[www.ANTIC.org] Vesti SPO za 11.2.2003.
VESTI SPO Utorak, 11. februar 2003. SPO: USTAV DA DONESE USTAVOTVORNA SKUPTINA Srpski pokret obnove protivi se nameri aktuelne vlasti da sadanji saziv Skuptine Srbije donese novi Ustav. Traimo raspisivanje izbora za Ustavotvornu skuptini, iji e zadatak biti usvajanje najvieg pravnog akta u dravi. Ustavotvorna skuptina trebalo bi da odlui i o obliku dravnog ureenja - da li e Srbija ostati republika, ili e biti obnovljena monarhija. [EMAIL PROTECTED] www.spo.org.yu Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] Bilten 10.Feb
B I L T E NV E S T I 10 . FEBRUAR 2003. SRBIJA I CRNA GORA KOORDINATOR PAKTA STABILNOSTI DANAS I SUTRA U BEOGRADU BEOGRAD, 10. februara (Tanjug) - Specijalni koordinator Pakta za stabilnost Jugoistocne Evrope Erhard Busek zapoceo je danas dvodnevnu posetu Beogradu, tokom koje ce razgovarati sa zvanicnicima Srbije i Crne Gore, a u utorak posetiti Centar za kontrolu malokalibarskog oruzja i lakog naoruzanja (SEESAC) u Jugoistocnoj Evropi. Kako je saopsteno iz tog centra - koji je u Beogradu osnovan maja 2002 na inicijativu Pakta stabilnosti i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) - Busek ce se sastati i sa stalnim koordinatorom UN i stalnim predstavnikom UNDP Frenkom O'Donelom i sa sefovima agencija UN u Beogradu. SEESAC je osnovan sa ciljem da podrzi napore vlada u regionu u borbi protiv sirenja malokalibarskog naoruzanja, jer su - kako navodi taj centar - nekontrolisano sirenje i ilegalna trgovina oruzjem ozbiljan problem u regionu, koji potkopava vladavinu prava, pospesuje kriminal i nesigurnost i predstavlja glavnu pretnju napretku. VARADI: Spor BiH i SRJ opterecuje odnose dveju drzava NOVI SAD, 10. februara (Tanjug) - Sef pravne grupe koja zastupa nasu zemlju pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu Tibor Varadi izjavio je danas da spor izmedju BiH i Jugoslavije pred tim sudom opterecuje medjusobne odnose dveju drzava, ali i odnose unutar BiH. Svaki gest koji bi mogao biti gest izmirenja, sada se nuzno stavlja u perspektivu spora i moguceg uticaja tog gesta na zahtev od stotine milijardi dolara, objasnio je Varadi u intervjuu novosadskom Gradjanskom listu. Istina je da bi bilo pozeljno da se ljudi suoce sa tim sto se desavalo u toku protekle decenije, istakao je Varadi, dodavsi da ne veruje da je spor pred Medjunarodnim sudom pravde pravi nacin otkrivanja pune istine. Pre svega, kompetencija Medjunarodnog suda pravde je tako postavljena da moze samo da sudi za genocid. Pretpostavimo da se utvrdi da nije bilo genocida. Tuzba ce tada biti odbijena. Da li tako dolazimo do pune istine, zapitao se Varadi. On smatra da je razlog zbog koga spor izmedju dveju drzava pred tim sudom nije na pravom koloseku je i u cinjenici da je rat u BiH percipiran kao sukob Srba, Bosnjaka i Hrvata, a spor se pred Medjunarodnim sudom prave vodi izmedju drzava. Nakon Dejtona, Republika Srpska je deo BiH i cini otprilike polovinu te drzave. U tuzbi, podnetoj 1993. godine, bilo je receno da se Jugoslavija optuzuje za to sto je podstrekivala i pomagala bosanske Srbe da sprovode genocid nad Bosnjacima. Oni koji su navodno sprovodili genocid sada su na strani tuzioca, a oni koji su navodno pomagali na strani su tuzenog, objasnio je Varadi. On je dodao da su po tom osnovu Vojvodjani, na primer, na strani tuzenog, a Karadzic na strani tuzioca, dakle na onoj strani koja bi dobijala materijalnu i moralnu odstetu ako bi BiH dobila spor. Ne verujem da se kroz ovu prizmu moze doci do pune istorijske istine, kazao je Varadi. Upitan da prokomentarise tuzbu Hrvatske protiv SRJ za genocid, on je ocenio da u tom sporu nadleznost suda zavisi od toga da li je SRJ bila vezana clanom 9. Konvencije o genocidu. Sto se Hrvatske tice, pitanje je naravno i to da li Medjunarodni sud pravde moze suditi za dogadjaje koji su se desili pre nastanka SRJ, to jest pre 27. aprila 1992. godine. U procesnim prigovorima koje smo podneli septembra prosle godine nastojali smo da obrazlozimo da to nije moguce. Videcemo sta ce sud odluciti, rekao je Varadi. SRBIJA GRADONACELNICA BEOGRADA U STOKHOLMU STOKHOLM, 10. februara (Tanjug) - Na poziv gradske vecnice Stokholma, predsednica Skupstine Beograda Radmila Hrustanovic danas i sutra boravi u poseti svedskoj prestonici. Hrustanoviceva ce sa svojim domacinom, gradonacelnikom Stokholma Barijem Andersonom, razmeniti informacije o funkcionisanju gradskih uprava i mogucnostima za razvijanje konkretnih vidova saradnje dva grada, saopstila je Ambasada Srbije i Crne Gore u Stokholmu. Delegacija Beograda upoznace se u stokholmskom vodovodu i gradskoj upravi za deponije sa radom ovih sistema u ssvedskoj prestronici, a bice reci i o mogucim aspektima saradnje, odnosno pomoci koju bi Stokholm mogao pruziti Beogradu u prenosenju vlastitog iskustva u funkcionisanju pomenutih sistema. Poseta ce biti iskoriscena i za razgovore u oblasti kulturne saradnje Stokholma i Beograda. Delegacija, u kojoj su i potpredsednik Izvrsnog odbora Skupstine grada zaduzen za komunalne sisteme Bojan Stanojevic i clan Izvrsnog odbora Skupstine grada zaduzena za kulturu Gorica Mojovic, posetice, takodje, sediste firme Erikson. Radmila Hrustanovic ce pose Stokholma posetiti i glavni grad Norveske, Oslo. SEDMORICA UHAPSENIH ALBANACA OPTUZENI ZA TERORIZAM BUJANOVAC, 9. februara 2003. (Beta) Sedmorici Albanaca uhapsenih u jucerasnjoj akciji drzavnih snaga bezbednosti u selima Veliki Trnovac i
[www.ANTIC.org] Svetozar Radisic:BLAGOTVORNA STREPNJA
Title: Message by www.artel.co.yu [EMAIL PROTECTED] Datum:11. februar 2003. g. Upozorenje:Ukoliko ste ovu poruku dobili gre¹kom ili vi¹e ne ¾elite da dobijate nove informacije i tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED]i u rubrici "subject" napi¹ite "unsubscribe". Svetozar Radi¹iæ:BLAGOTVORNA STREPNJA Beograd, 09. februar 2003. g. Sva razmi¹ljanja o Vojsci u Srbiji i Crnoj Gori pronicanja su u sve neizvesniju buduænost. Sudbina odbrane i Vojske odredjena je, pre svega izborima povoljnih ishoda, uslovljenih neprestano novim opasnostima i izazovima - potencijalnim uzrocima rata. Ne treba zaboraviti da su najavljeni ratovi znanja i rat svih protiv svih. Tehnologija i informatika omoguæavaju medjukontinentalna precizna dejstva i kori¹æenje kosmosa za vladanje i bdenje nad planetom. U prirodi je sve manje sirovina, a sve vi¹e stanovnika, koji se umno¾avaju i ve¹taèki kloniranjem, stvaranjem banaka organa, biolo¹kim produ¾avanjem ¾ivotnog veka i zbog razvoja medicine, a najavljen je i kib-org, gde æe mehanika zameniti potro¹nije ljudske organe. Jaz izmedju bogatih i siroma¹nih dr¾ava i pojedinaca sve je veæi. Sve manje je slobode, jer se ljudi kontroli¹u administrativno, prislu¹kivanjem, metodama "kontrole uma" i pretnjama upotrebom tzv. neubojnog oru¾ja. Megakapitalisti stvaraju neorobovlasnièki poredak. Velike sile neprestano prilagodjavaju medjunarodni pravni poredak svojoj sili i aspiracijama, prema svojim "vitalnim interesima". Ratovi i prodaja noru¾anja postali su najunosniji biznis. Èlanice Saveta bezbednosti su najuspe¹niji i neprikosnoveni trgovci oru¾jem. La¾ je postala va¾no oru¾je, a moralni kodeksi se pominju s podsmehom. Samostalnost je zabranjena u "novom svetskom poretku". U procesu regionalizacije nastaju "bonsai dr¾ave" sa marionetskim re¾imima. Planetarni monetarni kolaè nerastegljiv je, a svi kidi¹u na njega. Ljudski rod je na putu da poni¹ti uslove za ¾ivot na planeti, stoga su voda, vazduh i hrana sve tra¾enija roba... Ljudski rod je ma¹tovit kada treba ratovati i otimati, a siroma¹an u idejama kada treba davati i odricati se. Stoga nije èudno ¹to danas osim vojnih sukoba svet strepi od kosmièkih, ekonomskih, diplomatskih, psiholo¹kih, informatièkih, nuklearnih, elektromagnetnih, biolo¹kih, geofizièkih, klimatskih, seizmolo¹kih, verskih, trgovinskih, elektronskih, informacionih, kibernetièkih, kompjuterskih, mre¾nih, virtuelnih, hakerskih i drugih ratova.Godinu dana posle agresije na SRJ, Tang D¾ijasuan, kineski ministar inostranih poslova, rekao je da "NATO predvodjen Sjedinjenim Dr¾avama mora duboko da se zamisli i da izvuèe pouke iz onoga ¹to se dogodilo na Kosovu". Podsetio je tom izjavom da je Zapad razapet, izmedju potrebe da se pro¹iri ka istoku (ne bi li se domogao preostalih planetarnih resursa neophodnih za svoj dalji profitni progres, da bi zadr¾ao prednost u tehnologiji i informatici i nastavio da dominira planetom) i sve neizvesnijeg ishoda operacije "ovladavanja svetom pomoæu dolara". Neizbe¾na borba protiv terorizma inicirana od pripadnika kvantitativne civilizacije, lièi na zmijsko gutanje sopstvenog repa. Buduæi da velike sile ne mogu izaæi iz "vrzinog kola" proisteklog iz njihovog lihvarskog pristupa, one vatrom gase vatru, a terorizam suzbijaju metodama "prljavog policajca" umno¾avaju}i zlo protiv kojeg se bore. Mudrost malih zemalja je u odluci da li æe i u koje kolo da se uhvate. Sve veæa neravnopravnost saveznika u nastojanju da se globalizacijom stavi planeta pod kontrolu nadnacionalista uzdramala je trilateralni poredak. U takvim uslovima stvara se Vojska Srbije i Crne Gore, uz strepnju ratovima istro¹enog naroda u nestajanju da se u narastajuæem haosu ona ne zloupotrebi. Odbrambeni sistem trebalo bi da obezbedi da dr¾ava ne izgubi svedimanzionalni rat i ne bude okupirana pre upotrebe vojske. Vojska mora steæi moæ da nanese svakom potencijalnom neprijatelju gubitke koje on neæe pristati da plati. Njenu velièinu i snagu treba da odrede moguænosti naroda i kriterijumi koje nameæe potencijalni neprijatelj. Doktrinarna re¹enja ne smeju biti formalna. Moraju se naæi studioznim domi¹ljanjem u odnosu na stvarnog neprijatelja, na osnovu jasnih opredeljenja, interesa i ciljeva, u postupcima raspolo¾ivih snaga, mnogo realnije, sa vi¹e znanja, organizovanosti i mudrosti. U novom odbrambenom sistemu treba naæi, pre svega, re¹enja za neoru¾ane oblike agresije. Razboritost izabranih vodja mora se iskoristiti da vojska i policija, uz pomoæ medjunarodnih snaga, kroz nove integracione procese prvo re¹e terorizam i druge odbrambene probleme na prostorima Srbije i Crne Gore. Tek potom, kada se za op¹te dobro uspostavi trajan mir na srpskim prostorima i kada ih saveznici napuste, trebalo bi pomoæi drugima u okviru medjunarodnih snaga. U sve medjunarodne integracije treba uæi, a tamo preko najumnijih predstavnika, koliko je moguæe, snagom argumenata, doprineti da se zaustave sunovratni
[www.ANTIC.org] David Orchard
Title: Message http://www.davidorchard.com/online/2do-index.html Click on "What You Can Do". Telefon za uclanjenje je: 1-613-2386111 Red je da se svi uclanimo. Svim Srbima i Jugoslovenima u Kanadi: Vecina vas koji su ucestvovali ili samo pratili borbu koju su nasi ljudi ovde u Kanadi vodili 1999 godine protiv bombardovanja Srbije, znaju dobro ko je David Orchard; ovaj farmer i jednstavan covek iz Saskacevana je jedan od malog broja onih Kanadjana koji su od prvog momenta javno ustali protiv bombardovanja, uprkos negativnom efektu koji je takav stav imao na njegovu politicku karijeru. Oni koji nisu imali prilike da se uvere u njegovu podrsku, mogu da provere neke od njegovih nastupa iz tog vremena na Web sajtu: http://www.davidorchard.com/online/2do -index.html Imao sam cast i zadovoljstvo da nekoliko puta u to vreme gledam njegove javne nastupe u korist srpske stvari, i mogu slobodno reci da je malo ko uspeo tako jednostavno i snazno da objasni kanadskoj publici sta to ne valja u celoj prici oko "humanitarne intervencije". David Orchard se danas ponovo ukljucio u trku za vodjstvo u PC partiji, koje je pre nekoliko godina izgubio od danasnjeg vodje partije, Joe Clark-a, koji se povlaci iz politike u junu ove godine. Finale ove trke bice pocetkom juna, kada se bira novi vodja stranke izmedju pet (za sada) prijavljenih kandidata. Ono sto je znacajno za sve nas je sistem glasanja u PC partiji, koji dozvoljava da svako ko se upisao u PC partiju (i za to platio $10.00), moze da direktno prilozi svoj glas u korist jednog od kandidata. Obzirom na veliku apstinenciju u kanadskom glasackom telu, ocekuje se da ce vec otprilike oko 40,000 glasova biti dovoljno za pobedu bilo kom kandidatu. Ovo mi je na Bozicnom prijemu u Parlamentu pre nekoliko nedelja licno potvrdio David. Imao sam takodje priliku da se uverim tada da je njegov uticaj u partiji znacajan, kao i njegovog sefa kampanje, Marjalene Repo, jos jedne osobe koja nas je javno branila 1999 godine. Sada je doslo vreme da Davidu uzvratimo za sve dobro sto je ucinio za nas; pozivam sve koji to hoce i mogu, da se obaveste o izbornoj kampanji i Davidovim stavovima o svim bitnim elementima kanadske politike na istom Web sajtu: http://www.davidorchard.com/online/2do-index.html , i da se, ukoliko im to odgovara, uclane preko njegovog sajta, da bi mogli da kasnije glasaju. Ovo poslednje je znacajno jer na taj nacin David ima listu nasih ljudi kojima ce direktno uputiti poziv za glasanje. Sta bi za nas u Kanadi znacio jedan vodja znacajne politicke partije na nasoj strani, ne moram verovatno ni da objasnjavam. STOGA, POKAZIMO DA UMEMO DA PAMTIMO I VRACAMO DOBRO ZA DOBRO, PRIJAVIMO SE STO MASOVNIJE U PC PARTIJU I GLASAJMO SVI ZA DAVIDA!
[www.ANTIC.org] NATO DANAS NIJE ONAJ SAVEZ, KAKVIM SU GA SMATRALI
NATO DANAS NIJE ONAJ SAVEZ, KAKVIM SU GA SMATRALI 11.2.2003. 18:7 NATO DANAS NIJE ONAJ SAVEZ KAKVIM SU GA TRADICIONALNO MNOGI SMATRALI Sergej ROGOV, direktor Instituta za SAD i Kanadu Ruske akademije nauka, dopisni clan Ruske akademije nauka, doktor istorijskih nauka (Moskva, RIA Novosti) Generalni sekretar NATO Dzordz Robertson nedavno je prezentirao javnosti maketu novog kompleksa zgrade staba Severnoatlantske alijanse, koja ce se graditi, pored ostalog, i u vezi sa modernizacijom alijanse. Da, NATO danas nije onaj savez o kome su predstave kod mnogih ljudi stvarane u godinama konfrontacije dvaju sistema. Alijansa danas prezivljava veoma slozenu etapu u svom razvoju. Cesto slusamo da se Severnoatlantska alijansa nalazi u krizi. To je istina. Sadasnja kriza ima i svoju specificnost. Nato je, u prvom redu, vojno-politicki savez, stvoren u interesu kolektivne odbrane od konkretnog neprijatelja - Sovjetskog Saveza, zemlje, koje vec deset godina nema. I to sto se alijansa lisila neprijatelja istovremeno je znacilo i gubljenje smisla njegovog postojanja. Uopste uzev, kako istorija svedoci, uvek je ispadalo tako da se posle pobede u geopoliitckom konfliktu koalicija pobednika raspadala. Severnoatlantski savez se nije raspao posle okoncanja hladnog rata. A razlog za to je u tome, sto je NATO u sustini vojno-politicka opna zapadnog drstva. Vecinu drzava Evrope, Ameriku i Kanadu, koje su clanice Severnoatlantske alijanse, danas vezuju, za razliku od zemalja koje su bile u sastavu ranijih koalicija pobenika, zajednicki interesi u ekonomskoj i politickoj sferi. I upravo zbog postojanja takvih zajednickih nevojnih interesa, po svoj prilici, i objasnjava se razlog sto je vojni blok zapadne zajednice opstao i do dana danasnjeg. Medjutim, on danas nema jasnu misiju. Tokom poslednjih deset godina alijansa je postojala vise po inerciji. Sada, da bi opstala, ona se stara da pronadje za sebe novu funkciju. I sadasnje vreme, u kome medjunarodni terorizam postaje osnovna opasnost, glavni zadatak bloka moglo bi biti obezzbedjenje kolektivne bezbednosti, a ne kolektivne odbrane, kako je to u zacetku bilo predvidjeno. A to je i principijelno drugacija misija. Naravno, tako nastaju i nove poteskoce, skopcane s time kako da se u okvirima jedne organizacije spoje toliko nespojivi zadaci. Tim pe sto se radi o kolektivnoj bezbednosti ne samo za clanice NATO, nego i za Evropu, i za ceo svet. Aktuelni problemi Severnoatlantske alijanse najvidljivije su se ispoljili posle teroristickih akata u SAD 11. septembra 2001. godine, kada se alijansa pokazala nepotrebnom Vasingtonu, bez obzira na to sto je po prvi put u svojoj istoriji pribegla primeni Clana 5 o kolektivnoj odbrani. Medjutim, Amerikanci su odbili pomoc NATO. I zaista, u takvim regionima kao sto su Srednji Istok i Centralna Azija ta alijansa, uz sav njen impresionirajuci vojno-ekonomski i vojno-tehnicki potencijal nije sposobna da resava ozbiljne aktuelne zadatke. Zato Sjedinjene Drzave u sadasnjim uslovima prednost daju samostalnom delovanju, koristeci za resavanje ovog ili onog problema Valiku Britaniju, neke druge svoje saveznike, ali ne i glomaznu, nemobilnu u znatnoj meri nekorisnu izvan granica tradicionalne zone odgovornosti vojnu masineriju NATO. Specificnost Severnoatlantskog saveza danas je i to, sto se u njegovim okvirima, gde su uvek dominirale Sjedinjene Americke Drzave, konsoliduje novi centar ili, drugim recima, novi oslonac. A to je Evropska unija, koja ne samo da je usla u savrseniji stadijum ekonomskog razvoja, stvarajuci naddrzavne institute, nego je pocela skopcanu s time izradu zajednicke spoljne i vojne politike. A Evropska unija, za razliku od bilo koje evropske drzave - predstavlja velicinu, koja je po dimenzijama uporediva sa jedinom supersilom - Sjedinjenim Americkim Drzavama. Naravno, rano je govoriti o tome da Evropska unija vec ima formiranu spoljnu i odbrambenu politiku, ali je evidentno da se u toj organizaciji pojavio nov kvalitet kakvog nije bilo tokom celokupne njene istorije. Stvaraju se apsolutno novi odnosi izmedju Evropljana i Amerikanaca. Evropljani, recimo, vise ne zure da se ponasaju po onoj narodnoj: kuda Amerikanci okom, tuda Evropljani skokom. Ocigledna potvrda toga jeste samostalna pozicija Francuske i Nemacke o Iraku, koja se razlikuje od americke. U isti red mogli bismo postaviti i sazrevajucu u Severnoatlantskoj alijansi krizu po pitanju pruzanja pomoci Turskoj u slucaju americke vojne operacije u Iraku. Doduse, ne treba preuvelicavati razlike izmedju Evrope i Amerike, jer tesko da ce one dovesti do raskola NATO. Medjutim, bilo kako bilo - ipak je to nova situacija. Najzad, postoji i jos jedan faktor, koji karakterise sadasnju Severnoatlantsku alijansu. Administracija Sjeidnjenih Drzava danas polazi od principa jednostranog delovanja. Svaku visestranost, cak i u okviru vec, reklo bi se, proverenog saveza kakav je NATO, ona smatra nekakvim teretom koji Americi sputava ruke. Ja bih kazao, da u Sjedinjenim Drzavama, pa i u NATO,
[www.ANTIC.org] TIKER VESTI
Title: Message tiker vesti utorak 11. februar 2003. BEOGRAD - Predsednik savezne drzave Vojislav Kostunica cestitao je muslimanskim vernicima Kurban-bajram, uz zelju da ga provedu u miru, radosti, solidarnosti i dobrosusedstvu. "Svim gradjanima Srbije i Crne Gore koji ispovedaju muslimansku veru srdacno cestitam Kurban-bajram, upucujuci vam tople pozdrave povodom hadzijskog praznika" kaze se u Kostunicninoj cestitici. BEOGRAD - Na novinske vesti da ce predsednik Vojvodjanske skupstine i lider LSV uskoro svedociti u Hagu protiv Slobodana Milosevica, kao i protiv Vojislava Seselja i Mirka Jovica, koji su odgovorni za nvaodno iseljenje dvadeset hiljada Hrvata iz Vojvodine, oglasili su se prozvani politicari. Mirko Jovic, rekao je da ne bezi od odgovornosti za slanje dobrovoljaca koji su se u svemu ponasali primerno, i da tvrdnje Canka nisu tacne. Brana Crncevic knjizevnik i bivsi predsednik Matice iseljenika Srbije izjavio je da Canak "sumanuto izmislja", dok je Seselj rekao da Canak laze i bez razloga optuzuje druge. BEOGRAD - Gradonacelnica Beograda Radmila Hrustanovic od juce se nalazi u poseti Stokholmu, gde ce sa zvanicnicima svedske prestonice razgovarati o funkcionisanju gradskih uprava i mogucnostima za saradnju ova dva grada. Delegacija iz Beograda ceboraviti u Stokholmu dva dana, gde ce izmedju ostalog obici i velike komunalne sisteme, kao sto su vodovod i gradska uprava za deponije. PRISTINA - Albanski ekstremisti okupljeni oko ilegalne Albanske nacionalne armije (ANA), poceli su mobilizaciju pojedinih svojih jedinica, odgovarajuci na akciju drzavnih snaga reda na jugu Srbije, kada je proslog vikenda pritvoreno dvanaest, a uhapseno sedam Albanaca i otkrivena odredjena veca kolicina oruzja. Nebojsa Covic predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije rekao je da tim najavama nije zabrinut, jer drzavne snage bezbednosti imaju dovoljno iskustva da ne dozvole teroristicke akcije i organizovanje teroristickih grupa. On je ukazao na neophodnost da snage bezbednosti Srbije i Crne Gore, Makedonije, UNMIK-a i KFOR-a sinhronizovanim akcijama i merama sprece takve organizacije.Inace na zgradi Koordinacionog centra jutros su osvanule nacionalisticne parole albanskih secesionista. BEOGRAD - Kao pokazuju rezultati istrazivanja "Politike" i agencije "Faktor plus" na uzorku od 1.500 ispitanika, Zajednicu Srbije i Crne Gore gradjani Srbije samo delimicno prihvataju kao jednu drzavu i smatraju da ce opstati samo pod odredjenim okolnostima. Oko 40% gradjana Srbije vidi novu zajednicu kao zajednicku drzavu, oko 26% smatra da SCG nije jedna drzava, dok 22% njih nema odgovor na to pitanje. Vise od 70% smatra da ce drzava opstati i posle 3 godine, a jedna petina smatra da ce Srbija i Crna Gora bezuslovno opstati. Njih 4,8% smatra da SCG nece opstati dugo , dok je 21,9% neopredeljenih, pokazuju rezultati ovog istrazivanja. BEOGRAD - U sredu, 12.februara 2003. godine u radnu posetu Skupstini autonomne Pokrajine Vojvodine, kao i Izvrsnom vecu skupstine dolazi republicki premijer Zoran Djindjic, sa potpredsednicima Vlade i grupom ministara iz Vlade Republike Srbije. Nakon sastanka sa predsednicima opstina i Izvrsnih odbora SO u Vojvodini, bice odrzana zajednicka sednica Vlade Republike Srbije i Izvrsnog veca Vojvodine. BEOGRAD - Srpska radikalna stranka je optuzila ministra za rad i zaposljavanje republike Srbije Dragana Milovanovica, da za svaki prodati traktor Industrije masina i traktora gde je inace predsednik Upravnog odbora, primi iznos od 500 evra. Radikali tvrde da je Milovanovic navodno nalozio prodaju 20 traktora po nizoj ceni od trzisne, da u Zemunu zida kucu koja je do sada kostala 120 hiljada evra za sta treba pobjaviti poreklo sredstava, ka i da je suraku obezbedio poslovni prostor od hiljadu kvadrata zloupotrebom sluzbenog poozaja. U svom danasnjem saopstenju SRS postavlja javno pitanje o navedenom, kao i o nabavci neupotrebljivih traktorskih motora "Dzon Dir", za koji stetan posao takodje terete ministra Milovanovica. BEOGRAD - Prema saopstenju Ministarstva za turizam, trgovinu i usluge prve nedelje februara doslo je do znacajnog porasta popunjenosti kapaciteta u zimskim turistickim mestima u Srbiji. Na Kopaoniku je tako boravilo preko tri hiljade gostiju, na Zlatiboru vise od sedam hiljada, a u Vrnjackoj Banji oko 3.400 gostiju. Porast broja gostiju u odnosu na proslu godinu je zabelezen u Sokobanji, na Divcibarama, Niskoj i Bukovickoj banji, ponegde i do 360% vise nego u istom periodu prosle godine. http://www.tiker.co.yu/
[www.ANTIC.org] TIKER NASLOVI
Title: Message naslovi Odluka Francuske, Nemacke i Belgije da na sednici saveta NATO-a stave veto na zahtev Amerike, da se pruzi preventivna vojna pomoc Turskoj ove vojne alijanse, izazvala je ozbiljnu krizu unutar severnoatlanskog pakta i veliku ljutnju americke strane Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju saopstila je da je na neuspeh ponovljenih predsednickih izbora u Crnoj Gori uticao bojkot opozicionih politickih partija, a da je izborni proces narusen i pritiskom vlasti na drzavne sluzbenike da obavezno izadju na glasanje Nebojsa Covic predsednik koordinacionog tela za jug Srbije ocekuje da ce medjunarodne snage na Kosovu izruciti nekadasnjeg komandanta albanskih pobunjenika Sefceta Musliua koji se nalazi na Kosovu ciji je inace brat u petak uhapsen medju osumnjicenima Danas ce Skupstina Srbije nastaviti raspravu o Predlogu zakona o duvanu, zapocetu tokom prosle nedelje. Pred poslanicima, su i predlozi novog Zakona o koncesijama i zaposljavanju, kao i izmene Zakona o privatizaciji Dragoljub Micunovic predsednik Veca gradjana Saveznog parlamenta, danas zavrsava visednevnu posetu Vasingtonu. Razgovore koje je Micunovic vodio sa senatorima i kongresmenima SAD uglavnom su bili vezani za ekonomsku pomoc nasoj zemlji, zatim pitanja Kosova i saradnje sa Haskim tribunalom Rasim Ljajic savezni ministar nacionalnih i etnickih zajednica najavio je da bi ove nedelje trebalo da pocnu razgovori vladajucih koalicija u Srbiji i Crnoj Gori o raspodeli funkcija u drzavnoj zajednici Srbije i Crne Gore i da bi personalna resenja trebalo da budu poznata u narednih 7 dana Oko 50 studenata Novosadskog univerziteta juce je blokiralo jednu od najprometnijih raskrsnica u tom gradu. Razlog za protest jesu neisplacene naknade, stipendije i krediti, koji kasne po nekoliko meseci Na Institutu za onkologiju Srbije godisnje se otkrije 130 novih slucajeva raka kod dece, a procenjuje se da u Srbiji, 300 dece svake godine oboli od ove bolesti, saopstio je nacelnik pedijatrijskog odeljenja tog instituta Zoran Bekic povodom Medjunarodnog dana dece obolele od raka, koji se 17. februara obelezava u 46 zemalja sveta Dan drzavnosti Srbije praznovace se na Sretenje u subotu, 15. februara, i nece biti pomeranja na prvi neradni radni dan, saopsteno je iz vlade Srbije U Gradsko saobracajno preduzece Beograd juce su iz Turske stigla 33 autobusa, poklon Vlade Japana. Kako se navodi u saopstenju GSP-a, dolaskom novih 15 zglobnih i 18 solo autobusa bice ispunjena japanska donacija od ukupno 93 autobusa. http://www.tiker.co.yu/vesti.htm
[www.ANTIC.org] KULTURNA ZBIVANJA U OTAVI / Kanada
POZORISTE 'SLAVIJA' IZ BEOGRADA Forum Fortuna i Korifej iz Toronta Vas pozivaju na pozorisnu predstavu - adaptiranu Nusicevu komediju- AMERIKANAC U BEOGRADU Utorak, 25. februara 2003. godine u 20:00 h Alumni Theatre, Carleton Uni. Colonel By Drive Ulaznice po ceni: $ 25.- mogu da se nabave kod: EURO FOOD, 1200 Prince of Wales Dr. 228-0008 ROYAL ELECTROLYSIS, 30 Walgate Ave., 225-8481 NA ULAZU u pozoriste na dan predstave. Kontakt: Boba Borojevic, e-mail: [EMAIL PROTECTED] www.korifej.com Map of Carleton Uni. (4)-Alumni theatre-- http://www.carleton.ca/cu/campus/map.htm Umesecu MARTU NE PROPUSTITE: xx Radio CKCU 93.1 FM MONDAY'S ENCOUNTER Vas poziva na koncert klasicne muzike sa izvodjacima PIERRE DJOKIC, violoncelo i KATARINA JOVANOVIC, klavir Subota, 29. mart, 2003 u 20:00 h The First Unitarian Congregation of Ottawa 30 Cleary Ave, Ottawa (blizu Richmond Rd.) Dela - Vivaldia, Betovena, Hindemita, svetko/premijerno izvodjenje etida za klavir kompozitora Svetlane Markovic, Mendelsona, Bruha Ulaznice: $ 12.00 Deca: $ 10.00 Ulaznice mogu da se nabave Compact Music, 785-A Bank St.(between 2nd and 3rd Ave.), 233- 8922 Euro Food , 1200 Prince of Wales Drive, 228 - 0008 Royal Electrolysis, 30 Walgate Ave, 225-8481 Sponzor :Fondacija lorda Bajrona za Balkanske Studije Contact: Boba Borojevic (613) 852-1971 or by e-mail: [EMAIL PROTECTED] x Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] Bez umivanja proslosti
Title: Message http://www.politika.co.yu/2003/0211/indexdan.htm Utorak, 11. februar 2003. Broj 32065 VEK PRVI DA LI SE ISTORIJA MO®E PISATI KAO UTUK NA UTUK Bez umivanja pro¹losti Iako istorija pi¹e o pro¹losti, ona treba da ima na umu buduænost. A buduænost ne mo¾e i neæe moæi da se vraæa na 1941. ili 1945, ili bilo koju drugu prelomnu godinu u pro¹losti Desimir To¹iæ [*] U polo¾aju u kome se nalazi na¹e dru¹tvo, optereæeno istorijom poslednjih ¹est decenija, i to kontroverzama koje i inaèe ne bi mogle da budu brzo ra¹èi¹æene, veliki broj na¹ih dru¹tvenih radnika èini suprotno od onoga ¹to bi bilo po¾eljno i umesto razja¹njavanja i primirenja, svaku pojedinost dramatizuju preko mere. Nikako da organizujemo pravu debatu o problemima, raspravu o èinjenicama, gde bi suðenja zamenila utiske ili propagandu. Izmeðu ostalih, takav je sluèaj i sa problemom ud¾benika za srednje ¹kole, za ud¾benike uop¹te, posebno za zavr¹ne godine osnovnih i srednjih ¹kola. Problem je u vezi sa ud¾benicima istorije, ali nam nadle¾ni govore da sliènih problema ima i sa ud¾benicima drugih disciplina. Elem, "Dokumentacioni centar Radija B92" uputio je poziv sredinom januara za debatu "o tome kako se pripremaju i pi¹u ud¾benici istorije za treæi i èetvrti razred gimnazije". Dakle, nije bilo reèi samo o jednom ud¾beniku. Nabavio sam sedam ud¾benika za istoriju, kako za srednje tako i za zavr¹ne razrede osnovnih ¹kola. Druga te¹koæa je izve¹tavanje na¹ih medija. Veliki broj novinara, sasvim mladih, i bez iskustva i bez znanja, i bez potrebnih aparata "za prislu¹kivanje", bele¾e na tribinama ono ¹to èuju i kako èuju. Prva primedba je da se nikako ne treba osloniti na novinarske izve¹taje, posebno onih "popularnih dnevnika", da ne upotrebim neku drugu, te¾u kvalifikaciju, koji ¾ele da ¾ive ili ¾ive od dramatizacija i kad im nema mesta. U raspravama o nekim problemima uèestvujemo dosta dugo, jo¹ od pre 1990, ali se ni tu nisam usredsredio na jedan ud¾benik, veæ sam, na napomenutoj tribini u Domu omladine, iznosio svoja uop¹tena zapa¾anja. Nisam mogao da ka¾em i nisam kazao da je u Jasenovcu "streljano 1.700.000", ali sam rekao, najpre, da su sve na¹e srpske brojke ili sumnjive ili la¾ne, pa sam pomenuo broj od 700.000 Srba pobijenih u Jasenovcu, i broj 1.700.000 izgubljenih graðana u Jugoslaviji za vreme Drugog svetskog rata. Ta su pitanja raspravljana u dvema statistièkim studijama pre skoro dvadesetak godina, i bar za mene, zavr¹ena iz prostog razloga ¹to drugih studija nije bilo, niti se iko ozbiljan usudio da porièe nalaze iz 1985, dr Bogoljuba Koèoviæa iz Pariza, i in¾. Vladimira ®erjaviæa u Zagrebu, tri godine docnije. Postoji i krunski svedok za te nalaze, univerzitetski profesor matematike Vladeta Vuèkoviæ koji je u prvim godinama posle Drugog rata radio na statistièkom obraèunavanju u dr¾avnom zavodu na istra¾ivanju ¾rtava rata u celoj Jugoslaviji. Taèno je da sam ja na¹ao cifru od 1.700.000, ali je bila reè o demografskim, a ne o stvarnim ¾rtvama rata. Odgovoran pred meðunarodnim faktorima, pred Ujedinjenim nacijama, Edvard Kardelj je ovaj broj o demografskim ¾rtvama predstavio kao broj stvarnih ¾rtava. Da li je Kardelj znao za razliku izmeðu demografskih ¾rtava - (koliko bi stanovnika bilo posle rata da nije bilo rata) - i stvarnih ¾rtava, ili je on taj, veæi broj (stvarne ¾rtve za celu Jugoslaviju za vreme Drugog svetskog rata iznose ne¹to vi¹e od jednog miliona) upotrebio iz demago¹kih razloga, to verovatno neæemo nikada saznati. Treba dodati i to da smo u samoj debati u Domu omladine saznali da je na poziv odgovornih ustanova da se pi¹e jedna odreðena istorija - odgovorio samo jedan istorièar. Nadle¾ni nisu imali izbora nego da prihvate onaj predlog koji se jedini pojavio. Ovo svedoèenje pokazuje samo kako su nepodno¹ljive na¹e stvarnosti. Nauèni saradnik Berlinskog univerziteta dr Volfgang Hepken obja¹njavao nam je kako se po srednjim ¹kolama u Nemaèkoj pojavi po deset raznih ud¾benika za jedan razred, pa odgovarajuæi nastavnici biraju ¹ta im odgovara. Toga kod nas nema i verovatno neæe zadugo biti, utoliko pre ¹to je reè ne samo o volji i o sposobnostima na¹ih kadrova nego i o finansijskim sredstvima. Pominjao sam jo¹ jedan problem, a to je problem na¹e takozvane inteligencije koja je populistièka; koja ¾eli da ide "s narodom" ali neæe da se izja¹njava kao ¹to èini "narod". Na¹i ¹kolovani ljudi, èiji kvalitet uglavnom nije izuzetan, nemaju dovoljno energije za rad, ispitivanja i suèeljavanje gledi¹ta. Na¹i ud¾benici i na¹a istorija posle Drugog svetskog rata, skoro pola veka, ili vi¹e od pola veka, jesu ideologizovani, ispolitizovani. To treba prihvatiti, a to je i oèevidno, verovatno vi¹e srednjim i mlaðim generacijama, nego starijima. Sada se postavlja bitno pitanje: da li neminovno, napu¹tajuæi staru ideologizovanu, ispolitizovanu istoriju iz 1945, treba da preðemo na suprotnu stranu, na "revan¹", i da pi¹emo
[www.ANTIC.org] ANGLIKANSKA CRKVA I SRBI
Title: Message http://www.politika.co.yu/2003/0211/indexdan.htm Utorak, 11. februar 2003. Broj 32065 VEK PRVI POGLEDI ANGLIKANSKA CRKVA I SRBI Predrasude i naivnost Teolo¹ki ¹irok unutar sebe, anglikanizam nije iskljuèiv ni prema drugim verama. U pro¹lom veku Anglikanska crkva ogromno je uèinila za ekumenizam Pi¹e: Aleksa Ðilas [*] U na¹im medijima opse¾no je komentarisan nemio dogaðaj od 24. decembra, kada je pedesetak uglavnom mladih ljudi spreèilo da se u Patrijar¹iji odr¾i bogoslu¾enje Anglikanske crkve. Time je bez ikakvog povoda i opravdanja pokvareno Badnje veèe (po gregorijanskom kalendaru) anglikanskim vernicima, meðu kojima je bio i britanski ambasador s porodicom. Patrijarh Pavle, predsednik Ko¹tunica, premijer Ðinðiæ, ministar spoljnih poslova Svilanoviæ i mnogi drugi javno su osudili incident. Ako nam je huligansko pona¹anje na sramotu, opet mo¾emo reæi da je na¹a javnost pokazala politièku zrelost. U nekim izjavama, meðutim, bilo je snishodljivosti izazvane strahom da ne naljutimo veliku silu. A i preterivanja i neznanja. Sada se pra¹ina slegla i mo¾e se mirno progovoriti o Anglikanskoj crkvi i njenim istorijskim vezama sa Srbima i Srpskom pravoslavnom crkvom. Anglikanski sve¹tenici veoma su obrazovani. Ne samo ¹to odlièno poznaju teologiju, veæ im nije strana ni savremena nauka. Oni su sumnjièavi prema èudima i èesto prihvataju nauèna uèenja o poreklu sveta i èoveka. Anglikanska crkva je prilièno tolerantna prema razvodu i homoseksualizmu i od 1994. ¾ene mogu da budu sve¹tenici. Upravo ova tolerantnost Anglikanske crkve jedan je od uzroka incidenta. Na¹i fanatici su protiv anglikanizma ne samo zato ¹to je on tobo¾e antipravoslavan, veæ i ¹to je protiv progona i diskriminacije. Ovo bi posebno trebalo da nas zabrine. Tolernatnost anglikanizma vodi poreklo iz ¹esnaestog veka. Tada je engleski smisao za nagodbu i umerenost nadvladao versku iskljuèivost. Uspostavljena je ravnote¾a izmeðu, s jedne strane, srednjovekovnog katolicizma i njegove liturgije i, s druge strane, osnovnih ideja protestantizma i ¾elje za nezavisno¹æu od rimskog pape. Anglikanska crkva je i zvanièno ustanovljena od dr¾ave kao Crkva Engleske, odnosno engleskog naroda. Poglavar crkve je monarh (znaèi sada kraljica Elizabeta II), dok je arhiepiskop kenterberijski samo glavno sve¹teno lice, po znaèaju tek malo iznad arhiepiskopa od Jorka. Osnovni principi Anglikanske crkve smi¹ljeno su ¹iroki i neodreðeni, tako da svaki Englez mo¾e da bude lojalan vladaru i dr¾avi, a da ne doðe u sukob sa svojom save¹æu. Time se izbegavaju verski sukobi i èuva englesko nacionalno jedinstvo. Teolo¹ki ¹irok unutar sebe, anglikanizam nije iskljuèiv ni prema drugim verama. U pro¹lom veku Anglikanska crkva ogromno je uèinila za ekumenizam. Ali, u politici je Anglikanska crkva konzervativna i oportunista u odnosu na dr¾avu i vladu. Moglo bi se reæi da za Anglikansku crkvu Bog jeste jedan za sve ljude i religije, ali i da je Engleska samo jedna. Za vreme graðanskog rata u Jugoslaviji i u toku NATO bombardovanja Srbije u proleæe 1999, srpske pravoslavne crkve u Britaniji neometano su radile. To je zasluga britanske policije koja ih je obezbeðivala od moguæih napada ekstremnih Hrvata, bosanskih muslimana, Albanaca. Treba, meðutim, biti zahvalan i Anglikanskoj crkvi koja s na¹om crkvom neguje dobre odnose. Ipak, malo je bilo anglikanskih sve¹tenika koji su osudili bombardovanje Srbije, a poprilièno onih koji su ga podr¾ali. Visoko sve¹tenstvo molilo se za britanske pilote i vojnike, za njihovu bezbednost i pobedu. Anglikanska crkva danas mo¾da diskretno zamera svojoj vladi ¹to britanske trupe na Kosovu malo èine radi za¹tite pravoslavnih crkava, kaluðera, monahinja i vernika. Ali, ona to ne èini javno, a pogotovo ne glasno. Niti bi se, èak i kada bi albanski teroristi ru¹ili na¹e najznamenitije bogomolje, radi njih sukobila sa svojom vladom. Na¹a ¹tampa istièe kako je Anglikanska crkva pomagala Srpsku u Prvom svetskom ratu, hvalila Srbiju i srpsku vojsku, uzdizala kneza Lazara i srpsko ¾rtvovanje na Kosovu 1389. Jedan od va¾nih razloga bila je zabrinutost britanske komande za moral britanskih vojnika na frontu i njihovih porodica u pozadini. Gubici su bili ogromni, pa je isticanje mnogo veæeg ¾rtvovanja malog ali va¾nog saveznika Srbije trebalo da ih ohrabri. Anglikanska crkva sigurno ne bi u ratu ni¹ta èinila bez dogovora s vladom. Taèno je i da su tada engleska deca pisala domaæe zadatke o znaèaju Kosova za Srbe. Srpski kosovski ep bio je umetnièki izraz srpskog heroizma i visoke moralnosti. Devedesetih godina, britanski mediji i politièari uzimaæe taj isti ep za dokaz na¹e bolesne opsednutosti pro¹lo¹æu. Ep se nije promenio, veæ ga Britanija posmatra u skladu sa svojim viðenjem meðunarodnih okolnosti. Malo je poznato da u Prvom svetskom ratu britanski oficiri nisu smatrali na¹e oficire za sebi ravne, i da su prema na¹im
[www.ANTIC.org] PROTIVUSTAVNE SECESIJE NEMINOVNO VODE U RAT
Title: Message by www.artel.co.yu [EMAIL PROTECTED] Datum: 11.februar 2003. g. Upozorenje:Ukoliko ste ovu poruku dobili gre¹kom ili vi¹e ne ¾elite da dobijate nove informacije i tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED]i u rubrici "subject" napi¹ite "unsubscribe". PROTIVUSTAVNE SECESIJE NEMINOVNO VODE U RAT Dr Milan Tepavac[EMAIL PROTECTED]Beograd, 10 februar 2003. g. Ovih je dana pred takozvanim ha¹kim tribunalom u svojstvu eksperta svedocio dr Kosta Cavo¹ki, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, u postupku protiv generala Stanislava Galica. Prema sredstvima informisanja, njegovo svedocenje bi se moglo svesti na sledece: Kljucni covek koji je osujetio vec ugovoreni plan portugalskog diplomate ®oze Kutiljera, a cijim bi se ostvarenjem sprecio gradanski rat u Bosni i Hercegovini, bio je americki ambasador u Beogradu Voren Zimerman. Za ovu optu¾bu, koju je izneo na sudenju generalu Stanislavu Galicu, optu¾enim pred ha¹kim tribunalom za granatiranje Sarajeva, svedok odbrane u ovom slucaju prof. dr Kosta Cavo¹ki nije mogao da ponudi direktan dokaz, ali je prilicno uverljivo branio svoju tezu pred krivicnim vecem sudije Alfonsa Orija. Alija Izetbegovic je vec bio parafirao Kutiljerov plan o podeli BiH na tri autonomna dela izmedu tri naroda objasnio je ovaj svedok, ispitivan u ulozi ve¹taka. Bile su utvrdene nesporne op¹tine sa srpskim, muslimanskim i hrvatskim stanovni¹tvom, a one sporne su mogle da se pripoje nekoj od njih ili i one podele, cime bi bio otklonjen uzrok rata. Bilo je, naime, krajnje opasno ¹to su se dva naroda udru¾ila protiv treceg, a partija SDA pomislila da mo¾e dobiti medunarodno priznanje unitarne Bosne i svesti Srbe na poni¾enu i potlacenu manjinu. Svedok je izneo pretpostavku da se Izetbegovic po¾alio Zimermanu kako mora da prihvati Kutiljerov plan sa kojim nije bio srecan, a Amerikanac mu je uzvratio za¹to bi ga prihvatio, ¹to je tada¹nji muslimanski lider shvatio kao podr¹ku Amerike.- To je bio uzrok rata bio je kategorican dr Cavo¹ki kao ¹to, uostalom, vecina secesija u svetu dovodi do rata. Zamenik glavnog tu¾ioca Mahinde Ratne poku¹avala je da iz svedoka izvuce konkretniji dokaz na osnovu cega plasira ovakav stav pred sudom. Na ovo je dr Cavo¹ki svom uverenju dodao argument da se Izetbegovic predomislio tek nakon razgovora sa Zimermanom, ali i naglasio da ce ¹ta se stvarno desilo izbiti na videlo tek kad se otvore americke arhive za 30 do 50 godina. Pritom je predlo¾io i da ha¹ki sud zatra¾i od Stejt Departmenta kakva je uputstva dao Zimermanu i ¹ta je ambasador kasnije odgovorio u svom izve¹taju. - Da li vam je poznato da je Zimerman sva ova nagadanja demantovao licno u Njujork tajmsu upitala je tu¾ilac. - Ne odgovorio je svedok ali razumem ambasadora ¹to je hteo da, od sebe licno, ali i svoje zemlje otkloni odgovornost za otpocinjanje rata u Bosni. Posebno zato ¹to je Evropa poku¹avala da ga izbegne Kutiljerovom planu. Ali, da sam taj demanti i procitao, isto bih mislio. Nalazim da je kljucno u svedocenju profesora Cavo¹kog teza da secesija u pravilu vodi u rat. Ovom prilikom zadr¾acemo se samo na toj tezi. Smatram da je profesor Cavo¹ki potpuno u pravu. Po mome mi¹ljenju, stavise, protivustavna i jo¹ k tome nasilna secesija neminovno vodi u rat. Nema nicega prirodnije od prava dr¾ave da se od takve seceesije brani. To nam govori ne samo zdrav razum nego i medunarodno pravo i politicka praksa. Osporavati to pravo dr¾avi bilo bi isto kao i osporavati coveku pravo da se brani kada je napadnut. Medunarodno pravo, pre svega clan 51 Povelje UN, garantuje pravo dr¾ave na samoodbranu. A ¹to se politicke prakse tice, istorija nam govori da je praksa uglavnom u skladu sa napred navedenim principima koji proizlaze iz zdravog razuma i medunarodnopravnih principa. Od amarickog secesionistickog rata 1861-1865 do danas da ne idemo u dalju pro¹lost odgovor dr¾ave na poku¹aje nasilne secesije uvek je bio primena sile, to jest izbijanje oru¾anog sukoma, rata. Cak je u kukavna Generalna skup¹tina UN potpuno podredena americkim vlastodr¹cima smogla snage da usvoji dve antisecesionisticke rezolusije rezolucije 51/55 i 53/71 kojima se, sasvim logicno, nasilno razbijanje dr¾ava ocenjuje kao ugro¾avanje medunarodnog mira. Za¹to Generalna skup¹tina nije rekla punu istinu pa to ocenila kao medunarodni zlocin odgovor na to le¾i u Va¹ingtonu. Njemu ne bi odgovarala takva inkriminacija. Bez obzira na to, uverenje je ovog autora da protivustavna nasilana secesija kojom se ugro¾ava mir u regionu ili svetu jeste medunarodni zlocin prema savremenom medunarodnom pravu. Ne mo¾e biti sporno da su biv¹e clanice jugoslovenske federacije Slovenija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina izvr¹ile protivustavnu nasiulnu secesiju od SFR Jugoslavije. Kada je rec o Makedoniji, obicno se misli da je do njene secesije do¹lo na osnovu sporazuma, pri cemu se zaboravlja da je i ta secesija bila protivustavna, a izvr¹ena
[www.ANTIC.org] BETA-PREGLED
Title: Message BETA-PREGLED VESTI U 18 SATIUtorak, 11. februar 2003. Srbija i Crna GoraBEOGRAD - Nata¹a Miæiæ zakazala za sredu vanrednu sednicu Skup¹tine Srbije na kojoj æe se raspravljati o Zakonu o izboru saveznih poslanika.BEOGRAD - Vladan Batiæ zatra¾io od UNMIK zvaniènika da srpskim pravosudnim organima budu predati Ha¹im Taèi, Agim Èeku i Ramu¹ Haradinaj.NOVI SAD - Poslanici Skup¹tine Vojvodina usvojili Predlog zakona o odgovornosti za kr¹enje ljudskih prava koji predvidja lustraciju.BEOGRAD - Ivan Andriæ (G.S.S): Bez dono¹enja zakona o lustraciji nemoguæe sprovesti sveobuhvatnu reformu dru¹tva.BEOGRAD - Skup¹tina Srbije raspravljala o Predlogu zakona o duvanu.BEOGRAD - Djeliæ: Rebalans bud¾eta Srbije za ovu godinu biæe na dnevnom redu parlamenta u martu.BEOGRAD - Poslanièka grupa DOS-SDP zatra¾ila od Vlade Srbije da povuèe Predlog zakona o zapo¹ljavanju i osiguranju za sluèaj nezaposlenosti. BEOGRAD - Misija OEBS izrazila zadovoljstvo zbog smirivanja situacije na jugu Srbije.BUJANOVAC - Skraæenice ilegalnih albanskih formacija na jugu Srbije ispisane sprejem na zgradi Skup¹tine op¹tine Bujanovac.VRANJE - Episkop vranjski Pahomije saslu¹an pred Op¹tinskim sudom u Vranju, koji ga tereti za navodno seksualno zlostavljanje vi¹e deèaka. Saslu¹anje zatvoreno za javnost.PODGORICA - Skup¹tina Crne Gore æe u èetvrtak 13. februara raspravljati o Predlogu zakona o izboru poslanika u saveznu skup¹tinu.PODGORICA - RIK Crne Gore potvrdio da ponovljeni predsednièki izbori u Crnoj Gori nisu uspeli.PODGORICA - Predstavnik Pakta stabilnosti za borbu protiv trgovine ljudima Helga Konrad istakla da je nepohodno da afera trgovine ljudima bude rasvetljena na sudu.BEOGRAD - Galup Interne¹nel: Polovina gradjana sveta protivi se vojnoj akciji protiv Iraka; kao i 2/3 gradjana SiCG, 76 odsto Mekedonaca i 75 odsto gradjana BiH. Region i svetSKOPLJE - Predsednici Makedonije, Hrvatske i Albanije sastaæe se u sredu u Tirani kako bi unapredili proces integracije u NATO.HAG - Pred Tribunalom u Hagu u sredu se navr¹ava godinu dana od poèetka sudjenja Slobodanu Milo¹eviæu.BRISEL - Savet NATO ponovo se sastaje da bi poku¹ao da ubla¾i duboki sukob oko politike prema Iraku.BAGDAD - Lièni izaslanik pape Jovana Palva Drugog doputovao u Bagdad gde æe razgovarati sa Sadamom Huseinom o moguænostima da se izbegne rat u Iraku.PEKING - Kina podr¾ava predlog Francuske, Nemaèke i Rusije o produ¾enju misije inspektora UN u Iraku.VA©INGTON - CIA: Al Kaida i dalje predstavlja pretnju - moguæi napdi u SAD i na Arapskom poluostrvu. http://www.beta.co.yu/
[www.ANTIC.org] Del Ponte donosi optuznicu protiv Seselja
Title: Message Del Ponte donosi optuznicu protiv Seselja Glavna tuziteljica Haskog Tribunala trebalo bi sledece nedjelje da stigne u Beograd i donese optuznicu protiv lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Seslja, saznaje Radio B92 u Hagu. Prema nezvanicnim najavama, Del Ponte dolazi u ponedjeljak 17. februara u jednodnevnu posjetu, tokom koje ce se sresti sa premijerom Zoranom Djindjicem i predsjednikom nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom, Goranom Svilanovicem. Izvor B92 blizak republickoj vladi tvrdi da je Del Ponte odlucila da licno vlastima u Beogradu uruci optuznicu protiv Seselja, iako je ranije bilo planirano da dokument iz Haga stigne prije njenog dolaska. Portparol Tuzilastva Florans Artman potvrdila je veceras agenciji Beta da ce Karla del Ponte uskoro posjetiti Beograd i sa predstavnicima vlasti razgovarati o saradnji. Posjeta nije vezana za bilo koje nove optuznice, vec za tekucu saradnju, naglasila je Artman i dodala da ce Del Ponte obici i neke druge gradove u bivsoj Jugoslaviji. www.pcnen.cg.yu/
[www.ANTIC.org] GODINU DANA OD POETKA SUENJA MILOEVIU U HAGU
Title: Message GODINU DANA OD POÈETKA SUÐENJA MILO©EVIÆU U HAGUDokazivanje krivice 15 sedmica NOVI SAD: Danas je taèno godinu dana otkako je u Meðunarodnom sudu za ratne zloèine u Hagu poèelo suðenje biv¹em predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Milo¹eviæu. On je optu¾en za zloèine protiv èoveènosti i kr¹enja zakona i obièaja ratovanja na Kosovu, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Pored toga, kao predsednik SRJ, vrhovni komandant VJ i predsednik Vrhovnog saveta odbrane takoðe je krivièno odgovoran i za dela svojih podreðenih, ukljuèujuæi meðu njima i pripadnike VJ i MUP-a Srbije. Optu¾nica protiv Milo¹eviæa i njegovih najbli¾ih saradnika: Milana Milutinoviæa, Nikole ©ainoviæa, generala armije Dragoljuba Ojdaniæa i Vlajka Stojiljkoviæa za zloèine na Kosovu i Metohiji podignuta je 24. maja 1999. godine, kada je Tribunal i izdao nalog za njihovo hap¹enje. Glavni tu¾ilac Ha¹kog tribunala Karla del Ponte èak je dva puta menjala optu¾nicu protiv ove èetvorke (posle samoubistva Stojiljkoviæa, Tribunal je obustavio postupak protiv njega): 29. juna i 29. oktobra 2001. godine. Za zloèine u Hrvatskoj protiv Milo¹eviæa optu¾nica je podignuta 8. oktobra 2001. i izmenjena 22. oktobra pro¹le godine, a za Bosnu i Hercegovinu 21. novembra 2001. Sudija u procesu protiv Milo¹eviæa Rièard Mej odluèio je da se spoje hrvatska i bosanska optu¾nica, a da se kosovska izdvoji. Kao 39. zatvorenik zatvora u ©eveningenu Slobodan Milo¹eviæ je stigao 30. juna 2001. Biv¹i predsednik Srbije i SR Jugoslavije uhap¹en je u noæi izmeðu 31. marta i 1. aprila 2001. u svojoj vili Mir u Beogradu i zatim odveden u beogradski Centralni zatvor, gde je ostao do 28. juna te godine, a zatim preko Tuzle odveden u ©eveningen. Od prvog pojavljivanja u Tribunalu Milo¹eviæ je osporavao njegovu nadle¾nost, odbio je branioce, pa se sam brani.Suðenje Milo¹eviæu 12. februara 2002. godine, koji su mnogi zapadni novinari nazvali i proces stoleæa i traje veæ 15 sedmica, poèeo je èitanjem kosovske optu¾nice. U sudnici su protiv Milo¹eviæa svedoèile i najznaèajnije voðe kosovskih Albanaca: Ibrahim Rugova, Mahmut Bakali i drugi, ali je, verovatno, najveæe interesovanje bilo posle prvog srpskog za¹tiæenog svedoka, èiji je identitet ubrzo sluèajno otkriven: radilo se o Ratomiru Taniæu.Tu¾ila¹tvo je 11. septembra 2002. zavr¹ilo izvoðenje dokaza u delu predmeta protiv Milo¹eviæa koji se odnosi na Kosovo, a veæ posle tri nedelje, 29. septembra, poèelo je izvoðenje dokaza koji se odnose na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu i taj proces jo¹ traje. Na suðenju Milo¹eviæu u Hagu do sada je prodefilovalo mnogo svedoka optu¾be (neposredne ¾rtve, oèevici zloèina, oni koji su videli le¹eve i demonstracije sile), ali je utisak velikog broja analitièara ovde i u svetu da to neæe biti dovoljno da se doka¾e optu¾nica protiv Milo¹eviæa po osnovi komandne odgovornosti. Mno¹tvo informacija kojima Milo¹eviæ raspola¾e i kojima uspeva da raskrinka svedoke optu¾be uzburkalo je domaæu javnost, a sve to prate raznorazna nagaðanja odakle mu svi ti podaci i ko poma¾e biv¹em predsedniku. Odgovora, bar za sada nema. Ipak, preovlaðuje mi¹ljenje da Sud veoma strpljivo izdr¾ava sve Milo¹eviæeve egzibicije i svi se sla¾u u oceni da sudije zakonito i pravièno vode postupak, èiji kraj i ishod niko ne mo¾e taèno da predvidi. M. Bozokin http://www.dnevnik.co.yu/
[www.ANTIC.org] Srpska javnost okirana izjavama glavnih protagonista petooktobarske revolucije
Title: Message Srpska javnost ¹okirana izjavama glavnih protagonista "petooktobarske revolucije" Ko je ubijao po Srbiji "Legija mi je lièno rekao da su Stamboliæa odmah likvidirali, da su zavr¹ili s njim. Razloge ne znam, Legija je samo rekao: 'Mora zbog Slobe', prièa jedan od voða surèinskog klana Ljubi¹a Buha Èume. "Jadni zemlja i policija ako sluèajeve treba da im re¹ava Ljubi¹a Buha", odgovara biv¹i komandant "crvenih beretki" i optu¾uje vlast zbog bespogovornog udvoravanja Hagu pi¹e: Nenad M. Stevanoviæ Srpska javnost sa èuðenjem i zgra¾avanjem oslu¹kuje rat pismima, koji se ovih dana, preko beogradskih novina, vodi izmeðu dojuèera¹njih "heroja petooktobarske revolucije" osvedoèenog kriminalca Ljubi¹e Buhe Èumeta i kontroverznog komandosa, biv¹eg komandanta "crvenih beretki" Zorana Lukoviæa Legije. Nekada¹nji prisni prijatelji srpskog premijera Zorana Ðinðiæa postali su teg zvaniènoj vlasti, èiji ministri preko noæi i Èumeta i Legiju èaste epitetima tipa gangsteri, novokomponovani biznismeni, avanturisti... Rat dva klana poèeo je uni¹tenjem celokupne opreme preduzeæa "Difens Roud" Ljubi¹e Buhe Èumeta u Zemun Polju i skupocenih uvoznih ma¹ina koje su donosile enormni profit od milion evra po kilometru asfaltiranog puta. Èume se ubrzo javio iz Nemaèke, gde se i sklonio u strahu za svoj ¾ivot, i Legiju optu¾io kako za ovu diverziju tako i za niz zloèina koje je godinama obavijao veo tajnosti.Tako je Èume direktno optu¾io Slobodana Milo¹eviæa, biv¹eg predsednika SRJ, Radeta Markoviæa, biv¹eg ¹efa DB-a, i Milorada Lukoviæa Legiju, biv¹eg komandanta "crvenih beretki", za nestanak i likvidaciju Ivana Stamboliæa, koji je, kako tvrdi, zakopan na Avali. On je kao glavnog Legijinog kompanjona naveo Du¹ana Spasojeviæa zvanog ©iptar, koji je u beogradskim novinama povezivan sa otmicom uticajnog srpskog biznismena Zorana Mi¹koviæa. Beretke pokopale Stamboliæa "Legija mi je lièno rekao da su Stamboliæa odmah likvidirali, da su zavr¹ili s njim. Razloge ne znam, Legija je samo rekao: 'Mora zbog Slobe.' Du¹an Spasojeviæ mi je rekao da su Stamboliæa likvidirali i zakopali na Avali. Kosti Ivana Stamboliæa su, kako mi je Spasojeviæ rekao, zakopane na Avali", rekao je Buha."Bila su petorica pripadnika JSO-a, a Du¹an Spasojeviæ je rukovodio akciju", tvrdi on.Na pitanje ko je izdao naredbu za likvidaciju Ivana Stamboliæa, Èume je odgovorio: "Legija je prièao da uvek zovu Milo¹eviæ i Markoviæ. Legija je stalno bio u kontaktu sa Slobom, a bio je non-stop u kontaktu s 'bezbednjakom Bracanoviæem, koji taèno zna sve detalje! Za sve likvidacije uvek se pitao Slobodan Milo¹eviæ, potom Rade Markoviæ, ali i Bracanoviæ. U njemu le¾e sve tajne. Bracanoviæ bi nalo¾io Legiji da izabere ubice i oni ubijaju", izjavio je Ljubi¹a Buha.Èume je rekao da, posle ovih izjava, nove podatke i dokaze vi¹e neæe davati medijima, veæ iskljuèivo pravosudnim organima, najavljujuæi da æe se ubrzo vratiti u zemlju jer "u dr¾avu ne sumnja" i ne pla¹i se za sopstvenu bezbednost. Advokat Nikola Ðugumoviæ, zastupnik Du¹ana Spasojeviæa i Milorada Lukoviæa Legije, energièno je negirao tvrdnje Ljubi¹e Buhe Èumeta o kidnapovanju i ubistvima koje su navodno poèinili njegovi klijenti."Moji klijenti su zaprepa¹æeni nizom neistina koje je na njihov raèun izneo Buha", rekao je Ðugumoviæ. Advokat Nikola Ðugumoviæ ka¾e da nijedna od Buhinih tvrdnji nije potkrepljena dokazom i najavljuje tu¾be protiv medija koji objavljuju i prenose, kako ka¾e, neistine. "Pre svega bih hteo da ka¾em da Du¹an Spasojeviæ i ostali prozvani ne ¾ele da demantuju niti jedan navod, jer se oèigledno radi o pripremi odbrane za kriviène postupke koji su pokrenuti ili æe biti pokrenuti protiv Ljubi¹e Buhe. Ja i kolega Slobodan Milivojeviæ, kao punomoænici Du¹ana Spasojeviæa i Milorada Lukoviæa, pre svega istièemo da ni jedna jedina informacija o navodnom izvr¹enju kriviènih dela nije potkrepljena dokazom, na njih se èak i ne ukazuje", rekao je Ðugumoviæ.Po njegovim reèima, ovakav intervju daje za pravo njegovim klijentima da zakljuèe da se radi o zameni teza i da imenovani svoja krivièna dela hoæe da pripi¹e njima. "Posebnu te¾inu ovom zakljuèku daje èinjenica da je intervju usledio neposredno nakon ¹to je informativna slu¾ba SUP-a Beograda objavila u sredstvima javnog informisanja pronala¾enje velike kolièine droge i oru¾ja u tr¾nom centru u Surèinu. A taj tr¾ni centar 'Kotobanja' je u delimiènom, ako ne i u apsolutnom, vlasni¹tvu Ljubi¹e Buhe i njegovih najbli¾ih saradnika. Nadalje, ovo upravo ukazuje i predstavlja indiciju da se on bavio i bavi rasturanjem droge, te da je kapital koji je stekao Buha tog porekla", naveo je zastupnik Spasojeviæa i Lukoviæa istièuæi da za njegove klijente u tom pravcu ne postoje èak ni indicije. Posledica ha¹kih ucena Ubrzo je usledio i odgovor Legije. On je, sa svojom ekipom telohranitelja, obi¹ao za jedno veèe sve redakcije beogradskih dnevnih listova i glavnim i odgovornim urednicima uruèio CD
[www.ANTIC.org] Nastavlja se nemilosrdna istka u beogradskom zdravstvu
Title: Message Nastavlja se nemilosrdna èistka u beogradskom zdravstvu Svi novi direktori iz demokratske stranke Veliko je pitanje po kojem kriterijumu su smenjeni dosada¹nji èelnici domova zdravlja. Za¹to je zaobiðen Zakon o lokalnoj samoupravi Pored veæ smenjenih 11 direktora gradskih domova zdravlja i drugih zdravstvenih ustanova u gradu, re¹enja o smeni juèe su dobili i direktor DZ "Vraèar" i direktor Specijalne bolnice u Mladenovcu, kako je rekao za "Glas" Milan Dimitrijeviæ, gradski sekretar za zdravstvo. Nije poznato koliko æe ovaj talas smena trajati, jer razloge ovakve èistke Ministarstvo zdravlja nije, bar zvanièno, saop¹tilo, pa javnost mo¾e samo da ih nagaða. Naravno ako izuzmemo obrazlo¾enje Tomice Milosavljeviæa, ministra zdravlja, da je ovu odluku, na koju po Zakonu o zdravstvenoj za¹titi ima pravo, doneo na osnovu planova rada, koje su jo¹ poèetkom septembra, po pozivu Ministarstva, pro¹le godine prilo¾ili svi kandidati za funkciju direktora. A juèe je ministar bio na sastancima u Vladi i van zgrade Ministarstva, pa tako nismo imali priliku da èujemo neki komentar.Direktori domova zdravlja, koji su ostali na rukovodeæim funkcijama, odbacuju teze da je reè o politièkoj èistki, jer meðu njima ima i onih koji su i SPS-a, JUL-a, DSS-a, ali i DS-a. A Milan Dimitrijeviæ, sekretar za zdravstvo, tvrdi da su svi novoimenovani direktori domova zdravlja iz DS-a.- Nije jasno ni koja je komisija gledala te programe koji su slani i po kom kriterijumu su odbijani, ako se zna da kod nas zasad ne postoji strategija zdravstva. Nije mi jasno ni za¹to je zaobiðen Zakon o lokalnoj samoupravi, u kom pi¹e da je imenovanje i razre¹enje ustanova primarne zdravstvene za¹tite u nadle¾nosti lokalne vlasti. Onda bi Gradski sekretarijat za zdravstvo bio ukljuèen u ovaj proces, a ne bi saznao o smenama rukovodeæih ljudi putem medija i od njih lièno. Ovo je tipièno graðenje vlasti i stavljanje ljudi iz jedne stranke na funkcije direktora i mislim da je ovo èisto politièka prièa, gde je DS u¹la u politièko razraèunavanje sa politièkim neistomi¹ljenicima - izjavio je Dimitrijeviæ.Dr Radmila Railiæ, doskora¹nja direktorka DZ "Stari grad", tra¾i da se javno objave ocene programa koje su kandidati prilo¾ili, jer ministar istièe plan rada kao kriterijum kojim se rukovodio.- Nismo dobili nikakvo obja¹njenje, zapanjeni su i u op¹tini i u Gradu. Nije bilo nikakve opomene na to ¹ta je u ustanovi problematièno i to pre nego ¹to je podnet zavr¹ni finansijski raèun, a za osam meseci nijednom se nismo ni sreli sa ministrom. Kako ministar mo¾e da smeni direktora DZ "Palilula", ustanove èije usluge i aparati jedini zadovoljavaju evropske ISO standarde - ka¾e dr Railiæ. - Kao primer agresivne politike DS-a nave¹æu sluèaj koji se desio posle odlaska Obrena Joksimoviæa sa funkcije ministra. Tada je funkciju zamenika ministra obavljao Uro¹ Jovanoviæ, koji je 22. novembra 2001. godine smenio direktora DZ "Savski venac" dr LJubi¹u Ðuroviæa. Gospodin Ðuroviæ je podneo tu¾bu Vrhovnom sudu Srbije zbog toga ¹to ga je smenio zamenik ministra i Vrhovni sud je odlukom u januaru pro¹le godine poni¹tio re¹enje ministarstva, obrazlo¾iv¹i da samo ministar ima ovla¹æenje da imenuje i razre¹ava du¾nosti direktore domova zdravlja zato ¹to je èlan Vlade, koga je na tu du¾nost izabrala Narodna skup¹tina. Od tada do danas dr Ðuroviæ nije vraæen na ovu funkciju, a novoj direktorki je najnovijom odlukom i potvrðena ova funkcija u DZ "Savski venac" - rekao je Milan Dimitrijeviæ. Doktor Predrag Tasovac, juèe smenjeni direktor DZ "Vraèar", smatra da je konkurs iz septembra veoma neprecizan, a po¹to je odluku doneo ministar po va¾eæim propisima onda mora da snosi i odgovornost za ono ¹to ovakve smene nose.- Imenovanim direktorima je dat v.d. status (najdu¾e do ¹est meseci mogu da obavljaju ovu funkciju do novog konkursa) da bi se opravdalo ignorisanje Zakona o lokalnoj samoupravi, a v.d. stanje mo¾e da suzbije inicijativu, hrabrost da èovek zagazi u ne¹to, jer veæ sutra mo¾e da ne bude na toj funkciji. Ovo je bilo "s neba u rebra", bez ikakvog upozorenja. Ni u jednoj od tih ustanova nije alarmantno stanje da bi se u roku od 24 sata smenilo vi¹e od deset direktora - ka¾e dr Tasovac.Doktor Andrija Miliæ, biv¹i direktor DZ "Lazarevac", smatra da ministarstvo nije ni imalo uvid u to kakve je rezultate postigla ova ustanova, a on se lièno sa ministrom nijednom nije sreo, demantujuæi time informaciju koju je objavio na¹ list da je dr Miliæ bio na razgovoru kod ministra a po izlasku iz kancelarije telefonom je saznao da je stigao dopis kojim ga obave¹tavaju da je smenjen. D. Stanimiroviæ http://www.glas-javnosti.co.yu/
[www.ANTIC.org] SAOPTENJE SUP-A VRANJE,CENTRA BIA I ANDARMERIJE
Title: Message SAOP©TENJE SUP-A VRANJE,CENTRA BIA I ®ANDARMERIJE BUJANOVAC 11.02.2003 16:44 (AVP) - Koordinaciono telo za jug Srbije navodi da su predstavnici meðunarodne zajednice imali pravo da obiðu pretresane objekte i "njihova slu¾bena ocena je da je akcija pretresa sprovedena profesionalno, sa legitimnim, zakonskim ciljem i da nije postojala namera diskriminacije prema albanskoj nacionalnoj zajednici" - navodi se u saop¹tenju dostavljenom iz Koordinacionog tela za jug Srbije. U prilogu je dostavljeno i saop¹tenje koje su potpisali predstavnici SUP Vranje, Centra BIA za Pèinjski okrug i ®andarmerije u kome se izmeðu ostalog navodi da je za vreme izvoðenja akcije skinuta zastava Albanije sa spomen obele¾ja Ridvanu Æazimiju u Velikom Trnovcu. "To je uèinjeno u sedam èasova izjutra u subotu", ka¾e se u saop¹tenju. "Po nalogu istra¾nog sudije Okru¾nog suda u Vranju izvr¹en je pretres kuæe Menderesa Salihua iz Velikog Trnovca. Kada Menderes nije pronaðen, a na osnovu podataka koji su prikupljeni ustanovljeno je da se skriva u kuæi Bekima Salihija, policajca MEP-a, brata Menderesovog, nakon èega je izvr¹en ulazak u ovaj objekat, kada je postupljeno u granicama ovla¹æenja za sprovoðenje pretresa u ovakvim prilikama" - navodi se u saop¹tenju. Prilikom pretresa kuæe Arktima Salihua, ekipa za pretres, stoji u saop¹tenju, gre¹kom je u¹la u kuæu porodice Ibrahimi i tom prilikom postupano je u granicama ovla¹æenja za ovakve prilike.Tom prilikom oduzeta su tri mobilna telefonska aparata, koji se nalaze u posedu organa unutra¹njih poslova i biæe vraæeni vlasnicima. U saop¹tenju se dalje navodi da je prilikom pretresa kuæe Eljhamija Salihua iz sela Veliki Trnovac pored naoru¾anja, municije, sredstava veze i vojne opreme od istog oduzeto sedam ¹atora, devet video kaseta, vi¹e desetina fotografija, pristupnica za OVPMB, knjige i dva mobilna telefonska aparata. Eljhami je li¹en slobode, a o oduzetim predmetima izdata je potvrda. "Prilikom pretresa pronaðena su dva paketiæa sa zlatnim nakitom i jedna knjiga u kojoj su otkrivene novèanice od sto, dve do tri novèanice od po deset i 20 evra, koje su odmah nakon pronala¾enja predate Musahu Saliju" - stoji u saop¹tenju koje su potpisali nadle¾ni iz SUP Vranja, Centra BIA za Pèinjski okrug i ®andarmerije, a koje je dostavljeno Novinskoj Agenciji Vranje Press. www.avp-vranje.co.yu/
[www.ANTIC.org] Evropski antiamerikanizam
Title: Message FENOMENI KOJI UPOZORAVAJU Evropski antiamerikanizam Raste oseæaj "straha i gaðenja" prema amerièkoj politici (Specijalni servis "Va¹ington posta") London, 11. februara Mo¾e da bude emocionalan, spontan i protivreèan. Nema ni lidera, ni platformu, ni ideologiju. Razlikuje se od zemlje do zemlje po korenima i naèinu izra¾avanja. Nema èak ni prihvaæeno ime: oni koji se s njim najjaèe identifikuju sa indignacijom negiraju da ga oseæaju i podr¾avaju. A opet, antiamerikanizam zapadnoevropskog stila je ra¹iren, trenutno je u porastu i preme¹ta se s tradicionalnog upori¹ta meðu intelektualcima s levice i akademika ka glavnoj politièkoj struji, pokazuju analitièari, kritièari i ankete javnog mnjenja. Zemlje kao ¹to su Francuska, Nemaèka i Britanija, koje su vi¹e od pet decenija bile najbli¾i saradnici Sjedinjenih Dr¾ava, poèinju da se povlaèe, podstaknute talasom brige, uzbune i ogorèenja naroda. Trenutno je mo¾da u ¾i¾i amerièka politika prema Iraku, ali se pojavljuje i jedan veæi razlog - sveprisutan oseæaj straha i gaðenja prema amerièkoj moæi, politici i motivima. "Ono ¹to ¹okira nekog poput mene, koji ¾ivim ovde 19 godina, jesu duboka predrasuda i sumnja", ka¾e Gari Smit, izvr¹ni direktor Amerièke akademije, neprofitnog instituta za napredne studije u Berlinu. "LJudi pripisuju najgore moguæe motive amerièkom pona¹anju. Argumenti koje ponekad èujem su izvan logike, izvan razuma". ®estoki antiamerikanizam Èak i u Britaniji, najdra¾em amerièkom savezniku, premijer Toni Bler je bio primoran da brani svoju podr¹ku Sjedinjenim Dr¾avama pred neprijateljski nastrojenom TV publikom pro¹le nedelje. Uèesnici su ga pogrdno proglasili "potpredsednikom" i "poslanikom iz severnog Teksasa", izlaganje amerièkog dr¾avnog sekretara u Savetu bezbednosti UN su odbacili kao "apsolutno sme¹no" i izjednaèili su predsednika Bu¹a sa iraèkim predsednikom Sadamom Huseinom. Nedavni skup Svetskog ekonomskog foruma u Davosu u ©vajcarskoj, gde se elita sastala da razmatra globalna pitanja, pretvorio se u ¹estodnevnu kritiku Bu¹ove administracije. Neprijateljstvo danas usmereno preko Atlantika dolazi u vreme kada Evropljani nastoje da se dogovore oko zajednièke ekonomske i spoljne politike. Oni su podeljeni oko same velièine i definicije Evropske unije, oko toga koliko daleko Evropa treba da ide u razvoju odbrambenih sposobnosti. U ovaj vakuum upada Bu¹ova administracija, èija samouverena politika i retorièki stil mnogim Evropljanima "zaudaraju" na unilateralizam i aroganciju. Kolièina ogorèenosti Najnovije ankete pokazuju protivljenje ratu protiv Iraka na nivou od 65 odsto i veæem u celoj Zapadnoj Evropi. A anketa globalnih stavova Pju centra, sprovedena u decembru u 44 zemlje, otkrila je sve veæe nezadovoljstvo Sjedinjenim Dr¾avama u celom svetu, a Zapadna Evropa je odmah iza islamskog sveta po kolièini ogorèenosti. U Nemaèkoj i Francuskoj, kritièki odnos prema SAD je bio mnogo ra¹ireniji nego u afrièkim i azijskim zemljama u razvoju, pokazala je anketa. Mo¾da su najbolji primer sumnje o amerièkim namerama. Anketa je pokazala da 75 odsto anketiranih Francuza, 54 odsto Nemaca i 44 odsto Britanaca veruje da je glavni razlog ¹to SAD razmi¹ljaju o ratu amerièka ¾elja da kontroli¹u iraèku naftu. Ove brojke mogu da pomognu da se razume za¹to je Pauelovo izlaganje u UN, koje je kod Amerikanaca u principu dobro pro¹lo, imalo slabog uticaja na Evropljane. Sada¹nji antiamerikanizam je prvo u¹ao u predizbornu politiku u Nemaèkoj. Kancelar Gerhard ©reder, socijaldemokrata, bio je, èini se, osuðen na poraz, ali je onda poèeo da govori o svom protivljenju amerièkoj vojnoj akciji protiv Iraka i neslaganjem sa retorièkim stilom Bu¹ove administracije. Prvo je to delovalo kao riskantna strategija - mnogi Nemci su i dalje zahvalni Sjedinjenim Dr¾avama zbog sigurnosnog ki¹obrana koji ih je ¹titio tokom hladnog rata. Meðutim, analitièari ka¾u da su demohri¹æani uhvaæeni nespremni. Njihov slab, nesiguran odgovor predstavljao je za ©redera ¹ansu koju je on ve¹to iskoristio. Bler: Budalasto popu¹tanje U Britaniji, Bler je odbacio antiamerikanizam kao "budalasto popu¹tanje". Meðutim, saradnici ka¾u da je i on sve svesniji da se produbljuje jaz izmeðu njegovih stavova i javnog mnjenja i pokrenuo je veliku kampanju u odnosima s javno¹æu - pojavljuje se na televiziji i dr¾i govore poku¹avajuæi da smanji taj jaz. Koliko æe posla imati pokazuje pitanje jednog èoveka iz publike u studiju, koji mu se pro¹le nedelje
[www.ANTIC.org] Episkop odbacio optube deaka
Title: Message U OP©TINSKOM SUDU U VRANJU SASLU©AN VLADIKA PAHOMIJE Episkop odbacio optu¾be deèaka Novinarima zabranjen ulazak u sudnicu Vranje, 11. februara Tomislav Gaèiæ (50) kome je duhovno ime Pahomije, prekinuo je leèenje i danas se pojavio u Op¹tinskom sudu u Vranju, gde je saslu¹an. Vladika vranjski Pahomije u¹ao je u zgradu Op¹tinskog suda zajedno sa ðakonom Ivicom Janjiæem i svojim zastupnikom Sanjom Pejoviæ. Kada su novinari poku¹ali da uðu u hodnik suda, na ulaznim vratima pojavio se radnik sudskog obezbeðenja Slavi¹a Stanojkoviæ i nije dozvolio prolaz. Zaprepa¹æenim novinarima, kojima nije dozvolio ni da kroèe u sudski hodnik, Stanojkoviæ je rekao da samo radi svoj posao i da mu je istra¾ni sudija Vladan Miæoviæ naredi da u zgradu ne pusti ni po koju cenu predstavnike medija. U vranjskom pravosuðu ovo je verovatno jedinstven sluèaj da se novinarima ne dozvoli da uðu u hodnik javne institucije kakva je Op¹tinski sud. U dva navrata, kada zbog zdravstvenih tegoba episkop Pahomije nije mogao iz Beograda da doðe u Vranje, petoricu o¹teæenih deèaka, koji su 31. decembra pro¹le godine u kriviènoj prijavi optu¾ili vladiku za seksualno zlostavljanje, saslu¹ala je istra¾ni sudija Dobrinka Stamenkoviæ. Ostali smo uskraæeni za odgovor zbog èega istra¾ni postupak vi¹e ne vodi Dobrinka Stamenkoviæ nego Miæoviæ, jer nismo uspeli da razgovaramo sa predsednikom Op¹tinskog suda u Vranju Sne¾anom Janjiæ. Nezvanièno se saznaje da je do sudijske "rokade" do¹lo "zbog prezauzetosti Dobrinke Stamenkoviæ, koja je do petooktobarskih promena bila predsednik ovog suda. Po¹to je iz istra¾nog postupka protiv Tomislava Gaèiæa iskljuèena javnost, nezvanièno smo jo¹ saznali da je saslu¹avanje trajalo od 7.30 do blizu 10 èasova. Vladika Pahomije odbio je sve optu¾be koje mu se stavljaju na teret. Deèaci M. T., R. S. i I. N. naveli su u kriviènoj prijavi, koju su preko advokatske kancelarije svog zastupnika Aleksandra Stojkoviæa podneli poslednjeg dana pro¹le godine, da ih je vladika Pahomije seksualno zlostavljao u periodu od 1999. do 2001. godine. Buduæi sve¹tenici, koji su za vreme letnjeg i zimskog raspusta dolazili da stièu praksu i poma¾u sve¹tenstvu, u kriviènoj prijavi i svojoj ispovesti u "Novinama vranjskim", 8. januara kada je pukla bruka i otkrivena velika afera, te¹ko optu¾uju episkopa Pahomija da ih je seksualno zlostavljao u slu¾benim prostorijama. Naveli su da ih je vladika Pahomije pipkao, mazio i ubeðivao da se "dru¾e", ¹to su oni odluèno odbili. Reè je o uèenicima srednje bogoslovske ¹kole u Ni¹u i studentima Teolo¹kog fakulteta u Grèkoj. Jo¹ pre podno¹enja kriviène prijave i ogla¹avanja u lokalnim novinama, deèake su ispitivali policijski inspektori jo¹ od oktobra pro¹le godine. Episkop Pahomije osumnjièen je za bludne radnje povezane sa obljubom ili protivprirodnim bludom zloupotrebom slu¾benog polo¾aja nad maloletnicima. Istra¾ni sudija Op¹tinskog suda u Vranju Vladan Miæoviæ zakazao je suoèenje petorice o¹teæenih deèaka sa osumnjièenim vladikom Pahomijem za 3. mart u 9 èasova. Veselin Pe¹iæ
