[www.ANTIC.org] Teroristi uputili ultimatum vladama u Tirani, Pristini i Beogradu:
Title: Message http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/inter.html 19. 2. 2003. Broj 356 Teroristi uputili ultimatum vladama u Tirani, Pristini i Beogradu: Pokrenute cetiri divizije za oslobodjenje" juga Srbije i svih albanskih etnickih teritorija Panika medju srpskim zivljem na jugu Srbije, izazvana upozorenjem da se pricuvaju, jer siptarske teroristicke bande prete otmicama, bacila je u zasenak ultimatum koji su vladama u Tirani i Pristini, sa jednom, i Beogradu, sa drugom vrstom zahteva, uputili Front za nacionalno ujedinjenje Albanaca i Albanska nacionalna armija (ANA), u svom zajednickom saopstenju koje nosi broj 11.Kada je Nedeljni Telegraf pre godinu dana obavestio javnost, pozivajuci se na pouzdane izvore, da su se siptarski teroristi iz svih albanskih zemalja" ujedinili i formirali zajednicku vojsku pod nazivom Albanska nacionalna armija i izabrali zajednicko politicko vodjstvo u formi Fronta za nacionalno ujedinjenje, kao i da se teroristicke snage pripremaju za ustanak, zvanicno je sapsteno da to nije tacno i da je situacija na jugu Srbije pod kontrolom.A da nije, pokazalo se, nazalost, ovog februara, kada su vojno i politicko krilo siptarskih terorista sproveli mobilizaciju pripadnika divizije Adem Jasari", koja operativno deluje na Kosovu i jugu Srbije i, istovremeno, na najvisi stepen borbene gotovosti podigli pripadnike divizija Skenderbeg", koja operise u Makedoniji, Ulcinj", koja dejstvuje u Crnoj Gori, i Camria", koja treba da zapali sever Grcke.Teroristi od vlada u Tirani i Pristini zahtevaju da im se prikljuce u odlucnoj borbi za oslobadjanje svih albanskih etnickih teritorija od kolonijalizma i okupacije srbo-cetnickih snaga" i pozivaju sve Albance, od ucenika do profesora, da im se pridruze u odlucnoj borbi", jer, kako zakljucuju, vise nema sta da se ceka".Od Vlade Srbije, pise u pomenutom ultimatumu, zahteva se bezuslovno povlacenje svih policijskih, vojnih, paravojnih i specijalnih snaga sa pozicija u selima Konculj, Turija, Lucane, Trnovac i drugih, i demilitarizovanje svih albanskih etnickih teritorija u Pomoravlju". U suprotnom, upozoravaju teroristi, ANA ce biti primorana da sama oslobadja te prostore od velikosrpskog genocida".U ime Fronta nacionalnog ujedinjenja Albanaca, ovaj ultimatum potpisali su predsednik Valjdet Vardari i politicki sekretar Aljban Vjosa, a ispred Albanske nacionalne armije, sef glavnog staba general-pukovnik Vigan Gradica. U dobro obavestenim krugovima na Kosovu tvrdi se da su oni samo medijske zamene za Hasima Tacija, Agima Cekua i Ramusa Haradinaja, koji iz kabineta lidera tri razlicite albanske politicke stranke u Pristini komanduju celokupnim aktivnostima siptarskih teroristickih snaga i na Kosovu i van njega. A. M.
[www.ANTIC.org] Pripreme za novi ustanak?
Title: Message http://www.patriotmagazin.com/media/0015.htm BROJ 5417 . 2. 2003. ©iptarske bande ponovo provociraju sukobe na jugu Srbije Pripreme za novi ustanak? Samozvana "Albanska nacionalna armija" najavila je da prelazi iz "gerilske u udarnu fazu koja vodi u otvoreni rat". Direktor ¹taba UNMIK policije Robert Pedlou dostavio Koordinacionom telu za jug Srbije informaciju da se na podruèju Kosovske Kamenice i Gnjilana naoru¾ane teroristièke grupe spremaju da krenu ka Bujanovcu i Pre¹evu. Preventivno æemo delovati i neæemo im dozvoliti da se organizuju, odgovaraju srpski zvaniènici pi¹e: Nenad M. Stevanoviæ U senci predstojeæeg rata u Zalivu, albanski teroristi na jugu Srbije i kosovskom Pomoravlju podmazuju pu¹ke. Njihovi finansijeri u uticajnom albanskom lobiju u Americi i Evropi procenjuju da je pravi trenutak za novi ustanak. Inicijalna kapsla je ponovo Pèinjski okrug na jugu Srbije, odnosno op¹tine Pre¹evo, Bujanovac i Medveða.Samozvana "Albanska nacionalna armija" (ANA, ili na albanskom jeziku AK©), èije su parole osvanule na zgradi Skup¹tine op¹tine Bujanovac, najavila je da prelazi iz "gerilske u udarnu fazu koja vodi u otvoreni rat". U Bujanovac je ponovo oti¹ao i ¹ef Koordinacionog tela za jug Srbije Neboj¹a Èoviæ, otkazav¹i zbog toga sastanak sa koordinatorom Pakta stabilnosti za jugoistoènu Evropu Erhardom Busekom. Ovo su obiène teroristièke bande i sa njima se jedino mo¾emo oru¾ano obraèunati. Tu nema ni govora o prièi o ljudskim pravima, nejednakosti ili toleranciji kazao je Èoviæ posle ubistva jednog Albanca, slu¾benika Bezbednosno-informativne agencije (BIA), nekada¹nje Dr¾avne bezbednosti Srbije. Vigan Gradica, komandant paravojne ANA, koji je na èelu njenog "¹taba", izjavio je za pri¹tinski dnevnik Koha ditore da je ona spremna za "pregovore". Teroristi ¾ele pregovore Ko god ¾eli re¹enja bez prolivanja krvi, neka zapoène potrebne pregovore. Otvoreni smo i spremni, sa jedinim zahtevom da ANA bude ukljuèena u pregovore rekao je Gradica.Komandant paravojske, za koju zvaniènici policije UNMIK-a smatraju da je malobrojna i slabo organizovana, rekao je da "re¹enje albanskog pitanja i problema ne znaèi promenu granica, veæ ispravljanje vekovne nepravde".Gradica je kazao da ANA deluje "na svim albanskim teritorijama koje uzurpiraju srpski, makedonski, crnogorski i grèki pravoslavci". ANA je, prema njegovim reèima, organizovana "na isti naèin kao i ostale vojske, u skladu sa zahtevima vremena, mesta i politièko-vojne situacije u regionu". ANA se sastoji od terenske vojne sile udarnog karaktera podeljene u udarne jedinice koje su onda podeljene u desetine manjih udarnih èeta. Te operativne, taktièke udarne jedinice stacionirane su na svim albanskim teritorijama kazao je Gradica.Posle zaplene veæe kolièine oru¾ja u albanskim selima Pèinjskog okruga, na jugu centralnog dela Srbije, i hap¹enja sedmorice Albanaca, ekstremni albanski lideri prete novim oru¾anim akcijama radi ubrzanog re¹avanja albanskog nacionalnog i dr¾avotvornog pitanja na Balkanu. Po informacijama UNMIK policije, Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i Koordinacionog tela za jug Srbije, grupi¹u se naoru¾ane teroristièke albanske grupe u ovom delu republike, na Kosovu i Metohiji i u Makedoniji. S jedne strane oni smatraju da im naruku ide svetsko bavljenje Irakom, te æe pa¾nja Amerike, UN-a i EU sa kosovske krize biti usmerena na Bliski istok, a s druge strane to je albanski odgovor na strategiju Srbije za re¹avanje statusa Kosova i Metohije ka¾e Gojko Saviæ iz srpske Koalicije Povratak. Direktor ¹taba UNMIK policije Robert Pedlou je dostavio Koordinacionom telu za jug Srbije informaciju da se na podruèju Kosovske Kamenice i Gnjilana naoru¾ane teroristièke grupe spremaju da krenu ka Bujanovcu i Pre¹evu, rekao je portparol Koordinacionog tela Zoran Todoroviæ. Teorija "istoènog Kosova" U op¹tinama Bujanovac, Pre¹evo i Medveða, kako istièe Miæa Markoviæ, zadu¾en za bezbednost u Koordinacionom telu za jug centralne Srbije, sve je uraðeno da se uspostavi bezbednost i sigurnost, ekonomski i socijalni oporavak, da svi graðani imaju ista prava: Jedan broj Albanaca, meðutim, to ne prihvata i uporno nastoji da ovaj deo teritorije postane istoèno Kosovo, da se pripoji ju¾noj pokrajini. To ne dolazi u obzir, jer nema vi¹e promene granica, niti novih autonomija. Kosovski mediji su, kako tvrdi Slavi¹a Kostiæ, predsednik Graðanske inicijative Spas iz Graèanice, izve¹tavali da "izvesni
[www.ANTIC.org] Tribunal pred licem pravde
Title: Message http://www.patriotmagazin.com/media/0007.htm BROJ 5417 . 2. 2003. Meðunarodni krivièni sud za biv¹u Jugoslaviju Tribunal pred licem pravde "Predmet protiv Alije Izetbegoviæa jeste obiman, materijala jeste dosta, ali i vremenski period od kada smo materijal dostavili Hagu je isto tako velik i mi smatramo da je odgovor do sada veæ mogao da stigne. Meðutim, Ha¹ki tribunal nije odreðen nikakvim rokom u kome bi oni morali da taj materijal ocijene, tako da je on jo¹ uvijek u postupku razmatranja", rekao je za Patriot Dejan Miletiæ pi¹e: Mirjana Miljanoviæ Zakonom o ministarstvima nedavno je osnovan republièki Sekretarijat za saradnju sa Ha¹kim tribunalom i istra¾ivanje ratnih zloèina. Odluèeno je da æe ova organizacija u narednom periodu preuzeti nadle¾nosti Biroa Vlade Republike Srpske za odnose sa Ha¹kim tribunalom, preuzeæe i funkciju dokumentacionih centara, a baviæe se i problematikom kojom se ranije bavila Komisija za tra¾enje nestalih i zarobljenih lica Republike Srpske. Za rukovodioca Sekretarijata izabran je dosada¹nji ¹ef Biroa za odnose sa Tribunalom u Hagu Dejan Miletiæ. Biro je do sada u Hag uputio dokumente za blizu 70 kriviènih predmeta protiv ne¹to vi¹e od 400 lica. Odgovor iz Haga je stigao 32 puta, od èega u veæini sluèajeva nije dozvoljeno procesuiranje. Za zloèine nad Srbima u Bosni i Hercegovini pred Tribunalom je podignuta optu¾nica protiv sedam Bo¹njaka i jednog Hrvata. Izreèene su tri presude. Sve za zloèine poèinjene u logoru Èelebiæi. Dvojica od optu¾enih Bo¹njaka i jedan Hrvat osuðena su na zatvorske kazne, dok je jedan Bo¹njak osloboðen. Za zloèine nad Bo¹njacima i Hrvatima u BiH optu¾eno je i procesuirano 55 Srba, od kojih je sedam osuðeno na zatvorske kazne, a protiv ostalih se jo¹ uvijek vodi postupak.Prema najnovijim podacima, u pritvorskoj jedinici Meðunarodnog kriviènog suda u Hagu trenutno ima 44 lica optu¾ena da su poèinila ratne zloèine na teritoriji biv¹e Jugoslavije, jedanaestoro lica trenutno je pu¹teno na slobodu, a iz Haga su izdata jo¹ 24 naloga za hap¹enje. Mnogi predmeti koji su dostavljeni Tribunalu jo¹ uvijek su u fazi razmatranja.U fazi razmatranja je i krivièni predmet protiv Alije Izetbegoviæa, koji je Biro Vlade RS za odnose sa Tribunalom Hagu dostavio jo¹ prije vi¹e od godinu dana. "Alija" te¾ak 50 kilograma "Predmet protiv Alije Izetbegoviæa jeste obiman, materijala jeste dosta, ali i vremenski period od kada smo materijal dostavili Hagu je isto tako velik i mi smatramo da je odgovor do sada veæ mogao da stigne. Meðutim, Ha¹ki tribunal nije odreðen nikakvim rokom u kome bi oni morali da taj materijal ocijene, tako da je on jo¹ uvijek u postupku razmatranja", rekao je za Patriot Dejan Miletiæ.Prema njegovim rijeèima, Okru¾no javno tu¾ila¹tvo u Banjaluci je materijal protiv Alije Izetbegoviæa sistematizovalo i dovelo u oblik kriviènog predmeta i kao takav Biro ga je dostavio Tribunalu. "Grubo zvuèi kada se ka¾e da je u pitanju 50 kilograma materijala, ali tu se nalaze izjave svjedoka, dokumentacija, video-materijal, audio-kasete... kojima je obuhvaæeno uglavnom sve ono podruèje za koje se gospodin Alija Izetbegoviæ smatra odgovornim", rekao je Miletiæ. On je naglasio da je Biro u februaru pro¹le godine uputio zvanièno pismo Tribunalu, kad je tra¾en odgovor na pitanje ¹ta je sa tim predmetom. Odgovor je bio materijal je u fazi razmatranja. Dalji upiti Tribunalu, smatra Miletiæ, bili bi izli¹ni. Ipak, u Birou se nadaju da je taj predmet jo¹ uvijek otvoren i da æe Tribunal u nekom narednom periodu na njega i konkretno odgovoriti. "U stvari, nadamo se da æe odgovor doæi do septembra", rekao je Miletiæ. Artmanovoj nestalo "bensedina" Da li je predmet protiv Izetbegoviæa jo¹ uvijek otvoren i mo¾e li se odgovor na njega uskoro oèekivati poku¹ali smo saznati u telefonskom razgovoru sa portparolom ha¹kog tu¾ila¹tva Florens Artman. Poku¹aj nije pao u vodu nego u vatru. Èim smo joj spomenuli èarobno ime, ona je zaboravila na profesionalnost i pristojnost. Rekav¹i da ne ¾eli davati nikakve izjave i da joj ne pada na pamet govoriti o "bezrazlo¾nim optu¾bama o pristrasnosti Tribunala" kad je rijeè o njegovom iskljuèivom nametanju krivice Srbima, nije izbjegla da ka¾e i par uvredljivih opaski na raèun ljudi u "zemlji u kojoj mo¾ete s lakoæom pronaæi i pozvoniti na vrata onih koji dobro znaju ¹ta se tamo de¹avalo tokom rata". (Ako se ne varamo, Artmanova je htjela da ka¾e da veæina "ljudi u toj zemlji" jo¹ nije na pravi
[www.ANTIC.org] Najzagonetnije jugoslovenske ubice (1)
Title: Message http://www.patriotmagazin.com/media/0004.htm BROJ 5417 . 2. 2003. Feljton Najzagonetnije jugoslovenske ubice (1) Najzagonetnije jugoslovenske ubice Na brdovitom Balkanu smrt je gotovo svakodnevica. Godi¹nje se na prostoru Jugoslavije ubije oko 500 ljudi. Najvi¹e ih strada u Beogradu, koji je postao mesto tajnih likvidacija viðenijih ljudi pi¹e: Marko Lopu¹ina Kada su u utorak 26. novembra 2002. godine, oko 21.15, u jugoslovenskom glavnom gradu, ispred zgrade u ulici Ljutice Bogdana 8, ubijeni Nenad Batoèanin (38 godina), zamenik naèelnika Prve uprave saveznog MUP-a (Obezbeðenje objekata i lica), i ®eljko ©krba (41), biznismen i dizaè tegova iz Bosne, Beograðani se nisu mnogo iznenadili i zaprepastili. Èak je i ministar srpske policije izjavio da je to "oèekivani odgovor mafije policiji", koja je samo mesec dana ranije otkrila teroristièku grupu za likvidaciju beogradskih politièara, pa èak i premijera Srbije dr Zorana Ðinðiæa.Bio je to najsigurniji znak da su se Beograðani toliko navikli na tajne likvidacije viðenijih ljudi po prestonici da na neka ubistva i ne ¾ele da reaguju, jer ih smatraju gotovo normalnim. Uostalom, od 1990. godine, kada je u restoranu "Nana" ubijen Andrija Lakoniæ, èovek sa ivice zakona, saradnik Slu¾be dr¾avne bezbednosti, koji se posvaðao sa Darkom A¹aninom i Veskom Vukoviæem, do danas u Beogradu je izvedeno 150 likvidacija ljudi sa sumnjivim i zvaniènim biografijama. Ubistvo jednog saveznog policajca Nenada Batoèanina, nekada telohranitelja Slobodana Milo¹eviæa, i njegovog prijatelja ®eljka ©krbe, bilo je samo jedno u nizu krvoproliæa koje je zapljusnulo Srbiju i posle 5. oktobra 2000, kada je skinut re¾im komunista i kada je DOS obeæao da mafija¹kih obraèuna vi¹e neæe biti.Batoèanin i ©krba ubijeni su na mestu zato ¹to su, sumnja se, policiji dojavili podatke o tajnoj grupi ®eljka Maksimoviæa Make i Nikole Maljkoviæa, koji su organizovali likvidaciju generala policije Bo¹ka Buhe, u julu 2002. godine, ispred hotela "Jugoslavija" na Novom Beogradu. Maljkoviæ je u zatvoru, a Maka u bekstvu, pa se pretpostavlja da æe se i dalje svetiti, odnosno da æe Beograd i dalje biti popri¹te tajnih likvidacija. Ubij bli¾njeg svog Nobelovac Ivo Andriæ je za ubistva rekao: "Èovek je postao ¾rtva igre koju je sam izmislio, a kojoj nije dorastao!" Ubistvo je èin oholosti i bezumlja, ali i akt slomljene volje i oèaja. Za poni¾enog i uvreðenog èoveka krvoproliæe je put do sopstvenog identiteta, ali i do dru¹tvenog ponora u kome æe se, ponekad, naæi i ¾rtva i d¾elat. Od stvaranja Kraljevine Jugoslavije smrt je bila prateæi dogaðaj istorijskih i svakodnevnih zbivanja na brdovitom Balkanu. Iza Prvog svetskog rata, u osiroma¹enoj zemlji, razni hajduci bili su drumski razbojnici, koji su narodu uterivali strah u kosti. Istorija pamti Jovana Stanisavljeviæa Èarugu, gorskog cara Ivana Babejiæa, hajduka deèijeg lika Dragoljuba Bojoviæa i uskoka iz Bukovice Ljubana Èotra.U drugoj Jugoslaviji se godi¹nje dogaðalo oko osam stotina ubistava. Struènjaci obièno ka¾u da je to mala masovna pojava. Tada su naslovi rubrika o ubicama bili: "Novosadski Èesmen Ilija ®ivkoviæ, Tajna crvenog no¾a Ljubinko Toèilovac, Oèajnik iz Bo¹njane Milan Lukiæ, Zloèin u skopskoj pivari Tome Stojanovski, Hanumka iz Jusiæa ©efka Hod¾iæ, No¾ slepog mi¹a Vida Pavloviæ, Ubica ambasadora Roloviæa Miroslav Bare¹iæ, Nesretnik iz Toronta Sreto D¾ambas, Tajna èuburskog milijardera Stanko Deviæ, Monstrum iz Dolenja Vas Metod Trobec, Èovek koji je vratio krv Branko Kekoviæ, Mali èovek sa pi¹toljem Dragan Turudiæ, Novosadski jakuza Dimitrije Gavriloviæ, Zrenjaninski davitelj Neboj¹a Despotov, Rambo iz Bosne Mile Matiæ, Koljaè iz Bora Ðorðe Adamoviæ, Nacionalistièki divljak Mujo Ferat, Odmetnik iz Kiseljaka Junuz Keèo, Direktor protiv direktora Momèilo Vlahoviæ, Kri¹ka paklene pomorand¾e Grupa beogradskih siled¾ija, Obraèun kod istoène kapije Ubistvo Ranka Rube¾iæa".U treæoj, skraæenoj Jugoslaviji taj broj se devedesetih kretao oko pet stotina. Naslovi ubistava u vreme politièke afirmacije od 1986. godine, a potom vladavine Slobodana Milo¹eviæa, od 1987. godine, bili su, na primer: "Leskovaèki piroman Vuèko Manojloviæ, Pogibija Ljube Zemunca Goran Vukoviæ, Narkoman u kotlarnici Miodrag Terziæ, Zloèinac iz V. P. 7518 Aziz Keljmendi, Hrvatski vitez mraka Vinko Pintariæ, Pustoreèki monstrum Slobodan Beæireviæ, Paklena osmorka Vojislav Bo¾iloviæ i studenti, Smrt na estradi Dragan
[www.ANTIC.org] Izbor opasnog oruzja
Title: Message http://www.patriotmagazin.com/media/0001.htm BROJ 5417 . 2. 2003. Bogdan Tirnaniæ, èlan biblioteke, u seriji tekstova za Patriot Spoljni poslovi Politièka reklama, uspeh ili propast? Izbor opasnog oru¾ja Oni koji su "tiho bojkotovali" predsednièke izbore u Srbiji i Crnoj Gori ka¾u da njihov neuspeh poèiva na lo¹im politièkim kampanjama kandidata. Mo¾da su u pravu. Marketing je u politici dvosekli maè Ponovljeni predsednièki izbori u Crnoj Gori opet su propali. Valjda zbog visokog snega. Ili zato ¹to ljudi i tamo sve vi¹e gledaju svoja posla. Neæe da biraju kalifa umesto kalifa. Ali, u broju koji je iza¹ao iz ¹tampe dva dana pred izbore, beogradski NIN u podnaslovu svog èlanka o njima istièe: "U nedelju se ponavljaju izbori za predsednika Crne Gore, koji æe ostati upamæeni po odsustvu same izborne kampanje." Crnogorsku politièku elitu to ne zabrinjava ba¹ mnogo. Po¹to je sva vlast u njenim rukama, ona æe izmeniti izborni zakon, pa ubuduæe neæe biti potrebno da u prvom krugu na birali¹ta izaðe pedeset odsto (plus jedan) upisanih vlasnika glasaèkog prava. Dovoljno æe biti da glasa samo Jevrem Brkoviæ.U Srbiji situacija nije toliko jednostavna. Neki misle da je ba¹ dobro zapravo, odlièno je! da Srbija ¹to du¾e ostane na lepim nogama, to jest sa v. d. predsednicom Nata¹om Miæiæ, koja u svojoj biblioteci ne pravi razliku izmeðu Ustava i bajke o Sneguljici. Predvodnik "tihog bojkota" u oba sluèaja propalih izbora, srpski premijer, ka¾e da je njihov krah proizi¹ao iz lo¹ih marketin¹kih kampanja kandidata, koji narodu nisu ponudili ni¹ta novo. A ¹ta novo mogu ponuditi ljudi koji su na politièkoj sceni du¾e od deset godina. Ako njihovi programi nisu poznati biraèima, tim gore za Srbiju na dobrom putu. Kampanje frizera i kozmetièarki No, ¹to su ti (propali) predsednièki izbori bili bli¾i, to se proporcionalno umno¾avao broj novinskih èlanaka o ljudima koji su, voluntirajuæi u ¹tabu nekog od kandidata, ili radeæi tamo za sitne pare, osmi¹ljavali njegov marketin¹ki i reklamni nastup. I to je sredstvo politièkog nadmetanja.Obièno je, u onim èlancima, bila reè o knji¾evnicima. Elita to zna najbolje. Ona nas je dovde i dovela. Reklamni profesionalci su, dakle, i ovog puta ostali bez posla. Jedva da su im dobacili koju kosku. I u tome je fatalna gre¹ka na¹eg advertajzinga u (upi¹anim) pelenama. Jer, knji¾evnik sa reklamom ima taèno onoliko veze koliko astronaut sa dubinskim ronjenjem. Otuda jedno od prvih pravila reklamne profesije, iskovano u danima njene najveæe slave, ka¾e da je onaj koji èitavog ¾ivota sanja kako æe napisati roman, neupotrebljiv u ulozi pisca pozicijskih slogana. Ili je bilo obrnuto?Tako da su, zahvaljujuæi ovome, sve kampanje tog miholjskog leta i o¹tre zime 2002. godine bile kao sestre bliznakinje. Ali ru¾ne. Obièno se neka poznata faca pojavi uslikana u srednjem planu i odvali neku glupost, koja je njoj lièno vrhunac duhovitosti. Ha-ha-ha! Videlo se da su, pre toga, ovi dobrovoljci posetili kozmetièarku i frizera. ©to se ka¾e, malo su se zategli da prikriju godine.Isti su trend nametnuli i svojim poslodavcima. Èini mi se kao da se jedan od kandidata èak podvrgao bla¾oj hirur¹koj intervenciji. Politièka borba zna da ostavi o¾iljke. Najpre u du¹i. Ali i na licu. Ukratko svi su, tako nafrakani, lièili na fantome ili zombije. Nesahranjeni mrtvaci. Nije ba¹ sjajna preporuka za ¹efa dr¾ave. Ali, tek rasprave radi, zamislimo da je jedan ipak pobedio uprkos neurednom biraèkom spisku sa preko 800.000 nepostojeæih osoba. To bi dovelo do trijumfalistièke euforije u njegovom ¹tabu, jer eto ¹ta mo¾e reklama! ©ta je, meðutim, sa onima koji su (u ovoj na¹oj igri) izgubili? Ako ni¹ta drugo, bar su njihove reklamne kampanje bile identiène pobednièkoj. Dakle reklama ne bira predsednika. Èak ni njegov politièki program, jedna te¹ko razumljiva sme¹a praznih obeæanja, nije u ovoj stvari odluèujuæi. Ako razumete ¹ta hoæu da ka¾em. Kada ste birali predsednika, birali ste samog sebe. Onoga koji najvi¹e lièi na vas. Neæete valjda da izaberete nekoga ko lièi na va¹u ta¹tu! Po¹to veæina graðana ima ta¹tu, izbori su propali.Bilo kako bilo, izvesno je da su se marketin¹ka nadmetanja kandidata za javne funkcije (ponovo) javila sredinom pro¹log veka. Mnogi politièari su mislili bili su zapravo robovi zablude da je to blagotvorni proboj advertajzinga u javni ¾ivot. Kandidat je postao ravan automobilu, miri¹ljavoj soli ili kosilici za travu. Roba. Proizvod koji treba
[www.ANTIC.org] TIKER NASLOVI
Title: Message naslovi Skupstina Srbije raspravljala je juce o sastavu Ustavne komisije koja ce raditi na izmeni Ustava Srbije. Raspravu u parlamentu obelezile su primedbe poslanika opozicije i DSS koje su se, uglavnom, odnose na sastav te komisije i nesrazmernu zastupljenost predstavnika vladajuce koalicije u istoj, kao i poslednji govor lidera SRS Vojislava Seselja pred odlazak u Hag Poslanici koji budu delegirani iz republickih parlamenta u Skupstinu drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, iako obavljaju dve funkcije, morace da se opredele samo za jednu platu. I to onu iz republickog ili saveznog budzeta. Plata saveznog poslanika, sa dodacima, iznosi vise od 500 evra, a u srpskom i crnogorskom parlamentu bez dnevnica i pausala imaju oko 350 evra. Razlika je i u nacinu isplate u Evro-ima ili dinarima Nenad Canak lider Lige socijaldemokrata Vojvodine ponovo je izjavio je da bi insistiranje na ideji o podeli Kosova, otvorilo i pitanje podele Vojvodine Jugoslavija ce podneti kontratuzbu protiv BiH, koja je bivsu SRJ pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu tuzla za genocid, najavio je juce ekspert tima koji zastupa Srbiju i Crnu Goru pred ovim sudom, Ivan Jankovic Beogradski Institut G17 za ekonomska pitanja prognozirao je da bi godisnja inflacija u Srbiji do juna mogla biti oko 10%, ukoliko bude ostvareno najavljeno poskupljenje struje. Medjutim u Institutu nisu prognozirane stope poskupljenja i inflacije u slucaju poskupljenja goriva zbog rata u Iraku Kako pise danasnji Ekspres bivsi direktor RTS Dragan Milanovic otisao je iz zemlje posluzivsi se istim vezama, koje su pre njega iskoristili Vlastimir Rodja Djordjevic nekadasnji nacelnik Javne Bezbednosti i Marko Milosevic. Milanovic se najverovatnije nalazi u Moskvi, a navodno je odleteo sa aerodroma u Podgorici pise Ekspres NUNS je predstavio program unapredjenja socijalnog polozaja novinara i uslova njihovog rada. Predvidjeno je formiranje Asocijacije sindikata novinara i medijskih radnika Srbije, koja bi objedinila sve postojece sindikate u medijskim redakcijama, rekla je juce clan Izvrsnog odbora NUNS-a, Nastasja Radovic Oko 600 radnika "Telekoma" Srbija protestvovalo je juce ispred Glavne poste, zahtevajuci isplatu zarada iz dobiti i garanciju da ce dobiti pravo na besplatne akcije Jednocasovni protest nastavice se i danas Juce je Savezna uprava carina saopstila da je 17,5 tona oruzja i vojne opreme, u utorak utovarenih u avion na beogradskom aerodromu, redovni izvozni kontingent preduzeca "Jugoimport SDPR". U saopstenju Savezne uprave carina navodi se da je tovar namenjen Keniji, koja se ne nalazi na spisku zemalja kojima su UN uvele embargo na uvoz oruzja i da su vesti u medijima nepotrebno napravile uzbunu Kako pokazuju statistike Srbi ce do 2050. godine postati nacionalna manjina u Srbiji sa svega 3,6 miliona. Statistike pokazuju da je procena starost u Srbiji 39 godina, a trecina gradjana Srbije je presla pedesetu godinu. U Srbiji ima 7,5 miliona stanovnika i to Srba 66%, 17% Albanaca i 17% ostalih. http://www.tiker.co.yu/
[www.ANTIC.org] TIKER VESTI
Title: Message tiker vesti cetvrtak 20. februar 2003. BEOGRAD - Fond za humanitarno pravo podigao je tuzbu pred Opstinskim sudom u Sapcu protiv Dejana Vasiljevica direktora Sportsko-rekreativnog centra "Krsmanovaca" iz Sapca, jer su na osnovu njegovog naloga zaposleni u tom sportskom kompleksu 8. jula 2000. zabranili ulaz na bazen nekolicini Roma. Diskriminisuci na ovaj nacin pripadnike romske nacionalne manjine, Vasiljevic je pocinio krivicno delo povrede ravnopravnosti gradjana, navodi se u saopstenju Fonda za humanitarno pravo iz Beograda. BEOGRAD - Nakon sto je izjavio da je dobro sto su SAD odlozile pomoc Jugoslaviji, radi sagledavanja obaveza prema Hagu, Goran Pitic ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom izrazio je nadu da ce do 15. juna politicko-diplomatskim aktivnostima biti razreseni problemi u vezi sa finansijskom pomoci SAD Srbiji. On je rekao da ukoliko to ne bude ucinjeno Srbija ce se suociti sa ozbiljnim posledicama. Pitic je rekao da postoje nekoliko mogucnosti rasresenja te situacije: prvi da SAD odluce da odnose sa Srbijom rese na bilateralnoj osnovi i drugi da SAD daju instrukcije svojim predstavnicima u medjunarodnohim finansijskim organizacijama da ulazu veto na odluke koje se ticu Srbije. To bi otvorilo probleme sa MMF, Svetskom bankom i stranim investitorima. Kao trecu mogucu i najlosiju mogucnost Pitic je istakao mogucnost da se Americi u bojkotu i Evropa. . BEOGRAD - 31. Medjunarodni filmski festival FEST 2003. bice svecano otvoren 28.februara u 21 sat u centru Sava i to filmovima TIHI AMERIKANAC Filipa Nojsa i ARARAT Atoma Egojana, ali i projekcijom kratkog igranog filma (A)TORZIJA mladog beogradskog reditelja Stefana Arsenijevica, koji je na Berlinskom festivalu osvojio ZLATNOG MEDVEDA za najbolji kratki film. Svecanosti otvaranja FEST-a 2003. prisustvovace: Goran Paskaljevic, predsednika Saveta Festa, Stefan Arsenijevic, reditelj (A)torzije, Do Thi Hai Yen, vijetnamska glumica koja tumaci glavnu zensku ulogu u filmu Tihi Amerikanac, Sarl Aznavur, legenda francuske sansone i filma koji je ove godine pocasni predsednik FEST-a i glumac u filmu Ararat, Ana Muglalis, francuska glumica, zvezda filma NOV ZIVOT, koji se prikazuje u programu djavo u telu (Dvorana kuklturnog centra 28.februar u 24 casa). BEOGRAD - Danas ce se u Privrednoj komori Jugoslavije odrzati 13. ovogodisnja javna aukcija radi prodaje 12 drustvenih preduzeca i dva akcionarska drustva sa vecinskim drustvenim vlasnistvo. Medju firmama je tri iz Beograda, dve iz Nisa i po jedna iz Uzica, Palanke, Cuprije, Obrenovca i drugih mesta u unutrasnjosti. Najveca pocetna cena po jednoj firmi je dva miliona dinara, a najmanja 29 hiljada. Na poslednje dve aukcije ostala je po trecina neprodatih firmi, a tendencija sve manjeg interesovanja kupaca se nastavlja. NOVI SAD/BEOGRAD - Poslanici Lige Socijaldemokrata Vojvodine(LSV) u Skupstini Republike Srbije Bojan Kostres i Novica Djuraskovic, podneli su amandmane na predlog Zakona o koncesijama. Vecina amandmana je prihvacena od strane Vlade republike Srbije , medjutim nije prihvacen amandman u kome se trazi da 30% sredstava od koncesija ostane u budzetu Autonomnoj Pokrajini Vojvodini. Ukoliko se ovaj amandman ne usvoji u skupstinskoj raspravi i ne postane sastavni deo zakona, poslanici LSV nece glasati za zakon, saostila je ova stranka. BEOGRAD - Socijaldemokartija je izdala saopstenje kojim upozorava javnost da Socijaldemokratska partija i Narodna socijalisticka stranka nisu ucestvovale na izborima 2000 godine, po kojima su stranke a ne pojedinci nosiociizbornih lista. Stoga ove dve stranke, upozorava Socijaldemokratija ne mogu da budu zastupljene u republickom niti u saveznom parlamentu. Zato Socijaldemokratija zahteva da joj se varte oduzeti mandati u republickom parlamnetu i sva prava koja po tom osnovu proizilaze. BEOGRAD - Centar za prava manjina iz Beograda izrazava zabrinutost povodom organizovanja protesta stanovnika Zemun Polja zbog planiranja izgradnje naselja za gradjane romske nacionalnosti. "Nekoliko desetina hiljada Roma zivi u Begradu bez elementarnih uslova za zivot. Tokom poslednjih godina bilo je slucajeva rusenja romskih naselja bez pruzanja smestaja. Kada je 8. juna 2000. godine sruseno romsko naselje Antena kojom prilikom je upotrebljena policijska sila niko se od Beogradjana nije setio da organizuje proteste i apeluje na tadasnje vlasti Srbije da prekinu sa diskriminacijom Roma. Gradjani koji protestuju vracaju se u svoje tople domove i ne razmisljaju o tome da u romskim naseljima ima slucajeva u kojima bebe umiru od hladnoce. Centar za prava manjina je u poslednjih godinu dana zabelezio preko 100 slucajeva diskriminacije i nasilja nad Romima sto ukazuje na pogorsanje polozaja Roma u Srbiji. Centar za prava manjina apeluje na gradske vlasti da na toj lokaciji Kamendin istraju u planiranoj gradnji naselja",
[www.ANTIC.org] B92 Vesti za 20.02.2003.
-BEGIN PGP SIGNED MESSAGE- Hash: SHA1 == Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) == MIHAJLOVI: USKORO HAPENJE LJIVANANINA I RADIA Beograd -- Ministar unutranjih poslova Srbije Duan Mihajlovi izjavio je u etvrtak da je za bivim generalnim direktorom Radio-televizije Srbije Dragoljubom Milanoviem, koji je u bekstvu poto mu je izreena desetogodinja zatvorska kazna, raspisana meunarodna poternica. Mihajlovi je istakao i da bekstvo Milanovia ne moe biti tumaeno kao greka policije. Na pitanje da li je policija mogla da uini neto vie oko toga treba rei da policija postupa, kada je re o sudskim stvarima, po nalozima suda. Ujedno bih da vas obavestim da je raspisana potraga i da smo dali i meunarodnu poternicu Interpolu po zahtevu suda, rekao je on. Mihajlovi je dodao da nee proi mnogo vremena dok oficiri JNA Veselin ljivananin i Miroslav Radi, optueni za ratne zloine u Vukovaru 1991, budu pronaeni i predati pravosudnim organima. On je ponovio da MUP nema saznanja da se bivi komandant vojske bosanskih Srba Ratko Mladi nalazi u Srbiji, ali je dodao da je policija spremna da i njega uhapsi i preda pravosudnim organima. VLAST PUSTILA MILANOVIA DA ODE Beograd -- anka Stojanovi, majka Neboje Stojanovia, poginulog prilikom NATO-bombardovanja zgrade Radio-televizije Srbije, ukazala je u etvrtak na odgovornost drave, odnosno njenih pravosudnih organa to se bivi direktor RTS Dragoljub Milanovi jo nije naao na izdravanju kazne. Smatram da su oni zakasnili, da je on otiao tamo gde ima svoje bogatstvo i gde ga niko nee izdati. On moe biti svuda, ali on sada u sutini jeste pacov i mora se kriti. Moda ga je primila Rusija, Nemaka, i tu ima prijatelje, od tih njegovih nemakih prijatelja smo dobijali i batine i verbalne uvrede u sudu. Ne elim da ulazim u to. Na potezu je ova zemlja, vlast, jer ga je ona pustila 8 meseci od konane presude da se pripremi da odavde ode, rekla je ona. VASILJKOVI: MISLIO SAM NA POLICIJU I SDB KRAJINE Hag -- Dragan Vasiljkovi, svedok optube na suenju Slobodanu Miloeviu u Hakom tribunalu, izjavio je u etvrtak da su poetkom devedesetih svi naoruani pojedinci i jedinice u Krajini bili pod komandom ili kontrolom policije i Slube dravne bezbednosti Krajine i Jugoslovenske narodne armije. Poto je Miloevi rekao da je u izvetajima sa Vasiljkovievog svedoenja od srede navedeno da je vrh policije i SDB Srbije igrao kljunu ulogu u formiranju, obuavanju i delovanju srpskih snaga u Kninskoj krajini, Vasiljkovi je precizirao da je mislio na policiju i SDB Krajine. Vasiljkovi, poznatiji kao kapetan Dragan, koji je tada bio instruktor i lider srpskih jedinica u Kninu, takoe je rekao da je zvaninike SDB Srbije Franka Simatovia, Dragana Filipovia, Jovicu Staniia i Milana Radonjia u to vreme sreo samo par puta i da je njihov zadatak bio prikupljanje obavetajnih podataka. Njihovo prisustvo je napumpano, dodao je svedok u nastavku unakrsnog ispitivanja. Vasiljkovi je, u odgovoru na Miloevievo pitanje, rekao i da mu apsolutno nije poznato da su zvaninici SDB Srbije naredili neki zloin. On je, takoe, rekao da nije mogao da povee Simatovia s Miloevievim politikim radom. Simatovi je pripadnik slube koja je profesionalno obavljala svoj posao u borbi protiv terorizma, rekao je Vasiljkovi. On je konstatovao da je u to vreme u Krajini postojao razlog za strah. Svima je jasno da je taj strah ljudi koji su preiveli tako povampireno ustatvo i faizam bio opravdan, podvukao je on. Na pitanje Miloevia da li je nareenja primao od SDB Srbije i da li je za to primao platu, svedok je odgovorio da su njegovi motivi bili iskljuivo patriotske prirode. Na pitanje Miloevia da li su Simatovi i Stanii bili nadleni za kamp za obuku srpskih jedinica u Golubiu, Vasiljkovi je rekao da je iskljuivo on bio komandant kampa u Golubiu, da ga je Marti postavio na to mesto, uz saglasnost tadanjeg predsednika Vlade SAO Krajine Milana Babia. Na poetku unakrsnog ispitivanja, Vasiljkovi je odgovorio na pitanje Miloevia da nije bio upoznat da je u dokumentima Tuilatva voen kao zatien svedok. Vasiljkovi je naveo da je o tome obaveten tek kada je najavio svoju nameru da obavesti javnost da u svojstvu svedoka putuje u Hag. eleo sam da sve bude javno, dodao je on. Miloevi je predsedavajuem Sudskog vea Riardu Meju ukazao da je Tuilatvo, pored Vasiljkovia, u veem broju sluajeva manipulisalo zatienim svedocima, navodei da je time bio spreen da se
[www.ANTIC.org] Pismo Ivici Racanu - Gospoda i prostaci
Title: Message GOSPODO, OVAKO SE RAZGOVARA SA PROSTACIMA.25 veljace 2002 Michael ShaskevichPredsednik Upravnog odbora Srpske Banke d.d. Zagreb9056 South Pleasant AvenueChicago, Illinois 60620-5510Tel. (773) 238-7785; fax: (773) 238-7786E-mail: [EMAIL PROTECTED]Mr. Ivica RacanPredsednik Vlade Republike HrvatskeZagreb, HrvatskaIvice,Kao sto sam napisao Stipi tako jos i vise da napisem tebi. Stipe je daleko manje od tebe odgovoran za otimacinu nase imovine. Meni ne pada na pamet da se nagadjam sa vasim zavisnim sudijama koji neodgovorno i pristrasno sude prema vasem mangupskom zakondavstvu. Ja ne nameravam da se sa vama igram te vase pravne lakrdije. Ili nam vratite nasu imovinu, ili cemo mi ovde da ucinimo sve sto moze da se ucini da vam se spreci ulazak u Evropu. Da vam zecepimo slavinu. Onda mozete da pokusate da odete na Borneo, ali ne verujem da ce vas i oni ovakve kakvi ste primiti.Dakle da se razumemo - ti si predsednik te vlade koja bespravno drzi nasu imovinu u svojim rukama. Ne u korist hrvatskog naroda nego u korist politikanata, da ne kazem postbrozovskih mafioza. Ne mozes vise da se izgovaras sa Pavelicem, ili Brozom, ili Tudjmanom, a najmanje Stipom. Ti si predsednik te vlade i ti si odgovoran za tu otimacinu. Ti, bas ti Ivica Racan. Ma koliko da je Stipe odgovoran sto dopusta vama da tudju imovinu bahato koristite, ti si najodgovorniji i na tebi je da nam tu imovinu vratis. Jednostavno da posaljes zandara da nam da kljuceve nasih zgrada, tvornica, hotela, poduzeca.DA ZNAS DA VAM OVOGA PUTA NECE POCI ZA RUKOM DA NAS DELITE NA SRBE I HRVATE, NEGO CEMO SE MI GOSPODA ODELITI OD VAS PROSTAKA.Bez da se ljutimo, ja sam u Americi i ti ne meni mozes samo da pljunes pod prozor, ali radi tebe moze ceo hrvatski narod da pretrpi basnoslovnu stetu. Kada vasim gangsterajem preterate sve mere, vasa sama omladina ce se razracunati sa vama. Kao sa Slobom. Samo Sloba je pobegao u Holandiju, a ti nemas gde.Ti mozes da se pravis lud i da kazes da ovo pismo nisi primio, ali tvoja deca se nece praviti luda kada budu trazila da im polozis racune.
[www.ANTIC.org] Nepristojna ponuda Yucana
Title: Message Samostalni sindikat Zastava automobili"Nepristojna" ponuda YucanaKragujevac - Po dolasku u Kragujevac nasem timu bila bi dovoljna tri dana da snimi situaciju, a vec nedelju dana posle toga nasa ponuda bi se nasla na pregovarackom stolu, sa ljudima iz Njujorka ili bez njih, izjavio je za poslednji broj kragujevackog nedeljnika Nezavisna Svetlost direktor kanadske finansijske korporacije Yucan Stevan Pokrajac, koji se nedavno javio republickim vlastima sa ponudom da kupi Zastavinu Fabriku automobila, i to pod povoljnijim uslovima od onih koje nudi vlasnik americke kompanije Njukarko Malkolm Briklin.U izjavi za Nezavisnu Svetlost, Pokrajac naglasava da njegovu korporaciju ne interesuje da u Zastavi pravi i prodaje najjeftiniji automobil na svetu, jer su u takvom procesu svi gubitnici. Kanadski ambasador ne zna za ponudu Yucana Kanadski ambasador u Beogradu g. Donald Mek Lejn izjavio je juce u Kragujevcu da nije upoznat sa ponudom kanadske korporacije Yucan da ulaze u Zastavu. Ambasador Mek Lejn je tako indirektno potvrdio da republicko Ministarstvo za privredu i privatizaciju nije povodom ponude Yucan kontaktiralo kanadsku ambasadu u Beogradu, kako bi proverilo bonitet te firme i njegovog direktora Stevana Pokrajca.Ambasador Mek Lejn je na jucerasnjem prijemu u kragujevakoj gradskoj skupstini rekao da je "Kanada kao veliki proizvodjac automobila i rezervnih auto-delova veoma zainteresovana za autoindustriju i dodao da je kanadska ambasada otvorena za saradnju.- Ne zelimo da prodamo auto za 5.000 dolara, a da proizvodnja samog automobila kosta isto toliko ili vise. Zelimo da proizvodimo automobil konkurentan na svetskom trzistu sa najnovijom tehnologijom i elektronikom. Nije potrebno da naglasavam da bi uz nas i mnoge srpske firme imale sansu da stupe na svetsko trziste - kaze Pokrajac, napominjuci da je spreman da dug prema radnicima preuzme na sebe i da ih obesteti.Poslovodstvo Grupe Zastava vozila i Fabrike automobila, ne zele da komentarisu ponudu kanadske korporacije Yucan, tvrdeci da su za poslove privatizacije nadlezna republicka Agencija za privatizaciju i firma Citadel, koja te poslove radi za racun Agencije. Gradsko rukovodstvo Kragujevca kome se Stevan Pokrajac, takodje, nedavno obratio sa ponudom o kupovini Fabrike automobila jos se ovim povodom ne oglasava.Predsednik Samostalnog sindikata u Fabrici automobila Zoran Mihajlovic povodom ponude kanadske korporacije Yucan za Danas kaze da nema nista protiv da prodaja fabrike bude transparentna, i da se javi i 100 potencijalnih kupaca, ali pod uslovom da su ozbiljni.- Bili smo skepticni i kad se pojavio Malkom Briklin sa ponudom od 150 miliona dolara. Sad se pojavljuje potencijalni kupac koji nudi znatno vise novca i bolje uslove. Ne znam, medjutim, koliko je ta ponuda ozbiljna. Taj covek nije dosao ovde, da bismo o svemu sto nudi mogli da razgovaramo. Nas u Sindikatu najvise zanima sta i kakve su namere Yucan korporacije kad je rec o zaposlenima i kakav model automobila misli da proizvodi u Zastavi, kao i da li zaista moze u nasu fabriku da ulozi 200 miliona dolara koliko obecava - kaze Mihajlovic.Z. Radovanovic http://www.danas.co.yu/
[www.ANTIC.org] Miloevi optuio Tuilatvo za manipulacije
Title: Message Milo¹eviæ optu¾io Tu¾ila¹tvo za manipulacije HAG: Milo¹eviæ je juèe u Ha¹kom tribunalu optu¾io Tu¾ila¹tvo da manipuli¹e za¹tiæenim svedocima kako on ne bi imao vremena da se pripremi za njihovo svedoèenje.Na poèetku unakrsnog ispitivanja, svedok optu¾be Dragan Vasiljkoviæ, odgovorio je na pitanje Milo¹eviæa da nije bio upoznat da je u dokumentima Tu¾ila¹tva voðen kao za¹tiæeni svedok. Vasiljkoviæ je naveo da je o tome obave¹ten tek kada je najavio svoju nameru da obavesti javnost da u svojstvu svedoka putuje u Hag.Milo¹eviæ je predsedavajuæem Sudskog veæa Rièardu Meju ukazao da je Tu¾ila¹tvo, pored Vasiljkoviæa, u veæem broju sluèajeva manipulisalo za¹tiæenim svedocima, navodeæi da je time bio spreèen da se na pravi naèin pripremi za njegov iskaz. Milo¹eviæ je insistirao da svedok komentari¹e i neke navode prethodnih svedoka Milana Babiæa i Aleksandra Vasiljeviæa. Za Babiæa je Vasiljkoviæ rekao da ima mnogo razloga da ne voli Babiæa, ali æe se sada potruditi da zapostavi emocije. Na Milo¹eviæevu opasku da niko nije naredio njegovo razre¹enje, veæ da je Stani¹iæ zapravo hteo da za¹titi Vasiljkoviæa od politièkih obraèuna izmeðu Milana Martiæa i Milana Babiæa, svedok je zakljuèio da nije tako razmi¹ljao, ali da ima logike. Vasiljkoviæ je odbacio tvrdnju generala Aleksandra Vasiljeviæa, koju mu je predoèio optu¾eni, da su stare¹ine JNA bile pod pritiskom da odu u Krajinu. Povodom naoru¾avanja Srba u Krajini, rekao je da je iz Srbije dolazilo samo lovaèko oru¾je u manjim kolièinama, da su mogli da zarobe vi¹e oru¾ja nego ¹to su mogli da upotrebe, a veæi problem je, po njegovom mi¹ljenju, bio preno¹enje oru¾ja iz Krajine u Srbiju. Vasiljkoviæ, je izjavio da nikada nije bio pripadnik Slu¾be dr¾avne bezbednosti Srbije. Odgovarajuæi na pitanja tu¾ioca Dermota Gruma, Vasiljkoviæ je, pre nego ¹to je optu¾eni zapoèeo unakrsno ispitivanje, opisivao aktivnost Fonda kapetan Dragan i obja¹njavao pojedine sekvence iz video-snimka s proslave JSO-a 1997. godine u Kuli, koji je juèe prikazan. Identifikovao je Frenkija Simatoviæa, Jovicu Stani¹iæa, Mihalja Kertesa, Radojicu Bo¾oviæa, Milorada Vuèeliæa, izvesnog Rajha koji je bio snabdevaè Slu¾be i Simatoviæev kum, ®ivojina Jovanoviæa Crnogorca... Vasiljkoviæ, koji je tokom rata u Hrvatskoj bio instruktor i lider srpskih jedinica u Kninu, prethodno je svedoèio o verodostojnosti i korisnosti odreðenih dokumenata o dogaðajima u Hrvatskoj. U osvrtu na izve¹taj visokog zvaniènika Slu¾be dr¾avne bezbednosti Srbije Franka Simatoviæa Frenkija o aktivnostima specijalne jedinice Knind¾e, u sastavu Vojske Repblike Srpske Krajine, Vasiljkoviæ je rekao da je u pitanju bila pripremljena predstava za predsednika. Gospodin Simatoviæ i njegovi ljudi nisu imali veze sa Benkovcom i Kostajnicom, gde i nije bilo ratnih dejstava, rekao je svedok i dodao da ta jedinica nije prelazila nivo èete. On je ponovio da je Simatoviæev izve¹taj bio teatarska prezentacija jedinice Knind¾e.(Beta) http://www.dnevnik.co.yu/
[www.ANTIC.org] Imperija i mi
Title: Message Amerika, Evropa i svet Imperija i mi Borba sa imperijom - ali kako? To je veliko pitanje, a ja nemam jednostavnih odgovora. ©ta se podrazumeva pod "imperijom" - amerièka vlada (i njeni evropski sateliti), Svetska banka, Meðunarodni monetarni fond, Svetska trgovinska organizacija, multinacionalne kompanije? Ili jo¹ ne¹to? U mnogim zemljama ova imperija je izazvala nastanak prateæih slu¾bi i opasne prateæe pojave: nacionalizam, versku netoleranciju, fa¹izam, i naravno terorizam. Svi oni idu paralelno sa globalizacijom. ®elela bih to da pojasnim. Indija, najveæa demokratska zemlja na svetu, trenutno se nalazi na samom vrhu spiska globalizatora. Indijska vlada i elite pozdravljaju privatizaciju i strana preduzeæa. Nije sluèajno ¹to su premijer, ministar unutra¹njih poslova, ministar za odliv kapitala - ljudi koji su potpisali posao sa Enronom kojim se infrastruktura ove zemlje prodaje stranim multinacionalnim kompanijama, ljudi koji ¾ele da privatizuju vodu, struju, naftu, ugalj, zdravstvo, obrazovanje i telekomunikacije - èlanovi ili simpatizeri RSS (Ra¹tirja svajamsevak sang) ekstremno desnièarske grupacije èije se pristalice predstavljaju kao po¹tovaoci Hitlera i njegovih metoda. Ova demonta¾a demokratije sprovodi se sa tempom i efikasno¹æu programa strukturnog prilagoðavanja. Forsirana privatizacija i "reforme" tr¾i¹ta rada isteruju ljude sa njihove zemlje i sa njihovih radnih mesta. Ova klima nezadovoljstva i nacionalnog gubitka iluzija predstavlja, kako istorija pokazuje, idealnu hranljivu podlogu za fa¹istièke ideologije. Obe ruke indijske vlade su savr¹eno meðusobno usklaðene. Dok jedna revnosno radi na tome da proda velike delove ove zemlje, druga diriguje gnevnim horom hindu-nacionalistièkih i versko-fa¹istièkih glasova. Ona sprovodi nuklearne probe, prepravlja istorijske ud¾benike, spaljuje crkve, ru¹i d¾amije. U martu 2002. u Gud¾aratu je izmasakrirano 2.000 muslimana. Bio je to pogrom koji je izveden uz podr¹ku dr¾ave. Muslimanske ¾ene su silovane, a zatim ¾ive spaljivane. Paljene su kuæe, prodavnice i d¾amije. Mit o slobodnom tr¾i¹tu Dok je Gud¾arat goreo, indijski premijer je na MTV pravio promociju svojih novih pesama. U decembru 2002. vlada koja je organizovala ovo ubijanje ponovo je izabrana sa komotnom veæinom. Niko nije pozvan na odgovornost za genocid. Podstrekaè pogroma Narendra Modi, ponosni èlan RSS, dobio je drugi mandat kao premijer Gud¾arata. Da je on Sadam Husein CNN bi, sasvim prirodno, izve¹tavao o svim ovim zlodelima. Ali po¹to on to nije, i po¹to je indijsko "tr¾i¹te" otvoreno za globalne investitore, ovaj masakr nije èak ni muèna marginalna pojava. U Indiji ¾ivi vi¹e od 100 miliona muslimana. U na¹oj drevnoj zemlji kuca tempirana bomba. Teza o slobodnom tr¾i¹tu koje prevazilazi nacionalne barijere predstavlja mit. Slobodno tr¾i¹te potkopava demokratiju. Rastojanje izmeðu bogatih i siroma¹nih postaje sve veæe, borba za resurse sve agresivnija. Da bi ostvarila svoje poslovne interese i prisvojila na¹e poljoprivredne proizvode, vodu koju pijemo, vazduh koji di¹emo i na¹e snove, globalizaciji je potreban jedan meðunarodni savez lojalnih, korumpiranih, autoritarnih vlada u siroma¹nim zemljama, kako bi nepopularne reforme mogle da budu silom sprovedene, a pobune ugu¹ene. Globalizacija (odnosno, da je nazovemo pravim imenom: imperijalizmu) je potrebna ¹tampa koja se pona¹a kao da je slobodna. Potrebno joj je pravosuðe koje se pravi da izrièe pravdu. U isto vreme, zemlje Severa gomilaju oru¾je masovnog uni¹tenja. Mora, naime, biti zagarantovano da se globalizuju samo kapital, roba, patenti i usluge, a ne i sloboda kretanja ljudi. Ne i po¹tovanje ljudskih prava. Ne i sporazumi o zabrani rasne diskriminacije, o hemijskom i atomskom oru¾ju, o za¹titi klime ili, saèuvaj Bo¾e, o uspostavljanju Meðunarodnog kriviènog suda. Sve je to "imperija": to opsceno gomilanje moæi, taj ogromni razmak izmeðu gore i dole. Na¹a borba, na¹ cilj, na¹a vizija jednog drugaèijeg sveta mora se sastojati u ukidanju ovog razmaka. Ne stojimo lo¹e. Ostvareni su va¾ni uspesi, pre svega u Latinskoj Americi. U Boliviji Kohabamba, u Peruu ustanak iz Arikipe. A u oèima sveta se uspravljaju i ljudi u Argentini, koji rade na tome da obnove svoju zemlju koju je upropastio MMF. U Indiji protivnici globalizacije dobijaju na snazi. A nametljivi glasnici globalizacije - "Enron", "Bahtel", "Vorldkom", "Artur Andersen" - gde su bili pro¹le godine, a gde su sada? Uprkos tome, mnogi od nas od¾ivljavaju mraène trenutke oèajanja. Mi znamo da pod okriljem rata protiv terorizma ljudi u odelima marljivo rade svoj posao. Dok se na nebu pojavljuju krstareæe rakete, potpisuju se sporazumi, prijavljuju se patenti, grade se naftovodi, pljaèkaju se rudna blaga, privatizuju se zalihe vode - a D¾ord¾ V. Bu¹ je re¹en da vodi rat protiv Iraka. Ako se ovaj sukob posmatra kao neposredna konfrontacija izmeðu "imperije" i onih meðu nama koji pru¾aju otpor, èini se da
[www.ANTIC.org] Klizav put u nezavisnost
Title: Message Klizav put u nezavisnost Objektivnim analitièarima je jasno da bi nezavisnost Kosmeta znaèila priznavanje politike etnièkog èi¹æenja Jo¹ nekoliko meseci nas deli od datuma koji obele¾ava èetvorogodi¹nji protektorat meðunarodne zajednice na Kosmetu. Po¹to nijedan od bitnih ciljeva Rezolucije 1244 nije ostvaren, sasvim je opravdana inicijativa premijera Zorana Ðinðiæa da se pokrene su¹tinska rasprava o zbivanjima na Kosovu i njegovom statusu. Zapadni politièari i zvaniènici UN smatraju da jo¹ nije vreme za re¹avanje konaènog statusa Kosova, veæ da treba prvo ostvariti odreðene standarde, koje treba da realizuje lokalna samouprava. Razmatrajuæi povremeno situaciju na Kosovu, Savet bezbednosti je veæ nekoliko puta insistirao na doslednoj primeni Rezolucije 1244. Za¹to se ona onda ne sprovodi? Odgovor je sasvim jasan. Sve politièke partije Albanaca i njihovi lideri otvoreno govore o nezavisnosti Kosova, iako to nije u skladu sa Rezolucijom 1244. Pri tome se pozivaju na "volju naroda Kosova", koje je posle 1999. godine postalo gotovo etnièki èisto. Etnièko èi¹æenje Srba, zapoèeto u HVI veku, zavr¹ili su Albanci 1999, u prisustvu Kfora, koji nije ispunio svoju meðunarodnu obavezu. O povratku Srba, kojih sada tamo ima oko 2-3 odsto, nema ni govora, jer to ne ¾ele pre svega Albanci. Meðunarodna zajednica to toleri¹e, jer oèigledno ne postoji politièka volja da se Albanci obave¾u na sprovoðenje Rezolucije 1244. I tako Albanci, posle etnièkog èi¹æenja nealbanskog ¾ivlja, pojaèani sa nekoliko stotina hiljada bespravno doseljenih sunarodnika, lagano "klize" ka nezavisnosti Kosova. Objektivnim analitièarima je jasno da bi priznavanje nezavisnosti Kosova znaèilo priznavanje politike etnièkog èi¹æenja i promenu granica na Balkanu. To, meðutim, nema znaèaja, po¹to to prihvata jedina svetska supersila. Nije tajna da mnogi politièki krugovi u SAD podr¾avaju nezavisnost Kosova. I tu le¾i odgovor na pitanje za¹to su Albanci "jaèi" od UN. Srbima izgleda ostaje samo da se sa tugom seæaju kako smo nekada imali saveznièku i prijateljsku Ameriku. Velibor Markoviæ, Beograd http://www.politika.co.yu/
