[www.ANTIC.org] Informativna sluzba Srpske pravoslavne crkve
Informativna sluzba Srpske pravoslavne crkve 20. februar 2003. godine ZASEDANJE ZAJEDNICKE KOMISIJE SRPSKE I RUSKE PRAVOSLAVNE CRKVE PO PITANJU RASKOLA Po blagoslovu svjatejsih patrijaraha Moskovskog i sve Rusije G. Alekseja II i srpskog G. Pavla, 18. i 19. februara 2003. godine, u Novom Sadu je zasedala Zajednicka komisija Srpske i Ruske Pravoslavne Crkve po pitanju raskola. U radu Komisije su uzeli ucesce prvi zamenik predsednika Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske Patrijarsije, Arhiepiskop kaluski i borovski G. Kliment, clan Svetog arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve, Njegovo Preosvestenstvo G. dr Irinej, sekretar Odeljenja za Medjupravoslavne odnose odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske Patrijarsije, protojerej Nikolaj Balasov i prof. Bogoslovskog fakulteta Srpske Pravoslavne Crkve, dr Nenad Milosevic. Clanovi Zajednicke komisije su konstatovali da su Sinodi Ruske i Srpske Pravoslavne Crkve sa zadovoljstvom primili na znanje rezultate prvog zasedanja odrzanog 26. i 27. juna 2002. godine u Moskvi i izrazili nadu da ce rad Komisije i u buducnosti donositi dobre plodove u sluzbi jedinstva Pravoslane Crkve. Zatim su clanovi Komisije dveju sestrinskih Crkava razmenili nova saznanja i obavestenja o nekanonskim grupama i o njihovom delovanju na kanonskom podrucju kako Srpske, tako i Ruske Pravoslavne Crkve. Konstatovano je da se u radu tih grupa zapaza, s jedne strane, nastavak unutrasnjih sukoba i njihovo dalje rastakanje, a sa druge strane, pokusaj jacanja i saveznistva izmedju razlicitih raskolnickih struja u cilju daljeg rusenja kanonskog poretka Pravoslavne Crkve. Clanovi Komisije smatraju da i u buduce treba medjusobno redovno razmenjivati saznanja i obavestenja o delovanju raskolnickih organizacija, kao i da bi bilo pozeljno da se u pomesnim Pravoslavnim Crkvama formiraju strucne radne grupe za izucavanje fenomena raskola. Stalni kontakti i saradnja medju tim ekspertskim grupama doprineli bi da jerarhija u vasceloj Pravoslavnoj Crkvi bude blagovremeno obavestavana, kako bi mogla da preduzme mere potrebne za prevazilazenje raskola. Komisija je, dalje, razmatrala pojave i postupke u pojedinim pomesnim Crkvama koji mogu da predstavljaju latentnu, ili pak, otvorenu opasnost za kanonski poredak. Clanovi Komisije su sa zadovoljstvom konstatovali da Ruska i Srpska Pravoslavna Crkva projavljuju punu solidarnost i bratsku uzajamnu podrsku u odbrani kanonskog ustrojastva Crkve od steta i nevolja koja mu nanose raskolnicki pokreti. Predstavnici Ruske Pravoslavne Crkve posebno su izrazili blagodarnost Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom G. Pavlu i jerahiji Srpske Pravoslavne Crkve, za podrsku koju Srpska Pravoslavna Crkva pruza naporima Moskovske Patrijarsije za ocuvanje jedinstva u Ukrajini i na drugim podrucjima u kojima postoje nesporazumi i sukobi. Predstavnici, pak, Srpske Pravoslavne Crkve u Komisiji su sa svoje strane stav, Njegove Svetosti patrijarha moskovskog i sve Rusije, G. Alekseja II i casne jerarhije Ruske Pravoslavne Crkve, po pitanju regulisanja statusa nekanonske Crkve u BJR Makedoniji, kao i po pitanju drugih neresenih problema Srpske Pravoslavne Crkve, ocenili kao dosledan, veoma konstruktivan i nedvosmislen. Ucesnici zasedanja su jos preciznije razradili tipologiju raskola i analizirali jedan po jedan, razlicite tipove i modele istih. Takodje su pokusali da naznace opseg mogucnosti primene nacela ikonomije (snishodjenja prilikom pokusaja prevazilazenja pojedinih raskola). Pri tom je istaknuto da u svim slucajevima, bez izuzetka, prilikom biranja pastirskog pristupa ili nacina postupanja prema raskolnicima, osnovni motiv za Crkvu jeste briga o spasenju dusa, a osobito o spasenju dusa onih vernika koji licno nimalo nisu doprineli nastanku raskola. Sa zaljenjem je konstatovano da se u vise pomesnih Pravoslavnih Crkava susrece fenomen ljudi koji usled nedostatka bogoslovskog obrazovanja i duhovnog iskustva postaju zrtve sopstvene gordosti i demonske prelesti (obmane), pa obrazuju grupe laznih revnitelja pravoslavlja i pocinju samouvereno da poucavaju ili cak optuzuju jerarhiju sopstvene
[www.ANTIC.org] Molba srpskoj dijaspori za pomoc
Title: Message Molba srpskoj dijaspori za pomoc Preuzmite clanak u PDF formatu.Da bi ste pogledali fajl, potreban Vam je Adobe Acrobat Reader. 19. februar 2003. godine ** Licna karta Udruzenja raseljenih sa Kosova i Metohije 'Kosmet' Preuzmite clanak u PDF formatu.Da bi ste pogledali fajl, potreban Vam je Adobe Acrobat Reader. 19. februar 2003. godine ** http://www.apisgroup.org/article.html?id=1115Kosmet nije AljaskaPovodom predloga americkog politicara da se Srbiji isplati dve i po milijarde dolara za nezavisnost Kosova i MetohijeCedomir Cvetkovic Zamenik predsednika Saveta za medjunarodne odnose SAD, Dejvid Filips je ovih dana javno predlozio da se Srbiji isplati dve i po milijarde dolara ako prihvati nezavisnost Kosova (Kosmeta), "jer je Srbiji ionako potreban novac za obnovu". Da covek ne poveruje da visoki predstavnik jedne drzave (makar ona bila jdina velesila u svetu) moze da ponudi srpskom narodu takvu transakciju, kao da je rec o preprodaji suvih sljiva ili bakra iz Bora. Ako je i od takvih "demokrata" i "boraca za slobode", mnogo je, cak previse. Nas odavno ne iznenadjuje politika americkih administracija prema Kosmetu. Opste je poznato da su Sjedinjene Americke Drzave, najblaze receno, podsticale kosovske Albance u njihovim teznjama za otcepljenje od Srbije i Jugoslavije. Zna se ko je blagonaklono gledao na naoruzavanje siptarskih terorista, ko ih je obucavao, ko ih je kasnije preimenovao u demokrate i ministre. Zagrljaj g. Madlen Olbrajt i "demokratskog teroriste" Tacija ne moze pogresno da se interpretira. Ali zacudjuje da jedan visoki funkcioner SAD javno kaze to sto je rekao. I u ime kojih i kakvih principa? U ime stava u Povelji naroda? Pa "Amerika se bori za demokratiju, slobode i bezbednost svih naroda"! Ispada kao da g. Filips, koji se bavi medjunarodnim odnosima i ne zna gde je Kosmet, niti ista o toj juznoj srpskoj pokrajini. Mozda se samo setio kako je njegova zemlja svojevremeno od oslabljene Rusije kupila Aljasku za sitan novac? Ali, Kosmet nije pusta Aljaska, vec srce srpske drzavnosti sa brojnim spomenicima srpske kulture i duhovnosti i iznad svega sa jednim napacenim narodom koga su siptarski teroristi prognali (vise od 250.000) sa njihovih ognjista. Sta to bese etnicko ciscenje? Zar g. Filips misli da bi se u Srbiji nasao i jedan politicar koji bi takvu trgovinu nasom zemljom i nasim narodom podrzao. Ocigledno da su pojmovi ponos, nacionalna svest, rodoljublje, nepoznati g. Filipsu, jer nisu u interesu "interesa i bezbednosti americkog naroda". NAPOMENA: Clanak pod gornjim naslovom, autor je objavio u listu "Politika" (rubrika "Medju nama"), 13.februara 2003.godine, na strani 18. 16. februar 2003. godine
[www.ANTIC.org] Okrivljeni bee, osueni nestaju
Title: Message http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T03022001.shtml Petak, 21. 2. 2003 Tema: Advokat Miroslav Todorovi o, na brzinu obeanoj demokratiji Okrivljeni bee, osueni "nestaju" Dragoljub Milanovi u bekstvu, a Branislav Uskokovi "nestao" BEOGRAD - Bekstvo Dragoljuba Milanovia, bieg direktora RTS osuenog na deset godina zatvora, kao i "nestanak" Branislava Uskokovia, biveg direktora Elektrodistribucije Beograd, protiv koga e uskoro biti podignuta optunica, samo su poslednji u nizu primera koji dovode u pitanje sposobnost, a moda i volju, ionako slabake drave da se suoi sa kriminalom i procesom prevladavanja prolosti. Ako ovo postane praksa daba e biti i svi propisi doneti radi borbe protiv organizovanog kriminala. - Naa zabluda je da preko noi i na brzinu moemo postati demokratsko drutvo. U tenji da se to uini ilo se i na nagle i prebrze promene naeg procesnog zakonodavstva, pa je tako regulisano i pitanje pritvora. Poznata odredba Zakona o krivinom postupku o obaveznom pritvoru za krivina dela gde je zapreena kazna preko deset godina zatvora, koja je propisivala i zadravanje iza reetaka zbog famoznog uznemirenja javnosti, prerano je otila u pravnu istoriju i otklonjena iz pravnog poretka. Ovom odredbom se, dodue, u prethodnom periodu esto manipulisalo, pa su mnogi zadravani u pritvoru bez potrebe. Ali, i brzo odricanje od ovog reenja dovelo je do novih problema. Ovu odredbu trebalo je modifikovati, kako nam se ne bi deavale ve pomenute situacije - izjavio je za "Glas" advokat Miroslav Todorovi. Nai ljudi skloni su, objanjava Todorovi, da izbegavaju i druge zakonske obaveze, kao to je plaanje poreza, uredna promena adrese, prijava prebivalita, i slino. Jednostavno, takav smo narod, a pri tome jo nismo toliko razvijeno drutvo da bi pritvor mogao da se tretira kao u visoko razvijenim sistemima. Moda bi ova odredba koja u Zakoniku o krivinom postupku i dalje postoji trebalo da se primenjuje sa mnogo vie panje. Pored toga, jo jedan od razloga da se neko zadri u pritvoru, po sadanjem propisu je mogunost uticaja na svedoke, prikrivanje dokaza i opasnost da bi okrivljeni ili osueni mogao ponoviti isto krivino delo. Opasnost od bekstva, kao uslov za odreivanje ili produenje pritvora, nije predviena zakonom, ali ni unoenjem ove odredbe ne bi bili reeni svi problemi. Jer, sud bi morao da ceni i procenjuje linost svakog ko se nae pred sudom, to je ma sa dve otrice. Smatram da ni institut jemstva, odnosno, kaucije ne bi bio delotvoran u naim uslovima, kada su teka krivina dela u pitanju, jer bi neko mogao otkupiti slobodu za mnogo manje novca, nego to je visina tete koju je poinio. Ubistvo, teko razbojnitvo, nasilje, otimaina i bogaenje za koje je zapreena kazna od najmanje 10 godina zatvora, jesu gresi koji se ne mogu okajati novcem - istie Todorovi. Sluajevi bekstva, izbegavanja pritvora, a narooti kada se radi o medijski propraenim sluajevima, pojaavaju nepovrernje graana u pravnu dravu, napomenuo je Todorovi. On istie da ni mera oduzimanja pasoa, obaveza da se okrivljeni javlja povremeno sudu i zabrana naputanja mesta boravka u srpskim prilikama nisu mnogo delotvorni. - Danas nije nikakav problem promeniti identitet, ak i doi do dravljanstva, doi do dve-tri putne isprave. Postoje grupe, pa i u komiliku, u Republici Srpskoj, koje za pristojnu svotu mogu oveku u besktvu obezbediti sve ovo. Naravno, ne bi trebalo kriviti iskljuivo sud za ovo to nam se deava, ve i zakonodavca, pa i policiju. Omoguiti ljudima da imaju "kaznu bez kazne" je veoma opsano. Sa druge strane, kada bi se sudije drale rokova i donosile presude u drugom stepenu u roku, ceo postrupak okonanja suenja i upuivanja na izdravanje kazne bio bi skraen. Tako se neki koji ekaju na presudu due nego to je neophodno ne bi uputali u besktvo, ili bi im bar bio ogranien manevarski prostor. Sa druge strane, deavalo se da ljudi budu osloboeni optubi, ali takoe, sa zakanjenjem provodei dugo vremena u pritvoru i to nezaslueno. Osim potovanja rokova vano bi bilo i moda, ee nego to je to sada zakonom predvieno, preispitivati odreeni pritvor - rekao je Todorovi. Ni poternice nisu u pomenuta dva primera dale naroiti rezultat, bar za sada. Milanovi je u bekstvu, a za Uskokoviem je raspisana poternica jo pre nekoliko meseci, o emu je obaveten i MUP Crne Gore. Pritom, oni koji su dopali zakona zbog mnogo sitnijih prestupa su na sigurnom - u pritvoru, ili u zatvoru. I. Stojkovi
[www.ANTIC.org] Novi magazin za dijasporu
Title: Message
Postovani,
odnedavno je poceo da izlazi novi mesecni magazin
na srpskom jeziku (cirilici) "Puls Srba" (svih i
svuda).
Prvi (dvo)broj (1/2) izasao je u visokom tehnickom
kvalitetu (u boji) na 68 strana.
Sadrzaj prvog broja, izmedju ostalog, cine i
sledeci prilozi:
- Patrijarh srpski, gospodin Pavle: Mudrost i
dobrota ce nas sacuvati;
- Intervju sa prof. Kostom Cavoskim ("Djindjic mora
da izruci i one koji su ga zaduzili");
- Srbija i dalje bez domacina - "Natasa (Micic) u
zemlji cuda";
- Ustavna povelja ili miran raspad trece
Jugoslavije -Trogodisnji brak iz nuzde;
- Kako se pravi srpski lobi u Americi;
- Sa puta po Albaniji: Srbi zaboravljeni od svih -
bezimeni narod u zemlji orlova;
- Severno od Amerike - sanjati kanadski
san;
- Srbi u Nemackoj - opstali uz pomoc
crkve;
- Srbija - najnizi porez na profit u
Evropi;
- Privreda na pragu nove godine;
- Sta banke u otadzbini mogu da ponude dijaspori -
akcije atraktivnije od stednje;
- Privatizacija elektroprivrede - potrebna pomoc
energeticara iz rasejanja;
- Vodic za privatizaciju hotela u
Srbiji;
- Dr Srdja Trifkovic: "Prorokov mac", o istoriji,
teologiji i uticaju islama;
- Etno muzej u Sirogojnu;
- Nepoznata Srbija: kanjoj Jerme;
- Goran Bregovic hara Evropom: kompozitor sa
balkana u belom odelu;
- Tradicija iz tanjira smestena u kuhinju: Zivot u
srpskoj kuhinji;
- TV publika u dijaspori: zele da vide sebe i
zavicaj;
- Predrag Stojakovic: Ispovest sportske ikone Srba
u Americi itd.
"Puls Srba" izlazi sa blagoslovom Svetog
arhijerejskog sinoda SPC.
Za sva ostala obavestenja obratiti se glavnom
urednistvu u Beogradu:
"Global Puls" D.o.o.
Hilandarska br. 4
Tel.: +381 11 32 47 440
Fax: +381 11 32 47 440
e-mail: [EMAIL PROTECTED]
Casopis u ovom trenuktu jos uvek nema svoju
internet prezentaciju.
Molim da obavestite dalje
svoje prijatelje i poznanike u dijaspori o ovom izuzetno zanimljivom casopisu
koji se umnogome razlikuje od ranijih pokusaja da Srbi iz dijaspore konacno
dobiju svoju ozbiljnu i pravu javnu tribinu.
Na kraju, informacija i za sve roditelje: List
"Puls Srba" je vec od svog prvog (dvo)broja pokrenuo zanimljiv nagradni konkurs
"Biramo najlepse dete Srba svih i svuda".
Urednistvo lista obavestava sve zainteresovane da
fotografije svojih naslednika izmedju 1 - 12 godina posalju na gore naznacenu
adresu redakcije. U obrazlozenju stoji: "Predvideli smo da nas konkurs bude uvod
u kampanju kojom cemo objaviti rat "beloj kugi" i realnoj pretnji da kao narod u
sopstvenoj drzavi jednog dana postanemo manjina." Pa ko voli - nek'
izvoli.
Srdacan pozdrav
Milan Vuckovic, Minhen
www.vuckovic.de
[www.ANTIC.org] Hag je najgori
Title: Message 2721, 20.februar, 2003. http://www.nin.co.yu/cgi-bin/printpage?filename=/2003-02/20/27496.html Hag je najgori Po dva pitanja je u Srbiji ostvaren konsenzus meu svim narodima i socijalnim kategorijama - u Srbiji se teko ivi, a NATO-u i Hakom sudu se ne veruje Najvei problem Srbije je siromatvo, nezaposlenost, skupoa - tako bar misli 44 procenta graana Srbije, prema istraivanju Centra za politikoloka istraivanja i javno mnjenje (CPIJM). Anketiranje graana Srbije (njih 2057, bez Kosova i Metohije) obavljeno je u drugoj polovini decembra, a sve to je uraeno za potrebe Evropskog pokreta u Srbiji. Da su graani Srbije superiorno preokupirani ekonomskim problemima govori i podatak da dodatnih 14 procenata smatra da su najvaniji problem bolne i spore ekonomske reforme, to je verovatno samo neto sofistikovaniji nain da se kae kako oveka mui siromatvo. Politiki problemi, zbirno gledano, dominantni su tek za nekih 18 procenata graana - i to ako saberemo broj onih koji se ale na politike sukobe (10 procenata), nedovoljne politike reforme (4) i neslogu u narodu (4). Kriminal i korupcija su najvaniji problem za 16 procenata ljudi. Graani u poslednje dve godine, kako opaaju istraivai CPIJM, sve vie ekonomske probleme i korupciju opaaju kao problem, za razliku od stanja pre 2000. godine, kada su, uprkos objektivno jo teem ekonomskom stanju, ee kao glavni problem navodili politike stvari - sankcije UN, bombardovanje NATO-a... Zanimljivo je da se meu sedam procenata najbolje stojeih u Srbiji nalazi jedna etvrtina onih koji takoe besparicu vide kao najvei problem. To se objanjava time da su, eto, osetljivi i na probleme svojih sugraana, ali i tako da polaze od visokih oekivanja kada je o vivotnom standardu re, koja ne uspevaju da realizuju. Zakljuak je da ovakvo opaanje graana o najveem problemu zemlje pokazuje svest da se suoavamo sa problemima siromatva i kriminalizacije, da su reforme spore, politiari i graani nesloni, a neke deurne teme, pogodne za preusmeravanje ekonomskog nezadovoljstva, kao to su Kosovo i Crna Gora, vie ne mogu imati toliku ulogu. Ustavna povelja je, manje-vie, ispriana pria. Nezadovoljnih u Srbiji je 51 procenat, zadovoljno 14 procenata, ostali neodluni. Natproseno (44 procenta) su zadovoljni Crnogorci koji ive u Srbiji, ali i Muslimani-Bonjaci (33). CPIJM navodi podatke i za Crnu Goru, u kojoj je takoe nezadovoljstvo rairenije od zadovoljstva Ustavnom poveljom, ali su te razlike blae - 41 procenat je nezadovoljnih, nasuprot 30 procenata zadovoljnih. Ko veruje da graani Srbije gaje veliko nepoverenje prema meunarodnim organizacijama, taj je potpuno u pravu. Najvee je nepoverenje u Haki sud (78 procenata nema poverenja naspram 9 koji imaju) i u NATO (73:10), a najbolje prolazi Evropska unija za koju se moe rei da je odnos nepoverenja i poverenja gotovo izbalansiran (37:41). Od 1992. godine do danas samo jednom, i to oktobra 2000. godine je poverenje u EU prevazilazilo nepoverenje (neto malo), ali je to oduevljenje, bez sumnje prouzrokovano demokratskom revolucijom, brzo splasnulo i ve u februaru 2001. godine bilo na vrlo niskim granama - 19:41. Sada aktuelni trend pokazuje porast poverenja u EU i vaei rezultati ove unije u Srbiji spadaju meu najbolje koje je ova organizacija ovde ostvarila. Analizirano prema kategorijama, treba izdvojiti da su Srbi jedini narod u Srbiji koji veinski iskazuje nepoverenje u EU. Foto-robot oveka koji ima poverenja u EU je da ima izmeu 30 i 39 godina, ivi u gradu, obrazovan je, glasa za G 17 plus, DS ili DSS. Najstabilnije nepoverenje graana Srbije uiva Partnerstvo za mir - aktuelne vrednosti su 52 procenta onih koji nemaju poverenje naspram 23 onih koji imaju. Ovaj odnos je uglavnom stabilan tokom dueg vremenskog perioda. Ujedinjene nacije kao organizacija najvee nepoverenje su izazivale u vreme sankcija, dakle u prvoj polovini devedesetih - 80:11. Medeni mesec bio je oktobar 2000. godine, kada je kod 49 procenata ispitanih UN izazivala nepoverenje, naspram 30 onih sa suprotnim oseanjima. Posle poetnih okova poetkom 2001. godine, trend se stabilizovao i sada 55:22, u korist nepoverenja, naravno. Od naroda, poverenje u UN je dominatno samo kod Muslimana-Bonjaka, Maara i Albanaca. Kada je o NATO-u re, meutim, milosti nema. Nepoverenje prema ovoj organizaciji imaju veinski sve kategorije ispitanika: sve socijalno-profesionalne grupe, starosne i socijalne grupe, sa izuzetkom Hrvata u Srbiji, kod kojih preovladava poverenje, no i kod njih jedva neto malo: 39 procenata njih ima poverenje, a 36 nema. Haki sud, to vreme vie protie, izaziva sve vie otpora - 62 procenta nema nikavo poverenje, a jo 16 procenata nema uglavnom, dakle 78 procenata ispitanih nemaju poverenja u instituciju koju trenutno simbolizuje Karla del Ponte. Kao i u sluaju NATO-a, nepoverenje iskazuju sve kategorije ispitanika izuzev Muslimana-Bonjaka i Albanaca, a, ako je doputeno predvianje, posle najnovijih
[www.ANTIC.org] Indijanska vatra
Title: Message 2721, 20.februar, 2003. http://www.nin.co.yu/cgi-bin/printpage?filename=/2003-02/20/27504.html Indijanska vatra Vaington i Hag naizmenino zavru ruke Beogradu, koji je prinuen da bira izmeu zla i gorega. Jo 108 visokih dravnih funkcionera i oficira lavira izmeu optunice i svedoenja Beograd su u kratkom razmaku pohodila dva glavna lika koja se u svetu bave gonjenjem ratnih zloinaca, ameriki diplomata Pjer Riar Prosper i haka tuiteljica Karla del Ponte, ali su ovdanjim vlastima doneli razliite poruke. Amerikanac je doao da kae da jo samo tri oveka moramo isporuiti Hagu (Mladia, Radia i ljivananina), a svim drugim moemo suditi kod kue. Slutilo je na nagodbu: prvo je ovdanja vlast Prosperov zahtev da se uhapsi Ratko Mladi primila neoekivano mirno (i ako izgubimo ameriku pomo, to nije nita strano, rekao je premijer Srbije, koji prethodnih godina takav scenarij nije hteo ni da zamisli), a onda su Amerikanci zadati rok pomerili sa 31.marta na 15.jun. Upalo je u oi da nijedna strana nije saoptila koliko e para Amerikanci uskratiti Beogradu ako ne uhapsi Mladia, verovatno zbog toga to nisu posredi velike pare (upueni vele da je re o dvadesetak miliona dolara, dok je ostatak amerike pomoi Beogradu humanitarne prirode i ne moe se uslovljavati). Budetska ucena A onda je ove nedelje stigla haka tuiteljica. Jedina nagodba koju je ona nudila upuena je desetini Miloevievih sauesnika koje istrauje kao osumnjiene. Dala im je da biraju izmeu klupe za svedoke i klupe za ratne zloince. Ne zna se ime je srpske i crnogorske vlasti sekirala iza zatvorenih vrata, ali mirisalo je na pretnju. Nije ovde posredi igra dobrog i loeg policajca koju Hag i Vaington vode protiv Beograda. Ovde se radi o tome da nam je u dananjem svetu prolaz sve ui i da je sve tee manevrisati izmeu polarizovanih centara moi. Ameriki i haki interesi se vie idealno ne preklapaju, kao to je to bio sluaj u prvim godinama postojanja Tribunala. Vlast u Srbiji danas bi Mladievom glavom mogla da zadovolji apetite Vaingtona, koga pod Buovom prezidencijom interesuje da to pre pridavi sve i jedan meunarodni krivini sud (pod uslovom da u Hagu prethodno zavre Radovan Karadi i Ratko Mladi), ali to ne bi zadovoljilo Haki tribunal koji istrauje jo desetine osumnjienih ratnih zloinaca sa prostora bive Jugoslavije. Nove prilike u svetu, ukljuujui tu i najnoviju podelu na novu i staru Evropu, zahtevaju nove diplomatske i druge taktike vetine od vlasti u Beogradu. Pretpostavimo da Beograd ispuni elje Vaingtona (isporui Mladia, Radia i ljivananina, a da Podgorica istovremeno prui informacije o tome gde se i kako krije Karadi). Moe li amerika administracija zauzvrat da garantuje da e Hag ustupiti Beogradu pritvorene i njihove predmete, ili e prestati da die nove optunice, kao to je Prosper obeao? Tribunal je nominalno nezavisna ustanova, a Vaington jedino uslovljavanjem budeta moe da utie na njega. Buova administracija je finansiranje Tribunala i ranije koristila kao indirektno sredstvo pritiska - pre godinu dana je osporavanjem budeta Tribunala u odgovarajuim telima UN (pod uvek zgodnim izgovorom da se sredstva neracionalno troe) signalizirala svoju nameru da gasi Tribunal bre nego to se u Hagu planiralo i oekivalo. Budet je neko vreme bio blokiran, to je izazvalo veliku nervozu hakih boraca za istinu o sukobima u bivoj Jugoslaviji, da bi se Prosper i Del Ponte najednom javno sloili da Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju treba da zatvori vrata do 2008. Izdano finansirane meunarodne ustanove (sudije u Hagu plaene su bolje od sudija amerikog Vrhovnog suda) retko same dou na pomisao da ih treba ugasiti. Vaington rauna da e opet moi da disciplinuje Del Ponteovu uslovljavanjem iznosa budeta, koji se iz Njujorka moe precizno kalibrirati tako da pokriva trokove odreenih istranih radnji, ali ne i nekih drugih (ili irih). Ima, na primer, za Karadia i Mladia, ali nema para za istragu, optubu i odbranu za jo pedeset njihovih subaa. Kad je re o mogunostima Vaingtona da pritisne Beograd, one su ogromne: ona jedina izgovorena pretnja, o obustavljanju finansijske pomoi, ovdanjim vlastima zadaje jo najmanje glavobolje. Ali ni mo Karle del Ponte da Beogradu zagora ivot nije zanemarljiva. Spisak osumnjienih Vlast se, dabome, nije potresla kada je Del Ponteova otpeatila optunicu protiv Vojislava eelja: u Beogradu je ve mesecima bila javna tajna da se takva optunica sprema, i da su ljudi iz DOS-a o njoj unapred obaveteni. Politika teta po vlast bila bi, meutim, kudikamo vea kada bi Tuilatvo ostvarilo svoje pretnje o podizanju optunica protiv generala policije Sretena Lukia ili biveg naelnika Dravne bezbednosti Jovice Staniia. Konano, po vrh vlasti u Srbiji ne bi bila sasvim bezazlena ni optunica protiv bive crvene beretke Milorada Lukovia Legije, za koga je Zoran ini neposredno posle 5.oktobra javno rekao da nipoto nee biti isporuen Hagu. Politiki eho eventualnog izruenja Legije
[www.ANTIC.org] Dosije Vojvodina
Title: Message http://www.nin.co.yu/cgi-bin/printpage?filename=/2003-02/20/27502.html 2721, 20.februar, 2003. Dosije Vojvodina Vojislav eelj optuen je kao uesnik u zajednikom zloinakom poduhvatu sa Slobodanom Miloeviem, ali mu je na teret stavljen i jedan zloin koga nema u optunici protiv biveg predsednika SRJ: progon Hrvata iz Vojvodine. Vlast u Beogradu nije nala za shodno da da bilo kakav zvanian komentar ove nove injenice u hakim optunicama, koja je sticajem okolnosti obelodanjena ba u vreme kada je Skuptina Vojvodine donela deklaraciju u kojoj se trai striktno i bezuslovno provoenje obaveze saradnje sa Hagom. Idejni voa ove deklaracije zove se arls Ingrao i profesor je istorije na Univerzitetu Perdju u Indijani, a Gojko Mikovi iz somborske nevladine organizacije Otvoreni licej se u beogradskom Nacionaluovih dana pohvalio da je posredovao da profesor Ingrao ostvari kontakte sa Nenadom ankom, i navodi da Ingrao ve neko vreme vredno kao neplaeni lobista radi na zastupanju vojvoanskih interesa u Stejt departmentu. Prema Mikoviu, sva korist Ingraovog lobiranja u korist Vojvodine pokazae se uskoro kad donese dokument o autonomiji koji e ovdanji politiki faktori moi samo malo da modifikuju, slino kao to je bilo sa Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore. Ovaj neplaeni lobista inae je bio poznat, ne samo kao gorljivi pristalica bombardovanja Srbije, za koje je tvrdio da e doneti stabilnost regiji, ve i kao vatreni pristalica kopnene intervencije NATO-a, to je bilo neto rea pojava i u Americi. Tvrdio je da samo kopnena okupacija NATO-a moe rehabilitovati Srbiju, zbog tune istineda je nasilna osveta neto to je ukorenjeno u srpskoj kulturi. Zato je lobista koji danas za Vojvodinu navodno radi iz entuzijazma, na poetku bombardovanja odmah agitovao da se srue svi mostovi koji Vojvodinu povezuju sa Srbijom kako bi tenkovi NATO-a mogli nesmetano da iz Hrvatske ili Maarske krenu za Beograd, koristei istu taktiku koju su upranjavali protiv Sadama u Pustinjskoj oluji. Predlagao je to, po sopstvenoj tvrdnji, iz najboljih namera: da Srbe spase od njih samih. Na Internet sajtu na kom promovie svoje najnovije inicijative u korist Vojvodine, profesor kae da je ova pokrajina ve decenijama krava muzara Srbije.
[www.ANTIC.org] Bilten 20.Feb
B I L T E NV E S T I 20 . FEBRUAR 2003. SRBIJA I CRNA GORA MICUNOVIC: PREDSTAVICEMO SITUACIJU NA JUGU SRBIJE BEC, 19. februara 2003. (Beta) Delegacija savezne skupstine na zimskom zasedanju Parlamentarne skupstine OEBS predstavice trenutnu situaciju na jugu Srbije, najavio je veceras predsednik Veca gradjana savezne skupstine Dragoljub Micunovic. U celoj krizi bezbednosti koja postoji u Evropi moramo traziti saradnju medjunarodnih organizacija. Mi imamo pokusaj talasanja na jugu Srbije, gde su neke bande pokusale da situaciju dramatizuju i gomilaju oruzje. Zbog toga moramo brzo da reagujemo, i to uz punu saradnju sa OEBS, kazao je on u izjavi novinarima prilikom posete Ambasadi Srbije i Crne Gore (SCG) u Becu. Micunovic je istakao da se OEBS vec ukljucio u resavanje stanja na jugu Srbije, i dodao da i Skupstina treba po ovom pitanju da kaze koju rec. Delegaciju Savezne skupstine na zasedanju u Becu cine pored Micunovica, poslanici Miodrag Isakov, Ljubomir Ilkic i Gojko Tomic. SVILANOVIC: SCG JOS BEZ ODLUKE O ZAHTEVU SAD ZA IZUZECE OD MKS SARAJEVO, 19. februara 2003. (Beta) Ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore Goran Svilanovic izjavio je danas da SCG jos nije donela odluku o zahtevu SAD za potpisivanje bilateralnog sporazuma kojim bi americki gradjani bili izuzeti od nadleznosti Medjunarodnog krivicnog suda. Nismo doneli odluku jer je u toku formiranje novih organa Srbije i Crne Gore. Nama je stalo da imamo dobre odnose sa kljucnim partnerima u medjunarodnoj zajednici, a smamim tim i sa Evropskom unijom i SAD, rekao je Svilanovic. Sef diplomatije SCG je novinarima u Sarajevu kazao da je sa najvisim zvanicnicima BiH razgovarao o unapredjenju procesa saradnje u regiji. BiH i SCG treba da nadoknade izgubljeno vreme za ulazak u Evropsku uniju i NATO. To je i glavni cilj moje posete Sarajevu pred Samit zemalja procesa saradnje jugoistocne Evrope, koji ce uskoro biti odrzan u Beogradu, rekao je Svilanovic. Sef diplomatije SCG susreo se u Sarajevu sa clanovima Predsednistva BiH, kao i sa predsedavajucim Saveta ministra BiH Adnanom Terzicem. Svilanovic je sa Terzicem razgovaro o unapredjenju ekonomske saradnje dve zemlje, kao i o procesima na nivou jugoistocne Evrope. Prema saopstenju Saveta ministara BiH, sagovornici su se slozili da je neophodno da dve zemlje zauzmu zajednicki stav u okviru priprema za predstojeci Samit zapadnobalkanskih zemalja sa Evropskom unijom (EU), koji ce se odrzati u Solunu, na leto ove godine. Terzic je Svilanovica upoznao sa reformama koje Savet ministara BiH treba da sprovede kako bi se poboljsala ekonomska situacija BiH, stvorili uslovi za inostrana ulaganja, i kako bi se poboljsala trgovinska saradnja sa susednim drzavama. SVILANOVIC: TUZBA BIH STVAR SUDA SARAJEVO, 19. februara 2003. (Beta) Ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore (SCG) Goran Svilanovic izjavio je danas na konferenciji za novinare u Sarajevu da je sa najvisim zvanicnicima BiH razgovarao o unapredjenju procesa saradnje u regiji. BiH i SCG treba da nadoknade izgubljeno vreme za ulazak u Evropsku uniju i NATO. To je i glavni cilj moje posete Sarajevu pred Samit zemalja Procesa saradnje jugoistocne Evrope, koji ce uskoro biti odrzan u Beogradu, rekao je Svilanovic. Sa svim zvanicnicima Bosne i Hercegovine, Svilanovic je razgovarao o istim temama priprema Samita u Beogradu, unapredjenje saradnje u regionu i perspektiva bilateralnih odnosa izmedju dve zemlje. Sef diplomatije BiH Mladen Ivanic izjavio je da je danas postignut visok stepen saglasnosti za unapredjenje regionalne saradnje, te da nakon sto je konstituisana nova vlast u BIH i nakon sto je usvojena Ustavna povelja u SCG, treba ubrzati donosenje serije bilateralnih ugovora. Interes BiH je da poboljsa nivo saradnje sa svim zemljama u regiji, kako bismo EU i NATOu rekli da je stalo vreme rata u regionu, a doslo vreme medjusobne saradnje, izjavio je Ivanic. Upitan da li je danas sa zvanicnicima BIH razgovarao o tuzbi koju je BiH podnela protiv SRJ za agresiju i genocid 1993. godine, Svilanovic je rekao da je to pitanje stvar suda. Mi moramo da trazimo nacin da visegodisnja tragicna epizoda u BiH postane proslost. To je posao politicara. Da uklanjaju prepreke koje smo nasledili kao sto sam ih i ja licno naslijedio, rekao je Svilanovic. On je rekao da je sa zvanicnicima BiH uglavnom razgovaro o regionalnoj saradnji. STEKLI SE USLOVI ZA KONTRATUZBU PROTIV BIH PRAG, 20. februara (Tanjug) - Posto se Medjunarodni sud pravde u Hagu proglasio nadleznim za procesuiranje tuzbe Bosne i Hercetgovine protiv SRJ za genocid, vise nema prepreka da se ponovo podnese i nasa kontratuzba protiv BiH, izjavio je za Radio Slobodna Evropa clan ekspertskog tima koji zastupa Srbiju i Crnu Goru pred tim sudom Ivan
[www.ANTIC.org] SAOPSTENJE VLADE U SENCI, 20.02.2003
SAOPSTENJE VLADE U SENCI, 20.02.2003 HRVATSKI TAJKUNI U SRBIJI Agrokor nije kupio samo Frikom, vec i ulaznicu za stopedesetmilionsko rusko trziste pod povlascenim uslovima, o cemu Vlada, ocigledno, nije vodila racuna Ministarstvo za privredu i privatizaciju Vlade Republike Srbije na najnovijem primeru prodaje Frikoma jos jednom je dokazalo da je privatizacija u Srbiji buvljak, na kome je sve dozvoljeno. Posle svakodnevnih prodaja srpskih preduzeca domacim novopecenim bogatasima, koje niko ne pita za poreklo kapitala, Frikom je prodat hrvatskom tajkunu Ivici Todoricu, vlasniku firme Agrokor, koji ni u svojoj zemlji nije na dobrom glasu, a zagrebacke novine ga nazivaju herojem hrvatske privatizacije, koji je dosao niotkuda i postao biznis elita. Pravo je Todorica da kupuje akcije Frikoma, ali se postavlja pitanje da li je to bilo najbolje resenje i koliko se moze verovati njegovim garancijama, pogotovo ako se zna da srpski proizvodaci imaju veliku prednost u odnosu na konkurente iz okruzenja, a to je izvoz prehrambenih proizvoda na trziste Ruske Federacije bez uvozne takse. Agrokor, dakle, nije kupio samo Frikom, vec i ulaznicu za stopedesetmilionsko rusko trziste pod povlascenim uslovima, o cemu Vlada, ocigledno, nije vodila racuna. Kao gest dobre volje, Agrokor ce svakom radniku Frikoma udeliti po 500 evra. Da li je slican gest ucinjen jos prema kome, znaju samo akteri ove transakcije. Informativna sluzba Vlade u senci DSS Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] HLEBA I IGARA NA SRPSKI NACIN
Title: Message by www.artel.co.yu [EMAIL PROTECTED] Datum:21. februar 2003. g. Upozorenje:Ukoliko ste ovu poruku dobili grekom ili vie ne elite da dobijate nove informacije i tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED]i u rubrici "subject" napiite "unsubscribe". HLEBA I IGARA NA SRPSKI NACIN [EMAIL PROTECTED] Spomenka Deretic, novinarBeograd, 20. februar 2003. god. Vlast u starom Rimu sprecavala je nemire plebsa (naroda) time sto mu je davala hleb i priredjivala zabave. Rimski narod je najvise voleo da se zabavi gledajuci u areni borbe gladijatora, ili borbe izmedju golorukih hriscana i divljih zveri. Demokratska vlast u Srbiji ne daje narodu hleb, ali mu ponekad priredjuje igre. Ucesnik najnovije igre u srpskoj areni nije gladijatorr divlji Gal , ni neposlusni German, vec je goloruki novinar Dragoljub Milanovic. Mediji u Srbiji, a gotovo svi su pod kontrolom DOS-a, pune dve godine huskaju javno mnenje na linc Dragoljuba Milanovica. Do dosovske oktobarske revolucije Milanovic je bio direktor Radio televizije Srbije. U svim televizijskim emisijama "oslobodjeni mediji" prikazivali su tada snimke kako desetine "demokrata" udarcima pesnica obaraju Milanovica ispred televizije Beograd i gaze ga. Oni su ga oborenog tukli jer su bili nezadovoljni programom televizije ciji je generalni direktor bio Milanovic. Mnogo uobicajenije jeste da normalni ljudi promene kanal ukoliko im se program ne dopada, nego da prebijaju direktora televizije cijim programom nisu zadovoljni. Logicno je zakljuciti da te gnevne demokrate ili nisu bili normalni ljudi, ili su hteli da tucom skrenu paznju sa pljackasa televizijske opreme u zgradi. Zanimljivo je da su tada nestale i dragocene kasete sa scenama zverskog NATO bombardovanja.Ovo bombardovanje Srbije u prolece 1999. godine bice upamnceno i po tome sto je kao cilj gadjana i Televizija Beograd, jer je sluzila kao propaganda protiv NATO-a! Uostalom, evo sta je o medijima izjavio bivsi levicar i tadasnji generalni sekretar NATO-a i veciti demokrata Havijer Solana: " NATO nece premisljati oko preduzimanja neophodnih mera, ukljucujuci i upotrebu sile protiv medijskih mreza i programa koji kriticki gledaju na Zapadnu intervenciju". Sasvim je jasno da su NATO siledzije bombardovanjem Televizije Beograd htele da kazne novinare koji su se usudili da prikazuju snimke i dokaze o NATO zverstvima. Tada je od NATO bombi poginulo sesnaestoro zaposlenih u Televiziji Beograd.DOS je po dolasku na vlast pre dve godine sa osmesima docekao Havijera Solanu, jednog od najzasluznijih za bombardovanje Televizije, a podneta je tuzba protiv Dragoljuba Milanovica. Milanovic je optuzen " zbog krivicnog dela protiv opste sigurnosti i zloupotrebe ovlascenja u privredi". Drugim recima Milanovic je tuzen zato sto su zaposleni u RTS radili za vreme NATO rata protiv Jugoslavije. Postavlja se pitanje da li postoji i jedna zemlja koja je u ratu, u ratu ciji novinari sede u sklonistima umesto u redakcijama? Da li su, na primer, novinari BBC za vreme bombardovanja Londona u Drugom svetskom ratu sedeli u sklonistima ili su radili svoj posao? Lazna je i optuzba da je Milanovic kriv sto nije preselio tehniku i novinare iz zgrade Televizije na neko drugo mesto sa koga bi se emitovao program. Televizijski signal naime, moze sa AVAKS-a da bude zabelezen vrlo brzo posle emitovanja. NATO avioni bi sasvim sigurno bombardovali svako mesto sa koga se emituje televizijski signal i zrtava bi takodje bilo. Dragoljub Milanovic je u stvari kriv zato sto je radio svoj posao. Niko ozbiljan nije mogao na sudu da potvrdi da je bilo ko znao koje ce noci Televizija Beograd biti bombardovana, kao ni da li ce uopste biti bombardovana. Logicno je bilo pomisliti da NATO nece bombardovati medijske kuce jer su one bile civilni ciljevi. Tada nismo znali za "demokratske" izjave zapadnih politicara "da srpski mediji predstavljaju propagandu i orudje rata"! Medijska kampanja koja je predhodila sudjenju Dragoljubu Milanovicu neodoljivo je potsecala na poziv na linc na divljem Zapadu. Mediji su lesinarski zloupotrebili ogromnu nesrecu porodica ciji su najmiliji poginuli prilikom bombardovanja. Sve je ucinjeno da se njihovo ocajanje ne usmeri ka pravom krivcu Solani i NATO ubicama. Milanovic je proglasen krivim i pre sudjenja. Nije bilo medija u Beogradu koji nije objavio izjavu Zanke Stojanovic ciji je sin poginuo prilikom bombardovanje. Mrznja i osveta te nesrecne zene slicne su Medejinoj. U televizijskim emisijama i na stranicama novina Stojanovicka je neprekidno ponavljala: "Milanovic je trebalo da dobije dozivotnu robiju ili da bude streljan". Ona nije bila ljuta ni na Solanu ni na NATO.Novinar Dragoljub Milanovic osudjen je na deset godina zatvora. Dobio je poziv da se javi u Kazneno popravni zavod Zabelu 20. januara ove godine, na slavu Sv. Jovana. Milanovicev advokat ulozio je zalbu. Ponovo je usledio psiholoski pritisak i na osudjenog novinara i na
[www.ANTIC.org] FLES VESTI
FLE VESTI 22:07 SPORT:ODBOJKA-PRVENSTVO-PODGORICA Buduchnost-Smederevo 3:1 PODGORICA, 21. februara (Tanjug) - U meccu 15. kola prvenstva drzzave za odbojkasse vecceras je u Podgorici ekipa domache Buduchnosti savladala tim Smedereva sa 3:1 (25:19, 17:25, 25:20, 31:29). 17:22 MUP-DJINDJICH-SAOPSSTENJE Djindjich izbegao sudar BEOGRAD, 21. februara (Tanjug) - Na autoputu E-75 kod Hale Limes u Beogradu, jutros u 9.25 sati, teretno vozilo, austrijskih registracionih tablica, bez vidljivog povoda, naglo je promenilo pravac kretanja i preseklo put koloni vozila u kojoj se nalazio predsednik vlade Srbije dr Zoran Djindjich, sa cclanovima delegacije koja je krenula na sluzzbeni put u Banjaluku. 15:49 SRBIJA-PREMIJER-NEMACCKA Djindjich sutra u Frankfurtu na donatorskoj vecceri BEOGRAD, 21. februara (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbije Zoran Djindjich uccestvovache sutra u Frankfurtu na donatorskoj vecceri predstavnika srpske dijaspore, koja je posvechena pomaganju izgradnje beogradskog Hrama svetog Save, saopsstila je Pres sluzzba srpske Vlade. 15:00 KOSSTUNICA-AFP-INTERVJU Kosstunica nastavlja politiccku borbu BEOGRAD, 21. februara (Tanjug) - Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Kosstunica, koji u martu napussta svoj polozzaj, izjavio je u intervjuu agenciji Frans pres da je odluccan da nastavi politiccku borbu. 14:40 SSESSELJ-HAG-VIZA Mozze li SSesselj u Hag bez vize ? BEOGRAD/HAG, 21. februara (Tanjug) - Vojislav SSesselj se sprema da u ponedeljak 24. februara putuje u Hag, gde - kako je Tanjugu objassnjeno u holandskoj ambasadi - neche imati problema sa ulaskom, ali je nejasno kako che otichi sa beogradskog aerodroma, buduchi da nema potrebnu vizu. 14:37 BANJALUKA-HEMOFARM-SVECCANOST Djindjich i CCavich otvorili fabriku Hemofram u Banjaluci BANJALUKA, 21.februara (Tanjug) - Premijer Srbije Zoran Djindjich i predsednik Republike Srpske Dragan CCavich danas su sveccano pustili u rad proizvodne pogone Hemofarma iz Vrssca. 14:24 TRIBUNAL-BOSNA-PLAVSSICH Presuda Biljani Plavssich 27. februara HAG, 21. februara (Tanjug) - Sudije hasskog Tribunala za bivssu Jugoslaviju izrechiche u ccetvrtak presudu bivssoj predsednici Republike Srpske Biljani Plavssich, koja je priznala krivicu za kampanje etnicckog ccisschenja tokom rata u Bosni (1992-1995. godine). 14:15 KOSMET-LIMAJ-SSTAJNER SStajner ne mozze da omoguchi Limaju odbranu sa slobode PRISSTINA, 21.februara (Tanjug) - SSef UNMIK-a Mihael SStajner izjavio je danas da ne mozze uticati na zvaniccnike Hasskog tribunala da se potpredsedniku Demokratske partije Kosova (DPK) Fatmiru Limaju omoguchi odbrana sa slobode, niti da se on vrati na Kosovo gde bi sudjenje bilo nastavljeno. 13:37 HRVATSKA-EU-PRIKLJUCCENJE Raccan Simitisu predao zahtev za cclanstvo u EU ZAGREB, 21. februara (Tanjug) - Hrvatska je danas i formalno zatrazzila prijem u Evropsku uniju. 13:06 RS-SRBIJA-FABRIKA Djindjich i CCavich otvorili fabriku lekova kod Banjaluke BANJALUKA, 21.februara (Tanjug) - Premijer Srbije Zoran Djindjich i predsednik Republike Srpske (RS) Dragan CCavich sveccano su danas u Novakovichima kraj Banjaluke pustili u rad pogone fabrike lekova i farmaceutskih proizvoda Hemofarma iz Vrssca. http://www.tanjug.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] RIA Novosti: TAJ MORALNI RAT
Title: Message by www.artel.co.yu [EMAIL PROTECTED] Datum:21. februar 2003. g. Upozorenje:Ukoliko ste ovu poruku dobili grekom ili vie ne elite da dobijate nove informacije i tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED]i u rubrici "subject" napiite "unsubscribe". RIA Novosti": TAJ MORALNI RATi Moskva, 21. o2. 2003. godine Specijalno za Artel-GeopolitikuVladimir SIMONOV, politicki komentator RIA Novosti Osecajuci da se Irak kao veliki Hudini srecno oslobadja stega rezolucije 1441, Vasington i London prebacili su se sa koloseka cisto tehnickih pretenzija prema Bagdadu na moralne optuzbe na njegovu adresu. Tok misli ovog puta je ovakav: Sadam Husein je varvarin, kakvog svet nije video. Iracki narod trpi neopisive patnje. Znaci, pacenike mogu spasiti jedino vojne akcije. Grubo receno, rat je manje zlo od rezima Sadama Huseina. U visokim kabinetima SAD i Velike Britanije pripremaju novu rezoluciju o Iraku, ciji nacrt samo sto nije prezentiran Savetu bezbednosti OUN. Ocekuje se da ce taj nacrt biti kudikamo meksi od onog sto bi Vasington i London zeleli. Otvoreni poziv da se Irak kazni ratom, po svoj prilici, ustupice mesto uobicajenoj formulaciji o ozbiljnim posledicama, doduse, iskazanoj ovog puta u tonu ultimatuma. Americko-engleski nacrt rezolucije mogao bi sadrzati spisak konkretnih zahteva prema Iraku. Za njihovo ispunjenje bice odredjen striktni rok, recimo, od dve nedelje. Prema zamisli autora, takvo odgadjanje trebalo bi da na neki nacin zadovolji one koji zasad odbacuju vojnu varijantu. Ukoliko Bagdad da povoda da bude optuzen za neizvrsavanje zahteva, to moze biti iskorisceno kao dugoocekivani izgovor, i tada ce prvi Stels na dvorac Sadama Huseina srucciti lasersku bombu. Takav je primarni zadatak SAD i Britanije. U svakom slucaju, tamo bi zeleli da ponovo preuzmu inicijativu koja im je izbijena iz ruku tokom poslednjih dana. Zasad je americko-britanska kosa naletela na kamen. Izvestaj Hansa Bliksa Savetu bezbednosti OUN 14. februara ispostavio se kudikamo povoljniji po Irak nego sto se ocekivalo: 10 miliona demonstranata u 60 zemalja proklinjalo je rat onih koji ga pripremaju, lideri vanrednog samita EU izbrisali su iz zavrsne Deklaracije frazu Vreme Iraku istice, britanski premijer Toni Bler placa za lojalnost Dzordzu Bussu drasticnim padom svoje popularnosti, a da ne govorimo o raskolu rukovodece Laburisticke partije. Cak se i Turska, taj, reklo bi se, usrdni saveznik SAD uzjogunila, izjavivsi da nece Amerikancima ustupiti svoje baze za koriscenje za napad na Irak bez druge rezolucije OUN I tu je isplivao na povrsinu takozvani moralni argument. Osecajuci da se Irak kao veliki Hudini srecno oslobadja stega rezolucije 1441, Vasington i London prebacili su se sa koloseka cisto tehnickih pretenzija prema Bagdadu na moralne optuzbe na njegovu adresu. Tok misli ovog puta je ovakav: Sadam Husein je varvarin, kakvog svet nije video. Iracki narod trpi neopisive patnje. Znaci, pacenike mogu spasiti jedino vojne akcije. Grubo receno, rat je manje zlo od rezima Sadama Huseina. Takva issccassena logika najprikladnije je izrazena u recenici iz odgovora Tonija Blera na pitanje koje mu je postavljeno u parlamentu: Pre nego donesemo odluku o zapocinjanju rata, moralnost tog koraka ce se kao tesko breme svaliti na nasu savest, jer u ratu ginu nevini ljudi, podjednako kao i krivi. Tu nespornu misao britanski premijer je nastavio ovako: Medjutim, alternativa (ratu) sastoji se u zadrzavanju rezima sankcija kojivodi ka tome da u Iraku svake godine besmisleno umire na hiljade ljudi. Iz toga proizlazi, da je rat moralniji od statusa kvo. Na takav zakljucak navodi novi argument politickih lidera, koji pripremaju rat. Nije, nego. A da li je neko uporedio te hiljade besmisleno umirucih od posledica sankcija sa pretpostavljenim brojem zrtava medju civilnim stanovnistvom Iraka u slucaju rata? Koliko ce mirnih Iracana biti ubijeno, koliko ce ih umreti od gladi, koliko ce ih ostati osakacenih, koliko ce dospeti u izbeglicke logore? Izgleda da su racunali, uporedjivali. Te dramaticne brojke sadrzane su u zatvorenom izvestaju radne grupe OUN, koja je sumirala ocene koje su dali specijalizovani resori poput Svetske zdravstvene organizacije. Izvestaj je sakrivan od stampe pod pritiskom Sjedinjenih Drzava. Ali je ovih dana procureo taj dokumenaat u londonski Gardijan i odmah je postalo jasno, zasto je stavljen u strogo.pov. dokumentaciju. Na vagi morala, na kojoj se meri broj ljudskih smrti, ccassa rata pretezze ccasu sankcija kao parni valjak pahuljicu. Iako je broj stanovnika Iraka otprilike jednak stanovnistvu Avganistana 26 miliona, posledice vojne operacije za tu zemlju neuporedivo su tragicnije, kaze se u zatvorenom izvestaju OUN. Avganistanci su uglavnom koncentrisani u seoskim regionima, gde su uspostavljeni tradicionalni mehanizmi opstanka. Stanovnistvo Iraka je, na protiv, reletivno urbanizovano i u ogromnoj meri zavisi od
[www.ANTIC.org] BETA-PREGLED
Title: Message Vesti dana Djindji izbegao sudar Teretno vozilo autrijske registracije preseklo je jutros put koloni vozila u kojoj se nalazio predsednik Vlade Srbije Zoran Djindji, ali je krajnjom prisebnou vozaa izbegnuto da dodje do sudara, saoptio je danas poslepodne MUP Srbije.Kako se navodi u saoptenju, "jutros oko 9.25 sati na autoputu E-75 kod Hale Limes na Novom Beogradu, teretno vozilo austrijske registacije bez vidljivog povoda, naglo je promenilo pravac kretanja i preseklo put kolono vozila u kojoj se nalazio predsednik Vlade Srbije Zoran Djindji". Miunovi: Nema novih uslova za lanstvo u SE Evropska komisija:Nema predloga za ukidanje pomoi EU SCG Usaglaena Povelja o ljudskim i manjinskim pravima Mihajlovi: Uskoro hapenje ljivananina i Radia Ekonomija Direktor Jukana: Uloiu u Zastavu koliko je potrebno Direktor kanadske finansijske korporacije "Jukan" Stevan Pokrajac izjavio je danas da je spreman da u kragujevaku fabriku "Zastava automobili" uloi "onoliko sredstava koliko je potrebno". DSS: Srbija od 2004. godine u dunikoj krizi Udoviki: Za tri meseca odluka o reorganizaciji NIS-a Oko 300 milijardi dinara u sivoj ekonomiji Sport Agrokor preuzeo obavezu Frikoma prema JUBA ligi Hrvatski Agrokor, kupac 55 odsto kapitala beogradskog Frikoma, preuzeo je i ugovornu obavezu ove firme da za ovu godinu sponzorie koarkaku JUBA ligu, rekao je agenciji Beta direktor sektora za pravne poslove Frikoma Budimir Mrdovi. SiCG - Bugarska 27. marta Zvezda u derbiju pobedila Budunost sa 95:92 Keman: Traio sam od Piksija da pauziram u reprezentaciji http://www.beta.co.yu/
[www.ANTIC.org] TIKER VESTI
Title: Message vesti iz zemlje i sveta petak 21. februar 2003. BEOGRAD - Jutros oko devet casova na Novom Beogradu na kolonu automobila koja se kretala autoputem u blizini hale sportova Limes iznenada je skrenuo kamion austrijske registracije. Samo krajnjom prisebnoscu vozac automobila u kome se u koloni, nalazio premijer Srbije Zoran Djindjic izbegao je sudar sa kamionom. Vozac kamiona je pokusao da pobegne vozilom, a potom iz vozila, ali je brzom intervencijom pripadnika sluzbe bezbednosti savladan i uhvacen. Premijer Djidjic je bio na putu za Banja Luku. Policija jos nije izdala saopstenje. BEOGRAD - Dusan Mihajlovic ministar unutrasnjih poslova Srbije izjavio je juce da je za bivsim generalnim direktorom RTS Dragoljubom Milanovicem, koji je u bekstvu nakon sto mu je izrecena desetogodisnja zatvorska kazna, raspisana medjunarodna poternica. Mihajlovic je rekao da je za njim raspisana potraga i da je MUP Srbije dao i medjunarodnu poternicu Interpolu po zahtevu suda. On je jos dodao da "nece proci mnogo vremena" dok oficiri JNA Veselin Sljivancanin i Miroslav Radic, optuzeni za ratne zlocine u Vukovaru 1991, ne budu pronadjeni i predati pravosudnim organima. Mihajlovic je ponovio da MUP nema saznanja da se bivsi komandant vojske bosanskih Srba Ratko Mladic nalazi u Srbiji, ali da je srpska policija spremna da i njega uhapsi i preda pravosudnim organima. BEOGRAD - Juce je Javno preduzece za telekomunikacije "Telekom Srbija" saopstilo da je prilikom redovne kontrole razmatranja zalbi pretplatnika uocen rastuci broj visokih telefonskih racuna kod korisnika, koji za pristup internetu koriste fiksne telefonske linije. Kako se navodi u saopstenju rec o korisnicima koji su postali zrtve jedne nove vrste softvera koji se prenosi putem Interneta, kada na primer, prilikom posete odredjenoj web-stranici, korisniku na racunaru biva instaliran program radi uspostavljanje medjunarodnih veza. Telekom je upozorio da se od momenta posete odredjene veb-stranice koriscenje interneta obavlja po znatno skupljoj, medjunarodnoj tarifi, a samoinstalacija najcesce obavlja zbog nepaznje neupucenog korisnika. U saopstenju se navodi da odgovornost za to snosi korisnik, pri cemu su telefonski impulsi ostvareni na taj nacin isti kao i impulsi za bilo koji medjunarodni poziv, stoji u saopstenju Telekoma Srbije. BEOGRAD -- Televizija B92 u okviru emisije "Istina, odgovornost i pomirenje" pocinje emitovanje dokumentarne serije "Dobri ljudi u vremenu zla". Ova serija je nastala na osnovu istoimene knjige Svetlane Broz unuke Josipa Broza, objavljene 1999. On je rekla da kniga i serija predstavljaju svedocenje "malih ljudi" koji su bez obzira na sve strahote rata koji je besneo u SFRJ imali potrebu da ispricaju nesto dobro i lepo o osobama koje ne pripadaju njihovoj etnickoj grupi. Prva epizoda serije bice prikazana u ponedeljak, 24. februara, a nosi naziv "To je sva moja prica". NOVI SAD - Na poslednjem zasedanju Pokrajinskog parlamenta usvojena su dva, kako kazu u GO LSV, vazna dokumenta: Predlog zakona o saradnji sa Haskim tribunalom i Predlog zakona o lustraciji. Skupstina Vojvodine je, po recima Igora Martona, portparola GO LSV, pokazala veliku odgovornost prema svojim gradjanima i ljudima koji su je izabrali, jer su poslanici legitimno izglasali Predlog o bezuslovnoj saradnji Vojvodine sa Haskim tribunalom po kome ce svi optuzeni, potencijalni ratni zlocinci biti uhapseni i isporuceni Haskom tribunalu. Govoreci o usvojenom Predlogu zakona o lustraciji, Marton smatra da je isti malo zakasnio, i da je lustracija trebala da se desi jos 6. oktobra. Ipak bez obzira na to, ovaj korak vlasti je veoma znacajan jer je sad legalno usvojen predlog po kome ce svako ko je prekrsio ljudsko gradjansko pravo i pocinio bezbroj krivicnih dela u poslednjih 13 godina, a bio na vlasti - morati za to i da odgovara i da snosi posledice. BEOGRAD - Vojislav Seselj je za zamenika predsednika stranke u svom odsustvu imenovao Tomislava Nikolica. On je rekao da ce ga , ukoliko bude potrebno u Hagu zastupati Maja Gojkovic, advokat, inace jedan od potpredsednika Radikala. Seselj je izjavio na poslednjoj konferenciji za novinare pred odlazak u Hag, da zna da ce dugo cekati na sudjenje zbog namernog odugovlacenja tuzilastva, ali da je na osnovu optuznice koja mu je urucena juce siguran, da ce pobiti sve navode optuzbe i vratiti se za tri do pet godina iz haskog zatvora. BEOGRAD - Ministar u Vladi Srbije Aleksandar Vlahovic je izdao saopstenje kojim se istice da je zajednicki cilj svih gradjana Srbije i nadleznih institucija da se pronadju strateski partneri koji ce omoguciti privredni razvoj i napredak. S tim u skladu je Agencija za privatizacijujos u prvoj polovini 2002 godine, zapocela proces restrukturiranja fabrike Zastava automobili. U oktobru je potpisano pismo o namerama sa americkom firmom NUCARCO, u kojem je dat rok od sest meseci
[www.ANTIC.org] Avionom od Beograda do Banjaluke
Title: Message Avionom od Beograda do Banjaluke BEOGRAD: Jugoslovenski aerotransport (JAT) najavio je jue da e u saradnji sa Er Srpskom izmeu Beograda i Banjaluke uskoro poeti da leti i do dva puta dnevno, zavisno od potrebe. Postoji mogunost da se ta linija obavlja i preko Sarajeva, a u planu je i da se tokom letnjih meseci otvore direktne linije iz Banjaluke za Cirih i Tivat, navodi se u saoptenju Medija centra JAT-a. Otvaranje novih linija je, kako se istie, dogovoreno na sastanku poslovodstva JAT-a i predstavnika Ministarstva saobraaja Republike Srpske. (Beta) http://www.dnevnik.co.yu/
