[www.ANTIC.org] TIKER vesti
Title: Message vesti 9. januar 2003. BEOGRAD - Kabinet predsednika Vlade Srbije dr Zorana Djindjica saopstio je da ne treba osporavati Dejtonski sporazum koji utvrdjuje drzavni suverenitet Bosne i Hercegovine, ali iz istih razloga ne treba osporavati ni suverenitet Srbije na celoj njenoj teritoriji. Medjunarodna zajednica je obavezna da primenjuje iste arsine prema celovitosti teritorije i teritorijalne nepovredivosti svake drzave. Vlada Srbije postuje Dejtonski sporazum koji garantuje suverenitet Bosni i Hercegovini, ali ocekuje da Srbija u pogledu Kosova i Metohije dobije iste takve garancije. MOSKVA - Prema internet anketi, koju je sprovela ruska REPUBLIKA , ocenama "odlican", "dobar" i "los", trebalo je oceniti rad drzavnika zemalja koje su najuticajnije u svetskoj politici u prosloj 2002. godini. Ucinak predsednika Rusije, Putina, dobio je ocene: odlican 24%, dobar 36,9% i los 39,1%. Rad predsednika Francuske Siraka ocenjen je sa 60,2% kao dobar, nemackog kancelara Sredera takodje kao dobar sa 58,8% i Cjan Dze- mina iz Kina 52,4% kao dobar. Ocenom "los" ocenjen je rad Jasera Arafata (71,6%), Dzordza Busa (63,8%), Arial Sarona (53,4%), Sadama Huseina (53,3%) i Dzona Blera (46,8). Nijedan od ocenjivanih drzavnika nije dobio za svoj rad ocenu "odlican", izjasnili su se ruski gradjani u ovoj anketi, javlja dopisnik Tiker-a iz Moskve. BEOGRAD - Bosko Ristic kopredsedavajuci Ustavne komisije izrazio je juce ocekivanje da ce zakon o sprovodjenju Ustavne povelje biti usaglasen sutra u petak, 10. januara, jer je postignuta saglasnost o principima resavanja preostalih spornih pitanja o Narodnoj banci Jugoslavije, fiskalnom agentu i podeli imovine. On je rekao da bi zakon trebalo da bude usaglasen u sutra "ukoliko ne dodje do politicki motivisane opstrukcije". BEOGRAD - Republicka vlada pocela je izradu konacne verzije Strategije za smanjenje siromastva u Srbiji. Strategijom bi trebalo da bude definisana nacionalna politika na smanjenju siromastva u Srbiji. Po anketi koju je resorno ministarstvo sprovelo 2002. godine u saradnji sa Svetskom bankom 10,6% stanovnika Srbije zivi ispod linije siromastva. Konacna verzija Strategije bi trebalo da bude zavrsena i predata na usvajanje Svetskoj banci krajem jula 2003. godine. BEOGRAD - Socijaldemokratija (SD) je uputila poziv predsedniku SRJ Vojislavu Kostuunici i v.d. predsednika Republike Srbije Natasi Micic da sto pre okupe predstavnike drzavnih institucija, politickih stranaka i svih politickih grupacija sa Kosova i Metohije. Na ovome sastanku smatra SD potrebno je razmotriti hitno stanje u ovoj pokrajini i izradu strategije za resavanje konacnog statusa. Nedostatak jedinstvene strategije za resavanje ovog za Srbiju istorijski vaznog pitanja izaziva ozbiljne posledice i politicku stetu smatra Socijaldemokratija. http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
[www.ANTIC.org] Slovenija i Hrvatska na sudu u Strazburu
Title: Message Slovenija i Hrvatska na sudu u Strazburu Igor ©ARANOVIÆ1/9/2003, 6:58:00 PMOd stalnog dopisnikaJULIJSKI kulturni savez, organizacija Italijana prognanih iz Istre i Dalmacije posle Drugog svetskog rata, uputio je zahtev Meðunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu da obezbedi njenim èlanovima vraæanje nekretnina u Sloveniji i Hrvatskoj.Èetrdeset prognanika tra¾e od strazbur¹kog suda da im novonastale dr¾ave Slovenija i Hrvatska vrate nekretnine koje im je oduzela biv¹a Jugoslavija. Najnoviji zahtev zasniva se na èinjenici da su Slovenija i Hrvatska potpisnici Evropske konvencije o ljudskim pravima, koja obuhvata i pravo na vlasni¹tvo. Kao naslednice biv¹e Jugoslavije obe dr¾ave du¾ne su, istièe se u zahtevu, da vrate imovinu prognanim Italijanima.Sud u Strazburu uskoro æe doneti odluku o tri tu¾be predate u ime organizacije italijanskih prognanika èije je sedi¹te u SAD. Nekada¹nji vlasnici tra¾e ponovno pravo nad svojim nekretninama u blizini Kopra i Novigrada.Prema podacima vi¹e organizacija italijanskih prognanika iz Istre i Dalmacije i podruèja nekada¹nje Jugoslavije prinudno je posle Drugog svetskog rata moralo da napusti vi¹e od 300.000 Italijana. Zahtevi i postupci za vraæanje njihovih nekretnina uèestali su naroèito posle razbijanja biv¹e Jugoslavije.Slovenija i Hrvatska pod sve veæim su pritiscima ne samo udru¾enja u Italiji i drugim dr¾avama, nego i zvaniènog Rima, èiji politièki vrh upozorava LJubljanu i Zagreb da njihovo èlanstvo u Evropskoj uniji mo¾e biti uslovljeno i re¹avanjem tog problema.Italijani prognani iz Istre i Dalmacije upozoravaju da je dosada¹nje finansijsko obe¹teæenje za njihove nekretnine kuæe, fabrike, pogone, placeve i zemlju samo neznatan deo prave vrednosti. http://www.novosti.co.yu/
[www.ANTIC.org] TUILATVU PODNETA KRIVINA PRIJAVA PROTIV VLADIKE
Title: Message TU®ILA©TVU PODNETA KRIVIÈNA PRIJAVA PROTIV VLADIKE VRANJE 09.01.2003 13:00 (AVP) - Protiv vladike vranjskog Pahomija Gaèiæa podneta je krivièna prijava u kojoj se sumnjièi za bludne radnje i protivprirodni blud nad maloletnicima, potvrðeno je AVP-u u Okru¾nom tu¾ila¹tvu u Vranju. Za pomenuta krivièna dela terete ga tri deèaka, dva biv¹a maloletnika R.S. i I.N. i jedan koji jo¹ uvek nema 18 godina M.T. i njihovi roditelji. U kriviènoj prijavi se navodi da je vladika prilike za obljubu iskori¹æavao prilikom dolaska dece na nastavu verounauke, a pomenuta trojica su izrazila ¾elju da postanu sve¹tenici, pa su èesto pomagali i u obavljanju crkvenih poslova i ka¾u da ih je tada vladika seksualno iskori¹æavao. Jedan od maloletnika posvedoèio je za novi broj lokalnog nedeljnika ,,Novine Vranjske" da ga je vladika zlostavljao u manastiru Prohor Pèinjski. Rekao je da je osam do devet godina odlazio u crkvu i da je tada slu¹ao o vladikinim gresima, ali da nije verovao prièama i èak je i branio episkopa. Onda je na dan Svetog Jovana oti¹ao sa drugovima u manastir Prohor Pèinjski. "Kada smo tamo stigli bilo je oko 22-23 èasa i javili smo se vladiki. Bio je u zgradi Mitropolije. Ostali smo tu dvadesetak minuta. Vladika je tada rekao da su konaci zauzeti uoèi praznika i da ima mesta za spavanje u Mitropoliji, gde bi smo mogli da prenoæimo. Vladika je rasporedio moje drugove i drugarice, a mene smestio u salon gde je bio samo jedan dvosed. Kada smo dobili posteljinu i sve ostalo, pojavio se u mojoj sobi i odjednom me zagrlio, licem u lice i stavio glavu ispod mog vrata. Polako sam poèeo da shvatam o èemu se radi, mada nisam bio siguran. Veæ sam bio namestio krevet, ali je vladika poèeo da razvlaèi onaj dvosed sme¹kajuæi se uz reèi: "Ti si ovako malo puniji, pa da bi mogao bolje da se raskomoti¹" - rekao je "Vranjskim" maloletni M.T. potencirajuæi da je episkop tada poku¹ao da ga obljubi prvi put. Kasnije se vladika po svedoèenju mladiæa vratio u njegovu sobu. Na sebi je imao samo donji ve¹ i legao je pored njega poku¹avajuæi da ga prinudi na protivprirodni blud. "Tada je poèeo da me pipa i zapitkuje, ja sam se branio i odgovarao moleæi ga da me ostavi na miru. Iza¹ao je, pa se kasnije opet vratio i nagovarao me "da se dru¾imo". Posle nekoliko poku¹aja, koje sam ja odbijao, krenuo je i rekao mi da lepo spavam, a ako se predomislim da doðem kod njega i ostavio otvorena vrata moje i njegove sobe" - tvrdi M.T. Ispovest R.S. tada takoðe maloletnog odnosi se na dan Svetog Ignjatija Bogonosca kada je vladika s njim poku¹ao da ostvari prvi seksualni kontakt. "To se ponovilo nekoliko puta, a kada je po¹ao na poèinak tra¾io je od mene da ga masiram, a bio je samo u donjem rublju. Zapitao sam ga kako se to radi, a veæ je poèela da me hvata panika. Tra¾io je da ga masiram po nagom telu. Ja sam poèeo od ramena, a on je zahtevao da idem sve ni¾e ka intimnim delovima tela. Nisam mogao da to podnesem i pobegao sam - ka¾e R.S. Najgore je izgleda pro¹ao I.N. koji je tada imao samo 15 godina. U manastiru Prohor Pèinjski gde sam pomagao, jedne veèeri po¹ao sam sa vladikom u ¹etnju. U jednoj ¹umici van manastira vladika je poèeo da me mazi i pipka. Ne znam koliko smo tu proveli, kao da sam bio bez svesti, sve dok se u jednom trenutku nisam trgao i odgurnuo ga od sebe. Posle toga poku¹avao je da to uèini jo¹ mnogo puta. Zbog sumnje da je poèinio slièno krivièno delo vladika Pahomije je sredinom devedesetih veæ bio na Crkvenom sudu, ali je osloboðen optu¾bi. Zbog toga je ovog puta krivièna prijava predata Okru¾nom tu¾ila¹tvu u Vranju protiv graðanina Tomislava (Pahomija) Gaèiæa. U Okru¾nom tu¾ila¹tvu potvrdili su da æe sluèaj biti prosleðen Op¹tinskom tu¾ila¹tvu, koje treba da proveri navode iz kriviène prijave i utvrdi istinu. Na brojne telefonske pozive novinara u vezi ovog sluèaja vladika Pahomije ili nije odgovarao ili nije imao komentara. Od novina "Vranjskih" tra¾io je da mu se najpre dostavi integralni tekst deèakovih izjava kao uslov za razgovor, ¹to su ove novine odbile jer je procenjeno da se to kosi sa novinarskim kodeksom. Ni drugi novinari nisu uspeli da dobiju izjavu vladike, a danas je prema saop¹tenju iz Eparhije vladika na putu ka Bosni. Odsutan je bio i sekretar Eparhije Vladan Milutinoviæ, tako da nikakvih reakcija nije bilo. www.avp-vranje.co.yu/
[www.ANTIC.org] EPARHIJA OSUUJE OPTUBE NA RAUN VLADIKE PAHOMIJA
Title: Message EPARHIJA OSUÐUJE OPTU®BE NA RAÈUN VLADIKE PAHOMIJA VRANJE 09.01.2003 20:48 (AVP) - Povodom,natpisa u nekim medijima o navodnom seksualnom zlostavljanju trojice deèaka,od kojih je jedan i dalje maloletnik od strane Episkopa vranjskog Pahomija,veèeras je Agenciji Vranje Press, dostavljeno saop¹tenje,Eparhije vranjske koje je potpisao,episkop Pahomije. U saop¹tenju se navodi:"Ne sumnjamo da æe istina izaæi na videlo.Sigurni smo da æe i dr¾avni organi,policija,tu¾ila¹tvo,sud,¾eleti u ime zemaljske pravde da doðu do istine i tu istinu, i samo istinu iznesu pred suda naroda." "Nedopustivo je suditi bez suda,presuðivati bez dokaza i to ba¹ u vreme Bo¾iænih praznika " - stoji u saop¹tenju u kome se ka¾ei to da objavljeni natpisi " predstavlja poku¹aj da neprijatelji Hristovi preuzmu ulogu vrhovnog sudije". Povodom tekstova u medijima o navodnom seksualnom zlostavljanju trojice deèaka iz Vranja, Eparhija je,kako se navodi danas je obavestila Patrijarha Pavla i Sveti Arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, uz obrazlo¾enje da se radi o "beskrupuloznoj hajci protiv smernosti koju vode neprijatelji Crkve i njenih institucija". Lokalna Radio televizija Vranje prenela, u meðuvremenu izjavu Okru¾nog dr¾avnog tu¾ioca iz Vranja,Milana Bo¾iloviæa,koji je potvrdio da je podneta krivièna prijava protiv, kako je rekao graðanina,Tomislava Gaèiæa zbog navodnog seksualnog zlostavljanja troje deèaka i da je u toku provera i prikupljanje dokaza,vezano za prijavu koja je u tu¾ila¹tvo stigla 31.decembra pro¹le godine. www.avp-vranje.co.yu/
[www.ANTIC.org] PCNEN VIJESTI
Title: Message Seselj: Poslije Djukanoviceve izjave besmisleno usvajati Povelju Predsjednik Srpske radikalne stranke Vojislav Seselj izjavio je danas da Ustavna povelja i Beogradski sporazum predstavljaju ozakonjenje nelegalnih postupaka novog crnogorskog premijera Mila Djukanovica i platformu za proglasenje nezavisnosti Crne Gore. Podsjetivsi da je crngorski premijer juce najavio da ce nakon tri godine Crna Gora postati nezavisna drzava, Seselj je rekao da je onda potpuno besmisleno usvojiti Ustavnu povelju i uopste pricati o rekonsturkciji savezne drzave. 22:35 Milo ce upasti u velike probleme Clan Ustavne komisije iz Socijalisticke narodne partije Zoran Zizic izjavio je agenciji FoNet da je izjava premijera Mila Djukanovica o nezavisnosti Crne Gore za tri godine virtuelna stvarnost i prividna prica, a ne objektivna. Prema njegovim rijecima, u sledece tri godine prevladace proces integracije, a ne separatizma. Stvarni tokovi i politika Mila Djukanovica i do sada se razilaze i ocekujem da ce tako biti i ubuduce, kazao je Zizic. Clan Ustavne komisije iz Demokratske stranke Srbije Dragan Jocic rekao je da izjava premijera Mila Djukanovica o nezavisnosti Crne Gore za tri godine, nece uticati na zaokruzivanje procesa donosenja Ustavne povelje i Zakona o sprovodjenju, kao ni na uspjesno konstituisanje institucija drzavne zajednice. Voleo bih da vidim kako ce to da sabotira za racun neke svoje ideje, koju nije bio sposoban da ostvari za vreme predsednickog mandata. Djukanovic ce se naci u velikim problemima, ako bude sprovodio politiku u duhu te ideje, jer ne znam kako ce se pozicionirati kao prvi politicar Crne Gore i jedan od glavnih faktora koji mora da se potrudi da zazivi drzavna zajednica, rekao je Jocic. U Dubrovniku dogovoreno razminiranje Prevlake Predstavnici Hrvatskog centra za razminiranje, Regionalnog centra za podvodno razminiranje iz Crne Gore i hrvatskog i crnogorskog ministarstva inostranih poslova, razgovarali su danas u Dubrovniku o razminiranju granicnog pojasa. Dogovoreno je da je prioritet na podrucju od Milicine glave do Konfina, kao i da se razminiranje tog dijela dovrsi do 1. maja, prije pocetka turisticke sezone. Ucesnici sastanka slozili su se da ce projekte uraditi Hrvatski centar za razminiranje uz pomoc Centra za podvodno razminiranje Crne Gore, do 30. januara, a do istog roka ce s tim projektom biti upoznate i medjunarodne institucije od kojih se ocekuje ucesce u finansiranju G 17 Plus: Neozbiljan pristup Srbije G 17 Plus upozorila je danas, povodom izjava crnogorskih zvanicnika, kao i konstantnog odugovlacenja usvajanja Ustavne povelje, na krajnje neozbiljan pristup Srbije ocuvanju i funkcionisanju sopstvenih drzavnih institucija. Umesto da Srbija omoguci dalji efikasan rad institucijama koje su u prethodnom periodu ostvarile izuzetne rezultate, a koje deluju iskljucivo na teritoriji Srbije i finansiraju se novcem poresih obveznika iz Srbije, njeni politicki predstavnici se rukovode iskljucivo pojedinacnim politickim interesima, i dalje zanemarujuci interese gradjana Srbije, navodi se u saopstenju. U postojecim okolnostima, Srbija rizikuje da ubrzano gubi sve privilegije stecene posle petooktobarskih promena, sto G 17 Plus smatra apsolutno neprihvatljivim, porucila je G 17 plus. Nalaganje badnjaka nije srpski obicaj Mitropolit Crnogorske pravoslavne crkve Mihailo optuzio je Srpsku pravoslavnu crkvu i njenog mitroplita Amfilohija da razaraju Crnu Goru, crnogorsku naciju i njeno kulturno nasljedje, prenosi agencija Mina. Oni sire na Badnji dan slavu nalaganja srpskih badnjaka u Crnoj Gori koje SPC ne nalaze u Srbiji, navodi se u izjavi mitroplita Mihaila. On postavlja pitanje gdje je i kada srpski patrijarh javno nalozio badnjak? Kako moze postojati srpski badnjak u Crnoj Gori kada kao javni vjerno-crkveni obred i narodni obicaj ne postoji u Srbiji? Osim toga sto u Srbiji ne postoji ovaj javni vjerski narodni obicaj, badnjak ne moze imati srpsko nacionalno obiljezje, jer je u pitanju obicaj vezan za crnogorsku tradiciju i istoriju, navodi mitropolit Mihailo. www.pcnen.cg.yu/
[www.ANTIC.org] Uranijum i u bunarima
Title: Message Uranijum i u bunarimaD. VELJKOVIÆ1/8/2003, 7:31:46 PMVRANJE Ekolo¹ka katastrofa, koja je zadesila jug Srbije posle bombardovanja uranijumskim projektilima 1999. godine, skoro èetiri godine zaokuplja struènjake i zabrinjava stanovnike toga kraja.Tek pro¹log leta poèela je dekontaminacija terena na jednoj od èetiri lokacije, a kad æe sve biti zavr¹eno, niko se ne usuðuje da prognozira.Nedavne struène analize su pokazale da je voda u bunaru seoskog vodovoda Bratoselca u bujanovaèkoj op¹tini zagaðena uranijumom.Sne¾ana Milo¹eviæ, struèni saradnik za za¹titu ¾ivotne sredine u toj op¹tini, insistirala je da se zabrani upotreba vode iz njega.- Dekontaminacija, koju obavljaju struènjaci iz Vinèe, delimièno je uraðena. Izvaðeno je 170 uranijumskih zrna i izvestan broj ko¹uljica rekla je Milo¹eviæeva, i dodala da je bilo propusta prilikom dekontaminacije, koju su ometale i vremenske prilike.Inaèe, dekontaminacija atara Bratoselca na koji je baèeno oko 1.200 projektila sa osiroma¹enim uranijumom prekinuta je i biæe nastavljena u proleæe. Vranjski zavod za za¹titu zdravlja je ubrzo posle prestanka bombardovanja konstatovao zagaðenost tog terena, obele¾io koèiæima i ¾icom, ali su me¹tani nastavili da napasaju stoku na njemu.Lokalni Albanci su u to vreme smatrali koèiæe i ¾icu jo¹ jednom srpskom ujdurmom, ali su se letos uverili da stvar nije bila nimalo naivna.Ovog meseca æe poèeti dekontaminacija i Plaèkovice, 700 metara povi¹e Vranja, na kojoj su amerièki bombarderi gaðali TV predajnik, iako on nije bio nikakav vojni cilj. Taj posao æe ko¹tati pet miliona dolara, jer je, kako ka¾u u vranjskom Zavodu za za¹titu zdravlja, reè o stenovitom i strmom terenu na nadmorskoj visini od 1.093 metra. Oèekuje se da taj posao bude zavr¹en do sredine godine, mada se amerièka administracija, èiji su avioni bacali zabranjenu municiju, jo¹ uvek pravi neve¹ta.Na jugu Srbije jo¹ su dve lokacije gaðane uranijumskom municijom. Kad æe u ataru sela Borovac i Reljan poèeti dekontaminacija jo¹ se ne zna. Jer, reè je o veoma skupom poslu, a novac je du¾na da obezbedi amerièka administracija. Zasad, mesta su samo obele¾ena i ograðena, ali strah od zagaðenja izvori¹ta, tekuæih i podzemnih voda, kao i ratarskih kultura, ¾ivotinja i ljudi ne prestaje. http://www.novosti.co.yu/
[www.ANTIC.org] SUDAR PROCESA U HAGU
Title: Message SUDAR PROCESA U HAGU Efekat jednog priznanja Priznanje Biljane Plav¹iæ æe oèigledno uticati na ishod procesa srpskim liderima, ali te¹ko da æe podstaæi "domino-efekat" kod lidera drugih nacija Sudija Mej izreæi æe zajedno sa Robinsonom i Kvonom, sledeæih nedelja presudu Biljani Plav¹iæ, posle ekspresne rasprave o priznatoj krivici koja je u Hagu pred Bo¾iæ okupila vrh svetske diplomatije i autoriteta iz oblasti humanistièkih nauka. Ista sudska trojka na èelu sa Mejom neæe imati takvu sreæu sa suðenjem na kojem ih viðamo na TV ekranima. Na procesu Slobodanu Milo¹eviæu moraæe da se zamaraju bar jo¹ tri godine, kako je to potvrdio pravni savetnik biv¹eg jugoslovenskog predsednika Zdenko Tomanoviæ. U¹teda koju je Biljana Plav¹iæ omoguæila ha¹kom tribunalu, nije zanemarljiva ni u materijalnom smislu, da se ne govori o dometu i znaèaju poruka koje je svojim priznanjem odaslala srpskom narodu, ostalim balkanskim nacijama i liderima koji tek èekaju na suðenje. Bez obzira na sve okolnosti u vezi sa ovako velikim èak istorijskim dogaðajem, te¹ko je potceniti èinjenicu da je Biljana Plav¹iæ do sada jedini lider sa balkanskih prostora koja je jasno, glasno i bez okoli¹enja priznala da je lièno odgovorna, i kriva za krvoproliæa, patnje, progone i torture koje su obele¾ile bosanski rat. Van Balkana, èak su i Holanðani utvrdili, priznali i ispitali svoju odgovornost za tragediju u Srebrenici i politièki i vojni vrh je ne èekajuæi na reakciju javnog mnjenja sam podneo ostavke. Neuobièajen gost u sudnici, tim povodom, bio je Aleks Borein, iz daleke Ju¾ne Afrike koji je zajedno sa nobelovcem Dezmondom Tutuom predvodio Komisiju za istinu i pomirenje posle aparthejda. On je, govoreæi o svojoj komisiji, èiji se rad, ispovesti ¾rtava i poèinilaca, prenosio direktno preko radija i televizije u celoj zemlji, u ha¹ku sudnicu, u stvari uveo vanpravnu alternativu meðunarodnom pravosuðu. Naglasak je stavio naroèito na znaèaj poziva Biljane Plav¹iæ da "sve strane u sukobu preispitaju svoje pona¹anje". Sudije i komisije Trojicu sudija zanimalo je posebno mi¹ljenje "svedoka" o tome kakva je vrednost priznanja po mirovni proces u regionu. Robinson je èak zahtevao da Borein, ukoliko je moguæe, "nauèno" izmeri taj doprinos. Èinilo se, da ovo sudijsko interesovanje za pravno nemerljive moralne rasprave ne proizilazi samo iz njihove profesionalne du¾nosti da ¹to taènije odvagaju kaznu optu¾enoj veæ i iz njihove optereæenosti krunskim suðenjem Slobodanu Milo¹eviæu koje na videlo polako iznosi vrlo komplikovanu istoriju, daleko od "Si-En- Enove" crno-bele "istine". To naravno ne umanjuje odgovornost biv¹eg predsednika Srbije i Jugoslavije, ali na videlo isplivavaju i drugi zloèini za koje poèinioci nikad nisu odgovarali, ni pred domaæim ni pred ha¹kim sudom, ni pred komisijama za pomirenje ili istinu. Èini se da je i Karla del Ponte, donekle svesna ovog problema, obeæavala iako to nije pravno valjano, optu¾nice protiv nekih od lidera OVK, kao ¹to je u Ruandi poèela istragu i protiv pojedinaca u vrhu vladajuæe armije prete¾no iz Tutsi plemena nad kojima je po preovlaðujuæim mi¹ljenjima izvr¹en genocid. Iako je sa Novom godinom istekao rok koji je sama sebi postavila, kada je reè o optu¾nicama protiv pojedinih Albanaca, za sada ih jo¹ nema, sem ako nisu pod peèatom. Dejton u Hagu Krvave posledice balkanskih zbivanja, bile su po mnogim mi¹ljenjima prouzrokovane isto toliko neadekvatnim i pogre¹nim politièkim potezima meðunarodne zajednice, koliko i zloèinima domaæih lidera. Ova tema se tvrdoglavo zaobilazi, bar kada je o Milo¹eviæevom suðenju reè. Bilo je gotovo sme¹no i naivno kada je na poèetku uvodnog izlaganja tu¾ila¹tva, D¾efri Najs izjavio kako nije na sudu da se bavi politikom meðunarodne zajednice, Dejtonom, i okolnostima pod kojima je optu¾eni Milo¹eviæ u svetu rehabilitovan posle stavljanja svog potpisa na sporazum za Bosnu. Jo¹ je neizglednije zaboraviti ili prevideti Dejton u procesu protiv Milo¹eviæa kada je Biljani Plav¹iæ u Hagu, kao jedna od kljuènih zasluga koja ubla¾ava njenu krivicu, pripisano naknadno zalaganje za sprovoðenje Dejtonskog sporazuma. Svi se ovde naravno seæaju kako je kao glavni igraè svojim potpisom i kasnije optu¾eni Slobodan Milo¹eviæ, uticao na sprovoðenje Dejtona vi¹e od bilo kog drugog lidera u Bosni ili van nje. To je od njega zahtevala meðunarodna zajednica, i zato ga je nagradila privremenom rehabilitacijom pa bi i u Hagu njeni predstavnici morali da odgovore za¹to su "sa ðavolom
[www.ANTIC.org] Patrijarhu je mesto na Kosmetu
Title: Message Patrijarhu je mesto na Kosmetu U Bo¾iænjoj poslanici Srpske pravoslavne crkve mogle su se proèitati reèi velike zabrinutosti i ohrabrenja srpskoj braæi na Kosovu i Metohiji, sa ¾eljom "da izdr¾e velika isku¹enja kojima su podvrgnuti, da istraju u odstojavanju pravde i slobode Bo¾ije i ljudske, te da u du¹ama svojim u preostalim crkvama, manastirima i domovima svojim predosete proleæe slobode i pravde, proleæe slave Bo¾ije i mira na zemlji meðu ljudima". Ove reèi lepo zvuèe, ali svako ko iole poznaje prilike na Kosovu i Metohiji zna koliko je danas te¾e nego ikad biti Srbin na Kosovu i Metohiji, a pogotovu u onim delovima gde su Srbi u manjini. Bilo kako da se ustavopisci dogovore, jedna reèenica mora da bude zapisana na samom poèetku buduæeg Ustava buduæe dr¾ave Srbije i Crne Gore: Kosovo i Metohija je srpska teritorija. Politièki je krajnje neodgovorno reæi da su Kosovo i Metohija za otpis. Niko ne bi poverovao u moguænost da æe se posle Drugog svetskog rata podeljene nemaèke dr¾ave ujediniti, ali je ¾elja za ujedinjenjem stajala na samom poèetku nemaèkog ustava, koji je bio pisan za sve Nemce. Sva dana¹nja nastojanja srpskih politièara da se Kosovo i Metohija saèuvaju, da se stradanja Srba ubla¾e i proterani Srbi vrate na svoja ognji¹ta nemaju tu te¾inu koju, kada je o Kosovu i Metohiji reè, ima patrijarh srpski, ali ne dok sedi u Beogradu. Zato molim Njegovu svetost, gospodina Pavla, da preðe u Peæ, u Peæku patrijar¹iju, i odatle kao krunisana glava, u¾ivajuæi najvi¹i stepen za¹tite Kfora i imajuæi najveæu politièku moæ koju jedan Srbin danas na Kosovu i Metohiji mo¾e da ima, saèuva Kosovo i Metohiju, a prognane i raseljene Srbe liènim primerom ohrabri na povratak. Dr Du¹an Gli¹oviæ, Beograd http://www.politika.co.yu/
[www.ANTIC.org] Potroa bez zatite
Title: Message Potro¹aè bez za¹tite Nedavnu bruku nastalu potpuno proizvoljnim poskupljenjem obaveznog osiguranja motornih vozila, odnosno automobila, za èitavih 40,7 odsto o èemu veæ danima obave¹tavamo na¹e èitaoce, juèe su "zaèinili" i oni vlasnici automobila koji su nam sa primetnom zabrinuto¹æu skrenuli pa¾nju da mo¾da nije ba¹ mnogo pametno ¹to ljutimo osiguravajuæe kuæe. Naime, podsetili su nas da je odluka o poskupljenju obaveznog osiguranja mogla da bude i drugaèija i da bi shodno moæi koju osiguravajuæe kuæe imaju, njima moglo pasti na um da obavezno osiguranje poskupi i svih 140,7 posto. Oni skloniji humoru primetili su da oèevidno nije daleko dan kad bi osiguravajuæi zavodi od vlasnika automobila mogli da tra¾e doplatu posebne premije ako, na primer, voze ta¹tu ili, pak, da gume svojih automobila obavezno moraju pumpati iskljuèivo planinskim vazduhom. Ali, ¹ala na stranu. Jer, Beograðanin I. K., koji u sredu 8. januara nije mogao da registruje svoj automobil u stanici policije na Novom Beogradu - jer je od njega tra¾eno da doplati razliku izmeðu stare i nove cene polise, juèe nam se opet revnosno javio sa obave¹tenjem da su ga odmah posle na¹eg juèera¹njeg èlanka zvali iz MUP-a da preuzme uredno overenu saobraæajnu knji¾icu. Zvuèaæe gotovo neverovatno, nadle¾ni iz policije novobeogradske op¹tine su se izvinjavali zbog neprimerenog postupka o kome smo i objavili rubriku. Meðutim, iako je ovim okonèan samo jedan sluèaj - a po broju poziva znamo da nije usamljen - u kome je bilo ugro¾eno i osporeno pravo graðana da bez maltretiranja obavi uobièajeni posao kakav svim vlasnicima automobila sleduje jednom godi¹nje, sa registracijom, ovim ni izdaleka nije re¹en problem flagrantne demonstracije moæi osiguravajuæih zavoda u odnosu na korisnike obaveznog osiguranja automobila. Sve se to dogaða taman kad su graðani pomislili da æe njihove muke biti manje, jer je letos ukinuto obavezno podno¹enje uverenja o plaæenom porezu. Nevolje su, zapravo, nastavljene taman kad je jedan bespotreban i pravno neutemeljen postupak ukinut. Utoliko gore po vlasnike automobila, jer je uz ekonomski potpuno neopravdano poskupljenje obaveznog osiguranja u to ume¹ana i policija, insistirajuæi na kontroli iznosa naznaèenog na veæ zakljuèenim polisama osiguranja. Èak i kada bi premija obaveznog osiguranja iznosila jedan jedini dinar, policija niti s tim ima neke veze, niti ima prava da se me¹a u to koliko je plaæeno obavezno osiguranje. Svaki komentar je izli¹an. Ostaje nam samo strpljenje i veæi trud da potro¹aè robe i usluga ne bude "nevinost", odnosno "potro¹aè bez za¹tite". S. K.
[www.ANTIC.org] SAD CE NACI POVOD ZA NAPAD NA IRAK
SAD CE NACI POVOD ZA NAPAD NA IRAK 9.1.2003. 11:20 ORUZJE ILI NAFTA? Valentin KUNJIN, politicki komentator RIA Novosti (Moskva, RIA Novosti- za Artel-Geopolitiku) Zavrsava se ssesta Nedelja rada medjunarodnih inspektora u Iraku. Za to vreme predstavnici UNMOVIK i MAGATE izvrsili su inspekciju u 230 razlicitih objekata, od kojih 37 ranije nije bilo uneto u deklaraciju i pregledaju se po prvi put. Nikakvih tragova zabranjenog rada ili zabranjenih materijala u proveravanim objektima nije pronadjeno. To je u Bagdadu i zvanicno saopstio koordinator programa OUN za inspekciju naoruzanja u Iraku, general Husam Muhamed Amin. Pa i pored toga, Vasington nastavlja da usijava situaciju oko Iraka i otvoreno stavlja do znanja, da je americka vojna operacija protiv Bagdada prakticno vec resena stvar. U svakom slucaju, upravo se takav nedvosmisleni zakljucak moze izvestiu iz poslednjih izjava predsednika Dzordza Bussa. Dakle, u svom nedavnom obracanju Amerikancima preko radija domacin Bele kuce oznacio je iracki problem kao jedan od najznacajnijih prioriteta u 2003. godini i izjavio, da ce Sjedinjene Drzave nastaviti borbu protiv opasnosti od katastroficnog nasilja koju predstavlja Irak i njegovo oruzje za masovno unistavanje. Ovih dana se Dzordz Buss, obracajuci se vojnicima u krupnoj vojnoj bazi Fort Hud, ponovo okomio sa pretnjama na adresu Bagdada izjavivsi, da ce u slucaju rata protiv Iraka Amerika delovati odlucno, kako bi se osigurala bezbednost nase zemlje i sacuvao mir. Nesumnjivo da se kljucnim elementom izlaganja moze smatrati Bussova izjava da Sjedinjene Drzave mozda ulaze u kriticni period. U prevodu sa jezika politicke retorike na obicni jezik to znaci samo jedno - rat protiv Iraka je neizbezan i pocece cim Pentagon referise predsdeniku o okoncanju priprema za operaciju. A takve pripreme su u punom jeku i americko vojno prisustvo u regionu Persijskog zaliva iz nedelje u nedelju sve vise se pojacava. Prema podacima americke stampe, u ovom trenutku tamo se nalazi 65 hiljada vojnika SAD. Ocekuje se da ce u najskorije vreme ministar odbrane Donald Ramsfeld potpisati naredbu o upucivanju u region Persijskog zaliva jos 70 hiljada vojnika i oficira. Objavljeno je takodje da su upuceni pozivi za jos 10 hiljada americkih rezervista. Ukupno ce do sredine februara na granicama Iraka biti koncentrisana grupacija americke vojske, koja ce brojati 200 hiljada ljudi. Forsiranim tempom priprema se za operaciju protiv Iraka i Velika Britanija. Ministar odbrane Dzefri Hun takodje je izdao naredbu da se pozovu rezervisti i da se uputi u Persijski zaliv udarna grupa sa nosacem aviona Ark-Rojal, sa desantnim jedinicama kao dodatak. Kako je izjavio sef britanskog vojnog resora, naredbe su izdate u vezi sa neophodnoscu vojnoig planiranja i priprema za slucaj da Bagdad dobrovoljno ne odustane od oruzja za masovno unistavanje. To izjavljuje i predsdenik Dzordz Buss i njegovi najblizi pomocnici. Pri tom u Vasingtonu automatski iskljucuju verovatnocu da Irak ne raspolaze takvim naoruzanjem, pa prema tome nema od cega ni da odustaje. Jer za sest nedelja proveravanja u zemlji nije otkriveno nikakvih tragova zabranjene vojne delatnosti Bagdada. S tim u vezi mogli bismo podsetiti, da su u procesu rada medjunarodnih inspektora, koji je obustavljen 1998. godine, zatvorena dva od cetiri dosijea o Iraku - o nuklearnom i hemijskom oruzju. Po misljenju mnogih vojnih eksperatga, ponovo stvoriti takvo oruzje za protekle cetiri godine tehnicki nije moguce. I u Vasingtonu to dobro znaju. Cime su, onda, izazvana neprekidna zaklinjanja americke administracije o irackoj opasnosti po mir i neophodnosti da se likvidira aktuelni rezim u Bagdadu? Pri tom Amerikance, izgleda, uopsdte ne brine cinjenica da se protiv te likvidacije zalazu ne samo zemlje arapskog sveta, Azije, Rusija, nego cak i najblizi zapadnoevropski partneri Sjedinjenih Drzava. Pravi razlog za planove Vasingtona u odnosu na rezim Sadama Huseina lezi na povrsini. To je obezbedjenje uslova za kontinuirano snabdevanje americke ekonomije irackom naftom. Po ocenama razlicitih ekspertskih organizacija, Irak raspolaze sa 15 procenasta svetskih rezervi nafte. Pri tom se vecina nalazista nalazi tek u pocetnom stadijumu osvajanja, a mnogi potencijalni naftonosni regioni cak nisu ni istrazeni. A to, prema pretpostavkama strucnjaka, ne iskljucuje da obimi rezervi iracke nafte mogu biti nista manji, a mozda cak i veci, nego u Saudijskoj Arabiji. Zasad Er-Rijad za SAD ostaje glavni isporucilac crnog zlata. Ali istovremeno u Vasingtonu moraju da imaju na umu da posle 11. septembra americko-saudisjki odnosi nisu najidealniji, pa se zavisnost od saudijske nafte moze u svakom trenutku preokrenuti u veoma nezeljene posledice. Svrgnuvsi, pak, Sadama Huseina i instaliravsi u Bagdadu prijateljsku vladu, Amerikanci imaju sve sanse da na svoje raspolaganje stave ne samo kontrolu nad irackom naftom, nego i realno sredstvo za uticaj na svetsko naftno trziste i proces formiranja cena na tom trzistu. A prema
[www.ANTIC.org] SA STARIH POZICIJA O NOVIM VREMENIMA
SA STARIH POZICIJA O NOVIM VREMENIMA 9.1.2003. 14:12 SA STARIH POZICIJA O NOVIM VREMENIMA Krajem prosle godine bivsi savetnik predsednika Sjedinjenih Americkih Drzava Dzimija Kartera za nacionalnu bezbednost (1977-1981) - kralj geoipolitike, autor knjige Velika sahovska tabla Zbignjev Bzzezzinski dao je intrervju glavnom uredniku Moskovskog dopisnistva ruske sluzbe Bi-bi-si, koji obiluje izjavama koje su drasticno u kontrastu sa novim realitetima medjunarodnog zivota. Kao jedan od najinteresantnijih americkih politicara druge polovine XX veka, koji ima visoku reputaciju u americkom establissmentu i medju strucnjacima za medjunarodne odnose u celini, gospodin Bzzezzinski ipak ne vidi, ili nece da vidi kardinalne promene koje se desavaju u svetu, pa nastavlja da o novim vremenima govori sa starih pozicija. Evo kako intervju Zbignjeva Bzzezzinskog komentarise dopisni clan Ruske akademije nauka, doktor istorijskih nauka, direktor Instituta za SAD i Kanadu Sergej ROGOV. (Moskva, RIA Novosti- za DANAS) Rusija je i danas velika svetska drzava Naravno, Rusija danas nije supersila, i po nekim pokazateljima moze se dovesti u pitanje njeno pravo da se nadje u redu velikih svetskih drzava, takvih kao sto su Japan, Nemacka, Kina, Indija. Medjutim, bez obzira na dobro poznate ruske slabosti, ipak gospodin Bzzezzinski zzuri da Rusiju eliminise iz kategorije velikih svetskih drzava. Objasnicu i zasto. Sa ekonomskog aspekta, grube greske i neuspesi prilikom sprovodjenja trzisnih reformi u Rusiji doveli su do toga, da je njen BDP po menjackom kursu ekvivalentan BDP takve male evropske zemlje kao sto je Holandija. Medjutim, menjacki kurs nije jedino merilo ekonomske moci. Recimo, BDP Kine iznosi 1 bilion dolara, a po paritetu kupovne moci 4,5 biliona. Tojest, danasnja Kina po menjackom kursu BDP nalazi se na petom ili sestom mestu u svetu, a po paritetu kupovne moci na drugom. Rusija jeste slabija od Kine, ali po paritetu kupovne moci ona se nalazi na nivou Velike Britanije, Francuske, Italije. Tek nesto ispod njihovog nivoa, ali nivoa koji je apsolutno uporediv sa tim zemljama. I ukoliko se ekonomske reforme u Rusiji budu uspesno sprovodile, zemlja se apsolutno moze ne samo ucvrstiti na sadasnjem ekonomskom nivou, nego se popeti i stepenicu vise. Naravno, ne do nivoa Amerike ili Kine, ali svakako do nivoa takvih drzava kao sto su Nemacka, Engleska i Francuska koje uporedo sa drugim zemljama ulaze u klub velikih drzava. Na politickom planu Rusija danas igra znacajnu ulogu u nekoliko regiona sveta - u Evropi, na Bliskom istoku i u Centralnoj Aziji. I s tim u vezi moze se govoiriti o tome da ruski uticaj jeste manji od americkog, ali ne i od bilo koje druge velike drzave, jer se uticaj drugih velikih drzava danas ogranicava uglavnom na nekakav jedan region, na primer, na Evropu, Istocnu ili Juznu Aziju. Rusija igra znacajnu ulogu odmah u tri regiona sveta. I najzad, mozda to i nije toliko za pohvalu, ali je u nuklearnoj sferi Rusija jos uvek supertsila, ravna Sjedinjenim Americkim Drzavama. I nije slucajno administracija Dzordza Bussa sa Rusijom potpisala Sporazum o smenjanju ofanzivnih potencijala. Cak stavise, nacinila je taj korak iako ne zeli da postuje nikakve stare sporazume. To je, naravno, priznanje mesta Moskve u svetskoj hijerarhiji. To sto je Amerika zakljucilka sporazum upravo sa Rusijom, pokazuje da je uloga Moskve prilicno velika. Impresionira i cinjenica da su se ruski i americki predsdenici u toku godine sreli cak sedam puta. Verovatno vise nego sa bilo kojim drugim liderom. Imperativ vremena - kolektivna bezbednost Posle teroristickih akata 11. septembra 2001. godine u Njujorku i Vasingtonu u medjunarodnim odnosima poceo se formirati novi dnevni red. U XXI veku, u krajnjoj liniji u narednih deset-dvadeset-pedeset godina, postojace savrseno drugaciji prioriteti osiguranja bezbednosti u svetu. U prvi plan dosla je opsta opasnost - medjunarodni terorizam. U borbi protiv te opasnosti podudaraju se interesi mnogih drzava. Ali ta borba zahteva nove oblike, nova sredstva i metode suprostavljanja. Vojno-politicki savez NATO nije se pokazao kao efikasna organizacija za borbu protiv medjunarodnog terorizma. Rusko-americka saradnja u Avganistanu u cilju ugusivanja pokreta talibana za Vasington je bila vise nego znacajna, znacajnija od pomoci svih saveznika iz Severnoatlantske alijanse uzetih zajedno. NATO je u prvom redu savez stvoren u interesu kolektivne odbrane protiv konkretnog neprijatelja - Sovjetskog Saveza. Takve zemlje vise nema duze od jedne decenije, pa prema tome nema ni neprijatelja. Deset godina nakon raspada SSSR Severnoatlantska alijansa postojala je nekako po inerciji. Danas, da bi opstao, mora da pronadje novi zadatak. A on bi mogao biti osiguranje kolektivne bezbednosti u svetu, sto predstavlja imperativ nove medjunarodne situacije nastale posle 11. septembra. Medjutim, prilikom izbora takve misije za alijansu nastaju veliki problemi. U okvirima jedne organizacije pod jednim kisobranom tesko je
[www.ANTIC.org] TIKER NASLOVI
Title: Message naslovi Biljana Plavsic, koja ceka u Haskom tribunalu ceka na izricanje kazne, trebalo bi da se pojavi kao svedok u procesu Milomiru Stakicu srbinu iz prijedora, odmah nakon sto joj bude odredjena kazna Jedan od lidera sa Kosova Rada Trajkovic i poslanik koalicije "Povratak" najavila da ce uskoro biti odrzan sastanak lidera kosovskih Srba na kojem ce biti zatrazena ostavka sefa Koordinacionog centra za Kosovo Nebojse Covica. Nebojsa Covic odbacio je sinoc optuzbe Rade Trajkovic, dok su neki drugi lideri kosovskih Srba optuzbe na racun Covica ocenili stetnim Kabinet premijera Srbije Zorana Djindjica saopstio je sinoc ponovo da srpska vlada ocekuje da Srbija u pogledu Kosova i Metohije dobije garancije u smislu Rezolucije UN 1244 Havijer Solana visoki predstavnik EU za Balkan iduce srede treba da otputuje u Sarajevo, gde ce zvanicno oznaciti pocetak nove evropske policijske misije u Bosni, nakon povlacenja SFOR-a Milo Djukanovic novi crnogorski premijer izjavio je juce da ce Crna Gora za tri godine biti "nezavisna i medjunarodno priznata drzava" Patrijarh srpski Pavle u intervjuu za ljubljansko "Delo" o pozivu da poseti Vatikan rekao je da ce o tome odlucivati "Savet episkopa". "Za sada mislim da to nece biti moguce, i da takva poseta sada ne bi bila konstruktivna", rekao je patrijarh srpski Pavle Od 1. januara ove godine cene poslovnog prostora ciji je vlasnik grad Beograd, uvecane su u proseku za 50% . Tako ce korisnici lokala i kancelarija u ekstrazoni grada ubuduce mesecno placati 285 dinara po kvadratnom metru, u prvoj zoni 240 dinara, u drugoj 184,5, a u trecoj 141 dinar po kvadratu, saostile su gradske vlasti Kako pise sarajevski "Vecernji list veci broj korisnika mobilne telefonije u Sarajevu primio je u ponedeljak i utorak poruku u kojoj uz cestitke za Bozic posiljalac na kraju porucuje "neka vas Bog i vile Radovana Karadzica stite Jovo Curuvija brat pokojnog vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Curuvije juce je najavio da ce tuziti drzavu Srbiju i MUP zbog "pokusaja ubistva" Marko Nicovic jedan od bivsih sefova beogradske policije najavio je dolazak americkog "FBI" i nemacke policije koji ce otvoriti svoje kancelarije u Beogradu i Podgorici i tako pomoci srpskoj policiji u borbi protiv organizovanog kriminala i mafije. http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
