Re: Medicinska deklaracija
Pokret za zastitu ljudskih prava ( http://solair.eunet.yu/~pokret/pokret.html) MEDICINSKA DEKLARACIJA Opasno ugrozeni zdravlje i opstanak naseg naroda. Tajna operacija sirokih razmera-zloupotrebe u svrhe obracuna sa vecinom gradjana.. I..Uvod. Danas je zdravlje vecine gradjana drasticno ugrozeno.Prema nekim podacima samo 5 % je zdravo. U drasticnom porastu su mnoge bolesti i ljudski vec je drasticno skracen. U Srbiji se sve vise umire a sve manje radja. Sire se kao epidemije pusenje, droga ,alkoholizam, i razne druge anomalije i poroci po zdravlje i vitalnost nacije opasne pojave. Nacija je umorna, u apatiji ili depresiji, u krizi identiteta, bioloski oslabljena i zdravstveno ruinirana i nije u stanju da se brani, svoje teritorije i svoju drzavu. Ako se ovaj trend nastavi prema SANU za dve do tri decenije (ili malo vise)Srbi bi mogli biti manjina u Srbiji. I oni nece biti u stanju, i to nisu vec sada da brane svoje teritorije. Albanci nastavljaju da etnicki ciste jug Srbije, na Kosovu su apsolutni gospodari, raspameceni srpski i crnogorski politicari( sto je takodje implikacija zdravlja i vitalnosti) ne mogu da nadju snage da se sloze i moze doci da raspada drzave. U Vojvodini plamte lose procene dusevno uznemirenih politicara cija biohemija gura u iracionalnost( sto je takodje zdravstvena implikacija). Zdravstveno stanje nacije moze ubrzo biti glavni uzrok daljeg raspada zemlje i svodjenjka Srbije na granice nekadasnjeg Beogradskog pasaluka. Najvazniji resurs jedne nacije i drzave su njeni ljudi. Mi smo na krajnje perfidan nacin na prevaru liseni tih najznacajnijih resursa. Tako sto je sprovodjena decenijama politicka podvala koja je otvarala vrata zloupotrebama sa ljudskim zdravljem sa obrazlozenjem da je to u interesu drzave i nacije. A sto je kulminiralo od 1990 do 2000.Nazalost se nastavlja i dan danas. Upozoravamo da je ovakvo stanje zdravlja nacije dugodisnja smisljena strategija sabotera koji zloupotrebljavaju za te svrhe citavu armiju neznalica i politickih diletanata. Sa ciljem ad se nacijua zinutra oslabi i obespomoci da joj se otmu teritorije. DOS se pokazao kao nesposoban da ovo pitanje zdravlja nacije prepozna,da ga stavi na dnevni red i da stanje popravi. DOS kada je dosao na vlast je zaboravio probleme vecine(Sit gladnoga ne razume),politicari sada imaju bolje plate i vise sredstava i mogucnosti da zastite svoje zdravlje i svojih srodnika, te onda nemaju sluha za patnje, stradanja i zdravstvene tegobe i tragedije vecine. Predocavamo da jos nije uspostavljena preciznija dijagnoza stanja zdravlja nacije i uzroka istoga.Postoje razliciti podaci u zavisnosti od izvora. Sto je jos jedan dokaz da se u bilo koje statistike o zdravlju nacije ne moze pouzdati. Da se istina ukriva. Da bi se tako nastavile sabotaze i slabljenje nacije. Verni svoke angazmanu zelimo da ovo pitanje stavimo na dnevni red, da pozovemo medija, politicke, stranke, staleske organizacije, sindikate, NGO, i sve pojedince i ustanove koje se time bave, da ucine stoi mogu da se ivaj istinski tabu rasvetli, i preduzmu mere ozdravljenja nacije i naseg posrnulog zdravstva. Ukazujemo na stanje zdravlja, i na uzroke. I zakljucujemo da svi trebamo da se ovim pozabavimo kao zadatkom broj 1, da spasavamo svoju u naciju, sebe same i nase srodnike, Dok ne bude kasno. Svi smo u opasnosti i ugrozeni. Poslednji je momenat da to uradimo, sutra vec moze za mnoge od nas bit kasno. Svesni smo da postoje snage i pojedinci koji ce pokusati da ovaj nas poziv obezvrede predstavljajuci nas da preterujemo, ili da pokusaju da nasim primerom zaplase druge da to ne cine.Pozivamo na podrsku i hrabrost. Samo tako cemo pobediti one koji rade vecini gradjana nase zemlje o glavi. Ugrozeni smo mi sami, nasi srodnici i porodice, kao i vecina gradjana. Vrlo dobro znamo stanje zdravlja vinovnika,onih koji su krivi za ovu zdravstvenu katastrofu, da je kao i nase i vecine gradjana, bez obzira na njihov privid moci, na njihovo bogatstvo. Ali oni koji ne spasavaju svoje zdravlje, koji sprovode auto-destrukciju nemaju pravo da ruse tudje zdravlje.Mi ih moramo spreciti u tome, imamo pravo na samoodrbarnu.. Ugrozen je ne samo srpski narod nego i svi drugi narodi Srbije i Crne Gore. I ne samo oni, nego podrucje celoga Balkanskog poluostrva. I Sloveni kao rasni entitet. Na delu su montsruozni mengeleovski koncepti istrebljenja citavih rasa i nacija, podrucja i regiona. Mi zelimo da udjemo U EZ, Nato pakt i druge organizacije.Ali ne u mrtvackim sanducima, ili kao invalidi prikovani za krevete., mnego kao zdravi. Boricemo se svim silama protiv genocida koji se sprovodi nad nasom nacijom. II.Stanje zdravlja nacije. Postoje razliciti podaci o stanju zdravlja gradjana u zavisnosti od izvora informacija. Svesni smo da ne postoje pouzdani podaci i da mozemo biti optuzeni za nepreciznost. Dalje se pozivamo na izvor
[www.ANTIC.org] Intervju: Sef Unmika Mihael Stajner
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/I02081001.shtml Glas javnosti, 11.avgust, 2002. Intervju: Sef Unmika Mihael Stajner tvrdi za Glas da je situacija na Kosovu bolja, mada nije idealna, i savetuje ekipi naseg lista Slobodno govorite srpski O konacnom stratusu Kosova jos nema odluke. Problem Kosovske Mitrovice resice se u okviru Rezolucije SB UN 1244. Povratak Srba je jedan od prioriteta medunarodne zajednice, ali sve to kosta. Kriminal nije kosovski fenomen Celokupna situacija i politicka klima na Kosovu su se u poredenju sa onom od pre tri godine, promenili nabolje. Ovo, u razgovoru za Glas, konstatuje sef Unmika Mihael Stajner, i preporucuje nam da prosetamo ulicama Pristine i uverimo se da mozemo govoriti srpski. Ipak, dodaje Stajner, do promena nije doslo svuda i situacija nije idealna. Kako tri godine posle dolaska Misije UN na Kosovo i Metohiju ocenjujete bezbednosnu, politicku i privrednu situaciju? - Situacija, ponavljam, nije idealna, ali je bitno da ima tendencija da se poboljsa. Slicno je bilo u Bosni i Hercegovini gde se u pocetku zivot manjinskim zajednicama cinio teskim. Sada je drugacije. Ocekujem promene i ovde, ali se to ne moze postici preko noci. Potrebno je vreme da ljudi steknu samopouzdanje, jer imaju lose iskustvo i traume. Koliko je Kosovo daleko ili blizu od nezavisnosti? - O konacnom statusu Kosova jos nema odluke, ali od forme je vaznija supstanca. Sastacemo se s vlastima u Beogradu i razgovarati. Vaznije je da je pre razgovora o statusu potrebno uspostaviti vladavinu zakona i nulte tolerancije prema kriminalu, obezbediti ljudima posao. Trenutno nam je najveci problem energetska kriza nastala zbog udara groma u elektranu i taj problem ne moze se resiti unutar Kosova, vec uz pomoc demokratskih partnera u regionu. Mozete li nam objasniti na koji nacin ce Unmik resiti problem Kosovske Mitrovice i da li je model koji predlaze SNV severnog Kosova prihvatljiv? - Resenje ce se naci u okvirima Rezolucije SB UN 1244. Severni deo je sastavni deo Kosova i tamo moraju da vladaju zakoni koji vladaju na drugoj strani i funkcionisu institucije sistema. Ako ima paralelnih institucija koje svet smatra nelegitimnim onda nema bezbednosti i one moraju da se ukinu. Dok ove institucije postoje, nece biti ni bezbednosti, ni razvoja. Koliko je opravdan strah Srba da ce Albanci preci most i ugroziti njihovu bezbednost? - Nece biti invazije preko mosta jer mi obezbedujemo Ibar. Ali, i na severu moramo imati zakon i policiju. Imamo model da stanovnistvo ucestvuje u lokalnoj policiji i da resimo ekonomska pitanja. U razgovoru sa Srbima u Mitrovici cuo sam da oni zele da budu postovani, da imaju ekonomsku stabilnost, bezbednost i da idu ulicom podignute glave. Bez bezbednosti nema ni razvoja i mi to moramo ostvariti. LJudi zele da se nesmetano bave biznisom, ali je pitanje kako ubediti investitore da je ovde bezbedno i da poslovni covek dode i ulozi novac. To je moguce samo ako funkcionisu zakoni. Krenuli smo u tom pravcu i nastavicemo, uprkos trenutnim desavanjima. Sta Unmik cini da se Srbi vrate na Kosovo? - Pravo je svakoga da se vrati i omogucavanje povratka je jedan od najvaznijih uslova za stvaranje multietnickog drustva. Ali, potreban je ozbiljniji pristup pre svega pripremama situacije na terenu, kako bi povratak bio odrziv. To znaci stvoriti uslove da ljudi budu bezbedni i da imaju osnovne uslove za zivot: krov nad glavom, vodu, struju, zdravstvenu zastitu, obrazovanje, zaposljavanje, a sve to kosta. Pri mom kabinetu postoji kancelarija koja se bavi povratkom i odrzivoscu tog procesa. Imamo projekat za povratak i programe s kojima cemo izaci pred medunarodnu zajednicu i donatore koji ce to finansirati. Koliko ste zadovoljni do sada postignutim? - Pocelo je, ali je to malo. Ovo je, medutim, prva godina kada se vise Srba vratilo, oko 1000, nego sto je otislo - 200. Nadamo se da ce broj povratnika biti veci, tim pre sto je formirano 30 radnih grupa za opstine i regionalne grupe, a ocekujemo da se taj proces pojaca posle izbora.
[www.ANTIC.org] Otvoreno pismo predsedniku SRJ dr. Vojislavu Kostunici i Saveznoj vladi SRJ
Title: Message O T V O R E N O P I S M O Predsedniku SR Jugoslavije dr Vojislavu Kostunici i Saveznoj vladi SR Jugoslavije, usvojeno na sednici Skupstine udruzenja intelektualaca "Srpska nacionalna svest" koja je odrzana u Beogradu, 5. avgusta 2002. godine. Postovana gospodo, Dana 5. avgusta navrsava se jos jedna tuzna godisnjica od izgona srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine i njene aneksije od strane Republike Hrvatske - prvog zlocina genocida u Evropi posle Drugog svetskog rata, ravno 50 leta po njegovom okoncanju. Republika Srpska Krajina bila je jedna od visevekovnih postojbina srpskog naroda, koja izvorno sa Hrvatskom nije imala nikakve drzavnopravne veze: prvobitno, teritorija koju su Srbi Krajisnici sticali pripadala je Austriji, Ugarskoj iMletackoj republici , i oni su je od vlasti tih zemalja dobijali u trajan posed i vlasnistvo, i to kako kao pojedinci tako i kao narod, cime je stvorena i nuzna pretpostavka za nastanak njihovoga kolektivnog prava na samoopredeljenje. Tek 1882. godine, bez saglasnosti Srba koji su ziveli u tadasnjoj Vojnoj krajini, austrijski car pripaja jedan deo Republike Srpske Krajine Hrvatskoj i Slavoniji, dok se drugi deo Republike Srpske Krajine pripaja Banovini Hrvatskoj sporazumom Cvetkovic-Macek od 1939. godine, jednim protivustavnim aktom koji ni srpski krajiski narod ni Narodno predstavnistvo Kraljevine Jugoslavije nisu odobrili. Sa stanovista legitimiteta, koji stoji iznad svih duboko kompromitovanih postavki savremenoga medjunarodnog prava, Republika Srpska Krajina postoji, dakle, i dalje. Stoga Vas molimo da javno izrazite neslaganje s tim zlocinom, jednim u nizu neokajanih i nekaznjenih zlocina koje su nad srpskim narodom pocinili hrvatski cinioci najrazlicitijih ideoloskih opredeljenja, te da5. avgustproglasite danom nacionalne zalosti, koji bi se kao takav obelezavao dogod pravda i pravo potpuno ne pobede, to jest dogod Republika Srpska Krajina ne bude ponovo fakticki uspostavljena kao jedna od drzava srpskog naroda. UDRUZENJE INTELEKTUALACA "SRPSKA NACIONALNA SVEST" Prof.dr Milan Petrovic, predsednik Udruzenja Prof.dr Vera Bojic, predsednik Saveta utemeljivaca Dipl.ing. Suzana Lazarevic, predsednik Glavnog upravnog odbora Prof.dr. Dragan Stanimirovic, predsednik Nadzornog odbora
[www.ANTIC.org] POLITIKE PARTIJE
Title: Message POLITIÈKE
[www.ANTIC.org] FLE VESTI
Title: Message FLE© VESTI 16:19 MICHUNOVICH-SRJ # Michunovich: Treba raditi na transformaciji Jugoslavije BEOGRAD, 11. avgusta (Tanjug) - Predsednik Vecha gradjana u Saveznoj skupsstini Dragoljub Michunovich izjavio je danas da bi trebalo visse raditi na transformaciji sadassnje Jugoslavije, koja je trenutno jedini politiccki i pravni subjektivitet koji svet posstuje.15:52 PALESTINCI-SAD-ARAFAT Arafat ocenio razgovore u SAD " vrlo pozitivnim" TEL AVIV, 11. avgusta (Tanjug) - Palestinski lider Jaser Arafat ocenio je danas kao "vrlo pozitivne" americcko-palestinske pregovore o reformisanju palestinskih struktura bezbednosti koji su zavrsseni sinoch u Vassingtonu.14:51 CGORA-IZBORI-LS Vickovich: Ima prostora za kompromis PODGORICA, 11. avgusta (Tanjug) - Predsjednik Liberalnog saveza (LS) Miroslav Vickovich izjavio je danas Tanjugu da ima prostora za postizanje kompromisa o izbornom i medijskom zakonodavstvu, prema kome treba da se odrzze prijevremeni republiccki izbori u Crnoj Gori, zakazani za 6. oktobar.14:45 BUJANOVAC-IZBORI-JOVANOVICH Do 14 sati u opsstini Bujanovac glasalo 40 odsto biracca BUJANOVAC, 11. avgusta (Tanjug) - Predsednik Izborne komisije Zoran Jovanovich izjavio je da je do 14 sati na 11 biracckih mesta u opsstini Bujanovac izasslo oko 40 odsto glasacca, od ukupno upisanih 13.626 gradjana s pravom glasa.13:56 CGORA-DPS-ZAKONI DPS spremna za kompromis o izbornim i medijskim zakonima PODGORICA, 11. avgusta (Tanjug) - Demokratska partija socijalista (DPS) izrazila je danas spremnost za postizanje kompromisa o izbornim i medijskom zakonima po kojima bi se odrzzali vanredni parlamentarni izbori u Crnoj Gori, zakazani za 6.oktobar.12:57 BRITANIJA-SRBIJA-PTT U Velikoj Britaniji takodje pitanja o privatizaciji PTT Srbije LONDON, 11. avgusta (Tanjug) - Britanska "Natvest" (NatWest) banka che morati da drzzavnom Birou za poslovne pronevere (SOF) pruzzi informacije o njenoj ulozi u privatizaciji Telekoma Srbije, saznaje danas londonski nedeljnik "Obzerver".12:02 ZDRAVSTVO-DIJALIZA # Stranci zainteresovani da otvore privatne dijalizne centre BEOGRAD,11. avgusta (Tanjug) - Nekoliko inostranih firmi izrazilo je interesovanje da u Srbiji otvori privatne dijalizne centre i za to neche biti nikakvih prepreka ukoliko ponude povoljne uslove, izjavio je danas Tanjugu direktor Republicckog zavoda za zdravstveno osiguranje dr Mijat Savich.11:59 CGORA-OEBS-IZBORI Roner: Kompromis bi bio idealno rjessenje PODGORICA, 11. avgusta (Tanjug) - Portparol Misije OEBS-a u Beogradu Stela Roner izjavila je podgoricckom dnevniku "Publika" da bi bilo idealno da sve crnogorske parlamentarne stranke postignu kompromis o izbornom i medijskom zakonodavstvu.11:31 CGORA-DPS-LUKSSICH Ustavna komisija treba da predlozzi dalji nacin rada PODGORICA, 11. avgusta (Tanjug) - Komisija za izradu Ustavne povelje na sjutrassnjem sastanku u Beogradu treba da odgovori na pitanje ssta treba dalje raditi, s obzirom da je potkomisija zavrssila rad bezuspjessno, izjavio je cclan Komisije i portparol Demokratske partije socijalista (DPS) Igor Lukssich.20:33 DJINDJICH-POVELJA # Djindjich: Kontrola budzzeta je centralno pitanje BEOGRAD, 10. avgusta (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbije Zoran Djindjich izjavio je vecceras da drzzavna zajednica realno odgovara i Srbiji i Crnoj Gori, a to ssto ustavopisci nisu do sada nassli ressenje, ne znacci da ono nije moguche.
[www.ANTIC.org] RADIO GLAS AMERIKE O JUGOSLAVIJI
Title: Message RADIO GLAS AMERIKE O JUGOSLAVIJI Bez promena granica Va¹ington, 10. avgusta (Tanjug) Sjedinjene Amerièke Dr¾ave i Evropska unija i dalje smatraju da je Crna Gora deo Jugoslavije, izjavio je profesor na amerièkom Univerzitetu Hauard i struènjak za oblast Mediterana Nikola Stavru, dodajuæi da je "poslednja stvar koju bi Zapad ¾eleo da vidi - jo¹ jedna promena granica na Balkanu". U razgovoru za Radio Glas Amerike, Stavru je rekao da Zapad smatra da bi Srbija i Crna Gora "trebalo da se dogovore o podeli vlasti". Stavru je, meðutim, ukazao da "treba uzeti u obzir da je Crna Gora republika od oko 650 hiljada stanovnika" i da se "mora pronaæi bolji naèin ravnopravne podele vlasti", s obzirom na razlièitu velièinu dve republike. "Demokratija uzima u obzir i brojeve", rekao je Stavru. Govoreæi o ponovnom uslovljavanju amerièke pomoæi Jugoslaviji, Stavru je ocenio da "Jugoslavija mora saraðivati sa Hagom", ali i ukazao da "svet ima te¹koæe da shvati element nacionalnog dostojanstva" kada je taj problem u pitanju. "Jugosloveni bi trebalo da se prvo sami sa sobom suoèe sa pitanjem ratnih zloèina u Jugoslaviji, a zatim da se ta stvar, ako bude potrebno, prebaci u jurisdikciju van Jugoslavije", smatra Stavru. Profesor Stavru je zakljuèio da bi dodatno postavljeni uslovi Jugoslaviji po pitanju saradnje sa Meðunarodnim tribunalom u Hagu "mogli biti kontraproduktivni, jer bi mogli da ojaèaju nacionalistièke snage u sada¹njoj situaciji". vrati.gif Description: GIF image
Atlantska balkanizacija
Title: Message MEÐUNARODNI PREGLED Velika (de)mobilizacija Atlantska balkanizacija: neprestane razmirice ali na nivou velikih sila Momèilo Panteliæ Dok Srbija te¾i da postane deo normalnog "sveta", isti kao da je poèeo da kopira neke njene "nenormalnosti": posle trijumfa nad glavnim rivalom (Istoèni blok) Zapad je postao sam sebi najneugodnija opozicija, slièno ovda¹njem DOS-u. Svaðe unutar najmoænije globalne koalicije su poslednjih dana toliko narasle da mestimièno nadma¹uju èak i "srpska posla", i poprimaju obrise "atlantske balkanizacije", to jest - niza razmirica, razmimoila¾enja i raskola, ali na nivou velikih sila. Varnice unutar bloka razvijenih zemalja rasplamsale su se ba¹ oko stvari na kojima je svojevremeno izgraðeno njegovo dalekose¾no partnerstvo, kao ¹to su mir, rat, pravni poredak, pluralizam... Povremeno se èini da atlantski saveznici lak¹e usagla¹avaju stavove s biv¹im rivalima nego izmeðu sebe, kao ¹to se upravo ispostavlja - pored veæ ustaljenih nesuglasica od pristupa regionalnim ¾ari¹tima i smrtne kazne, do mera za ubla¾avanje klimatskih lomova - povodom plana SAD da svrgnu Sadama Huseina i prostiranja nadle¾nosti stalnog Meðunarodnog kriviènog suda (MKS). "Prethodna samoodbrana" U oba ova sluèaja, sa Zapada potièu najveæe i mobilizacije i demobilizacije. Amerika tra¾i op¹tu podr¹ku saveznika za napad na Irak radi obaranja tamo¹nje vlasti ali zasad nailazi na prilièno tvrd otpor Evropljana (osim Britanaca), pri èemu je naroèito odluèno zazvuèalo najnovije saop¹tenje kancelara ©redera da Nemci neæe uèestvovati u takvom pohodu. Istovremeno, dok Evropljani prednjaèe u afirmisanju Meðunarodnog kriviènog suda, Amerikanci vode akciju da posebnim ugovorima obave¾u vlasti drugih zemalja da neæe izruèivati njene pripadnike mirovnih (a najverovatnije i drugih) misija, ako budu osumnjièeni za ratne zloèine, tom novom organu svetske organizacije. Jedan od razloga za neslogu oko ovih strate¹kih pitanja, gde poziv na rat ide uz zahtev za imunitet od odgovornosti za ratne delikte, le¾i u èinjenici da je - kako ka¾e D¾ord¾ F. Vil, komentator "NJujork tajmsa" - Va¹ington izveo promenu strategije bez presedana proglasiv¹i doktrinu "prethodne samoodbrane", s pravom na preventivnu akciju, u koje spada i vojni napad na zemlju i re¾im za koje se proceni da bi mogli da ugroze bezbednost Amerike. Kao da preporuèuje preventivu protiv ovakve preventive, komentator londonskog "Gardijana" D¾ord¾ Monbajot upozorava da æe "ako otkrije da mo¾e neka¾njeno da preti drugim nacijama i da ih napadne, amerièka vlada sigurno uskoro poèeti da preti i drugima pa i nekim njenim sada¹njim saveznicima". Hronièari podseæaju da je doktrina "prevencije" progla¹ena u Americi kao odgovor na teroristièke udare kojima je pro¹log 11. septembra sru¹en mit o njenoj nedodirljivosti na sopstvenom tlu. Uzimaju, pri tom, kao najkarakteristiènije reèi predsednika Bu¹a, izreèene pro¹log juna: "Mi moramo da stupimo u borbu protiv neprijatelja, poremetimo njegove planove i konfrontiramo se s najopasnijim pretnjama pre nego ¹to one iskrsnu. U svetu, u koji smo u¹li, jedini put do bezbednosti jeste put akcije". Evropske vlade pokazale su znatno vi¹i stepen politièke nego akcione solidarnosti s Va¹ingtonom u proklamovanom globalnom ratu protiv terorizma. Njihova rezervisanost prema ofanzivnim operacijama ¹irokih razmera produbila se kada je Bela kuæa kao buduæe mete oznaèila "osovinu zla" - Irak, Iran i Severnu Koreju, ne nudeæi Evropljanima dovoljno dokaza, koji im i sada nedostaju, da su te zemlje utoèi¹te terorista i pretnja meðunarodnom redu. Mi smo vi¹e za postizanje ciljeva diplomatskim i drugim mirnim metodama - poruèivali su iz Brisela, uz zamerke da SAD sve vi¹e deluju unilateralno, sopstveni interes pretpostavljaju meðunarodnim sporazumima pa da tako mogu da poveæaju umesto da smanje globalnu nestabilnost. Nema opasnosti od nekakve krize u prekookeanskim odnosima, veæ je problem u tome ¹to Evropljani gube znaèaj u meðunarodnim poslovima - ocenio je Rièard Has, ¹ef za politiku planiranja u Stejt departmentu. Po ovom i sliènim mi¹ljenjima koje prenosi britanski "Ekonomist", Amerikanci smatraju da su znatno doprineli blagostanju Evrope tako ¹to su je svojom uverljivom silom saèuvali od spoljnih hladnoratovskih opasnosti, a da u ovom trenutku, ako ¾eli da poveæa uticaj u SAD, ona mora da se vi¹e anga¾uje na Bliskom istoku i Aziji u celini, gde Va¹ington vidi "nove izazove". "Kraj istorije" je podrazumevao pobedu
[www.ANTIC.org] SKANDAL I NERVOZA U SISKU
Title: Message SKANDAL I NERVOZA U SISKU Novinari u sudijinoj kancelariji Predsednik suda Danko Kovaè zabranjuje da se pi¹e o ubistvima srpskih civila (Od na¹eg stalnog dopisnika) Zagreb, 10. avgusta Nedavno objavljeni dosije meseènika "Hrvatska ljevica" (glavni urednik Stipe ©uvar) o brojnim zloèinima poèinjenim nad srpskim civilima na sisaèkom podruèju, od kojih jo¹ nijedan nije istra¾en i njihovi poèinioci privedeni pravdi, izazvao je veliku nervozu u Sisku, jer s obzirom na ukupnu dru¹tvenu atmosferu po svemu sudeæi omèa oko tih ratnih zloèinaca je poèela da se ste¾e. Najverovatnije u tom kontekstu treba tumaèiti i najnoviji pravosudni skandal u tom gradu, koji je izazvao predsednik ®upanijskog suda Danko Kovaè neèuvenim pritiskom na novinare koji su do¹li da pi¹u povodom poèetka sudske istrage u vezi jednog od poznatijih takvih zloèina jo¹ iz 1991. godine. Poku¹avajuæi da ih onemoguæi da o tome pi¹u, sudija Kovaè je trojicu novinar prisilno zadr¾ao u svojoj kancelariji nastojeæi da ih natera da potpi¹u njegov nalog kojim im zabranjuje da pi¹u o svojim saznanjima o tom konkretnom sluèaju. Hrvatska javnost zaprepa¹æena je ovakvim postupkom visokog pravosudnog funkcionera, pa su domaæe novine pune slu¾benih reagovanja i osuda sudije Kovaèa, a uvreðeni novinari podneli su protiv njega kriviènu prijavu zbog pretnji i protivpravnog li¹avanja slobode (uz pretnju upotrebe pravosudne policije zadr¾ao ih je dva sata u svojoj kancelariji). Za¹to je sudija Danko Kovaè tako postupio postaje jasnije kada se malo zaviri u njegovu biografiju. Na funkciju predsednika ®upanijskog suda u Sisku postavljen je iako je od sudskog veæa tog suda dobio negativno mi¹ljenje. Ostao je, inaèe, upamæen po svom neobiènom "poduhvatu" s poèetka devedesetih, kada je jo¹ bio istra¾ni sudija u Sisku; tada je istrazi podvrgao P. S. osumnjièenog da je jo¹ 1983. godine - ru¹io nezavisnu Hrvatsku! Hrvatska jo¹ nije bila nezavisna ni tada kada je Danko Kovaè vodio tu neverovatnu istragu, koja samo ilustruje kakva je atmosfera vladala u Sisku u to vreme. In¾enjer P. S. tada je bio osumnjièen da je od 1983. godine uvodio vi¹e telefonskih linija u srpska nego u hrvatska sela tog podruèja, pa su - prema zakljuèku tada¹njeg tu¾ila¹tva - zbog toga poèetkom rata bile ote¾ane telefonske linije MUP-a i HV-a na tom podruèju tako da "branitelji nisu mogli na vreme da krenu u odbranu". Ovaj potpuno "otkaèeni" sluèaj, naravno, nije imao veze s realno¹æu (nije bilo istina ni ono o vi¹e telefonskih linija u srpskim selima), pa je nesreæni P. S. najzad osloboðen optu¾be, ali je ipak po nalogu Danka Kovaèa nekoliko meseci proveo u istra¾nom zatvoru. Zatim je zbog svega morao da napusti Sisak, a kao struènjaka za telefoniju zaposlio ga je Simens u Austriji. Takav istra¾ni sudija sada je predsednik ®upanijskog suda u Sisku, pa se posle svega ne treba èuditi ¹to u tom gradu punu proteklu deceniju nije istra¾en nijedan sluèaj od vi¹e desetina evidentiranih ubistava srpskih civila, a kamoli da je i jedan takav ratni zloèinac odgovarao za svoja nedela, iako u Sisku za veæinu znaju ko su. "Hrvatska ljevica" objavila je 107 imena likvidiranih civila i to samo one sluèajeve za koje se pouzdano zna da su ubijeni, jer su izdate umrlice i postoje svedoci. Siskom, inaèe, kru¾i i znatno ¹iri spisak od preko 600 imena ubijenih i nestalih Srba, koji je uruèen i predsedniku RH Stjepanu Mesiæu, ali na njemu su moguæe i neke gre¹ke, pa ga zato ©uvarov list nije koristio. Taj, najnoviji broj "Hrvatske ljevice" rasprodat je za samo dva dana, pa æe se uskoro do¹tampati u jo¹ 6.000 primeraka. Zbog objavljivanja jednog pisma èitaoca u kojem se meðu najodgovornijim za poèinjene zloèine nad srpskim civilima tog kraja spominje i Ivan Bobetko, iz sasvim logiènog zakljuèka jer je u to vreme bio HDZ-ov ¹ef Kriznog ¹taba za Sisak, Baniju i Moslavinu (inaèe je sin generala Janka Bobetka, koji mu je pomagao u vr¹enju te vlasti) "Hrvatska ljevica" je ka¾njena da mlaðem Bobetku za "nanete du¹evne boli" isplati 50.000 kuna (oko 6.000 evra), ¹to je za taj list vrlo skromnih materijalnih prilika velika svota. Rasprodaja ovog najnovijeg tira¾a verovatno æe mu pomoæi da se ubrzo re¹i tog nepravednog nameta (nijedan drugi list nije suðen i ka¾njen zbog toga iako su takoðe pisali o zloèinima u Sisku nad Srbima) i namiri Ivana Bobetka, a kako æe na kraju dotièni u svemu ovome proæi kada zaista krenu ozbiljne istrage o tim poèinjenim zloèinima - tek ostaje da se vidi. Radoje Arsiæ
[www.ANTIC.org] PROFESOR Dr DANIJEL CVJETIANIN O DOMETIMA REFORMI
Title: Message PROFESOR Dr DANIJEL CVJETIÆANIN O DOMETIMA REFORMI Apatija umesto ekonomskog poleta Aktivnost vlade, koja se za sve pita, blokira privrednu inicijativu. "Kumovske" umesto "burazerske" privatizacije. Reforme kao sinonim za poslu¹nost jednom voði Ne znam za¹to neki na¹i reformski odlika¹i strepe da li æe od domaæih ili stranih eksperata ponovo dobiti odliène ili, bar, prelazne ocene, kojima æe se hvalisati na predizbornim zborovima? Neka pogledaju kretanja ekonomskih pokazatelja, neka se osvrnu oko sebe i vide kako graðani ¾ive i biæe im jasno dokle se stiglo sa reformama i da li su na dobrom putu rekao je na poèetku intervjua profesor dr Danijel Cvjetiæanin, ekonomski savetnik predsednika SRJ i odnedavno ministar finansija "vlade u senci". Kako ocenjujete dosada¹nje domete i tempo reformi? ©ta æete videti? Od oktobra 2000. godine dinar je stabilan, a cene mirnije, u poreðenju sa turbulencijama u periodu ekonomske blokade. To je znak da je makroekonomska politika stabilizacije dala dobre rezultate. Nema nesta¹ica benzina, ¹eæera, ulja, ¹to je znak da je politika liberalizacije cena i uvoza i ubrzanog ukljuèivanja SRJ u meðunarodne asocijacije, takoðe, dala dobre rezultate, pri èemu ne treba zanemariti ni znaèaj velikih donacija i kredita iz inostranstva. Ipak, slika "carstva robe" i ¹arenih bilborda na ulicama mo¾e da zavara. Veæina ljudi ¾ivi sve siroma¹nije, a ekonomski jaz izmeðu bogatih i siroma¹nih se produbljuje. Materijalna osnova va¾nih sistema, kao ¹to su prosveta, zdravstvo i penziono i socijalno osiguranje sve je tanja. A ono ¹to najvi¹e zabrinjava proizvodnja stagnira, a u mnogim oblastima i opada. Jo¹ se ne vide znaèajnije strukturne promene, a investitori, domaæi i strani, ne usuðuju se da pokrenu ozbiljnije projekte ocenjuje dr Cvjetiæanin. Postoji li opasnost da nezadovoljstvo preraste u socijalni bunt i ugrozi postignute reforme? Ozbiljni analitièari ne mogu biti sasvim zadovoljni. Razmislite i sami da li su se promenili mehanizmi dono¹enja ekonomskih odluka? Da li su eliminisane komandne linije partijske dr¾ave i privrede ili su samo izvr¹ene personalne promene u komandnim èvori¹tima? Da li nevidljivi "politbiroi" i partijski moænici i dalje odluèuju o strate¹kim privrednim pitanjima, o "pokretanju investicionih ciklusa", o prestrukturisanju "ekonomskih giganata", o dodeli poslova preduzeæima, a u vezi s tim i o va¾nim kadrovskim re¹enjima? Ni¹ta bez vlade Poznajete li bar jednog biznismena koji ne tra¾i oslonac u politièkom lideru neke partije ili koji bi se upustio u ozbiljniju investiciju bez prethodno obavljenih "potrebnih konsultacija"? Vlada Srbije gotovo da se ponosi èinjenicom da se za sve pita i da ni¹ta u Srbiji ne mo¾e da se pomeri bez njenog znanja i odobrenja. A takva aktivnost vlade i praktièno podr¾avanje mnogobrojnih preduzeæa i banaka blokiraju privrednu inicijativu i izazivaju stagnaciju i dalji pad proizvodnje i potro¹nje odgovara dr Cvjetiæanin. Da li je zakazao aktuelni model vlasnièke transformacije s osloncem na takozvane strate¹ke investitore? Mo¾da su namere zakonodavca u trenutku dono¹enja najnovijeg Zakona o privatizaciji bile dobre, ali su struène ocene o realnim moguænostima prodaje preduzeæa bile nerealne odgovara na¹ sagovornik. Ideja je bila da se preduzeæa prodaju kompetentnim, podvlaèim, kompetentnim kupcima koji æe kupljenim preduzeæima obezbediti bolju poslovnu buduænost, radnicima dati veæe plate, a onima koji odu iz firme, kao tehnolo¹ki vi¹ak, obezbediti pristojnu socijalnu za¹titu. Uzgred, i dr¾ava bi, kad bi sve i¹lo kako treba, novcem od prodaje "zakrpila" bar deo bud¾etskog deficita. Ali, to nije bio najva¾niji cilj zakljuèuje dr Cvjetiæanin. Najva¾niji cilj je bio da se promeni struktura privrede, kao i da, umesto velikog broja "gubita¹a" u dru¹tvenom vlasni¹tvu, dobijemo finansijski zdrave firme u posedu inostranih strate¹kih partnera. Najosetljivije mesto ovog plana bilo je kako naæi prave kupce. A kada je Vlada Srbije, na suvi¹e transparentan naèin, demonstrirala da ne haje mnogo za institucije pravnog poretka, nego da svoju reformsku orijentaciju prete¾no zasniva na partijskim vezama i liènim dogovorima, investitori su postali nervozniji i skloniji oklevanju tvrdi dr Cvjetiæanin. U takvoj situaciji, kupaca je sve manje, a cena preduzeæa pada. Vlada misli da æe novim intervencijama, poput kreditne podr¹ke odabranim kupcima ili primoravanjem
[www.ANTIC.org] Svetlana Velmar Jankovi: pisac Beograda
Title: Message Svetlana Velmar Jankoviæ: pisac Beograda Samo prolaznici u veènosti Nismo navikli da seèemo, da presecamo i bacamo. Bojala sam se da neæu uspeti bar ne¹to da nastavim, a evo, èini mi se da sam izvukla konac, pa æe njega prihvatiti neko drugi - ka¾e ovogodi¹nja dobitnica nagrade "Stefan Mitrov Ljubi¹a" Danas jedna od prvih dama na¹e savremene knji¾evnosti, od svog prvog romana "O¾iljak" i zbirki pripovedaka, "Doræol" i "Vraèar", pa do romana koji su je proslavili: "Lagum", "Bezdno" i "Nigdina", Svetlana Velmar Jankoviæ, zagnjurena u tamninu prohujalih vremena i ¾ivota, u njihovim prizivima prepoznaje zajedni¹tvo i osobenost ljudske sudbine i prièa veènu prièu o ¾ivotu na ovim dramatiènim prostorima. Ovogodi¹nji je dobitnik nagrade "Stefan Mitrov Ljubi¹a", koja æe joj danas biti uruèena u Budvi. Dok razgovaramo, posmatrajuæi Kalemegdan sa novobeogradske strane, podseæamo je da je njen otac pisao o njemu, kao o "bregu za razmi¹ljanje, ili Fiæir-bajiru", kako su ga Turci zvali. I da su, èak, na vezirovom konaku, u gradu, zidovi bili stakleni - "za ¹iroko, dugo gledanje u sudbinu". Na pitanje, kako do¾ivljava taj kontinuitet u promi¹ljanju i pisanju o Beogradu, Svetlana Velmar Jankoviæ je pri pominjanju njenog oca, sa setom u glasu, rekla: - Radujem se tome, ako sam mogla da nastavim ne¹to. I treba nastavljati. To je na¹ dug. Mi smo na ovom terenu navikli da seèemo, presecamo i bacamo. Ja sam se bojala da neæu uspeti da bar ne¹to nastavim, a evo, èini mi se da sam izvukla konac, pa æe taj konac prihvatiti neko drugi i nastajaæe neko predivo i dalje... Beograd je jedan veèan grad. Svako od nas je prolaznik, ali on æe veèno trajati. Ispred nas je u¹æe, Save u Dunav, i dve reke koje spajaju prostore i narode. Kako Vi do¾ivljavate susret naroda i civilizacija na ovom mestu? - Kao ne¹to nezaobilazno, kao ne¹to ¹to se mora dogaðati, jer se dogaðalo kroz vekove. Ovaj beogradski, sremski ili banatski prostor, ta podeljenost i ta zbli¾enost rekama jeste ne¹to ¹to se, jednostavno, ne mo¾e izbeæi. Tu deset, ili dvadeset, ili pedeset godina, ne znaèi ni¹ta. Susreta mora da bude i oni se moraju dogaðati - to je zapisano u ovom nebu. Glasovi u nama i oko nas Vi ste pesnik beogradskih toponima: Kalemegdana, Vraèara, Doræola, tog susreta puteva (jer reè dort-jol znaèi: susret èetiri puta ili ulice) i ljudi koji su njima hodili. Kako ste uspevali da se lako kreæete kroz vreme u Va¹im pripovetkama i o¾ivite likove ljudi koji su davno i¹èezli sa ovih prostora? - Margerit Jursenar me je uèila kako se uskaèe u ta vremena koja su pro¹la, uz pomoæ èinjenica, arhiva, prièa... Kad kroèite u pro¹lost, onda vi¹e nije va¾no koliko ste duboko u njoj, veæ za èim tragate. Oseæala sam se kao neko ko ulazi u jednu prostoriju koju je ¾eleo da vidi, kao u onoj prièi o Riðobradom i o 12 soba... Uvek ima utisak da ulazim u onu dvanaestu, zabranjenu, pa me je i strah i sreæna sam. Ciklusi Va¹ih prièa "Doræol", "Zduhaè", "Vraèar" velièanstvene su ode ljudima kojih vi¹e nema. Da li je to Va¹a "reka krvi predaka", kako ju je u stihovima opisao Ivan V. Laliæ, "obavijena i opisana kao staro zlato"? - Jeste reka. I sigurno reka krvi i emanacija nekog maglenog duhovnog sadr¾aja u kome, kad ga èovek prepozna, nalazi sebe... To je zgodna stvar za pisca: uhvatiti se za èvrstu potku istorijskih podataka, naèiniti od nje ram i na njemu plesti prièu o reci krvi, osvetljenoj zlatom pro¹losti, sada¹njosti, prolaznosti... Sve se tu me¹a u nekom maglenom oseæanju na¹ih ¾ivota koji brzo teku i nestaju. Ako sam od takvog svog nasluæivanja vremena ne¹to uspela da ka¾em, onda sam vrlo zadovoljna. Nisam sigurna da jesam i ta sumnja je ne¹to ¹to mo¾da najvi¹e volim u svom traganju u vremenu. Traganje za istinom Kako gledate na svoje delo danas i ¹ta je bio Va¹ najveæi ideal u pisanju? - Mislim da je glavna karakteristika mog stvaranja traganje za istinom, za onim ¹to èovek mo¾e da bude u jednom odreðenom vremenu, kako sam ga ja videla. Iako su na¹a iskustva ogranièena i mala, to traganje za istinom o èoveku je uvek jedno novo i oèaravajuæe traganje, jer su ljudi neponovljivi u svakom obliku svog postojanja, bez obzira u kom vremenu i prostoru ¾iveli. Bo¹ko Petroviæ je jednom rekao "da èovek, èim izgovori ne¹to, on veèno traje". Da li Va¹e prièe, skupljene u zbirci "Glasovi" to potvrðuju? - Vreme i glasovi koji postoje u njemu su moja trajna opsesija i inspiracija. Èudni se glasovi prepoznaju u na¹im
[www.ANTIC.org] Komentar: Sta EZ misli o americkom izuzecu od MKS
Title: Message Sta EZ misli o americkom izuzecu od MKS Zahtev Vasingtona da od evropske zajednice zatrazi izuzece od odgovornosti za ratne zlocine svojih gradjana pred MKS,naislao je na snazne reakcije pojedinih zemalja.Ostre zamerke upucene Rumuniji kao prvoj potpisnici jednog takvog sporazuma sa SAD, zapravo se indirektno odnose i na pokretaca zahteva. Rumuniji se zamera sto je samovoljno bez konsultacija sa Evropom pristupila sporazumu.Evropski izvori , a i izvori iz Rumunije tvrde da se Rumunija odlucila na takav korak da bi zadobila naklonost SAD za prijem u clanstvo NATO Pakta.Neki kriticari isticu da se Rumunija time zamerila Evropi i da ce to imati uticaj na njen prijem u EZ. Prema ambsadoru Prosperu zahtev za izuzece americkih gradjana od sudskog procesa za ratne zlocine podnece se svim drzavama na cijoj teritoriji se nalaze americki gradjani. Kako se saznaje do sada je upucen zahtev Hagu i Rimu. Nije nimalo slucaj sto je zahtev upucen prvenstveno ovim zemljama. Inicijator i zemlja koja je najvise doprinela formiranju MKS je bas Rim sa sedistem u Hagu. U koliko bi inicijator za formiranje MKS i njegov domacin potpisali bilateralni sporazum sa SAD o izuzecu americkih gradjana od krivicne odgovornosti, smatra se da bi taj sud bio diskreditovan pogotovo sto su medju 150 drzava potpisnica i ove dve zemlje. Zvanican stav o americkom zahtevu EZ ce zauzeti u septembru. Prema svim prognozama ocekuje se odbijanje americkog zahteva, sto ce svakako dovesti do krize na relacije EU i SAD. U americkom zahtevu postoje nelogicnosti u odnosu na Medjunarodni - politicki sud za ratne zlocine u Hagu i odbijanje priznanja MKS sa izricitim zahtevom za zastitu svojih gradjana.Podrska Vasingtonu u ratnoj opciji na Irak je dovedena u pitanje.To je prva vidljiva pukotina u odnosima EZ i Vasingtona. Nemacka i Francuska su vec izrazile neslaganje. Prosper je po pitanju sporazuma o izuzecu krivicne odgovornosti americkih gradjana, vec najavio posetu Jugoslaviji. Gradjani Srbije osuduju potpisivanje ovakvog sporazuma. Opsti je zakljucak da sporazum ne sme biti potpisan. Mada se pojavljuju misljenja da bi se mogao potpisati u koliko se zadovolje srpski zahtevi izrazeni u ravnopravnim diplomatskim pregovorima. Kao potpisnica MKS Jugoslavija bi morala ostati dosledna svom potpisu, a sto je najglavnije ne slediti Rumuniju i ne istrcavati pre odluke EZ na jesen. U svakom slucaju ostati dosledan svom potpisu zajedno sa ostalih 150 potpisnika MKS. U najgorem slucaju predlozi pojedinih clanova liste srpskapolitika imaju mesta da se na bazi reciprociteta trazi izuzece Srba iz procesa Tribunala u Hagu i drugih segmenata od interesa za srpsko nacionalno pitanje. Vidanovic, [EMAIL PROTECTED] www.antic.org/vidanco/
[www.ANTIC.org] B92 Vesti za 11.08.2002.
-BEGIN PGP SIGNED MESSAGE- Hash: SHA1 == Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) == B92: KFOR I POLICIJA UNMIK UHAPSILI RUSTEMA MUSTAFU-REMIJA Pristina -- U nedelju posle podne oko 16 casova, velike snage centralne multinacionalne brigade KFOR-a i UNMIK policije ispred hotela Grand u Pristini, uhapsili su general majora Kosovskog zastitnog korupusa Rustem Mustafu, poznatog kao komandanta operativne zone Lapa bivse Oslobodilacke vojske Kosova sa nadimkom Remi. Naime, kako javlja dopisnik Radija B92 iz Pristine Fatmir Seholi, general major KZK-a Rustem Mustafa, pre godinu dana nasao se, odlukom Dzordza Busa, na crnoj listi kada je i suspendovan iz KZK-a. Kako saznajemo u UN policiji, u isto vreme kada je Mustafa uhapsen, velike snage KFOR-a i UNMIK policije su pretresli njegov stan u naselju Suncani breg u Pristini. Kako je za Radio televiziju Kosova izjavio portparol visenacionalne brigade KFOR-a, Mustafa je uhapsen odlukom medjunarodnog javnog tuzioca koja se zasniva Rezoluciji 1244 SB UN, dodavsi da hapsenje general majora KZK Rusten Mustafe je podrzao i komandant KFOR-a Marsel Valenten. Inace, o hapsenju Rustem Mustafe nije se oglasio ni jedan kosovski lider, niti jedna kosovska institucija, ali, kako nezvanicno saznajemo, vec su za utorak najavljeni masovni protesti u Pristini. On je uhapsen zbog sumnje da je odgovoran za ubistvo pet osoba, koje je pre toga bespravno zatvorio i mucio, saopstio je Dru Anderson. Nacionalnost zrtava se ne navodi, niti vreme kada su zatvorene, mucene i ubijene, prenosi agencija Beta. DANAS PONOVLJENI IZBORI U BUJANOVCU Bujanovac -- Centralni dogadjaj dana je ponavljanje lokalnih izbora koji se odrzavaju na 11 birackih mesta u Bujanovcu, i drugi krug glasanja za predsednika opstine Presevo. Ovo glasanje trebalo bi da prekine incidentnu situaciju na jugu Srbije, nastalu posle protesta bujanovackih Srba koji su trazili smenu sefa Koordinacionog centra Nebojse Covica. Na izborima 28. jula u Bujanovcu pobedu su osvojile stranke koje okupljaju Albance i njihov kandidat za predsednika opstine Nagip Arifi. I dok se u Presevu odlucuje o novom prvom coveku opstine, za koga konkurisu predsednik Partije za demokratsko delovanje Riza Halimi i Ramiz Uljfiju iz Partije za demokratsko ujedinjenje Albanaca, izbori u Bujanovcu trebalo bi da stave tacku na postizbornu krizu u ovom mestu dopisnik Radija B92, Radoman Iric. Jutros u 7 casova otvoreno je jedanaest birackih mesta u opstini Bujanovac, na kojima se ponavljaju izbori za predsednika opstine i lokalni parlament. Tu je u biracke spiskove upisano 13.600 biraca koji, po proceni politickih analiticara, nece naparaviti neke korenitije zaokrete, jer se izbori ponavljaju u 10 albanskih i svega jednom mesovitom mestu. U Presevu, najjuznijoj srpskoj opstini, na 38 birackih mesta izaci ce, po spiskovima, nesto vise od 26.000 biraca. Oni u drugom krugu treba da donesu odluku ko ce biti predsednik opstine u narednom periodu. Dosadasnji predsednik Skupstine opstine, lider Partije za demokratsko delovanje Riza Halimi kome je pre 7 dana nedostajalo 160 glasova ili njegov protivkandidat iz Partije za demokratsko ujedinjenje Albanaca inzenjer Ramiz Uljfiju. Prema poslednjim podacima, u Bujanovcu je do 15 casova glasalo 50% upisanih, a u Presevu tek 25%. Zoran Jovanovic predsednik opstinske Izborne komisije u Bujanovcu kaze: Sem birackih mesta u Dobrosinu i Breznici, gde na pocetku nije bilo kutija, pa smo morali da intervenisemo, sve je na drugim mestima u Trnovcu, Bujanovcu, Biljaci, Letovici i Nesavcu proteklo je u najboljem redu i jos uvek tece. Prvi podaci govore da je najvise biraca izaslo u Bujanovcu i Trnovcu, kaze Jovanovic.Inace, prvi rezultati izbora u Presevu i Bujanovcu ocekuju se oko ponoci. NESTANAK STRUJE NA JUGU SRBIJE OKO 20 CASOVA Bujanovac -- U pres centru u Bujanovcu se jos uvek ne zna sa sigurnoscu sta se desavalo na 49 birackih mesta tacno u 20 casova, kada je po izbornim pravilima trebalo da biralista budu zatvorena, jer tacno u 20 casova, citav kraj, Vranje, Bujanovac i Presevo ostali su bez elektricne energije. Prekid je trajao oko 20 minuta, a u tom intervalu nije radila ni mobilna telefornija. U opstinskoj Izbornoj komisiji ne zanju sta je po sredi, ali ocekuju da je i kraj protekao po izbornim pravilima, s obzirom da danas nije bilo krupnijih propusta i narusavanja izbornog postupka. Predsednik
eveningenski gambit
Title: Message Sa zapadne tribine ©eveningenski gambit Jedan jak lobistièki tandem iz Amerike obreo se u junu inkognito u Hagu. Sutradan po dolasku, u lobiju jednog hotela nedaleko od sudnice, odigrao se susret Amerikanaca sa personom koju je Sloba ovlastio da pregovara. O èemu? O predlogu da optu¾eni napusti ¹eveningenski gambit i prihvati da amerièki pravni i lobistièki tim preuzme stvar u svoje ruke sa garancijom za "znaèajan uspeh" pi¹e: Dejan LukiæU teoriji ¹ahovskih otvaranja poznata je sicilijanska odbrana, èiji je jedan od podsistema ¹eveningenska varijanta.Sicilijanka je dobar odbrambeni sistem. Crni se brani napu¹tanjem bitke u centralnom delu boji¹ta i tuèe sredinu polja sa boka.Sve ovo kao naruèeno pada u ¹eveningensku varijantu odbrane Slobodana Milo¹eviæa. On je odluèio da se kao crni - ma u kojem znaèenju to uzeli - brani, bez pomoæi sekundanata, ¹eveningenskom varijantom sicilijanske odbrane: celokupni dosada¹nji njegov nastup pred Tribunalom jeste odbrana kljuènog motiva sa flankova. A kljuèni motiv partije je da mu beli doka¾e da je direktno nareðivao, zloèine na Kosovu koji mu se pripisuju, odnosno da je znao za njih ili da ih nije spreèio. Fantomi pro¹li neslavnoMeseci su veæ pro¹li, a tu¾ba jo¹ nije probila centar. Crni je dejstvom sa flankova u dobroj meri nametnuo svoj red poteza, a prioritet mu je bio ne da se odbrani u centru, nego da partiju u fazi otvaranja pretvori u demonstraciju politièke sadr¾ine. Figure koje je do sada beli pokrenuo u igri, ukljuèujuæi preteæe fantome, "stra¹ne" insajdere, nisu se proslavile. Sa tog stanovi¹ta Slobodan Milo¹eviæ mogao bi da bude zadovoljan, ali zadovoljstvo nije utemeljeno na faktima pobede nego na pauèini spoljnog performensa.Dobar deo posmatraèa na zapadu, meðu njima jurista sa biznis vezama na Ha¹kom sudu, hladno, anglosaksonski, presuðuje da se u procesu Milo¹eviæu jo¹ ni¹ta nije dramatièno odigralo na nivou èinjenica. Preciznije, da su se èule pretenzije na fakte iz kvintesencije optu¾be, da se Milo¹eviæ nosi sa njima i njihovim nosiocima uglavnom uspe¹no. Ali ¹ta vredi bokseru ¹to je prve dve runde (Kosovo, BiH) eventualno dobio, ako æe u treæoj (kad Sud bude odluèivao o vrednosti iznesnih fakata) biti nokautiran?!Hoæe li?Prilika je da hoæe. A, ako nastavi da se brani ¹veningenskom varijantom sicilijanke - gotovo da je izvesno. Neæemo ovde da ka¾emo kako je ovaj stav tvrdo mi¹ljenje Grejema Bluita, zamenika tu¾iteljke Karle del Ponte, ali jeste stav koji èujem od Britanaca njemu sasvim bliskih. Meðu njima je i gospodin koji je veæ u Hagu branio dva optu¾enika (iz Bosne). Inoverci bez ¹anse u zverinjaku©ta oni ka¾u (da ne ka¾em ¹ta Bluit ka¾e u sasvim privatnim razgovorima)?Najpre: Optu¾eni je ¹eveningensku varijantu sicilijanke pretvorio u opasan ¹eveningenski gambit. Gambit podrazumeva ¾rtvu materijala (u ovom sluèaju dela fakata) za postizanje povoljnije pozicije. Dunkve: Sloba je ¾rtvovao borbu za suve fakte radi pozicije utiska. Kod Anglosaksonaca koji mu sude i na osnovu èijeg prava se sudi - to ne prolazi.Zatim: ako uop¹te misli da spasava ko¾u (kad ga proðe ekstaza estradnog nastupa), Milo¹eviæ mora da napusti gambitnu varijantu ¹eveningenske odbrane i ¹to pre (ka¾u gorepomenuti) uèini dve stvari:- da batali "samoodbranu" i anga¾uje jak tim pravnika koji æe uzeti na sebe sav posao filigranske borbe prsa u prsa sa neprijateljskim faktima. Sam protiv mno¹tva fakata koje tim otpu¾be ubacuje u proces, Milo¹eviæ ne mo¾e da izaðe na kraj, sve i kada bi bio nevin.Ova varijanta, ipso fakto, znaèi priznavanje Suda u Hagu - momenat koji bi pokazao da optu¾eni biva manje tvrdoglav i ne¹to vi¹e razborit. Bar sada, kada je veæ dozvolio da ga strpaju u zverinjak amerièke pravde;- tim odbrane mora u esenciji da bude anglosaksonskog identiteta. Pred sudom kome predsedava Englez, a poma¾u mu sudije njegovih biv¹ih kolonija, sa obaveznim amerièkim peèatom, nijedna druga ekipa nema ¹anse. Nijednu godinu robije Milo¹eviæu ne mo¾e, pred engleskim sudijom, skinuti "inoverac". Amerièki branilac (na primer) oèi u oèi sa engleskim sudijom - to je veæ druga prièa. Izuzev ako neæemo da se i dalje licemerno pretvaramo.Tako stoje stvari. A da li je ovo stanje stvari doprlo do Slobodanovih vijuga? Izgleda da, ipak, jeste. Problem "samo" u novcuNedavno, u junu, jedan jak lobistièki tandem iz Amerike obreo se inkognito u Hagu. Sutradan po dolasku, u lobiju jednog hotela nedaleko od sudnice, odigrao se susret Amerikanaca sa personom (ime joj neæemo iznosti u javnost) koju je Sloba ovlastio da pregovara. O èemu? O predlogu da optu¾eni napusti ¹eveningenski gambit i prihvati da amerièki pravni i lobistièki tim preuzme stvar u svoje ruke sa garancijom za "znaèajan uspeh".Da budemo malo odreðeniji: amerièki emisari nisu maèiji ka¹alj. Vodi ih èovek sa visokim vezama u aktuelnoj republikanskoj administraciji. U rukama mi je zvanièni papir kojim mu predsednik Bu¹ove Republikanske partije
[www.ANTIC.org] HAARP: Oruje da poludi!
Title: Message Oru¾je da poludi¹!Dragan VUJIÈIÆ8/10/2002, 7:40:50 PMBEOGRAD - Amerikanci su prona¹li naèin da ceo svet uteraju u amerièki kli¹e. To je jedna od kljuènih tvrdnji u knjizi pukovnika Svetozara Radi¹iæa, doktora vojne ve¹tine, biv¹eg portparola Vojske Jugoslavije i predavaèa u ©koli nacionalne odbrane VJ.Pod naslovom Satana se vi¹e ne krije, u knjizi koja je logièan nastavak njegovog prethodnog istra¾ivaèkog dela Neokortikalni rat, Radi¹iæ zasigurno otvara nove frontove.- Kontrola uma je kljuèni cilj takozvanog neokortikalnog rata, koji treba da pomogne politièkim oligarhijama najrazvijenijih zemalja sveta da lak¹e vladaju planetom - poèinje prièu dr Radi¹iæ.ZASTRA©UJUÆE MOGUÆNOSTI- Danas postoji niz novih razvijenih oru¾ja o kojima se malo zna, a koje su stvorene radi napada na ljudski mozak. Kreæu se u dijapazonu od raznoraznih sekti i udru¾enja do posebno kreiranog oru¾ja kojem je meta ljudski um - prièa pukovnik Radi¹iæ. - Protivnik najèe¹æe nije svestan napada.Krajem oktobra 1999. objavljeno je da NATO uvodi nove vrste humanog naoru¾anja. To je oru¾je koje proizvodi apsolutno nesnosnu buku i tako dezorijenti¹e protivnika, pu¹ka koja proizvodi zvuke toliko jakog intenziteta da nanosi bolove, oru¾je koje emituje neprijatne mirise i iritira ko¾u, zatim oru¾je koje izaziva muèninu, pi¹tolje koji se pune lepkom, penaste bombe, obja¹njava Radi¹iæ.- Oru¾je iz tajnih laboratorija velikih sila èudovi¹no zastra¹uje - nastavlja Radi¹iæ. Napravljeno je, na primer, elektromagnetno oru¾je koje radi na principu primene ekstremno niskofrekventnih elektromagnetnih polja, o èemu su govorili 1993. dr Edvard Teler i Klej Estrli na Univerzitetu D®on Hopkins u Merilendu. Kako su to tada rekla dvojica doktora, oru¾je je razvijeno na osnovu prouèavanja pona¹anja ljudskog organizma tokom kosmièkih letova. Pa¾ljivo je praæena funkcija mozga i dokazano je ne samo da se um mo¾e brisati, veæ i sasvim uni¹tavati.Pi¹uæi o mikrotalasima, amerièki nauènik dr Majron Volbart, u knjizi posveæenoj novim tehnologijama takvo oru¾je oznaèava kao najnehumanije, jer bukvalno mo¾e spr¾iti vojsku. Maja 2001. i amerièki dnevnik NJujork Tajms potvrdio je postojanje mikrotalasnog oru¾ja konstatujuæi da amerièka vojska veæ sada ima u posedu oru¾ja pod nazivom tehnologija aktivnog odvraæanja. Sastoji se od aparata za kontrolu uma, a ti ureðaji ¹alju radio signale koji na protivnika deluje tako ¹to ima oseæaj da mu je ko¾a potpuno spaljena - obja¹njava pukovnik Radi¹iæ.To, najnehumanije, tzv. radiofrekventno oru¾je, imaæe u buduænosti veliki uticaj na taktiku. NJegova ofanzivna dimenzija je zastra¹ujuæa, konstatuje Radi¹iæ.- Preko velikih faznih antena na zemlji ili u svemiru, a sve je poèelo Reganovim projektom Rat zvezda, to oru¾je (radi s vi¹e o maserima koji stimuli¹u na odreðeni naèin mo¾danu koru nego laserima), mo¾e postati strate¹ko, ali njegovom upotrebom se ne bi nanosili gubici neprijatelju ubijanjem ¾ive sile, veæ smanjivanjem broja mentalno upotrebljivih oficira i vojnika, i graðana kao potencijalnih vojnika, a sve to snagom elektromagnetnih impulsa usmerenog dejstva.- Strate¹ki napad na pojedinu zemlju ovako usmerenim talasima imao bi hirur¹ki karakter. Oru¾je bi delovalo na velike usmerene ciljeve ali samo na ljude bez izazivanja masovnih razaranja - poja¹njava Radi¹iæ.VE©TAÈKE OZONSKE RUPEPukovnik Radi¹iæ u svojoj knjizi pi¹e i o tajnom amerièkom oru¾ju koje se krije iza nauènoistra¾ivaèkog projekta nazvanog HAARP. Temu je nedavno aktuelizovao i ruski General¹tab, tra¾eæi od Amerikanaca da dozvole inspekciju svojih postrojenja na Aljasci koja proizvode radio talase ekstra niske frekvencije. Instalacije su u bazi na 20 kilometara od grada Gakona na Aljasci i le¾e na nepreglednim zalihama prirodnog gasa.Autor istra¾ivaèkog projekta je amerièki fizièar Bernar Istlund. Ovaj sistem, po mnogim izvorima, mo¾e da obezbedi skretanje raketa sa trajektorije leta podizanjem jonosfere i da tako za¹titi teritoriju od balistièkih projektila.HAARP postrojenja ometaju i sve radio komunikacije u jonosferi (visine od 64 do 950 kilometara od zemlje), niskofrekventnim talasima mogu da se kontoroli¹u sve podmornice i ispituje ¹upljine ispod zemlje, i ¹to je najstra¹nije, zracima niske frekvencije ometa se rad ljudskog mozga i mozak mogu trajno da o¹tete.- Novim oru¾jem, izvedenim iz HAARP projekta, nauènici tvrde da mogu da kontroli¹u klimu u pojedinim regionima sveta kao i to da je njime moguæe otvoriti ozonske rupe namernim grejanjem jonosfere na bilo kom delu Zemljine kugle veli Radi¹iæ.Najsporniji deo Istlundovog istra¾ivanja vezan je za njegov prvobitni zadatak na Aljasci, koji je radio za firmu za transport gasa sa Aljaske dalje za SAD poja¹njava pukovnik. Radeæi na ovom projektu Istlund je odgonetnuo (o èemu je pisao i NJujork Tajms), da je za SAD najbolje da gas ostane gde jeste i da se koristi za snabdevanje supersistema, usmerivaèa niskofrekventnog zraèenja za
Dr Srdja Trifkovi, americki analitiar, otkriva cije interese titi vaingtonski Institut za mir
Title: Message Dr Srdja Trifkoviæ, americki analitièar, otkriva cije interese ¹titi va¹ingtonski Institut za mir Za Kosmet ni para ni kompromisa Uslu¾nost srpskog premijera i dvolicnost ministra spoljnih poslova ubedili SAD da ne menja politiku koja mnogo ne ko¹ta Treba da budemo nacisto da Institut za mir Sjedinjenih Dr¾ava nije nezavisna naucno-istra¾ivacka ustanova posvecena re¹avanju medjunarodnih sporova, kao ¹to to jeste, na primer, Heritid¾ fondacija ili Kejto institut. Institut za mir je federalna, dr¾avna institucija, osnovana u vreme Reganove administracije zakonskim aktom americkog Kongresa, i od tada neprekidno finansirana sredstvima iz dr¾avnog bud¾eta. Sve projekte inicira i odobrava upravni odbor, bez cijeg odobrenja nijedan izve¹taj Instituta ne mo¾e da bude pu¹ten u javnost. Èlanove upravnog odbora Instituta imenuje predsednik SAD, a imenovanja potvrdjuje Senat - ba¹ kao ¹to je predvidjeno i za imenovanja ostalih visokih dr¾avnih funkcionera - ka¾e za "Glas" dr Srdja Trifkoviæ, istorièar, spoljnopoliticki analitièar i direktor Instituta za Medjunarodne odnose Rokford Instituta u Rokfordu, Ilinois, SAD. Povod je ¹to je Americki institut za mir izradio specijalni izve¹taj kojim nudi osam opcija za konacni status Kosova. Citaoca podsecamo na "ponude za buducnost" ovog Instituta. Tako, osim vecitog protektorata, gde bi Unmik i EU nastavili da nadgledaju autonomiju Kosova, bez otvaranja konacnog re¹enja, Institut razmatra i: kantonizaciju, labavu federaciju, komonvelt, medjunarodnu odluku sa odredjenim datumom, uslovnu nezavisnost, nezavisnost u postojecim granicama i nezavisnost sa podelom. Kraj DOS-a spas Srbiji - Zagovornici kontinuiteta mogli su da sa puno argumenata iznesu tvrdnju da ne treba bitno menjati politiku koja mnogo ne ko¹ta. Fejt, Bajden, Montgomeri i ostali njima slicni igraci americke spoljno-politicke B-ekipe moci ce i dalje da rade ¹ta rade sve dok traje sada¹nja dvojnost vlasti u Beogradu i sve dok spoljni faktori imaju osnovanu nadu da ce njima podobne snage odneti prevagu u borbi za vlast. Glavni i nezaobilazni preduslov za formulisanje jedne razumne, na nacionalnim interesima zasnovane, proaktivne srpske politike prema SAD stoga jeste u ¹to skorijem nestanku DOS-a sa beogradske politicke scene, smatra dr Srdja Trifkoviæ. Labava federacija znacila bi za Beograd nominalni suverenitet, ali bi Kosovo funkcionisalo kao nezavisna dr¾ava, bez posebnog clanstva u UN. I komonvelt daje Beogradu nominalni suverenitet, Kosovo je nezavisno, plus dobija posebno clanstvo u UN. Medjunarodna odluka s odredjenim datumom je re¹enje gde bi za tri godine medjunarodna konferencija odlucila o krajnjem statusu, a ishod bi uslovili srpsko i albansko sprovodjenje odredjenih kriterijuma (uce¹ce u institucijama Kosova, po¹tovanje ljudskih prava, povratak izbeglih i raseljenih...). Uslovna nezavisnost oznacava postepenu nezavisnost za Kosovo, na osnovu demokratske samouprave, po¹tovanja manjinskih prava i odgovornih pona¹anja u regionu, a sve u okviru nepromenjenih granica. Nezavisnost bi bila krajnji ishod, ukljucujuci kosovsku kontrolu spoljne politike, bud¾eta, javne bezbednosti, sudskog sistema... Sledi nezavisnost u postojecim granicama, gde bi, za otprilike tri godine, i posle pojacane medjunarodne suprevizije, Kosovo postalo nezavisna dr¾ava u sada¹njim granicama. Srbi bi dobili ¹iroku lokalnu upravu! Nezavisnost sa podelom, kao poslednja opcija, predla¾e tri severne op¹tine: Zvecan, Zubin Potok i Leposavic, i deo Mitrovice, severno od Ibra, pripali bi Srbiji. Svih ostalih 26 op¹tina, plus pola Mitrovice bile bi nezavisna dr¾ava Kosovo! Cak bi i oblasti na jugu Srbije, gde ¾ive mahom Albanci, pripali nezavisnom Kosovu. SAD bi velikodu¹no pomogao jo¹ jednu srpsku seobu... Unmik bi dobio savetodavni karakter. Kako na¹e vlasti i dalje trube da nas SAD cekaju ra¹irenih ruku, a kako se u praksi de¹ava ne¹to sasvim drugo, dr Trifkoviæ za "Glas" tumaci ovih osam ponuda, ali i komentari¹e pona¹anje SAD i dr¾avnog rukovodstva SRJ i Srbije. Prema njegovim recima, sada je jedan od najuticajnijih clanova Upravnog odbora Daglas D¾. Fejt, pomocnik ministra odbrane Donalda Ramsfelda za politicka pitanja. - Fejt je u Dejtonu bio pravni savetnik Izetbegoviceve delegacije i va¾i za nepomirljivo tvrdog srbomrsca - tvrdi Trifkoviæ. On istice da je jasno za¹to sledi ovakvih osam scenarija.- Najnovija analiza Instituta, uz apriorno odbacivanje povratka Kosova u sastav Srbije i uz tvrdo, ideolo¹ki motivisano odbacivanje ma kakve podele Pokrajine, predstavlja odraz stvarne, za Srbe vrlo nepovoljne ravnote¾e politickih snaga u Va¹ingtonu - ma ¹ta pricali DOS-ovski opsenari. Nece biti ni para ni kompromisa o Kosovu. On dalje obja¹njava da ce u predstojecem periodu Srbi morati da potpisuju svakakve sporazume i da
[www.ANTIC.org] Lini stav Koste avokog: Demokratija i kvislinzi
Title: Message Lièni stav Demokratija i kvislinzi PI©E: KOSTA ÈAVO©KI U DSS-u i jo¹ ponegde gaji se varljiva nada da ce tzv. medunarodna zajednica, tj. americka vlada i EU pod velom Oebsa, prisiliti Zorana Ðindica da vrati otete poslanicke mandate. To se cini u veri da ovi mocni cinioci zaista podsticu i ¹tite su¹tinsku demokratizaciju politickog poretka. Da bismo to proverili, za pocetak cemo uzeti slucaj Haitija, koji naizgled potvrduje tu prednost demokratiji. Ne tako davno u toj zemlji odr¾ani su predsednicki izbori na kojima je pobedio Aristides, poznatiji kao "ogrlica" zbog sklonosti da se svojih politickih suparnika oslobada tako ¹to bi im se preko glave stavljala zapaljena automobilska guma. Vojska, medutim, nije bila raspolo¾ena da prizna Aristidesovu izbornu pobedu, pa je izvr¹ila dr¾avni udar i obrazovala vojnu huntu. Kao veliki pobornik demokratije i volje biraca, americka vlada je isposlovala u Savetu bezbednosti vojnu intervenciju UN, koju je poglavito izvr¹ila americka vojska. Vojna hunta je potom sru¹ena, a Aristides doveden na vlast. Ako je, dakle, americka vlada bila spremna da vojno interveni¹e u zemlji u kojoj se, dodu¹e, odr¾avaju izbori, ali se u jednom trenutku nije po¹tovala izra¾ena volja biraca, kako ce tek intervenisati u zemlji u kojoj ne samo ¹to dosad nije bilo izbora nego ih u dogledno vreme i nece biti? I pod kakvim stra¹nim vojnim, privrednim, sportskim, kulturnim i svim mogucim sankcijama mora biti takva zemlja u kojoj nema ni traga od bilo kakve demokratske ustanove? Da li znate kako se zove ta zemlja? To je Saudijska Arabija. Ona, medutim, ne samo ¹to nije napadnuta i podvrgnuta sankcijama, nego s njom SAD odr¾avaju izvanredne prijateljske odnose, iako se u toj zemlji i dalje primenjuju srednjovekovni ¹erijatski zakoni koji dopu¹taju trgovinu belim robljem i surove kazne, kao ¹to su kamenovanje i odsecanje udova, ¹to Amerikanci precutno uva¾avaju kao negovanje tradicionalnih vrednosti. Jo¹ bolji primer koji razgolicuje podr¹ku SAD i vodecih evropskih sila navodnoj demokratizaciji jeste slucaj Mila Ðukanovica. Iako postoji vi¹e nego osnovana sumnja da je ovaj uva¾eni dr¾avnik povezan s italijanskom i ko zna kojom jo¹ mafijom, da je upleten u krijumcarenje cigareta i druge sumnjive "poslove", velike zapadne sile su podr¾avale njegovu "demokratsku", "reformsku" i "proevropsku" politiku sve dok je bio Milo¹evicev suparnik i protivte¾a. Ta podr¹ka je unekoliko produ¾ena i posle pada Slobodana Milo¹evica u nameri da se rasklima i onako krhka savezna dr¾ava i preobrati u labavu konfederaciju, da bi se lak¹e otcepio Kosmet. A kad je procenjeno da se demokratska, reformska i proevropska "misija" Ðukanovica pribli¾ava svom kraju, italijanski javni tu¾ilac je pokrenuo istragu protiv njega zbog kontrabande i drugih te¹kih krivicnih dela. Poslednji slucaj koji u pravom svetlu prikazuje navodno zalaganje zapadnih sila za uspostavljanje demokratskog poretka jeste nedavno oduzimanje poslanickih mandata DSS-u. Da je nekim slucajem americkoj vladi i EU zaista stalo do istinske parlamentarne demokratije, one bi odmah posle otimanja mandata vrisnule do neba i zapretile Ðindicu svim mogucim sankcijama. Umesto toga, Ðindic je cak nagraden, cime je ohrabren da istraje u ovoj otimacini. Sve nas ovo upucuje na zakljucak da demokratski poredak u drugim zemljama nije prevashodni cilj zapadnih sila, nego njihov sebicni "nacionalni interes". Ukoliko se on ostvaruje, demokratija nije neophodna. Ukoliko se taj interes osujecuje, onda je zahtev da se data zemlja demokratizuje jedno od sredstava pritiska i ucene za ostvarenje drugih, najvecma vlastitih politickih ciljeva. Ili jo¹ jednostavnije: kad americka vlada i EU treba da biraju izmedu demokratije i kvislinga, one uvek izaberu kvislinge. http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T02081102.shtml
[www.ANTIC.org] BRITANSKI KOMENTATORI O AMERIKOJ INVAZIJI NA IRAK
Title: Message BRITANSKI KOMENTATORI O AMERIÈKOJ INVAZIJI NA IRAK Cilj je - nafta Ne radi se o promociji demokratije i za¹titi ljudskih prava, pi¹e londonski "Obzerver" London, 11. avgusta (Tanjug) Stvarni cilj planirane amerièke invazije na Irak je stavljanje pod kontrolu iraèke nafte, a ne promocija demokratije i za¹tita ljudskih prava, ocenjuju danas britanski komentatori. Londonski "Obzerver" ukazuje da niko ne sumnja u iskrenost amerièke mr¾nje prema Sadamu Huseinu, ali ono ¹to se de¹ava u Va¹ingtonu sugeri¹e da je stvarni cilj nafta, a ne demokratija i prosperitet Iraka. No, upozorava list, kljuèno je pitanje da li æe invazijom na Irak i svrgavanjem iraèkog predsednika Zapad uspeti da se dugoroèno domogne iraèke nafte. Uverenje da æe invazija Iraka stabilizovati Bliski istok i omoguæi Zapadu lak pristup iraèkoj nafti opasno je pojednostavljeno, precizira "Obzerver". Najveæi deo nafte koju koristi Zapad je u muslimanskim zemljama i samo sporazum sa muslimanima mo¾e da donese trajnu energetsku sigurnost, ocenjuje londonski nedeljnik. U op¹irnoj analizi "Obzerver" ukazuje na jo¹ jedan va¾an elemenat amerièkih ratnih planova, naime da predsednik D¾ord¾ Bu¹ oèekuje da æe ratnim pohodom na Irak "o¾iveti" amerièku privredu koja je u dubokoj recesiji. Taèno je, podseæa list, da je u poslednjih stotinu godina amerièka privreda najvi¹e profitirala od ratova i ratnih pohoda, ali, upozorava da je ovog puta rizik mnogo veæi. Invazijom na Irak bi gotovo sigurno do¹lo do destabilizacije celog Bliskog istoka, a to znaèi i nagli skok cena nafte. Sa visokom cenom nafte amerièka privreda bi zapala u jo¹ veæu krizu. Ocene "Obzervera" deli danas i "Meil on sandej", koji ukazuje da je Amerikancima neophodna kontrola iraèke nafte zbog straha da bi Va¹ington mogao izgubiti kontrolu u Saudijskoj Arabiji. U toj zemlji raste antiamerièko raspolo¾enje i vladajuæa kraljevska dinastija bi mogla biti suoèena sa dilemom ili da izgubi vlast ili da podr¾i islamske ekstremiste koji su protiv Amerike. Procene su, podseæa se, da bi Amerika uskoro mogla da izgubi kontrolu nad Saudijskom Arabijom. To ne znaèi samo gubitak kontrole nad izvorima nafte nego i velike gubitke u amerièkom bud¾etu jer je Saudijska Arabija, zahvaljujuæi novcu od nafte, bila jedan od najveæih kupaca obveznica amerièke vlade. Drugim reèima, Amerika nije dobijala samo jeftinu naftu nego i najveæi deo saudijskog profita je zavr¹avao u trezorima amerièke vlade. vrati.gif Description: GIF image
DSS Aktuelno: 10. avgust 2002.
10. avgust 2002. [ http://www.dss.org.yu/aktuelno.asp ] PREDSEDNIK FRANCUSKE PISAO PREDSEDNIKU SRJ PODRSKA FRANCUSKE Srecan sam sto mogu da Vam ponovo izrazim potpunu podrsku Francuske za Vase napore u korist demokratske tranzicije i stabilnosti u SRJ, kao i u regionu Predsednik Francuske Zak Sirak podrzao je danas napore jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice na sprovod/enju Beogradskog sporazuma o redefinisanju odnosa izmed/u Srbije i Crne Gore. U potpunosti svestan izazova sa kojima se suocava Vasa zemlja, zelim posebno da Vas uverim u podrsku Francuske Vasem delovanju u korist primene sporazuma od 14. marta 2002. godine koji treba da dovede do obnovljene zajednice izmed/u Srbije i Crne Gore, navodi se u pismu koje je francuski predsednik uputio predsedniku SRJ, i dodaje da ubrzana i prioritetna primena tog Sporazuma od strane svih na koje se odnosi, moze samo da pomogne priblizavanje Evropske unije i SRJ. Uzimajuci cvrsto u obzir demokratske vrednosti koje delimo, kao i dugu tradiciju prijateljstva koji ujedinjuju nasa dva naroda, srecan sam sto mogu da Vam ponovo izrazim potpunu podrsku Francuske za Vase napore u korist demokratske tranzicije i stabilnosti u SRJ, kao i u regionu, navodi se u pismu. Francuski predsednik je naveo da ga raduje sarajevski sastanak predsednika BiH, Hrvatske i Jugoslavije, odrzan 15. jula. Sedam godina nakon potpisivanja Dejtonskog i Pariskog sporazuma, taj susret pokazuje postignute napretke u regionu i svedoci o aktuelnosti poruke poslate nakon Samita u Zagrebu u novembru 2000. godine. To mi pricinjava zadovoljstvo, naveo je Zak Sirak u pismu jugoslovenskom predsedniku. OCENA CESID-a POSTOJI MOGUCNOST MANIPULACIJE, ZAKONI MANJKAVI Propisi prema kojima ce biti odrzani predstojeci predsednicki izbori u Srbiji, stari su, manjkavi, imaju puno pravnih praznina Portparol Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Marko Blagojevic ukazao je da postoji mogucnost manipulacije brojem biraca na predsednickim izborima u Srbiji, ali da je ta mogucnost iskljucivo teoretska. Izmene u birackim spiskovima moguce su do 15 dana pre odrzavanja izbora, a mogucna je dodatna izmena spiskova najkasnije dva dana uoci izbora, ali samo na osnovu sudske odluke, pise Blic. Govoreci o mogucnosti da i grad/ani Srbije sa Kosova izad/u na izbore, portparol CeSID-a je istakao da i Albanci imaju pravo glasa. Svi oni koji su drzavljani i upisani su u biracke spiskove mogli bi da glasaju na predsednickim izborima, a trebalo bi da se nalaze u birackom spisku, dodao je Blagojevic. CeSID je podneo zahtev Republickoj izbornoj komisiji (RIK) da njegovim predstavnicima odobri pracenje predsednickih izbora u Srbiji, zakazanih za 29. septembar. Iz Skupstine Srbije najavljeno je da bi na sutrasnjoj sednici, RIK trebalo da razmatra zahtev CeSID-a za posmatranje rada RIK. CeSID je kritikovao i izbornu regulativu. Propisi prema kojima ce biti odrzani predstojeci predsednicki izbori u Srbiji, stari su, manjkavi, imaju puno pravnih praznina, ocenila je danas clan Upravnog odbora CeSID Marijana Pajvancic i dodala da zakoni ostavljaju dosta prostora za razlicita tumacenja i za pravnu nesigurnost. Pajvancic je ukazala na to da zakonom nije ured/eno sta ce se dogoditi u slucaju da na izbore ne izad/e dovoljan broj biraca (50 odsto upisanih plus jedan). Ukoliko nije ispunjen opsti uslov za punovaznost izbora u prvom krugu, izbori se ne bi mogli smatrati uspesnim. Posledica bi mogla biti ponavljanje celokupnog izbornog postupka. To je bilo sporno i 1997. godine kada su o tom problemu takod/e postojala razlicita stanovista, rekla je Pajvancic. Kao jedna od bolnih tacaka izborne regulative, Pajvancic je navela biracke spiskove, jer zakonima nije propisano ko kontrolise vod/enje tih spiskova, nisu propisani instrumenti nadzora nad vod/enjem spiskova, niti je utvrd/ena odgovornost i sankcije za one organe koji vode spiskove. Zakonodavac, takod/e, nije napravio razliku izmed/u raseljenih lica i izbeglica, jer dok raseljena lica mogu da glasaju, to izbeglicama nije omoguceno.Raseljena lica imaju biracko pravo, jer su drzvaljani, a izbeglice nemaju to pravo jer nisu drzavljani. Med/utuim, prema zakonu sva ta lica upisuju se u biracki spisak, rekla je Pajvancic. Na predsednickim izborima 29. septembra, Srbi koji zive u inostranstvu nece moci da glasaju u konzularno-diplomatskim predstavnistvima, zakonom nije ured/eno glasanje lica koja izdrzavaju kaznu zatvora i lica koja se nalaze u pritvoru, kao ni glasanje biraca koji su onemoguceni da dod/u na biracko mesto (invalidi i bolesnici). O otvorenom pitanju glasanja grad/ana koji zive na Kosovu, Marijana Pajvancic je rekla da su grad/ani Kosova drzavljani Jugoslavije i da svi imaju biracko pravo. Drugo je pitanje da li postoje uslovi
[www.ANTIC.org] OSETLJIVO PITANJE GRANICE
Title: Message OSETLJIVO PITANJE GRANICE Dogovor o Prevlaci Sada¹nje faktièko stanje ide u prilog Hrvatskoj,izjavio ambasador u SMIP-u Rajko Bogojeviæ Ambasador u Saveznom ministarstvu inostranih poslova Rajko Bogojeviæ zadu¾en za granicu izrazio je, u izjavi Tanjugu, oèekivanje da æe sa Hrvatskom uskoro biti postignut dogovor o naèinu re¹avanja pitanja Prevlake, koji bi omoguæio da se meðunarodne snage povuku s tog poluostrva. Prema odluci Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, mandat tim snagama produ¾en je do 15. oktobra ove godine. "Meðutim, ceo proces do konaènog re¹enja tog, kao i pitanja granice na Dunavu ide sporo, jer je reè o veoma osetljivim pitanjima. Verujem da æe obe zemlje raditi na re¹avanju tog problema, na dobrobit graðana sa obe strane meðe", naglasio je Bogojeviæ. On je ocenio da sada¹nje faktièko stanje ide u prilog Hrvatskoj, jer ako se misija UN do kraja godine povuèe s Prevlake, a raspolo¾enje meðunarodne zajednice je upravo takvo, ostaæe zateèeno stanje. Istièuæi da su stavovi dve zemlje oko granice na Dunavu udaljeni, ali da je bitno da se i o tom pitanju razgovara, Bogojeviæ je kazao da bi granica trebalo da ide sredinom reènog toka, dodav¹i da su na takav naèin re¹ene i druge granice na toj reci. Prema njegovim reèima, Hrvatska, meðutim, ima drugaèiji pristup. Njeni graðani poseduju imanja i na suprotnoj (levoj) obali Dunava. Ta imanja su upisana u katastarske knjige u njihovim op¹tinama, zbog èega smatraju da ti posedi treba da budu i u granicama Hrvatske. "U sluèaju takvog re¹enja i brodovi na Dunavu bi tokom plovidbe tim delom reke, prema meðunarodnim propisima, menjali dr¾avne zastave svakih nekoliko minuta", kazao je Bogojeviæ. On je naglasio da jugoslovenska strana vlasni¹tvo nad zemljom ne osporava, i dodao da su u istoj poziciji i na¹i graðani koji poseduju imanja na desnoj obali, a koja su upisana u na¹e katastre. "Mi ne tra¾imo da ti d¾epovi, koji su sada na hrvatskoj teritoriji pripadnu nama". Bogojeviæ smatra da je visok nivo napetosti na koji su Hrvati podigli incident na ©arengradskoj adi rezultat i njihove unutra¹nje politièke situacije, a podsetio je da Hrvatska ni s jednim susedom biv¹e SFRJ jo¹ nije re¹ila granièna pitanja. "Sa drugim novim susedima, Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom, SRJ granièna pitanja re¹ava na obostrano zadovoljavajuæi naèin", ukazao je on. S Makedonijom predstoji samo jo¹ obele¾avanje granice, odnosno postavljanje graniènih kamenova. Poèeæe se od tromeðe s Bugarskom, a granicu s kosovske strane jugoslovenske granice prema Makedoniji obele¾avaæe na¹i ljudi, pod za¹titom meðunarodnih snaga. I granica sa BiH bila je vrlo brzo definisana. "Pitanje dela teritorije BiH kroz koju prolazi pruga Beograd - Bar (11 kilometara) re¹avamo tako ¹to je ponuðena razmena teritorije po principu metar kvadratni za metar kvadratni zemlje istog kvaliteta", precizirao je Bogojeviæ. On je ocenio da je bitno da je u re¹avanju pitanja hidroelektrana "Bajina Ba¹ta" i "Zvornik", èija se postrojenja nalaze na obe strane Drine, postignuta saglasnost da se zbog nesmetane proizvodnje obe elektrane, kao tehnolo¹ke celine, naðu na na¹oj teritoriji. Za deo granice na podruèju mesta Priboj i Rudo, gde su graðani prinuðeni da do posla ili svojih poseda nekoliko puta prelaze meðu, dogovoren je privremeni re¾im do konaènog re¹enja. Bogojeviæ je najavio da bi do kraja godine mogao biti potpisan sporazum o definisanju kompletne granice sa BiH i dodao da je bitno da granica bude otvorena za nesmetan prolaz ljudi i robe, ali i da istovremeno bude dovoljno èvrsta da spreèi prolaz svih vrsta kriminala. (Tanjug) vrati.gif Description: GIF image
