[www.ANTIC.org] Nismo dovoljno bogati da kupujemo windows
Title: Message GLAS ISTRA®UJE Za¹to je Republièka vlada bacila pare na "Microsoft", kad je mogla nelegalne programe da zameni besplatnim "Linux-om"? Nismo dovoljno bogati da kupujemo "windows" Za¹to biste ¾eleli da kupite "Mercedes", a mo¾ete da se besplatno vozite rik¹om? - odgovorio je pitanjem Zoran Ðinðiæ, premijer Srbije, u pismu koje je kru¾ilo internetom, mnogim korisnicima kompjutera koji su se pitali za¹to moraju da kupe originalni "Windows", kad taj isti nelegalni program mogu da zamene besplatnim programom "Linux-a". Slika premijera koji se rukuje s Bilom Gejtsom, najbogatijim èovekom na svetu i vlasnikom "Microsofta", na¹la se u svim novinama. Tada su gost i domaæin potpisali ugovor o legalizaciji "Windows-a" na svim kompjuterima u dr¾avnim organima Srbije. - Taj ugovor se odnosi samo na programe koje koriste kompjuteri po dr¾avnim organima, a stupio je na snagu 1. januara 2002. Time su dobijeni znatno povoljni uslovi za zamenu nelegalnih legalnim programima. Takoðe su dobijene i donacije za akademske ustanove, biblioteke i razne istra¾ivaèke institute. Premijer nije mogao da potpi¹e obavezu za celu Srbiju, jer bi to bilo nezakonito. Zato preduzeæa moraju sama da legalizuju programe kod legalnih zastupnika - izjavila je za "Glas" Jasmina Pilipoviæ, iz Ministarstva za nauku i tehnologiju. Koliko je na¹u dr¾avu zaista ko¹tala zamena "Windows-a", u Ministarstvu nauke i tehnologije nisu ¾eleli da ka¾u, sem da je to - poslovna tajna. Prednost "lenoksa" Sankcije su bile bolje, reæi æe svi kojima nedostaju pare da sa divljih preðu na legalne programe monopoliste Gejtsa. Da smo se, bar po tome, prikljuèili civilizovanom svetu, dokaz je i zakonska obaveza (Zakon o po¹tovanju autorskih prava i za¹titi intelektualne svojine) da legalizujemo sve ono ¹to smo dobijali tako lako i slatko - poslednje holivudske hitove na televiziji, kompakt diskove s najnovijom muzikom za dolar, programe Bila Gejtsa da preslikamo od kom¹ije Sve te programe trebalo je prevesti u legalne do poèetka ove godine, dok ne krenu inspektori da zaviruju u slu¾bene kompjutere i da ka¾njavaju. Tako je poèelo dovijanje. Sada se snalazimo kao sav normalan svet. Mnogi korisnici, umesto da legalizuju, na primer, "Windows 98", èija je cena oko 135 dolara, jednostavno sa interneta skidaju potpuno besplatan program koji se zove "Linux". Prièa o spasiocu "Linux-u" ¹iri se meðu vlasnicima kompjutera. Dosta struènjaka se sla¾e da "Linux", pored toga ¹to je besplatan, ima i drugih prednosti. - Odr¾avanje "vindouza" je skuplje, a sistem "Linux-a" ne pada. Zato su se i mnoge firme odluèile da skinu "Linux" sa interneta, umesto ¹to bi kupovali originalni "Windows". Mana "Linux-a" je u tome ¹to je taj program malo komplikovaniji, dok je "Windows" raðen za proseènog Amerikanca. Meðutim, programi koji se najèe¹æe kod nas koriste na "Linux-u" su isti kao i na "Windows-u", razlika je u imenima, koja se brzo nauèe - obja¹njava za "Glas" Neboj¹a Jovanoviæ, vlasnik "Medija neta". Prema njegovim reèima, iako su mnoge ¹kole u Srbiji od "Microsofta" dobile besplatne programe za kompjutere, njihovo odr¾avanje æe ko¹tati mnogo vi¹e. Cena monopola - Kao dokaz da "Linux" zaista valja, govori primer Italije, u kojoj ga svi dr¾avni organi koriste, iz prostog razloga ¹to su i sami otkrili da je odr¾avanje "vindouza" skupo - tvrdi Jovanoviæ. Pa za¹to je, onda, na¹a Vlada otrèala "grlom u jagode"? Da li smo zaista toliko bogati da kupujemo nove "Windows" operativne sisteme, pa èak ih i besplatno ugraðujemo, pri tom svesni da je njihovo odr¾avanje skupo? Jovanoviæ ka¾e da se Vlada Srbije nije konsultovala sa struènjacima o dovoðenju stranih firmi koje bi u kompjutere ugraðivale svoje originalne programe. - Do¹ao je "Microsoft", ali ne i drugi. Zato je taj ugovor monopolistièki - ka¾e Jovanoviæ. Do 1. januara 2003, "Microsoft Jugoslavija" je nudio mnogim firmama neke povoljnosti oko legalizovanja "Windows-a" i ostalih programa.- Legalizacija ide na tri godi¹nje rate. Za firmu koja ima deset kompjutera, jedna rata otprilike ko¹ta 2.800 dolara. Pri tome, taj program se ne kupuje veæ se samo iznajmljuje na tri godine, a tek posle toga se mo¾e otkupiti uz doplatu. Da bi se ugovor aktivirao, firme moraju da na svojim kompjuterima imaju veæ legalizovane "Windows" programe, ¹to znaèi da su za legalizaciju morale da plate jo¹ oko hiljadu dolara. Pored toga, "Microsoft Jugoslavija" uop¹te nema tehnièku podr¹ku u na¹oj zemlji, veæ je ona u Ljubljani - nagla¹ava Jovanoviæ. Sa¹a Bojoviæ, portparol "Microsoft Jugoslavija", obja¹njava da se firmama u Srbiji iznajmljuje takozvani OSL sistem, sa "Windows XP " i sa besplatnom nadogradnjom, na tri godine. Meðutim, da bi dobile ovaj sistem, firme su prvo morale da imaju legalni "Windows" na kompjuteru koji se kod njih do 1. januara mogao kupiti za 78 dolara. Od nove godine, ta "stvarèica" ko¹ta izmeðu 100 i 200 dolara. Kojem carstvu? - Do 1. januara OSL sistem je ko¹tao 500, a od
[www.ANTIC.org] PCNEN VIJESTI
Title: Message Janjic: Djukanoviceva izjava o nezavisnosti samo povod Beogradski politicki analiticar Dusan Janjic ocijenio je danas da posljednji razvoj dogadjaja u Ustavnoj komisiji neodoljivo podsjeca na vrijeme raspada bivse SFRJ. On je Radiju Crne Gore kazao da je izjava crnogorskog premijera Mila Djukanovica da ce Crna Gora biti nezavisna kroz tri godine bila samo povod, iza kojeg se, s jedne strane, skrivaju namjere koalicije Zajedno za promjene u Crnoj Gori da ostane u politickoj igri i ne budu marginalizovane, a sa druge, da je to reakcija na pokusaje srpskog premijera Djindjica da probleme u Srbiji resi tako sto bi iz podele vlasti u srpskim institucijama iskljucio Kostunicu. Po Janjicevom misljenju, Ustavna povelja ce biti donijeta onog momenta kada Djindjic i Kostunica budu natjerani od medjunarodne zajednice da kompromisno podijele vlast u Srbiji. Rugova i Daci protiv dijaloga sa Beogradom bez stranih posrednika Predsjednik Kosova Ibrahim Rugova i predsjednik Skupstine Kosova Nedzat Daci protive se dijalogu Pristine i Beograda bez ucesca medjunarodnih predstavnika i posebno bez posredovanja SAD, saopsteno je iz kabineta dva zvanicnika, prenijeli su beogradski mediji. 15:32 Cosic bi, ipak, mogao da svjedoci u Hagu? Bivi predsjednik SRJ i pisac Dobrica Cosic mogao bi, ipak, da svedoci u procesu protiv Slobodana Milosevica u Hagu, spekulise beogradski Glas javnosti. Prema neezvanicnim saznanjima tog lista, Cosic bi mogao da svjedoci o opstim stvarima, Memorandumu SANU, kao i o onome sto se desavalo na Palama, za vrijeme dogovora izmedju Republike Srpske i Republike Srbije. Djukanovicevo izvinjenje Hrvatima dokaz protiv Milosevica Izjava doskorasnjeg predsjednika Crne Gore Mila Djukanovica, u kojoj je izrazio duboko zaljenje zbog onoga sto su Crnogorci u sastavu bivse Jugoslovenske narodne armije uradili pocetkom devedesetih gradjanima Hrvatske, a posebno Dubrovnika i okoline, uvrstena je u dokazni materijal u haskom procesu protiv Slobodana Milosevica, bivseg predsjednika SRJ. Kako su prenijeli mediji, tuzilac Dzefri Najs je dobio saglasnost od sudskog vijeca Tribunala da se u dokaze uvrsti video snimak iz jula 2000., u kojem tadasnji predsjednik, a sadasnji premijer Crne Gore, izrazava duboko zaljenje gradjanima Hrvatske i Dubrovnika zbog bola, patnji i materijalne stete koju su im nanijeli gradjani Crne Gore u sastavu JNA. www.pcnen.cg.yu/
[www.ANTIC.org] Vesti dana
Title: Message Vesti dana Ustavna povelja biæe prosledjena parlamentima BEOGRAD, 11. januara 2003. (Beta) - Ustavna komisija za pisanje najvi¹ih pravnih akata nove zajednice Srbije i Crne Gore odluèila je danas da dostavi parlamentima ustavnu povelju nove dr¾avne zajednice, saop¹tio je jedan od kopredsedavajuæih dana¹nje sednice Dragoljub Miæunoviæ.Miæunoviæ je rekao da je ta odluka doneta jednoglasno na dana¹njoj sednici, kojoj nisu prisustvovali predstavnici crnogorske opozicije i Demokratske stranke Srbije.Upitan da li se glasalo o povelji, Miæunoviæ je rekao da je ustavna povelja usagla¹ena na jednoj od ranijih sednica a da je danas samo ratifikovana odluka da se ona po¹alje parlamentima.Miæunoviæ je za agenciju Beta najavio da æe povelja biti prosledjena parlametnima najverovatnije u ponedeljak, 13. januara, i izrazio nadu da æe Zakon o sprovodjenju ustavne povelje biti usagla¹en na narednoj sednici komisije zakazanoj za sredu, 15. januar.On je istakao da postoji moguænost da parlamenti poènu raspravu o povelji a da u medjuvremenu parlamentima bude prosledjen zakon, kada bude usagla¹en.Zakon o sporovodjenju ustavne povelje neæe biti prosledjen sa ustavnom poveljom, iako je ranije predvidjeno da se povelja u parlamentima usvaja zajedno sa zakonom o njenom sprovodjenju.(kraj) Povratak na vrh strane Crnogorska opozicija ne dolazi na nastavak Ustavne komsije PODGORICA, 11. januara 2003. (Beta) - Predsednik Narodne stranke Crne Gore Dragan ©oæ izjavio je da predstavnici crnogorske opozicije danas neæe uèestvovati u nastavku rada Ustavne komisije.©oæ je agenciji Beta rekao da, prema informacija kojima raspola¾e, u nastavku zasedanja Ustavne komisije, neæe uèestvovati ni predstvanici Demokratske stranke Srbije.On je rekao da je pitanje da li uop¹te vi¹e ima smisla da se nastavlja rad na usagla¹avanju Ustavne povelje nakon izjave crnogorskog premijera Mila Djukanoviæ da æe Crna Gora nakon tri godine biti nezavisna dr¾ava.Posle sastanka sa ostala dva lidera opozicije Predragom Bulatoviæem i Bo¾idarom Bojoviæem rekao da æe koalicija "Zajedno za promene" konaèan stav o daljem toku rada Ustavne komisije zauzeti u nedelju kada æe biti odr¾an sastanak èlanova Ustavne komisije iz te koalicije.(kraj) Povratak na vrh strane Formira se koalicija Pokret za Kosovo i Metohiju KOSOVSKA MITROVICA, 11. januara 2003. (Beta) - Predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u skup¹tini Srbije Momèilo Trajkoviæ najavio je da æe koalicija Pokret za Kosovo i Metohiju biti formirana u februaru u beogradskom Sava Centru."Cilj nam je da ujedinimo sve politièke opcije i stvorimo ozbiljnu koaliciju koja æe pokazati snagu, spremnost, i zrelost za re¹avanje situacije na Kosovu", rekao je Trajkoviæ na konferenciji za novinare.Trajkoviæ je dodao da je razgovarao sa èelnicima Severnog Kosova i najavio da æe razgovori biti nastavljeni."Ukoliko se ne dogovorimo, neæemo smatrati da su nam protivnici. Na ovom prostoru æemo formirati regionalni odbor Pokreta za Kosovo i Metohiju, a ponudili smo i da zajednièki delujemo sa Srpskim nacionalnim veæem Kosova i Metohije", zakljuèio je Trajkoviæ.(Kraj) Povratak na vrh strane Beograd spreman za borbu protiv snega BEOGRAD, 11. januara 2003. (Beta) - Operativni ¹tab zimske slu¾be beogradske vlade saop¹tio je danas da æe u "odbrani" grada od najavljenih sne¾nih padavina pomoæi vojska, policija i velike gradjevinske firme, kao i da su, u i¹èekivanju dodatnih padavina, obavljene opse¾ne pripreme.Sne¾ne padavine najavljene su za veèeras i tokom noæi, podseæa se u saop¹tenju gradske skup¹tine.Ocenjujuæi da su "uspe¹no prebrodjene" pote¹koæe u saobraæaju zbog poslednjih sne¾nih padavina i poledice, ¹tab je naveo da je u poslednjih 24 sata u Beogradu prosuto 1.100 tona soli, i najavio da su, iako ima dovoljno soli, preduzete mere da se do 20. januara nabavi jo¹ 3.000 tona.©tab je naveo da na èi¹æenju sne¾nog pokrivaèa u gradu koji je dostigao 24 santimetra, neprestano radi 88 ekipa "Beograd puta", kao i nekoliko ekipa "Gradske èistoæe" i "Zelenila-Beograd".(kraj) Povratak na vrh strane Milo
[www.ANTIC.org] TIKER vesti
Title: Message vesti 11. januar 2003. BEOGRAD - Nakon sto su u javnosti objavljene kritike mnogih politicara i javnih licnosti na racun premijera koji je putovao u Brazil, danasnji Nacional pise da je premijer putovao u Braziliju sa svojom porodicom. Kriticari smatraju da premijeru srpske vlade nije bilo mesto medju sefovima drzava i da je eventualno, posto je predsednik Kostunica zbog visokih troskova odbio da putuje, umesto njega mogao ici predstavnik savezne vlade, ministar inostranih poslova ili iniuguraciji prisustvovati ambasador SRJ u Brazilu. Smesne su trvrdnje da Djindjicev put i boravak u Brazilu kostaju samo 3.200 dolara, kao i da je poseta Rio de Zaneiru bila iskljucivo drzavnicko-poslovne prirode, pise Nacional, uz podatak da je primijer prosle godine putovao u 16 zemalja, sto je kostalo samo 28.000 dolara. 10. januar 2003. BERLIN - Stopa nezaposlenosti je prema izvestaju nemackog Ministarstva rada najveca u poslednjih 7 godina i prekoracila je procenat od 10,7% koji se ocenjuje kriticnim. U Nemackoj je sada vise od 4,7 miliona nezaposlenih, zbog cega je Ministarstvo unutrasnjih poslova i ako se to negira, poostrilo uslove imigracije u ovu zemlju. U prosloj godini je tako, broj zahteva za azil najnizi u poslednjih 15 godina i iznosi svega 70 hiljada, dok je do pre nekoliko godina u proseku godisnje bilo i skoro pola miliona azilanata. Gradjani iz Jugoslavije su sa 6,6 hiljada zahteva na trecem mestu u prosloj godini medju kojima je najvise Roma sa Kosova, iz Crne Gore i Srbije. BEOGRAD - Dobrica Cosic jedan od najpoznatijih srpskih pisaca i politickih disidenata u vreme Josipa Broza Tita pozvan je da se pojavi kao svedok pred Haskim tribunalom. Dobrica Cosic koji je 1992. godine obavljao duznost predsednika SRJ odbio je bilo kakvo svedocenje sa obrazlozenjem da je sve sto je imao da kaze o raspadu Jugoslavije, jugoslovenskoj krizi i ratu na balkanskim prostorima napisao u svojim knjigama objavljenim u poslednjih 10 godina. STOKHOLM - Svedska vlada je obavestila partnere u NATO-u da ce sama doneti odluku o eventualnom ucescu svojih trupa u vec izvesnoj invaziji na Irak. Pri tome je naglaseno da ce Svedska uzdrzano reagovati na eventualnu odluku NATO-a u ukljucivanju u intervenciju ukoliko odobrenje iste ne donese Savet bezbednosti. U Nemackoj se vodi ostra polemika medju politicarima, a u javnosti vlada velika zbunjenost obzirom da je Sreder u Emdenu izjavio da ce njegova zemlja o svom ucescu u ratu protiv Iraka odluciti u Berlinu, nakon poslednjih izraza podrske planovima SAD. Istovremeno ministar inostranih poslova Fiser je izjavio da je moguce da Nemacka u Savetu bezbednosti glasa za rat, a da u istom ne uzme ucesce u istom. BEOGRAD - Danima medijski najavljivano kao potpuno spremno i za najvece zimske nepogode, Javno komunalno preduzece "Beograd put" je potpuno kapitulirao i u samom centru Beograda pred sneznim pokrivacem od svega deset santimetara. Za saobracajni kolaps u kome se vec dva dana nalazi Beograd odgovorna je gradska vlada. Gradjani pamte ne tako davna vremena kada se "Beograd put" nosio uspesno i sa neuporedivo vecim sneznim nepogodama iako je budzet prestonice tada bio dvadeset puta manji od sadasnjeg, saopstava SPO. MARIBOR - Djordje Balasevic proslavio je Bozic u svojoj kuci u Mariboru nakon sto je odrzao dva novogodisnja koncerta u Zagrebu. Niko iz okruzenja Balasevica nije mogao da objasni zbog cega Balasevic nije odrzao svoje vise od deceniju uobicajene novogodisnje koncerte u Beogradu. Balasevic je pre pet godina inace postao drzavljanin Slovenije i vrlo se dobro oseca u Mariboru pise danasnji "Nacional". PARIZ - U redovnom godisnjem izvestaju novinarske organizacije Reporteri bez granica tokom 2002. godine uhapseno je blizu 700 novinara sirom sveta, 1500 je fizicki napadnuto, a ubijeno je 25 novinara. Najvise novinara ubijeno je u Aziji, a po zemljama u Avganistanu. U navedenom izvestaju ove najvece novinarske organizacije navodi se da je sloboda medija zagarantovana samo u polovini zemalja sveta, medjutim i u tzv. zemljama najvece demokratije kao npr. u SAD, novinari se hapse, zatvaraju i fizicki zlostavljaju. http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
[www.ANTIC.org] TIKER NASLOVI
Title: Message naslovi U proteklih 24 casa zbog problema sa vremenskim prilikama, nerasciscenih puteva i usled neprilagodjene brzine, u Beogradu se dogodilo vise od stotinu saobracajnih udesa u kojima je deset lica povredjeno. U isto vreme u Srbiji se dogodilo 200 nesreca sa dve ljudske zrtve Nakon sto je predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Seselj najavio da ce struja uskoro poskupeti za 50% procenata, umesto ministarke za energetiku ovim povodom oglasio se ministar finansija Bozidar Djelic. On je predstojece poskupljenje vrednovao u centima, najavivsi skuplju struju za 0,8.centa (jedinica evra), sto iznosi oko 10 dinara vise po kilovatu ili oko 25% vise nego do sada.Posto je izjava ministra bila nezvanicna, poskupljenje moze biti i vece od najave lidera radikala Na sudjenju u Hagu Slobodanu Milosevicu, pojavio se u sredu zasticeni svedok, koji je priznao da je ucestvovao u likvidaciji Zeljka Raznatovica Arkana u Beogradu januara 2000 godine, kao pripadnik specijalnih jedinica SDB. Zbog osvete, svedok je izjavio da se sklonio u inostranstvo Kako najavljuju sinopticari veceras Srbiju ponovo zahvata snezni talas, koji ce osim novog snega doneti temperature i do minus 15 stepeni.Takvo vreme zadrzace se do sredine iduce nedelje, kada ce se temperatura zadrzati na oko nula stepeni Bivsi predsednik Srbije Milan Milutinovic najverovatnije ce 15. januara biti izrucen Haskom tribunalu, da bi se vec u petak 17. januara pojavio pred sudijama Prema pisanju danasnjih beogradskih medija Vlada Srbije je kupila od firme Autokomerc iz Beograda 25 novih vozila marke foksvagen pasat, koji su placeni oko pola miliona evra, bez ostalih dazbina Srpska pravoslavna crkva izdala je saopstenje kojim osudjuje neosnovane i nedokazane napade na moralni integritet vladike vranjskog Pahomija, a u vezi sa pisanjem medija o krivicnim prijavama advokata nekoliko decaka, da ih je vladika seksualno zlostavljao I pored nedavnih izjava gradskih vlasti da su sve gradske sluzbe u Beogradu "spremne za dolazak zime", prvi ozbiljniji sneg od desetak santimetara, koji je izazvao haos i kolaps saobracaja ponovio je slike sa beogradskih ulica, kao i ranijih godina. Predstavnik grada rekao je da su se gradske sluzbe "oslonile na pogresne prognoze meteorologa". Prema nezvanicnim podacima Zavoda za statistiku Srbije u republici je u septembru bilo zaposleno tacno 1.807 hiljada gradjana, a nezaposlenih je prema istoj evidenciji bilo u oktobru 981 hiljada, sto je jedna trecina radno sposobnog stanovnistva u Srbiji. Od toga broja su 55% osobe zenskog pola. Najveci broj nezaposlenih je u rasponu od 31-40 godina, dakle kategorija fizicki, mentalno i strucno najsposobnija kategorija gradjana Grupa roditelja koji optuzuju medicinske radnike za kradju beba, zatrazili su izuzece javnog tuzioca i celog Okruznog tuzilastva u Beogradu, zbog nesavesnog odnosa u istraznom postupku, nezakonitog ponasanja i prihvatanja falsifikovane dokumentacije. Roditelji ove dece su podneli zahteve za pomoc Komisiji za ljudska prava UN i drugim medjunarodnim organizacijama Od Biljane Plavsic, koja ocekuje presudu Haskog tribunala zatrazeno je da se pojavi kao svedok tog tuzilastva u najmanje tri proseca, ukljucivsi i protiv Milosevica. Prema prognozama stav Plavsiceve po ovome zahtevu, direktno bi mogao uticati na visinu i uslove buduceg izdrzavanja kazne. Ukoliko se odluci da kaznu izdrzava u Svedskoj, ne bi bila uopste vise u zatvoru, jer se tamo osudjenici preko sedamdeset godina starosti nalaze u privatnim zatvorima, koji su vise "zatvoreni pansioni", ili u specijalnim domovima gde mogu neograniceno primati posete http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
[www.ANTIC.org] FLES VESTI
FLE VESTI 17:22 KOMISIJA-POVELJA-ZAKON # Sednica komisije u sredu, trojka iz EU u ponedeljak u Beogradu BEOGRAD, 11. januara (Tanjug)-Nova sednica Ustavne komisije zakazana je za sredu, 15. januar, a toj odluci prethodilo je kratko popodnevno zasedanje Komisije na kome su prisutni cclanovi konstatovali da na nastavak rada nisu dossli predstavnici crnogorske opozicione koalicije (SNP, SNS i NS), kao ni Demokratske stranke Srbije. 17:10 KOMISIJA-POVELJA-SAMARDZZICH # Usvajanje Povelje bez Zakona-ustavni pucc BEOGRAD, 11. januara(Tanjug) - Savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Kosstunice Slobodan Samardzzich ocenio je danas u izjavi Tanjugu da bi upuchivanje predloga Ustavne povelje na usvajanje parlamentima Srbije i Crne Gore bez prethodno usvojenog zakona o njenom sprovodjenju, bilo krssenje procedure i zakona, odnosno- ustavni pucc. 15:32 KMITROVICA-TRAJKOVICH Momccilu Trajkovichu zabranjen ulazak u Kordinacioni centar KOSOVSKA MITROVICA, 11.januara (Tanjug) -Momccilu Trajkovichu, jednom od lidera Srba na Kosovu i Metohiji, koji je i poslanik Skupsstine Srbije, onemoguchen je danas ulazak u zgradu Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju u Kosovskoj MItrovici. 14:22 GRCCKA-PREDSEDNISSTVO-PROMENE# Grccka-evropska zemlja sa Balkana BRISEL, 11. januara (Tanjug) - Poccetak grcckog ssestomeseccnog predsednisstva Evropskom unijom (EU), izazvalo je neupredivo visse interesovanja ne samo briselskih diplomata vech i javnog mnjenja u Uniji, nego ssto je to bio sluccaj sa Danskom, koja je bila predsedavajucha do 31. decembra 2002. 14:11 NATO-EU-IRAK# Sve veche transatlanske razlike BRISEL, 11. januara (Tanjug) - Ssef inspektorskog tima Ujedinjenih nacija za iraccko naoruzzanje Hans Bliks boraviche 16. januara u Briselu radi razgovara sa visokim predstavnikom Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Havierom Solanom, evropskim komesarom za spoljnu politiku Krisom Patenom i ambasadorima zemalja cclanica EU. 13:33 VBRITANIJA-SKOREJA# SAD moraju da razgovaraju sa Pjongjangom, nema drugih moguchnosti LONDON, 11. januara (Tanjug) - Neposlussnost i prkos Severne Koreje su pokazali da vojna sila i politiccka moch Sjedinjenih Americckih Drzzava imaju svoja ograniccenja, ocenjuju danas komentatori u Londonu. 13:06 CGORA-VLADA-POTPREDSEDNIK # Ivanissevich v.d. potpredsednika vlade PODGORICA,11.januara (Tanjug) - Cnogorski premijer Milo Djukanovich imenovao je za vrssioca duzznosti potpredsednika vlade za finansijski sistem Miroslava Ivanissevicha, ministra finansija, dok je za v.d. 13:05 SPR-SLOVENIJA-SRBIJA-SPORAZUM# Viskovich upozorio na veliki spoljnotrgovinski deficit sa Sloveni LJUBLJANA, 11. januara (Tanjug) - Jugoslovenski ambasador u Ljubljani Ivo Viskovich izjavio je da Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) ni sa jednom zapadnom zemljom nema tako velik spoljnotrgovinski deficit kao sa Slovenijom i da je ccak sa Italijom trgovinska razmena gotovo uravnotezzena. 12:59 HRVATSKA-PAPANDREU-BALKAN# Grccki demanti da je Papandreu zagovarao balkansku federaciju ZAGREB, 11. januara (Tanjug) - Grccka ambasada u Zagrebu saopsstila je da je nedavni razgovor ministra inostranih poslova Jorgosa Papandreua za pogressno interpretiran i da ideje o uspostavljanju balkanske federacije nemaju veze s politikom Evropske Unije (EU) i Grccke koja ccvrsto podrzzava evropsku orijentaciju zemalja regiona. 12:43 VASSINGTON-BERNS-NATO # Pouccna uloga angazzovanja NATO na Balkanu VASSINGTON, 11. januara (Tanjug) - Severnoatlantski savez (NATO) i dalje ima ulogu u odrzzavanju mira i stabilnosti, kao i da, kada prilike zahtevaju, uspostavi mir, kao ssto je bio sluccaj na Balkanu, izjavio je u Vassingtonu americcki ambasador pri NATO Nikolas Berns. http://www.tanjug.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] Ni hajke, ni generala
Title: Message Ni hajke, ni generala B. PUZOVIÆ1/10/2003, 7:25:41 PMVALJEVO Prièe o navodnoj hajci na generala Ratka Mladiæa, ratnog komandanta Vojske Republike Srpske u valjevskom kraju uoèi nove godine, ravne su la¾ima.To uveravanje Novosti su dobile juèe od ¾itelja sela podno valjevskih planina, ali i u krugovima bliskim jednom od dvojice najtra¾enijih Srba sa ha¹ke poternice.Kako Novosti saznaju, on se odavno nije pojavljivao u valjevskom kraju. Oni ne spore da je Mladiæeva tazbina u ovom delu Srbije, ali ne ¾ele da preciziraju koje je selo u pitanju. Na periferiji Valjeva du¾e vreme ¾ivi jedan od najpoznatijih biv¹ih generala Vojske Republike Srpske, pa je moguæe da se ma¹tovitim ¾iteljima kolubarskog kraja, ali i nekim novinarima koji su ¾eljni senzacija, od njega prièinio Ratko Mladiæ i navodna silna potera za njim.DOBRA RE®IJAPRA©INU oko navodne potere za Mladiæem podigao je, po svemu sudeæi, lokalni nedeljnik koji je u Valjevu nedavno poèeo da izlazi, a koji je, tvrde bolje upuæeni, navodno veoma blizak biv¹oj SPS vlasti. Sa oznakom senzacionalno, taj nedeljnik je opisao neuspeo poku¹aj hvatanja Mladiæa. To se, navodno, zbilo u gluvo doba noæi izmeðu 30. i 31. decembra, kada je velikom brzinom putem Prièeviæ Stave pro¹la kolona d¾ipova s prigu¹enim svetlima.Nedeljnik dalje ispreda prièu da se me¹tani razlikuju u procenama koliko je bilo terenskih vozila sa zatamnjenim staklima. Jedni tvrde 10, drugi 20, a treæi su izbrojali èak 25 d¾ipova. Registarske tablice, ako su ih i imali, nisu videli. Me¹tani se ne sla¾u, pi¹e dalje u valjevskom lokalnom listu, ni kuda je kolona i¹la dalje. Po jednima je skrenula ka Vragoèanici, po drugima od Stava preko Medvednika, dolinom LJuboviðe ka LJuboviji, a po treæima preko Ive ka Peckoj.Zajednièko u iskazu svih je da se nepun sat zatim èula rafalna paljba. Po proceni veæine to je bilo iz pravca Vragoèanice. Nedeljnik navodi da je ovu akciju pratio helikopter ili neka druga letelica koja je lebdela visoko na horizontu.MA, KAKVI D®IPOVI!- NIKAKVIH helikoptera ni d¾ipova nije bilo pred kraj pro¹le godine niti pre, a ni u toku ovog meseca. Vi¹e od tri decenije ¾ivim u Stavama, radim u mesnoj kancelariji godinama i sigurno bih èula da se i¹ta slièno desilo u ovih pet sela. Ta potera je obièna izmi¹ljotina ka¾e Milena Spasojeviæ, referent u Mesnoj kancelariji u Stavama. Takoðe je izmi¹ljotina da se general Ratko Mladiæ pojavljivao u selima u ovom delu valjevske op¹tine.Valjevski nedeljnik dalje citira jednog od dobro obave¹tenih Valjevaca, nekada¹njeg pripadnika snaga bezbednosti, koji ka¾e da se o takvim akcijama ne obave¹tava ni rukovodstvo podruènih stanica policije, niti vojske ukoliko u blizini nema vojnih objekata ili jedinica. Podsetio je na vrlo rasprostranjenu prièu u podgorskim selima da se Ratko Mladiæ viðao u ovim krajevima. Navodno je imao svoj pèelinjak, silazio u Valjevo, bio èak i na jednoj svadbi.Pre ne¹to vi¹e od godinu dana pojedini mediji u Republici Srpskoj javljali su da je gotova stvar odvoðenje u Hag generala Vojske Republike Srpske u penziji koji ¾ivi na periferiji Valjeva. U meðuvremenu, ispostavilo se da to nema veze s istinom i da taj visoki oficir VRS mirno provodi penzionerske dane, baveæi se pèelarstvom. http://www.novosti.co.yu/
[www.ANTIC.org] Sloba kao Taras Buljba
Title: Message Sloba kao Taras Buljba Radmila OGNJANOVIÆ1/10/2003, 7:25:02 PMBEOGRAD Socijalistièka partija Srbije puca po svim ¹avovima. Poslednji je, izgleda, rasparao njen lider u ha¹kom zatoèeni¹tvu Slobodan Milo¹eviæ, nepristajanjem da pored njega iz zatvora stranku vodi i neko u Beogradu. Prethodno su, mo¾da, jo¹ fatalnije, bile unitarpartijske frakcijsko-liderske podele i sukobi.Tehnièki, sporan je, za Milo¹eviæa nedopustiv, èlan 39 u projektu novog Statuta stranke, koji æe biti predlo¾en na kongresu zakazanom za 18. januar.Socijalisti okupljeni oko, u stranci vrlo uticajnog, generalnog sekretara Zorana Anðelkoviæa, ne odustaju od ideje da Milo¹eviæ, kao borac za slobodu i èovek sa velikom politièkom te¾inom, ostane predsednik stranke, ali da rukovodstvo u zemlji izabere prvog meðu jednakima. Nekog, dakle, ko æe da operativno rukovodi partijom.Praktièno, problem je u tome ¹to drugi deo socijalista, kojim u ime Slobodana Milo¹eviæa rukovodi Bogoljub Bjelica, kao predsednik Organizaciono-politièkog odbora, ne pristaje na ponudu prvih da beogradskog ¹efa (mo¾e i na predlog Milo¹eviæa) bira Glavni odbor stranke. Za Bjelicu je prihvatljivo jedino: da prvog operativca imenuje lièno Milo¹eviæ.- Ponudili smo im nekoliko moguænosti: da biramo predsednika Glavnog odbora, ili da oformimo predsedni¹tvo stranke, koje bi imalo ovla¹æenja kao GO i rekli da smo otvoreni za razgovor o kadrovskim pitanjima, ali smo, kod druge strane, nai¹li na zid ka¾e za Novosti, Zoran Anðelkoviæ. Neslaganje je nastalo i povodom predlo¾enog teksta Deklaracije za kongres. Zasmetalo im je i ¹to se mi, u tom tekstu, malo kritièki odnosimo prema pro¹losti. A valjda je bilo po¹teno, posle svega ¹to nam se dogodilo, da ka¾emo ¹ta to nije valjalo i gde smo pogre¹ili.NEMA ISKLJUÈENJAAnðelkoviæ, kao jedan od socijalista èije ime se najèe¹æe spominje kad se govori o tome ko bi mogao, na terenu, da zameni Milo¹eviæa, ka¾e da ovo ne treba pretvarati u lièno pitanje i poruèuje: Ja, za sebe, ne tra¾im ni¹ta. Upuæeni u zbivanja u SPS tvrde da je ovakav Anðelkoviæev stav iskren ili ne, bio glavni razlog ¹to Milo¹eviæ nije i njega, kao Ivicu Daèiæa i Milomira Miniæa, stavio na listu za iskljuèenje iz stranke.Po¹to u jednom delu pisma, koje je poslao Bogoljubu Bjelici, Milo¹eviæ, ultimativno ili oni ili ja poruèuje socijalistima da, ako ne izbace Daèiæa i Miniæa, slobodno iskljuèe njega. Na pitanje hoæe li da tako postupe potpredsednik SPS-a Du¹an Bajatoviæ ka¾e: Ne spremamo se da iskljuèujemo Daèiæa i Miniæa nema potrebe ni da predsednika Milo¹eviæa iskljuèujemo. Radi se samo o njegovom viðenju na¹e stranke.Bajatoviæ potvrðuje da ovaj deo socijalista nema nameru da odustane od odr¾avanja ¹estog Kongresa, jer je to, kako procenjuje sada jedini naèin da se re¹i kriza u SPS.GOSPOÐA MARKOVIÆ- Sve je ovo posledica dva potpuno razlièita koncepta: jednog ortodoksno-liderskog i drugog, recimo, reformskog, koji je za povratak izvornim principima SPS i za demokratizaciju odnosa unutar stranke - obja¹njava za na¹ list, Bajatoviæ. - Partija mora da naðe naèina da kontaktira sa svojim predsednikom Slobodanom Milo¹eviæem, da to ne bude samo preko jednog vrlo uskog kruga ljudi, koji hoæe da imaju povlastice u stranci. Bez ikakvog pokriæa i bez podr¹ke èlanstva.LJudi u vrhu SPS, nezvanièno ali gotovo jednoglasno, spremni su da priznaju da je njihov glavni problem, kako oni to ka¾u - gospoða Markoviæ, Mi jesmo napravili neke gre¹ke, ali je iznad svega dvorska politika dovela do na¹eg pada s vlasti, ka¾u u SPS. Reformska struja u SPS tvrdi da je uz Bogoljuba Bjelicu i njegov Organizaciono-politièki odbor, koji do¾ivljavaju kao frakciju u SPS, svega deset odsto socijalista. Bjelica, meðutim, tvrdi suprotno:- Svi koji su èasni i po¹teni, a takvih je u SPS-u 90 odsto uz nas su, odnosno uz predsednika Slobodana Milo¹eviæa. Prva reakcija na njegovu poruku stigla je veæ sinoæ. Naime, Gradski odbor Kragujevca je, u prisustvu svih delegata predlo¾enih za kongres, sa jednim jedinim glasom protiv prihvatio, odnosno, usvojio poruku predsednika Milo¹eviæa. U ovom trenutku je najva¾nije da istina doðe do èlanova SPS, a oni æe znati ¹ta da rade.Od raspolo¾enja i odluke èlanstva zavisiæe, ka¾e Bjelica, i sudbina onih èije je iskljuèenje zatra¾io Milo¹eviæ.U ovom krilu SPS tvrde da oni drugi ne mogu da se dogovore èak ni oko toga ko bi, meðu njima, bio najadekvatnija zamena Milo¹eviæu. Jedinstveni su, nagla¹avaju, samo u nameri da otmu partiju i stranaèku imovinu, a koliko je njih - toliko je i pretendenata na tu funkciju.BOLJE ©ANSE REFORMISTANa pitanje koja æe od dve struje, posle kongresa na kojem je razlaz, oèigledno neminovan, predstavljati pravi SPS, i jedni i drugi imaju isti odgovor: ona koja 18. januara dobije veæinu.Procenjujuæi zbivanja u SPS, Ðorðe Vukadinoviæ, politièki analitièar, tvrdi:- Podela SPS je delo koliko borbe frakcija, toliko i me¹anja Zorana Ðinðiæa i DOS-a. Ako neko zapeèati
[www.ANTIC.org] Episkop vranjski Pahomije demantuje optube
Title: Message POSLE PRIJAVE ZA ZLOSTAVLJANJE U VRANJU Episkop vranjski Pahomije demantuje optu¾be Vranje, 10. januara (Beta) Episkop vranjski Pahomije demantovao je optu¾be da je seksualno zlostavljao trojicu deèaka. Optu¾be su "gnusne, neosnovane i neljudske" i predstavljaju "hajku protiv smernosti koju vode neprijatelji crkve", navedeno je u saop¹tenju Eparhije vranjske koju je potpisao vladika Pahomije. "Eparhija je danas obavestila patrijarha srpskog gospodina Pavla i Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve" o tim optu¾bama, dodaje se u saop¹tenju. U saop¹tenju je, takoðe, izra¾ena sigurnost da æe nadle¾ni dr¾avni organi utvrditi istinu koju æe i "izneti pred sud naroda". "Nedopustivo je suditi bez suda, presuðivati bez dokaza i to ba¹ u vreme bo¾iænih praznika. To je poku¹aj da neprijatelji Hristovi preuzmu ulogu vrhovnog sudije", navedeno je u saop¹tenju. U Okru¾nom tu¾ila¹tvu u Vranju podneta je krivièna prijava protiv episkopa vranjskog Pahomija (svetovno ime Tomislav Gaèiæ) koja ga tereti za bludne radnje i protivprirodni blud sa maloletnim licima. Okru¾ni dr¾avni tu¾ilac u Vranju Milan Bo¾iloviæ veèeras je za lokalni radio kazao da je u toku "prikupljanje dokaza" povodom tog sluèaja. Episkop Pahomije, inaèe èlan Sinoda Srpske pravoslavne crkve, od 20. decembra se nalazi na bolovanju zbog srèanih tegoba. Prema, takoðe nezvaniènim, saznanjima Bete, vladika Pahomije æe se zbog bolesti privremeno povuæi iz rada Sinoda. Za pomenuta krivièna dela terete ga tri deèaka, dva biv¹a maloletnika R. S. i I. N. i M. T. koji jo¹ nema 18 godina, kao i njihovi roditelji. U kriviènoj prijavi trojice deèaka navedeno je da je vladika Pahomije seksualno iskori¹æavao deèake kada su oni dolazili da poma¾u u obavljanju crkvenih poslova.
[www.ANTIC.org] Balkan je samo ogledalo pretenciozne stare vestice Evrope
Knjiga profesora Univerziteta u Barseloni, Fransiska Vejge o balkanskim zamkama Balkan je samo ogledalo pretenciozne stare vestice Evrope Razumevanje Balkana: prof Fransisko Vejga Pise: Dalibor Soldatic Knjiga profesora Fransiska Vejge sa Univerziteta u Barseloni, pod naslovom Balkanska zamka (La trampa balcánica) predstavlja pokusaj da su kriza na Balkanu i raspad prethodne Jugoslavije posmatra u sirem medjunarodnom kontekstu i rasvetli na objektivan nacin. Fransisko Vejga, profesor istorije na Autonomnom univerzitetu u Barseloni objavio je svoju studiju 1995. godine u Spaniji. Knjiga je dozivela dobar prijem, tako da je 2002. izaslo drugo, prosireno i aktualizovano izdanje. Dakle, citavu deceniju posle izbijanju ratova na prostorima prethodne Jugoslavije, a posle 11. septembra 2001. godine, kada je teroristicki atentat u Njujorku skrenuo paznju svetske javnosti na druga podrucja u svetu, knjiga profesora Vejge nudi nam trezveno razmisljanje o onom sto on sam naziva poslednja velika evropska kriza dvadesetog veka. Analiza ima u vidu i drustvene i ekonomske uzroke, istorijske mitove Balkana, ali i nesto sto autor podvlaci kao jedinstvenu konstantu u istoriji ovog regiona: uporni intervencionizam velikih sila koje su vec bezbroj puta upale u balkansku zamku, u koju se veoma lako ulazi ali iz koje se veoma tesko izlazi. Po misljenju autora, zapadni pristup dezintegraciji Jugoslavije 1991. godine sveo se na priznavanje nezavisnosti svake od republika. Teza koja je prevladala bila je da Srbi, Hrvati, Slovenci, Muslimani i Makedonci ne mogu da zive zajedno. Samim tim nametnuo se zakljucak da je Jugoslavija istorijska greska velikih sila. Rat u Bosni doneo je suprotno resenje. Dejtonski i Pariski sporazum primorao je Srbe, Hrvate i Muslimane da uce da zive zajedno. Dejtonska Bosna predstavlja rekonstrukciju titovske mini Jugoslavije, kaze profesor Vejga u svom uvodu, u toj meri da je u podeli politickih funkcija primenila mehanizam etnickog alterniranja, poznatog u socijalistickoj Jugoslaviji kao kljuc. Kosovska kriza usledila je 1999. godine. Resena je vojnim putem, bez politickih planova za kasniji period, i na duge staze nametnuta je druga linija, u potpunosti protivrecna u odnosu na politiku primenjenu u Bosni. Zavrsilo se na tome da zapadne sile drze dva protektorata na Balkanu, na nekih stotinak kilometara udaljenosti jedan od drugog, primenjujuci u svakom od njih razlicita resenja. U Bosni se dozvolilo da sukobljene strane zadrze deo vojnih snaga kako bi se izbeglo da eventualna neravnoteza dovede do zloupotrebe i nasilja jednih nad drugima, dok je Kosovo dovelo do povratka na tezu da Albanci i Srbi ne mogu zajedno i dozvoljena je apsolutna prevlast jednih nad drugima, pod zastitom NATO, sa krajnjim ishodom etnickog ciscenja srpskog stanovnistva sa Kosova. ZABORAVNI POLITICARI Autor smatra da bi provizorno resenje za tu situaciju bezvlasca mogla biti neka vrsta federalizacije, to jest kantonalizacije koju bi koordinirala multietnicka vlada. Ali vlade sila koje su intervenisale na Kosovu jednostavno su bez objasnjenja zakljucile da je tako nesto nemoguce. Cudno za politicare koji zaboravise da je administrativna struktura Bosne iz Dejtona, podelila tu republiku na jedanaest kantona, od kojih neki imaju vecinski narod a drugi izmesanu strukturu stanovnistva. Zato Vejga citira lapidarnu recenicu filozofa Ralfa Darendorfa s kraja 2000. godine: Nemamo pojma sta hocemo na Balkanu. Celokupna zbrka, po misljenju profesora Vejge, uslovljena je velikim uzbudjenjem koje je doneo raspad istocnog bloka 1989. godine. Dok se jos i nije u potpunosti sagledalo sta znaci ta duboka promena, koja se ticala polovine evropskog kontinenta, izbile su balkanske krize. Ocigledno je da su one definitivno razbile poslednje ostatke manihejske logike po kojoj je kraj hladnog rata doneo pobedu Dobra nad Zlom sa optimizmom univerzalne harmonije koja bi time bila obezbedjena. Jedna histerija zamenjena je drugom. U svetu obuzetom revolucijom komunikacija i transporta bilo je neophodno iznaci ubrzano nekakvo univerzalno nacelo koje bi nadomestilo dvojnu dijalektiku sukoba Istok-Zapad. Paradoksalno nova sema dala je svetski nered. Filozof Encensberger predvideo je doba brojnih i beskrajnih gradjanskih ratova, a Samjuel Hantington je zapao u pesimizam i upozorio na priblizavanje sukoba civilizacija, to jest islama sa Zapadom. Medjutim, upozorava autor, u pozadini svih tih najavljenih sukoba, nalazila se na manje vise eksplicitan nacin ideja o povratku istorije, koja je podsticala vecne sukobe. Novinari, diplomate, politicari pa i naucnici vole da uranjaju u blisku ili daleku proslost, kao da je istorije neka vrsta vecnog fluida, genetski kod koji se odrazava na dogadjaje i danasnjicu u srednjevekovnom maniru. U slucaju Jugoslavije pojavila se i stara argumentacija o odmrzavanju koja je svojevremeno koriscena za tumacenje balkanskih sukoba u doba propasti Otomanskog carstva. Teza je
