdi taj radio, to objasnio ¾eljom da se izbegnu eventualne meðunarodne reperkusije zbog moguæe zloupotrebe Liliæevog svedoèenja. Argumenti da svedoèenje ne bude javno, obja¹njava Svilanoviæ, u vezi su s dostojanstvom na¹e dr¾ave, imajuæi u vidu da su u Hagu dvojica biv¹ih predsednika Jugoslavije i da je reè o delikatnoj temi. Ipak, Svilanoviæ napominje da pitanja poput onih ko je koga ubio i ko je za to kriv - ne smeju da se sakriju. Svedok po svim taèkama S obzirom na to da jo¹ nije jasno kako æe zapravo izgledati Liliæevo svedoèenje, izvesno je samo da se njegov stav, bar onaj poznat javnosti, nije promenio kad je reè o uslovima pod kojima æe svedoèiti. To znaèi da neæe otiæi dobrovoljno i da neæe svedoèiti dok ga jasno, pisanim putem, nadle¾ni savezni organi ne oslobode èuvanja dr¾avne i vojne tajne. Izvor "Blic Newsa", meðutim, ka¾e da je cela prièa samo dobra predstava za javnost. U Hagu su, naime, vrlo zainteresovani da Liliæa vide kao svedoka ne samo kad je reè o kosovskoj
Pomoc Milanu Marticu
Title: Message Postovani, Nezavisna fondacija Srpski informativno-kulturni centar u Tilburgu, Holandija stavlja na raspolaganje svoj ziro racun za pomoc Milanu Marticu. Svi prilozi ce biti isporuceni predsedniku Republike Srpske Krajine za pokrivanje potreba kao sto su nabavka telefonskih kartica za kontakt sa familijom i advokatima, cigareta, dnevne stampe i drugih potreba dnevnog zivota. Pomoc prema vasim finansiskim mogucnostima mozete priloziti na ziro racun kod holandske "Postbank" (u narodu poznate kao "Giro"). Ne zaboravite da ispunite cek na sledeci nacin: Postgiro racun: 610477 Na ime: Stichting Servisch Informatie - en Cultuurcentrum, Karmijnstraat 24, 5044 RD Tilburg(Velicina priloga u Eurima)Naznaka: Milan Martic Zahvaljujemo unapred svim priloznicima! NIJE VAZNO KOLIKO DAJETE AKO DAJETE OD SRCA! Pozdrav Jovan Grbic, Srpski informativno-kulturni centar, Tilburg HolandijaTilburg, 23 Maj 2002
[www.ANTIC.org] U Beogradu do 100.000 narkomana
Title: Message Ivan Dimitrijeviæ iz Komisije za prevenciju bolesti zavisnosti U Beogradu do 100.000 narkomana LESKOVAC - Pretpostavlja se da u Beogradu ima izmeðu 50.000 i 100.000 narkomana, ali taj podatak se mora uzeti sa rezervom jer mi nemamo organizovan registar zavisnika. To æe, zapravo, biti sledeæa faza u na¹em radu - najavio je dr Ivan Dimitrijeviæ, koordinator Komisije za prevenciju bolesti zavisnosti i direktor Instituta za neuropsihijtreijske bolesti Laza Lazareviæ On je istakao da su rezultati pilot istra¾ivanja koje je sprovedeno meðu srednjo¹kolcima i osnovcima u ¹est gradova, na osnovu upitnika i uzoraka urina kod 1.450 uèenika sedmog i osmog razreda uèenika srednjih ¹kola - pora¾avajuæi. Prema prikupljenim podacima, samo deset odsto ¹kolaraca u Srbiji nije probalo nijednu od 11 aktivnih opojnih supstanci. Zabrinjavajuæe je kada na uzorku urina uèenika naðemo sve droge koje smo ispitivali. Druga alarmantna stvar je da su sintetske droge na prvom mestu, a treæa alarmantna stvar je da je veliki broj uèenika imao kontakt sa supstancama, i, mo¾da najalarmantnija stvar da malo znaju o drogama. To se vidi kroz upitnike. Na globalnom planu nismo uradili mnogo da ih informi¹emo. Ova akcija upravo ima zadatak da ispravi gre¹ku i uradi onako kako radi Evropa - istakao je Dimitrijeviæ. On istièe da se gotovo nikada ne javlja izolovan ili èist narkoman ili alkoholièar, veæ u kombinaciji sa drugim psihijatrijskim i psiholo¹kim problemima, te da je zbog toga neophodno anga¾ovanje vi¹e vrsta specijalista. Planom je predviðeno da Komisija za prevenciju bolesti i zavisnosti, sastavljena od razlièitih profila struènjaka, ukupno testira 5.000 uèenika u dvadeset gradova Srbije. U toku je formiranje koordinacionih gradskih odbora, po ¹kolama se organizuju sekcije za zdravo ¾ivljenje, kao i letnji kampovi u prirodi, a po ugledu na razraðen svetski sistem prevencije narkomanije. Dimitrijeviæ je uveren da æe taj sveobuhvatni program dati pozitivne rezultate. M.®.I. http://blic.gates96.com/danas/broj/strane/drustvo.htm
[www.ANTIC.org] Zdrav zivot
Title: Message Avgust, 2002 Prica iz letnje seme ZDRAV ZIVOT Toronto, jula 2002. Pise: Nebojsa Milosavljevic Gospodja N. kod koje smo skoro bili na veceri ponosno je, stojeci iznad sjajno dekorisanog stola na kome su se lepo rasporedjeni sepurili krekeri sa nekim travcicama, asparagusi sa suncobranima, celer blago namazan sirom bez masti, mini sargarepice u sosu od necega i brokoli bez icega, objavila da ona vec godinama ne jede NASU hranu. Desilo se to u trenutku dok sam bezuspesno pokusavao da neprimetno ispljunem deo papirnate dekoracije za koji sam, vodjen uzaludnom nadom, pomislio da je nesto sto lici na meso, pa sam samo stigao da se upitno izbuljim u domacicu, sto je ona shvatila kao podstrek da mi poblize objasni o cemu se zapravo radi.. - Znate, prosto ne mogu da razumem ove ljude (nazovi sunarodnike) koji se nacisto izbezume kada udju u neku od onih radnjica koje nicu kao pecurke posle kise i prodaju kao zavicajne specijalitete. Lepo mi pripadne muka od one gomile mesista, od onih sireva iz kojih curi holesterol, pa oni mirisi cvaraka i kavurme, kobasica, masnog kajmaka... Fuj! Strasno je sta ti ljudi jedu. Isla sam tamo jednom iz ciste radoznalosti. Samo da im vidite izraze na licu kada pocnu da trpaju taj otrov u korpe. Sve je to gladan otac pravio - kazem ja vama. Ne znam kakva je bila situacija sa njihovim ocevima, ali kad bih ja, kojim slucajem, nekog napravio nakon ove vecere, taj bi sigurno imao sva prava da prica kako potice od pregladnelog oca. - Citala sam skoro u jednom magazinu za zdravu ishranu - nastavlja svoju edukativnu misiju gospodja N. - da je celer jedina hrana koju jedete i u isto vreme gubite kilograme, jer vise kalorija potrosite na zvakanje nego sto unesete u organizam. Zar to nije sjajno? Ne da je sjajno nego nemam reci. Jedes koliko hoces a salo se samo topi. Jos kada bi to nekako moglo da se izvede sa prsutom bilo bi jos bolje. Mada, nikad se ne zna, ovi iz genetskog inzinjeringa danas cuda prave. Ali, dok se to ne ostvari ipak uzimam jedan stap celera i disciplinovano se trudim da zvacem sto zustrije ne bi li sto vise nepotrebnih masnih tvorevina spalo sa mog nesavrsenog tela. - Nisam znao da je ovo, u stvari, vecera sa vezbanjem. Da ste mi rekli na vreme, dosao bih u sportskoj opremi - bezuspesno pokusavam da budem duhovit, ali me ledeni pogled domacice i nelagodnost koja je u trenutku prostrujala preko elegantnog escajga na besprekorno ustirkanom stolnjaku, opomenuse da se sa svetinjom kao sto je zdrava hrane ne treba saliti, pa brzo zabih nos u tanjir kao jureci jednu klizavu maslinku. Neprijatnu tisinu prekida gospodin G. koji slavodobitno izjavljuje kako nikada u zivotu nije krocio u te nase trovacnice, i da njemu jelovnik pravi jedan indijski nutricionista, a da se hranom snabdeva iskljucivo u specijalizovanim prodavnicama i da zivi uglavnom na zrnevlju i sveze cedjenim vocnim sokovima. Za nagradu je dobio pregrst zadivljenih pogleda i masovno odobravanje prisutnih koji, podstaknuti njegovim primerom, pocese u glas da hvale nesumnjive vrednosti kolaca od leblebija koji u kombinaciji sa jogom i zen-budizmom moze prosto da vas preporodi. Pa nece valjda sad da pale mirisljave stapice i teraju me da mantram sa njima drzeci se za ruke? Moram da priznam da je pocela da me hvata blaga panika, jer znate kako to ide, dodjete na veceru, pocne prica o zdravom nacinu zivota i vi izadjete kao clan Hari-Krisne. Vec sam video sebe kako obrijane glave i u narandzastoj odezdi delim letke na areodromu, dok gospodja N. i gospodin G. pevaju hare, hare... Sve su mi se tako neke gluposti motale po glavi. Mora da je to od ovog celera. Da mi je bar parce kobasice da me povrati u zivot. Ali, rasprsise se pusti snovi moji, kad gospodjica S. uze da drzi banku cangrljajuci mindjusama koje su virile iz usiju, obrva, nosa, donje usne i sigurno jos nekih mesta na koja nisam smeo ni da pomislim: - Dok sam zivela u Beogradu, imala sam velikih problema da pronadjem kvalitetan caj od kaktusa, ali ovde je takav izbor da je prosto milina. Jednostavno ne mogu da se odlucim. On mene ujutru tako podigne da se ceo dan osecam kao na krilima. Zloban, kakvog me je Bog dao, gledao sam u S. i njenu skoro providnu figuru razmisljajuci kako joj sigurno nije potreban kaktus da je podigne. Dovoljan je i malo jaci vetar. Kao i svaka dobra domacica, gospodja N., videci da sve vise tonem u cutanje, pokusava da me ukljuci u razgovor. - Sigurno se slazete da je ishrana
[www.ANTIC.org] SRBIJA OSTALA PARTIJSKA DRAVA
Title: Message SRBIJA OSTALA PARTIJSKA DR®AVAPostoktobarski juri¹ na upravne odboreU doba socijalizma graðani su imali vi¹e prilika da ne¹to ka¾u svom poslaniku kao svom predstavniku nego ¹to danas imaju. Sada¹nje poslanike najèe¹æe i ne znaju - ka¾e Sreæko Mihajloviæ Pi¹e: LJubinka Male¹eviæ Dugo je ovde negovana velika predrasuda i opasna zabluda: za razliku od drugih pojedinaca koji su u ¾ivotu motivisani liènim interesima ili te¾njom za pobolj¹anje sopstvenog polo¾aja, kod javnih aktera kao ¹to su politièari, birokrate i drugi preovlaðuje briga o javnom interesu. Kao da se raðaju kao altruisti ili to postaju na neki vol¹eban naèin onog trenutka kada poènu da se bave javnim poslovima, kada nekim èudnim i dobrovoljnim hokus-pokusom odbacuju svoj lièni interes radi posveæivanja javnom dobru. Na toj zabludi, tvrdi profesor doktor Ilija Vujaèiæ, graðene su kulise ustanova koje su padale kao kule od karata pod sna¾nim pritiskom liènih interesa vlastodr¾aca.U novije vreme je, prvo u ekonomskoj, a potom i u politièkoj teoriji, do¹lo do zamene teorije javnog interesa teorijom javnog izbora i odluèivanja, koja uva¾ava èinjenicu da ljudi, bez ozbira na to èime se bave, pre svega te¾e da pobolj¹aju sopstveni polo¾aj. Prvenstveno im je na umu lièni interes.- I politièari i dr¾avni slu¾benici su u obavljanju svojih poslova pre svega motivisani onim ¹to mogu da uèine za sebe, a tek onda, posredno i u funkciji liènog, ¹irim javnim interesima. Javni interes uzimaju tek instrumentalno, kao sredstvo za postizanje svog liènog interesa. Ma koliko ova èinjenica bila pora¾avajuæa za sve one koji su sledili predrasudu klasiène teorije javnog interesa, upravo zahvaljujuæi njoj neki javni interesi ili ne¹to od javnog dobra mo¾e da se ostvari. Da javno dobro nije u funkciji postizanja liènog interesa javnih aktera niko ne bi brinuo za javni interes - smatra Vujaèiæ. Podele meðupartijskih interesnih sfera Konstituisanjem nove vlasti u Srbiji poèela je tipièna podela plena, koja je znaèila zauzimanje upravnih odbora i celih preduzeæa po principu meðupartijske podele interesnih sfera. Stranke koje su u deceniji izopaèenog politièkog pluralizma postale preduzetnièke organizacije i delovale koliko na ekonomskom toliko na politièkom tr¾i¹tu, sada, kada su dobile priliku da zavladaju velikim koncernima, pre svega monopolskim, tu priliku su iskoristile, umesto da takvu tradiciju prekinu.- Strogo se vodilo raèuna o tome koja æe stranka s obzirom na svoju ulogu u DOS, velièinu i doprinos i uticaj, preuzeti ¾eleznicu, po¹tu, telekomunikacije, energetiku. Na kraju se to pro¹irilo dotle da je i za imenovanje u savete nauènih institucija va¾no da li se pripada ili ne pripada nekoj stranci, naravno DOS-a, èime je partikratija dovedena do svojih ligiènih zavr¹etaka - ka¾e Vujaèiæ.Po oceni sociologa mr Sreæka Mihajloviæa, partitokratija je danas dominantna kod nas i po tome se ne razlikujemo gotovo nimalo od perioda èetrdesetih, pedesetih pa sve do kasnih osamdesetih godina.- I tada, kao i danas, imali smo vladavinu jedne ili vi¹e politièkih partija. Jedina razlika mogla bi da bude u vezi s pitanjem koliko je u toj partiji imao dominantan uticaj partijski vrh odnosno partijski lider, a koliko jedno ¹ire lidersko telo u vrhu same politièke stranke. Samo u jednom trenutku je izgledalo da je DOS, kao partijsko telo koje vlada ovom zemljom, zaista zajednièki ¹ef. Vrlo brzo se pokazalo da i u okviru tog partijskog tela postoji jedna partija i jedan èovek, koji uglavnom diktira odluke. Partijska, a ne pravna dr¾ava Takav naèin vladavine nije u skladu sa interesom naroda, smatra Mihajloviæ i kao dokaz nudi anketu Centra za prouèavanje alternative. Ovaj centar je poèetkom jula uradio terensko ispitivanje i istra¾ivanje. Izmeðu ostalog, postavljeno je pitanje graðanima: ¹ta mislite o ovom naèinu izbora poslanika Skup¹tine Srbije?- Oko tri èetvrtine graðana se usprotivilo dominantnom uticaju partija na ibzor poslanika i zalo¾ilo se za veæi uticaj graðana na izbor konkretnih ljudi na poslanièka mesta. Izjasnili su se protiv postojeæeg sistema, gde partije do kraja diktiraju ko æe biti izabran u Skup¹tinu a ko neæe, jer graðanima se daje samo moguænost izbora partije. Nije reè samo o Skup¹tini Srbije, veæ o svim izbornim i javnim mestima. Graðanima naroèito smeta ¹to se na postojeæi naèin gubi i onaj kvalitet veze izmeðu njih i poslanika, koji je postojao u doba socijalizma. Graðani èak ka¾u da su tada imali vi¹e prilika da ne¹to ka¾u svom poslaniku kao svom predstavniku nego ¹to danas imaju. Sada¹nje poslanike najèe¹æe i ne znaju.Neki analitièari i sociolozi veæ du¾e upozoravaju na partijsku zloupotrebu funkcija, na svoðenje poslanika na taoce svog partijskog voðe. Nepo¹tovanje zakona, èak i takvih kakvi jesu, pokazuje da ¾ivimo u partijskoj, a ne pravnoj dr¾avi.- Jedno od osnovnih izneverenih obeæanja koje ima najte¹nji kontinuitet sa biv¹im re¾imom, upravo je èinjenica da se nije
[www.ANTIC.org] MIHAEL TAJNER O POKUAJU HAPENJA PREDSEDNIKA SNV SEVERNOG KOSOVA
Title: Message MIHAEL ©TAJNER O POKU©AJU HAP©ENJA PREDSEDNIKA SNV SEVERNOG KOSOVAImam dokaze protiv IvanoviæaMilan treba da razmotri svoje opcije. On mo¾e da se krije. Ako se pojavi bilo gde, biæe uhap¹en - istièe ©tajner KOSOVSKA MITROVICA, 10. avgusta (FoNet) - Tenzije u severnom delu Kosovske Mitrovice, posle poku¹aja hap¹enja predsednika SNV severnog Kosova Milana Ivanoviæa i dalje su velike.Jake policijske snage kontroli¹u ulazak i izlazak iz grada, tokom noæi bilo je mirno, ali sa pojaèanim obezbeðenjem i patrolama KFOR i UNMIK policije. Montirani snimak Nalog za hap¹enje predsednika Srpskog nacionalnog veæa severnog Kosova Milana Ivanoviæa izdao je meðunarodni sudija, na osnovu video zapisa UNMIK sa aprilskih demonstracija u Kosovskoj Mitrovici, pi¹e dana¹nja "Politika". "Navodno, Milan Ivanoviæ je bacio na vozilo UNMIK policije bombu i uni¹tio ga, na ¹ta asocira i crni gusti dim, ¹to je, takoðe, montirano na snimku".Tokom protesta 8. aprila ove godine, koji su izbili zbog hap¹enja jednog od "èuvara mosta" Slavoljuba Joviæa, povreðeno je 22 UN policajca i 12 Srba.Prema tvrdnjama UNMIK, pripadnici meðunarodne policije tada su napadnuti ruènim bombama i iz snajpera.Ivanoviæ se, ka¾u zaposleni u mitrovaèkoj bolnici, tog dana nalazio na radnom mestu, u ordinaciji, gde je kao, fizio-pulmolog, ukazivao medicinsku pomoæ graðanima koji su se ¾alili na tegobe u pluæima zbog suzavca koji je bacala meðunarodna policija. Ivanoviæ se ne nalazi u Mitrovici, a komandant UNMIK policije Foler poruèio mu je da mu daje svoju liènu garanciju da kada se javi da se preda neæe biti uhap¹en na putu ka policijskoj stanici.Poruku Ivanoviæu uputio je i ¹ef UNMIK Mihael ©tajner. Poruka je, kako prenosi beogradski "Danas", stigla posle dugog razgovora sa Neboj¹om Èoviæem, nakon koga je ©tajner stekao utisak da je postignut dogovor i da æe problem u severnoj Mitrovici biti re¹en, naravno ne preko noæi.U poruci ©tajner ka¾e da neæe biti tolerancije prema kriminalu. Govoreæi o poku¹aju hap¹enja Ivanoviæa, ©tajner napominje da su vrlo dugo èekali, ali da su sad dobili stvarne dokaze protiv njega."Ovo je i mi¹ljenje istra¾nog sudije i Meðunarodnog tu¾ioca. Mi moramo da radimo u vezi ovog. U suprotnom, izgubiæemo kredibilitet na jugu. Milan ne mo¾e da se osloni na Beograd. Nema ni najmanje podr¹ke od Èoviæa", smatra ©tajner."Milan treba da razmotri svoje opcije. On mo¾e da se krije. Ako se pojavi bilo gde, biæe uhap¹en. On mo¾e da ide za Srbiju, ali to nije najinteresantnija alternativa. Moja ponuda njemu je fer pravni proces, fer pona¹anje i ja mislim da on, takoðe, mo¾e da ostane u severnoj Mitrovici u pritvoru", dodao je ©tajner."Ako je siguran u nevinost, ili ako misli da ne postoje dokazi o njegovoj krivici, on æe biti pu¹ten", naglasio je ¹ef misije UN i ocenio da je "najbolja opcija za njega i za nas da on sledi pravila"."Najdostojanstveniji pristup je da se odmah preda. Takoðe, mi neæemo eskalaciju situacije. Moja odluènost na jugu, biæe takoðe primenjena i na severu. Jug veruje da su hap¹enja Albanaca bila politièki motivisana. Isto æe biti i na severu, ali ¹ta da radimo", nastavio je ©tajner."Mi neæemo da izazivamo nevolje na severu. Moja garancija je da neæe biti invazije preko Ibra sa strane juga (Albanaca)", zakljuèio je ©tajner. http://www.dnevnik.co.yu/Strane/vesti.htm
[www.ANTIC.org] Nacionalni ponos
Title: Message Nacionalni ponos Povod za ovo sto cu reci je novinska vest o intervjuu Predsednika Jugoslavije nemackom listu "Welt am Sontag". Mi smo izgleda osudjeni da uvek po necemu budemo izuzetak u svetu. Predsednik drzave se zali stranim novinama da ga ovde razvlascuju! Pocrveneo sam od stida. A na ovdasnjoj televiziji nam je detaljno objasnjavao ulogu cetvorozilnih kablova u tom procesu. Nije sporno da je Predsednik imao pravo da kaze da sumnja da ga prisluskuju, da bude cak izricit, ali tehnicke detalje je morao da ostavi specijalistima iz svog okruzenja, ako je neko od njegovih savetnika uopste nesto cuo o savremenim tehnologijama, pa i onim za prisluskivanje. Nije sporno ni da sam ja protiv prekrajanja izborne volje gradjana - o tome sam na ovom mestu nesto rekao pre dva meseca. Predsednik kaze: "Ja sam postavio zakon drzave iznad svega..." i to je veoma lepo receno. Ali se ne secam da su se - ni on ni glasnogovornici DS - oglasili zbog probnog balona, u vidu uklanjanja Vuka Obradovica i dela poslanika njegove stranke iz Skupstine. A i oni su bili izborna volja gradjana u istom paketu sa DS. Glasali smo protiv Miloseviceve vlasti, a ne za DS ili za DS. Najmanje sto je potrebno za postovanje buduce izborne volje gradjana jeste iskljucivanje mogucnosti zamene poslanika iz zakona; ovako oni nisu poslanici nego delegati partijskih rukovodstava. I zato se ceo problem "prekrajanja izborne volje" sveo na banalno pitanje da li je nosilac izborne liste bio DOS, ili partije u njemu. Predsednik kaze da Djindjic ubrzano sprovodi reforme koristeci zakone koji poticu iz Milosevicevog vremena. To je delimicno tacno, zivot nije mogao da stane posle promene vlasti, a sto se nije vise odmaklo u zakonodavnoj aktivnosti zasluzan je i DS. Ali isto tako je tacno da je Predsednik na svojoj funkciji i da je nacelnika generalstaba smenio po Milosevicevom ustavu i njegovim zakonima,... I ko sad treba da bude arbitar u ovoj selekciji? "Welt am Sontag"?Dok se paznja naroda usmerava na velike drzavotvorne teme - sto nije tesko u sezoni jeftine pijace - neke druge selekcije i prioriteti, neki koraci unazad, prolaze nezapazeno.Savezna vlada je donela odluku o carinskim beneficijama na uvoz opreme. Uvode se carinski kontingenti na uvoz opreme "koja se u zemlji ne proizvodi" - radi podsticanja razvoja i investicija, razume se. Resenja ce donositi ..., itd, itd. Izgleda poznato iz proslosti koju, kao, napustamo. Liberalizacija uvoza i ukidanje uvoznih kvota je bio jedan od kljucnih reformskih poteza. Umesto da se carinska stopa za tu i tu opremu zakonom svede na 1 posto, nekome izgleda lepse vracanje na diskreciono upravljanje ekonomijom. U istu kategoriju svrstao bih i slucaj automobilske industrije. Ministar za privatizaciju je lepo objasnio da ionako visoke carine treba jos podici, da bi se zastitio strateski partner. Drugim recima, prodaje se monopol, kao i u slucaju Telekoma Srbija. O zakonodavstvu EU cemo za deceniju-dve. Ali zasto se onda u ovom slucaju nepotrebno trose budzetska sredstva za sminkanje udavace? Do zahteva da se uvedu selektivni krediti iz primarne emisije ne treba mnogo. I, kada je vec rec o budzetskim sredstvima, oborilo me je s nogu razbijanje zdravih trotoara od Slavije do Terazija i - vise od toga - najavljena mini-Ajfelova kula nasred prosirenog skvera kod opstine Novi Beograd. Osim sto slutim da ce se ovim potonjim otezati saobracaj, molim da neko od nadleznih proseta do zemunskog groblja i jezera na uglu ulice u kojoj se nalazi, ili do drugih mesta korak dalje od centra Beograda, da bi video sta su stvarni prioriteti. Raduje me ono sto vidim da se radi na fasadama u Knez-Mihailovoj ulici, ali bih voleo da znam ko to placa. Ako se vec pozivamo na iskustva svetskih metropola, o fasadama brinu korisnici tih zgrada. Ko ne moze da plati seli se na periferiju.Da li su nam potrebna Potemkinova sela? Stojan Stamenkovic http://www.pcnen.cg.yu/novi/drugi/19.htm
[www.ANTIC.org] B92 Vesti za 10.08.2002.
-BEGIN PGP SIGNED MESSAGE- Hash: SHA1 == Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) == SPORAZUM O PREDSTAVLJANJU PREDSEDNICKIH KANDIDATA NA RTS-U Beograd -- Predstavnici vecine parlamentarnih stranaka u Srbiji, republicke vlade i RTS-a potpisali su u subotu Sporazum o pravilima predstavljanja kandidata tokom predizborne kampanje za izbore za predsednika Srbije u programima drzavne radio-televizije. Sedam od dvadeset cetiri stranke nisu potpisale ovaj sporazum, a medju njima je Demokratski centar ciji predstavnik Marjan Kresic za B92 kaze da to nije ucinio iz principijelnih razloga jer je neposredno pred sastanak dobio tekst sporazuma: Ja mislim da je javnosti poznato da DC neguje proceduru kao sustinu demokratije. Sporazum, dakle, nije nesto sto se potpisuje, nego nesto sto se sporazumeva. Obrazlozenje Zarka Koraca da tu nema bitnih promena u odnosu na sporazum iz 2000. godine nije dovoljna argumentacija. Ovo su drugi potpisnici, radi se o drugom odnosu snaga i zeleli smo da ucestvujemo u kreiranju tog sporazuma. Danas smo ga dobili i nismo imali vremena da ga proucimo. Za vreme sednice sam video da ima niz manjkavosti koje bi mi dobrom saradnjom mogli da popravimo. Ne mislimo da je bitno danas to potpisati, nego je bitnije sprovesti proceduru i doneti sporazum koji bi bio zadovoljavajuci za sve. Potpredsednik republicke Vlade Zarko Korac istakao je, medjutim, da je sporazum slican onome koji je potpisivan uoci proslih izbora: Ja u ime Vlade preuzimam odgovornost za ovaj sporazum. Mislim da je napravljen rukovodeci se sporazumom koji su potpisali vec predsednici nekih velikih stranaka decembra 2000. godine za republicke izbore i moram da kazem da svako ko pazljivije pogleda, videce da je to u osnovi potpuno isti sporazum. Mozda bi bilo mnogo uputnije da se sa ovoga mesta uputila molba RIK-u da ona propise obavezujuca pravila za privatne televizije, kao sto su Pink ili BK ukoliko ce one prihvatati spotove kandidata. Najvise primedbi na sadrzinu Sporazuma imao je predstavnik Stranke srpskog jedinstva Slobodan Novakovic, koji se zalozio za povecanje broja besplatnih spotova i dzinglova na racun komercijalnih, uz obrazlozenje da stranke nemaju iste finansijske mogucnosti za iznajmljivanje propagandnih termina. On je u ime stranke ipak potpisao sporazum, dok predstavnici radikala, Saveza vojvodjanskih Madjara, Socijaldemokratske partije, Reformista Vojvodine, Lige za Sumadiju i Sandzacke demokratske partije nisu prisustvovali danasnjem sastanku u Skupstini Srbije. Predsednik skupstinskog Odbora za informisanje i kulturu Ivan Andric izrazili su zaljenje sto sporazum nisu potpisali predstavnici stranaka koje su najavile kandidate za predsednicke izbore. Na pitanje novinara da li ce ove stranke moci da adekvatno predstavljaju svoje kandidate na RTS-u, on je odgovorio: Moci ce, naravno, da se medijski predstavljaju njihovi kandidati. Na zalost, mislim da je neozbiljan potez da se ne potpise ovakav sporazum, pogotovo od strane stranaka koje ce imati svog kandidata i jer se sporazum tice obaveza protiv govora mrznje i vodjenje kampanje protiv drugih kandidata na RTS-u. Kod veceg broja stranaka rec o tehnickom problemu, jer su stranke na odmoru, osim Demokratskog centra koji se javno ogradio. MILOSEVIC NE MOZE DA SE KANDIDUJE, SPS NAPUSTIO RIK Beograd -- Republicka izborna komisija podrzala je u subotu ranije izreceno misljenje da se predsednik Socijalisticke partije Srbije Slobodan Milosevic ne moze kandidovati za predsednika Srbije zbog cega je predstavnik socijalista u RIK Dragoljub Tomasevic napustio Komisiju. Tomasevic je novinarima nakon napustanja sednice RIK kazao da misljenje Komisije po kojem se Milosevic ne moze kandidovati i biti izabran za predsednika Srbije ne zasniva na zakonu i da je doneto pod politickim pritiskom. On, medjutim, nije mogao da precizira da li ce trajno napustiti rad RIK. O kandidaturi Milosevica odlucuje i volja gradjana, sama partija i sam predsednik Milosevic. On jos zvanicno nije kandidat, ali se prikupljaju potpisi, rekao je Tomasevic. Predsednik RIK Radoslav Bacovic odbacio je tvrdnje predstavnika socijalista da je negativno misljenje o Milosevicevoj kandidaturi doneto pod politickim pritiscima. Milosevic ne moze biti kandidat, odnosno ne moze biti izabran za predsednika Srbije, obzirom da je vec dva puta biran na tu funkciju. To je odredba Ustava Srbije i
[www.ANTIC.org] SAD NEE DATI VOJNU POMO ZEMLJAMA KOJE IZRUE AMERIKE VOJNIKE MEUNARODNOM SUDU
Title: Message SAD NEÆE DATI VOJNU POMOÆ ZEMLJAMA KOJE IZRUÈE AMERIÈKE VOJNIKE MEÐUNARODNOM SUDU Washington, 10.08.2002. - Vlada Sjedinjenih Dr¾ava æe usloviti vojnu pomoæ drugim zemljama potpisivanjem bilateralnih ugovora o izuzeæu amerièkih vojnika pred Meðunarodnim kriviènim sudom. New York Times pi¹e da je ove sedmice grupi stranih diplomata na sastanku u State Departmentu preneseno takvo upozorenje. Times tvrdi da vlada predsjednika Busha zahtjev temelji na odredbama novog zakona o borbi protiv terorizma. Jedna od tih odredbi daje Bushu ovlasti da oslobodi amerièke vojnike ili druge amerièke dr¾avljane iz pritvora meðunarodnog suda svim primjerenim sredstvima, ukljuèujuæi i uporabu sile. SAD UPUTILA ZAHTJEV SRJ DA POTPI©E BILATERALNI SPORAZUM O NEIZRUÈENJU Washington, 10.08.2002. - Amerièka administracija zatra¾ila je od SRJ da potpi¹e bilateralni sporazum koji bi onemoguæio izruèenje amerièih dr¾avljana novoosnovanom Meðunarodnom kriviènom sudu, javio je BBC. Ministarstvo inostranih poslova u Beogradu saopæilo je da se taj zahtjev razmatra. Do sada su takve sporazume sa Amerikom potpisali Izrael i Rumunija. Rumunija se zbog toga na¹la na meti kritika Evropske unije u koju ¾eli da se uèlani. Norve¹ka je odbacila slièan amerièki prijedlog uz ocjenu da Washington preuvelièava opasnost koju Meðunarodni krivièni sud predstavlja za amerièke dr¾avljane. http://www.pbsbih.ba/
[www.ANTIC.org] Kada ce i kako dijaspora moci da koristi svoje biracko pravo?
Title: Message Kada ce i kako dijaspora moci da koristi svoje biracko pravo? Dalek put do glasanja Gradani s birackim pravom mogu da glasaju samo na birali¹tima BEOGRAD - Republicka izborna komisija u¾urbano priprema spiskove za predsednicke izbore, a dijaspora ce, po svemu sudeci, opet samo gledati ¹ta se u domovini de¹ava. NJima pozivi za glasanje sti¾u na adrese u matici. Vecina zbog dugog puta nikada nije iza¹la na birali¹ta, a izbori za predsednika Srbije nova su prilika da podsete vlast na svoj problem koji traje decenijama. - Jo¹ pre nekoliko meseci 14 organizacija iz Evrope, SAD i Kanade uputile su pismo predsedniku Ko¹tunici, premijeru Ðindicu i ministru Svilanovicu s molbom da se svima koji su ¾iveli u Srbiji omoguci da dobiju paso¹ i da glasaju. Odgovor nije stigao. Istra¾ivanja javnog mnjenja pokazuju da cak dve trecine gradana Srbije smatra da dijaspora, ne samo da ima pravo da bira, nego i da bude birana - ka¾e Miroslav Majk Ðordevic, predsednik Kongresa srpskog ujedinjenja. Zakon sputavaMarko Blagojevic, portparol CeSida, potvrduje da dijaspora ima pravo glasa, ali da mogu da glasaju samo ako doputuju u domovinu. On istice da model zakona koji je CeSid ponudio, omogucava ljudima na privremenom radu u inostranstvu da glasaju u ambasadama ili konzulatima.- To je praksa u mnogim zemljama, pa su tako Bugari u SRJ pro¹le godine glasali u ambasadi u Beogradu. Va¾ecim zakonom iz oktobra 2000. godine ote¾ano je cak i na¹im gradanima koji su ovde, jer je propisano da se glasa samo na birali¹tima. Tako, na primer, nepokretni ne mogu da ostvare svoje pravo - navodi Blagojevic. Prema njegovima recima, ukoliko bi se omogucilo glasanje u ambasadama, konzulatima ili putem pisma, moglo bi da se racuna na jo¹ oko milion i po glasova.- Ne znam za¹to i nova vlast koci na¹e pravo, ali cujem druge koji ka¾u da se vlast boji na¹ih glasova, jer se ne zna za koga ce dijaspora da se opredeli - dodaje Ðordevic. Vladislav Blagojevic, direktor Direkcije za dijasporu pri SMIP-u, ukazuje da cesto dolazi do zabune, jer se me¹a pravo glasa i nacin na koji se to ostvaruje.- I na¹i u dijaspori imaju pravo glasa, samo ¹to malo ko dolazi iz inostranstva da bi glasao. Imao sam sastanak s clanovima Saveta dijaspore i oni predla¾u da im se omoguci glasanje u ambasadama, konzulatima, pismom ili elektronskom po¹tom. Mi podr¾avamo tu inicijativu, ali je za to potrebno da se promeni va¾eci zakon o izborima, ¹to je nadle¾nost republickog parlamenta. Savet dijaspore tra¾i i da se izdavanje dr¾avljanstva ne uslovljava godinom boravka u SRJ, ali i to zavisi od promene zakona - ukazuje Vladislav Blagojevic. Majk Ðordevic podseca da je Savet dijaspore ponudio da svaki birac da po 100 dolara za tro¹kove glasanja. On veruje da je malo verovatno da ce im biti ispunjeni uslovi pre predsednickih izbora: "Politicari se varaju ako misle da cemo sve da zaboravimo. Dosad smo probali lepo, ali se spremamo da izvr¹imo i demokratski pritisak na vlast". Izbrisali su nas- Dr¾ava je izbrisala tri i po miliona svojih dr¾avljana u dijaspori onemogucavajuci im da glasaju na predsednickim izborima - izjavio je Zoran Milinkovic, predsednik Patriotske stranke dijaspore. Ova stranka uputila je pisma predsednicima SRJ i Crne Gore Vojislavu Ko¹tunici i Milu Ðukanovicu, Miroljubu Labusu, potpredsedniku Savezne vlade i premijeru Zoranu Ðindicu, zahtevajuci od njih da omoguce pravo glasanja Srbima u dijaspori. Milinkovic ka¾e da su pisma uputili i ambasadorima stranih zemlja u SRJ da bi "javno osporili navode na¹ih politicara da te zemlje ne dozvoljavaju da dijaspora glasa u predstavni¹tvima Jugoslavije u njihovim dr¾avama". http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/P02081001.shtml spacer.gif Description: GIF image black.gif Description: GIF image
[www.ANTIC.org] Norveani glatko odbili Amerikance
Title: Message EU sa olak¹anjem i odobravanjem docekala potez Osla Norve¾ani glatko odbili Amerikance Uskracen potpis na sporazum o neizrucivanju dr¾avljana SAD Stalnom krivicnom sudu u Hagu BRISEL (Tanjug) - Vest iz Osla da je Norve¹ka odbila predlog SAD da potpi¹e bilateralni sporazum o izuzecu americkih dr¾avljana iz jurisdikcije novoosnovanog Medunarodnog krivicnog suda primljena je u Evropskoj uniji sa odobravanjem i olak¹anjem. Na braniku odbrane tog suda ostaju sada jo¹ EU i Kanada, istice se u diplomatskim krugovima u Briselu. Ako se Unija i Kanada odupru pritiscima Va¹ingtona, bice to veliko ohrabrenje i za ostale zemlje kojima su SAD ponudile potpisivanje tih bilateralnih sporazuma, kako se u Briselu sve ce¹ce govori, "politicki motivisanih radi podrivanja Medunarodnog krivicnog suda". U svakom slucaju, EU sugeri¹e svim zemljama da ne ¾ure sa odgovorom Va¹ingtonu i da pa¾ljivo odmere i procene sve negativne aspekte, ali i posledice eventualnog potpisivanja tih sporazuma sa SAD. Do sada su te sporazume potpisali jedino Rumunija i Izrael, ali su se mnoge druge zemlje na¹le u veoma delikatnoj situaciji po¹to im je Va¹ington ponudio da i one to isto urade. U Briselu se ne krije da ce se pod posebnim americkim pritiskom naci zemlje istocne i jugoistocne Evrope, medu kojima je i vi¹e kandidata za ulazak u EU. Kako reci neOsim sugestije da se pa¾ljivo prouci americki predlog i da se ne ¾uri sa odgovorom Va¹ingtonu, za sada, medutim, nema nekih preciznijih i konkretnijih saveta EU kako se odupreti tom americkom pritisku. Ima, medutim, mi¹ljenja da ni neke clanice EU nece moci da se odupru americkom zahtevu, koji, kako se tumaci u Briselu, "podriva delatnost Medunarodnog krivicnog suda" ¹to bi moglo da ozbiljno ugrozi jedinstvenu spoljnu politiku EU. U Briselu su svesni da su sada oci mnogih evropskih zemalja uprte upravo na EU. U EU preovladuje raspolo¾enje da se maksimalno za¹titi Medunarodni krivicni sud nadle¾an za gonjenje pocinilaca ratnih zlocina, genocida i zlocina protiv covecnosti. To znaci da bi EU pocetkom iduceg meseca mogla usvojiti zajednicki, odnosno jedinstven stav da se ne ide u bilateralne sporazume sa SAD o izuzecu tog suda. Va¹ington je vec poslao te kontroverzne predloge gotovo svim clanicama EU, ali nijedna od njih, bar zvanicno, nije odgovorila, a kamoli potpisala sporazum sa SAD. Sve clanice zapravo cekaju jedinstven stav EU. http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/SP02081002.shtml spacer.gif Description: GIF image black.gif Description: GIF image
Da li je albanski lobi opet aktivirao u SAD svoj veliki uticaj u borbi za nezavisno Kosovo?
Title: Message "Glas" istra¾uje: Da li je albanski lobi opet aktivirao u SAD svoj veliki uticaj u borbi za nezavisno Kosovo? Opet smo d¾abe krecili! Albanski novac dat americkim kongresmenima sve vi¹e vraca Srbiju u Milo¹evicevo doba Grafit o uzaludnosti najbolje ilustruje stav SAD prema Srbiji. Uprkos cinjenici da je srpska vlast ucinila gotovo sve ¹to je najjaca svetska sila tra¾ila. Spisak ispunjenih zahteva je dug, a kao najva¾niji detalj na¹eg vazalstva, kriticari srpskog rukovodstva navode Milo¹evicevu isporuku Hagu. Na cemu su insistirali, kako bi nam odobrili kredite (koje ce posle na¹a deca da vracaju...). Ali, i sve ¹to su uradili, i sva na¹a nastojanja da vi¹e ne cackamo mecku, maltene, ne va¾e. Americkim kongresmenima dra¾e su pare. Da njih dobijaju od mocnog albanskog lobija, nije tajna, novo je samo da se taj mehanizam realizacije velikoalbanskih interesa opet probudio. Na ovu cinjenicu ukazao je dr Predrag Simic, savetnik predsednika Ko¹tunice. Simic je istakao da je ba¹ albanski lobi prouzrokovao najnovija uslovljavanja SAD za pomoc Srbiji, i dodao:- Albansko-me¹etarska liga, koju predvodi D¾ad Vujardi, nedavno je kontaktirala sa 37 americkih kongresmena kako bi ubrzala re¹enje statusa Kosova. Da je Amerika, koja godinama s nama komunicira "¹tapom i ¹argarepom", vi¹e za "¹tap", sve je jasnije. Kako drugacije tumaciti specijalni izve¹taj Americkog instituta za mir, ciji je ¹ef Danijel Server, a koji nudi osam re¹enja za status srpske pokrajine - od vecnog protektorata do nezavisnosti "sa podelom". Spominju su i kantonizacija, labava federacija, komonvelt, medunarodna odluka s odredenim datumom, uslovna nezavisnost i nezavisnost u postojecim granicama. Jedno gore od drugog... Cini se da ni u Milo¹evicevo doba (izuzme li se bombardovanje) SAD nisu bili zahtevnije prema Srbiji. O sve ce¹cem tretiranju dosovske Srbije, cije je stvaranje Amerika velikodu¹no pozdravila, kao one Milo¹eviceve, svedoci i nedavno upozorenje D¾ozefa Bajdena, predsednika Komiteta za spoljnu politiku, na skupu Udru¾enja americko-albanskog prijateljstva. Bajden je izneo cetiri nova uslova Beogradu. On je, istovremeno, porucio ¹iroj javnosti da SAD i medunarodna zajednica, uop¹te nisu spremni da razgovaraju o eventualnoj nezavisnosti Kosova. - Pre toga, Kosovari moraju da doka¾u svetu, i sebi samima, da su sposobni da sprovode stvarnu demokratiju, s ljudskim i gradanskim pravima za Srbe i ostale manjine. Ako u sledecih nekoliko godina to postignu, otvorice se mogucnost za primenu principa samoopredeljenja - rekao je Bajden, a Milovan Drecun, vojni analiticar i predsednik "Preporoda", ovo tumaci kao "gotovu stvar za otcepljenje, za tri godine, pri cemu im na ostvarenju multieticnosti poma¾u Srbi, svojim uce¹cem u lokalnoj vlasti..." - Sasvim je sigurno da na Kosovu i u SAD postoji ne samo sna¾na volja kosmetskih Albanaca, vec i organizacija koja ne namerava da prekine s radom sve dok ne ostvari svoj istorijski cilj - veliku Albaniju. U okviru toga, ju¾na Srbija je onaj deo prostora na koji se apsolutno racuna, tvrdi dr Dragan Simeunovic, profesor FPN i vrsni poznavalac kosmetskih prilika.- Jo¹ u vreme smirenja tenzija prorekao sam optimisticke prognoze da je jug Srbije zauvek primiren i, da ce metodi, kao ¹to su povecano uce¹ce Albanaca u politici i veca materijalna pomoc, na kraju slomiti njihovu volju za pripajanjem tog dela Srbije, prvo Kosovu, potom jednog dana i Velikoj Albaniji. Simeunovic precizira da su re¹enja lo¹e zami¹ljena - od strane Medunarodne zajednice i strane na¹eg dr¾avnog rukovodstva. - Problem je ¹to su Albanci neiskreni i ¹to koriste ojacane politicke i ekonomske pozicije za dalju separatisticku aktivnost. Ustvari, ponavlja se prica o Kosovu i Metohiji, koju smo mi poku¹avali da zavr¹imo - i milom i silom - ali bez rezultata. I u ovom slucaju, presudan bice ne metod, vec volja medunarodne zajednice da podr¾i, ili ne podr¾i Albance na jugu Srbije u njihovim seperatistickim nastojanjima. ©to se tice nasilja na jugu Srbije, svojevremeno sam tvrdio da ce to ponajvi¹e liciti na mir u Severnoj Irskoj. Drugim recima, mnogo obecanja zarad predaha za nove udare. Nema para, nema podr¹keSrbi su imali priliku da za pola miliona dolara, na godinu, kupe Kisind¾erove usluge. Rekli su da nemaju para!?! Istra¾ivanja su pokazala da kongresmeni (a najpoznatiji albanski placenici su Robert Dol, D¾ozef Diogardija, Al Gor), za godinu lobiranja naplacuju oko 350.000 dolara. Kako vecina njih gotovo 85 procenata svog vremena tro¹i na prikupljanje novca za kampanju, a samo 15 odsto radi u Kongresu, ne cudi podatak da, zapravo, njihovi ¹efovi kabineta i sekretarice (neretko deca hrvatskih i albanskih gastarbajtera) kreiraju politiku. Jer, ba¹ "pomocnici" pri¹apnu ¹efu kad da glasa "za", a kada "protiv" nekog predloga. I to je, osim placanja usluga, jedan vid
