[www.ANTIC.org] Payday za Kizu?
Title: Message http://www.srbija.sr.gov.yu/cgi-bin/printpage.cgi?filename=/vesti/2003-02/21/333568.html Premijerovo vozilo izbeglo sudar21. februar 2003 Beograd, 21. februar 2003. godine - Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije saoptilo je danas da je kamion sa austrijskim tablicama jutros na Novom Beogradu iznenada i bez vidljivog povoda preseklo put koloni vozila u kojoj se nalazio i premijer Srbije Zoran ini. Sudar je izbegnut, nakon ega je voza kamiona pokuao da pobegne, ali ga je policija, nakon brze intervencije, sustigla i privela. Incident se dogodio oko 09.25 sati na autoputu E-75 kod Beogradske arene na Novom Beogradu. "Teretno vozilo sa austrijskim registracionim tablicama, bez vidljivog povoda naglo je promenilo pravac kretanja i preseklo put koloni vozila u kojoj se nalazio predsednik Vlade Republike Srbije dr Zoran ini sa lanovima delegacije koja je krenula na slubeni put u Banja Luku", kae se u saoptenju MUP-a. Krajnjom prisebnou vozaa predsednika Vlade izbegnuta je tragedija. "Voza kamiona je pokuao da pobegne sa lica mesta, ali je brzom intervencijom pripadnika MUP-a uhapen. Imajui u vidu kriminalnu prolost zadran je radi rasvetljavanja okolnosti dogaaja", stoji u saoptenju MUP-a.
[www.ANTIC.org] Losa privredna kretanja
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2003-02-21.html Mirela Belosevic: LOSA PRIVREDNA KRETANJA [EMAIL PROTECTED] Beograd, 19. februar 2003. god. Pocetkom godine uvecan je spisak nepovoljnih pokazatelja u nasoj privredi: Pogorsana je poslovna klima, smanjen je broj domacih porudzbina u industriji, usporena traznja robe za izvoz, povecane zalihe proizvoda za koje nema kupaca na trzistu, saopstili su istrazivaci Instituta za trzisna istrazivanja. Oni ne ocekuju rast proizvodnje u prvom tromesecju jer bez inostranih investicija nema pokretanja industrije a njih nece biti i zbog cekanja na uskladjivanje odnosa u novoj drzavnoj zajednici. Obeshrabruje i to sto kako kaze direktor ovog instituta dr.Jovan Todorovic brzi privredni razvoj nije kod nas glavna tema vec raznorazne afere. Komentar ovog strucnjaka je i da je kod nas privatizacija proglasena za cilj a trebalo bi da bude sredstvo kojim cemo postici produktivniju privredu. Kod nas jos ima vise vesti o strajkovima nego o oporavku privrede. Svako skolsko polugodiste pocinje sa strajkom ili pretnjom strajkom prosvetara, obustavljaju rad u privredi, poljoprivrednici blokiraju puteve. Anketa Instituta za trzisna istrazivanja u 200 preduzeca sredinom januara pokazala je da 60 odsto anketiranih nema dovoljno porudzbina za normalno poslovanje, 67odsto procenjuje da ce se u njihovim preduzecima smanjiti broj zaposlenih a zaposljavanje novih radnika planira samo 6 odsto anketiranih. Narocito su dramaticni rezultati spoljnotrgovinske razmene koji uz decembarski deficit koji je premasio 4oo miliona dolara daju ukupno nepovoljnu sliku privrednih dogadjanja. Ekonomske strucnjake brine sto do sada nisu uplacene dve transe kredita iz trogodisnjeg aranzmana sa Medjunarodnim monetarnim fondom, za oktobar i januar a razlozi nisu ekonomske prirode. Vec postoje nagovestaji da se i potencijalni investitori okrecu Bugarskoj i Rumuniji, receno je na konferenciji za novinare u Institutu ekonomskih nauka. Ukoliko bi, a nadamo se da nece, doslo do prekida aranzmana MMF-a to bi stvorilo veliki deficit platnog bilansa, a to bi opet dovelo da stampanja para za njegovo pokrivanje i u krajnjoj instanci do inflacije. Ne treba posebno naglasavati da bi bili ponisteni svi efekti dosadasnjeg ekonomskog oporavka. U ekonomskom institutu cuo se podatak da stabilizacija na izvozu od 220 miliona dolara pokazuje nase objektivne mogucnosti. Ekonomistu Stojana Stamenkovica ne cudi proslogodisnji deficit u robnoj razmeni sa svetom jer kako kaze mozda je problem visok uvoz. Bruto domaci proizvod u prosloj godini povecan je za 4 odsto a u okviru toga rast industrijske proizvodnje je 1,7 odsto. Ocekivan je veci industrijski rast ali do toga nije doslo. U institutu smatraju da je najvise podbacila proizvodnja elektricne energije. U ekonomskom institutu napominju da prosle godine nije ostvarena prognoza da ce rast proizvodnje biti 2 odsto. U januaru je proizvodnja opala i zbog malog broja radnih dana.Sada ce nam biti potrebna bar dva meseca da popravimo rezultate iz januara.Tek u martu mozemo ocekivati rast ali ispod trogodisnjeg proseka pre rata. Miroslav Zdravkovic saradnik Instituta smatra da je do ekspanzije uvoza robe doslo zbog povoljnih potrosackih kredita. Za los robni bilans sa svetom profesor beogradskog ekonomskog fakulteta dr. Mladjen Kovacevic optuzuje aktuelnu ekonomsku politiku jer se zasniva na visokoliberalizovanom uvozu. Po uvozu automobila u prosloj godini neshvatljivo je da mesecno zaradjujemo manje od 200 evra. Na uvoz polovnih i novih automobila potroseno je prosle godine 120 miliona dolara. Po vednosti koja je potrosena uvoz automobila je na petom mestu, odmah posle uvoza gasa. Na trecem mestu je elektricna energija sa fantasticnom sumom od 195 miliona dolara. Porazno zvuci da opreme za industriju nema medju prvih 20 najuvozenijih artikala niti na listi roba uvezenih u vrednosti vecoj od 30 miliona dolara. Kompletan spisak uglavnom popunjava roba siroke potrosnje. Banane su recimo na devetom mestu. Za njihov uvoz dato je vise para nego za uvoz lekova namenjen maloprodaji. Kada se te kolicine prevedu na ukupan broj gradjana ispada da svaki stanovnik potrosi po 16 kilograma.To je malo verovatno kazu u Zajednici za voce i povrce jer je ukupna potrosnja po stanovniku 30 kilograma pa bi to znacilo da polovinu vocnog menija cine banane.Procena je zato da je deo tog uvoza odlazio na druga trzista. Hit u proslogodisnjem uvozu su bili i klima uredjaji. Na rashladnu tehniku otislo je 23 miliona dolara ili duplo vise nego pre godinu dana. S druge strane na spisku proizvoda koje smo najvise prodali svetu su aluminijum, secer, pneumatske gume, psenica,Sintelonove podne obloge, na sestom mestu maline i na sedmom kukuruz. Spoljnotrgovinski analiticar Slobodan Vuckovic kaze da izvoz mozemo da povecamo samo ako promenimo strukturu proizvodnje. Deo ekonomista smatra da cena nase valute nije centralni problem u razmeni sa inostranstvom. Kada bi nasa valuta pala za 20 odsto
[www.ANTIC.org] Kapetan Knindza promenio melodiju
Title: Message 2/22/2003 10:40:03 AM Kapetan Dragan promenio priu Miroslav ZARI2/21/2003, 7:22:25 PMPRAVI pravni skandal dogodio se, u petak, na suenju Slobodanu Miloeviu u Hagu. Izazvao ga je zamenik glavnog tuioca tribunala Grum, a overio predsednik krivinog vea sudija Riard Mej, dopustivi tuiocu da postavlja unakrsna pitanja svom svedoku Draganu Vasiljkoviu, iako to procesna pravila tribunala zabranjuju.Ovaj muan trenutak zapoeo je kad je tuilac, nakon to je kapetana Dragana nekoliko dana unakrsno ispitivao optueni, ponovo dobio re i pokuao i on da na isti nain sasluava svedoka, pravdajui se kako je svedok neprijateljski raspoloen.KANONADA PITANJA POSLE pauze i konsultacija sa kolegama Patrikom Robinsonom i O-gon Kvonom, predsednik vea se oigledno predomislio, ponovio da strana u postupku ne moe ispitivati svog svedoka, ali i dopustio da tuilac postavlja pitanja u ogranienom obimu. Nakon ovog solomonskog reenja, Grum je zasuo Vasiljkovia pravom kanonadom pitanja, traei odgovore zato je ranije tvrdio jedno, a sada drugo i ne dobijajui zadovoljavajue reenje.Rekli ste da je, kad vam je kazao da vie ne smete da se vraate u Krajinu, da je Jovica Stanii tada sledio nareenje efa, tj. Slobodana Miloevia, a u intervjuu listu Vreme ste kazali da je Miloevi bio uzrok vaeg odlaska? nastavio je tuilac.- Da, potvrdio je svedok.Proitajte deo svog objanjenja da je deo vae jedinice preuzela srpska SDB, obuavala ih na Frukoj Gori, da bi se ona kasnije transfomisala u sive vukove?- To su bile vae, a ne moje formulacije. Sloili smo se oko ove izjave da nee biti koriena, jer je iskonstruisana i netana. Prihvatio sam da potpiem tu izjavu, tek posle unetih ispravki.Ni na jednom mestu, dakle, kad pominjete rei vojska, policija i SDB, ne mislite na Srbiju ve na Krajinu?- Da.A, evo, izjavili ste da ni jedna paravojna jedinica u Krajini nije mogla da deluje bez odobrenja iz Srbije!- To ne prihvatam, ima mnogo pogreki, to je trik. KUVARI U UNIFORMAMA U TRENUTKU kad je Grum predoio Vasiljkoviu izjavu da je odluio da sarauje sa tuilatvom tek nakon to je u SRJ usvojen zakon o saradnji sa tribunalom i dokumentovao da je to bilo godinu dana ranije, svedok je poeo da se pravda pravom bujicom nevezanih reenica. Iz njih je proisteklo da je mnoge stvari ispravio kasnije i da je u svemu postupao u najboljoj nameri.Tuilac ga je dokusurio pitanjem da li se, prekjue, iz Haga, uo telefonom sa Frenkijem Simatoviem. Vasiljkovi je ovo potvrdio, objasnio da je razgovor potrajao 20-ak sekundi i ticao se njegovog svedoenja. Na pitanje - da li je razgovarao o filmu koji je prikazivan u sudnici - odgovorio je kratko da je svom prijatelju rekao samo da je iv i zdrav.Video traka sa proslave crvenih beretki 4. maja 1997. bila je i u centru interesovanja optuenog, koji je tada bio glavni gost ceremonije u prisustvu kompletnog vrha SDB Srbije. Miloevi se trudio da ubedi svedoka da ovaj potvrdi kako je jedinica formirana tek 95. ili 96. godine dakle posle rata u Hrvatskoj i zloina koji mu se pripisuju, u emu je uspeo.Vasiljkovi je potvrdio i da ova jedinica nikad nije uestvovala na ratitima u Krajini, a sa svoje strane nastojao da to vie omalovai samu proslavu.Seate li se kad sam se rukovao sa veteranima, da su bili uglavnom pukovnici i nekoliko majora, pa ta e jednoj eti toliko visokih oficira? - podsetio ga je Miloevi.- Frenki je eleo to vei spektakl i tako je i bilo. To je bila prenaduvana predstava za publiku i mislim da se njome ovde previe ozbiljno bavimo. Svi su obukli uniforme, bili su tamo portiri, sekretarice, pa ak i kuvari. I Frenkijev govor je bio pun preuveliavanja zasluga te jedinice.Pomenuo je ak 26 kampova za obuku?Daj Boe da je tako bilo, ali ne verujem da su uopte postojali.Pominjani su borbeni helikopteri, jedinice?- Bile su dve gazele, jedan iz vijetnamskog rata i jedan za sveane prilike. To je bila cela eskadrila, ak su izneli i jedan koji uopte nije radio.Seate li da sam kasnije izjavio na ruku da sam iznenaen sposobnou jedinice, to znai da dotle nisam nita znao o njoj? upitao je Miloevi.Svedok je odgovorio da nije bio prisutan ruku, jer se u to vreme protivio politikim opredeljenjima Miloevia. Na kraju, na pitanje okrivljenog da li se kaje za ono to je uradio izmeu 91. i 95. godine za svoj narod, dok je ovaj bio izloen velikom zloinu i genocidu, kapetan Dragan je odreno odgovorio i rekao da je na to ponosan, da bi to isto ponovo uinio i dodao da to isto moe da kae za ljude sa kojima je radio.Suenje je u petak
[www.ANTIC.org] FLES VESTI
FLE VESTI 07:16 SAD-CGORA-BURZAN Burzan: Crna Gora ne zzeli da se messa u odnose Srbije i Kosova VASSINGTON, 22. februara (Tanjug) - Ministar inostranih poslova Crne Gore Dragissa Burzan izjavio je sinoch u Vassingtonu da pitanje Kosova, koje je realno protektorat Ujedinjenih nacija, a u formalnom smislu deo Srbije, treba da se ressava dijalogom izmedju Prisstine i Beograda, a da Crna Gora ne zzeli da se messa u odnose Srbije i Kosova, s kojim, kako je rekao, Crna Gora ima izuzetno dobre odnose. 22:07 SPORT:ODBOJKA-PRVENSTVO-PODGORICA Buduchnost-Smederevo 3:1 PODGORICA, 21. februara (Tanjug) - U meccu 15. kola prvenstva drzzave za odbojkasse vecceras je u Podgorici ekipa domache Buduchnosti savladala tim Smedereva sa 3:1 (25:19, 17:25, 25:20, 31:29). 17:22 MUP-DJINDJICH-SAOPSSTENJE Djindjich izbegao sudar BEOGRAD, 21. februara (Tanjug) - Na autoputu E-75 kod Hale Limes u Beogradu, jutros u 9.25 sati, teretno vozilo, austrijskih registracionih tablica, bez vidljivog povoda, naglo je promenilo pravac kretanja i preseklo put koloni vozila u kojoj se nalazio predsednik vlade Srbije dr Zoran Djindjich, sa cclanovima delegacije koja je krenula na sluzzbeni put u Banjaluku. 15:49 SRBIJA-PREMIJER-NEMACCKA Djindjich sutra u Frankfurtu na donatorskoj vecceri BEOGRAD, 21. februara (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbije Zoran Djindjich uccestvovache sutra u Frankfurtu na donatorskoj vecceri predstavnika srpske dijaspore, koja je posvechena pomaganju izgradnje beogradskog Hrama svetog Save, saopsstila je Pres sluzzba srpske Vlade. 15:00 KOSSTUNICA-AFP-INTERVJU Kosstunica nastavlja politiccku borbu BEOGRAD, 21. februara (Tanjug) - Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Kosstunica, koji u martu napussta svoj polozzaj, izjavio je u intervjuu agenciji Frans pres da je odluccan da nastavi politiccku borbu. 14:40 SSESSELJ-HAG-VIZA Mozze li SSesselj u Hag bez vize ? BEOGRAD/HAG, 21. februara (Tanjug) - Vojislav SSesselj se sprema da u ponedeljak 24. februara putuje u Hag, gde - kako je Tanjugu objassnjeno u holandskoj ambasadi - neche imati problema sa ulaskom, ali je nejasno kako che otichi sa beogradskog aerodroma, buduchi da nema potrebnu vizu. 14:37 BANJALUKA-HEMOFARM-SVECCANOST Djindjich i CCavich otvorili fabriku Hemofram u Banjaluci BANJALUKA, 21.februara (Tanjug) - Premijer Srbije Zoran Djindjich i predsednik Republike Srpske Dragan CCavich danas su sveccano pustili u rad proizvodne pogone Hemofarma iz Vrssca. 14:24 TRIBUNAL-BOSNA-PLAVSSICH Presuda Biljani Plavssich 27. februara HAG, 21. februara (Tanjug) - Sudije hasskog Tribunala za bivssu Jugoslaviju izrechiche u ccetvrtak presudu bivssoj predsednici Republike Srpske Biljani Plavssich, koja je priznala krivicu za kampanje etnicckog ccisschenja tokom rata u Bosni (1992-1995. godine). 14:15 KOSMET-LIMAJ-SSTAJNER SStajner ne mozze da omoguchi Limaju odbranu sa slobode PRISSTINA, 21.februara (Tanjug) - SSef UNMIK-a Mihael SStajner izjavio je danas da ne mozze uticati na zvaniccnike Hasskog tribunala da se potpredsedniku Demokratske partije Kosova (DPK) Fatmiru Limaju omoguchi odbrana sa slobode, niti da se on vrati na Kosovo gde bi sudjenje bilo nastavljeno. 13:37 HRVATSKA-EU-PRIKLJUCCENJE Raccan Simitisu predao zahtev za cclanstvo u EU ZAGREB, 21. februara (Tanjug) - Hrvatska je danas i formalno zatrazzila prijem u Evropsku uniju. http://www.tanjug.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] TIKER VESTI
Title: Message vesti iz zemlje i sveta subota 22. februar 2003. FRANKFURT/MAIN - Premijer Srbije Zoran Djindjic veceras ce prisustvovati Donatorskoj veceri u nemackom gradu Frankfurtu sa predstavnicima srpske dijaspore. Minimalni iznos za ucesce na ovoj veceri u elitnom hotelu Steinberger iznosi hiljadu evra i do sada je na racun donacija u povodu skupljanja sredstava za nastavak izgradnje hrama Svetog Save u Beogradu, uplaceno oko 120 hiljada evra. Polovinu sredstava uplatili su farmaceutska kuca Hemofarm i Nidda Verlag - izdavac frankfurtskih novina na srpskom Vesti. Osim premijera Djindjica kao predsednika Drustva za izgradnju hrama koji treba da bude gotov iduce godine na dvestogodisnjicu I. Srpskog ustanka, prisustvovace i predstavnici SPC . BEOGRAD - Narodni pokret Otpor saopstio je sinoc da je podelom poslanickih mandata u parlamentu Srbije i Crne Gore jedan broj saveznih funkcionera iz redova SPS-a i JUL-a ostao bez poslanickih mesta. Medju njima su Mirjana Markovic, Zivko Soklovacki, Bratislava Morina, Milovan Bojic, Jovan Zebic, Ratko Zecevic i Zivadin Jovanovic , pa je time otklonjen i poslednji razlog da se protiv vecine ne povede krivicni postupak za zloupotrebe koje su cinili za vreme bivseg rezima. Kako je potpuno jasno da im je mesto u zatvoru, Otpor ocekuje da kao ljudi koji su ucestvovali ili podstrekivali na krivicna dela i pljackali gradjane Srbije konacno odgovaraju, stoji izmedju ostalog u saopstenju NP Otpor. BEOGRAD - Ministar u Vladi Republike Srbije, prof. dr Andjelka Mihajlov sa saradnicima u ponedeljak 24. februara ce na konferenciji za novinare u sedistvu vlade govoriti aktuelnim problemima iz rada ovoga ministarstva. Mihajlov ce govoriti oproteklom boravku u Srbiji tehnicke komisije UNEP/OCXA (Organizacije pri Ujedinjenim nacijama za zastitu zivotne sredine, koja deluje u akcidentnim situacijama), povodom zagadjenja fenolom reke Ibar. BEOGRAD - Ministartvo za finansije i ekonomiju i Poreska uprava Srbije su saopstili da su razlozi za nastale probleme u vezi placanja poreza na imovinu neinformisanost gradjana, kao i okolnost da gradjani u vecini slucajeva nisu znali koliki im je dug. Na dostavljenim uplatnicama obuhvacen je i zaostali dug sa kamatom i akontacija prve rate poreza za 2003 godinu, saopstava to Ministarstvo. U prethodnim godinama, bilo je problema sa knjizenjem obaveza gradjana, pa ce kako stoji u saopstenju Poreska uprava nakon modernizacije svog informacijskog sistema postati efikasnija u komunikaciji sa gradjanima. U cilju prevazilazenja probleme Poreska uprava i Ministarstvo ce predloziti Vladi Srbije da se propisu pogodnosti gradjanima u slucajevima velikog duga na ime neplacenog poreza iz prethodnih godina. BEOGRAD - Kako pokazuju poslednji podaci Republickog zavoda za statistiku prosecna mesecna neto-zarada u Srbiji u januaru bila je 9.468 dinara i u odnosu na decembarsku nominalno je manja za 18,06%, a realno za 18,39%. Prema Zavodu, pad zarada u januaru je zabelezen zbog toga sto su u decembru prosle godine zarade delimicno isplacene unapred za januar. Prosecna neto-zarada u privredi iznosila je 9.092 dinara i nominalno je manja za 13,53%, a realno za 13,87% od zarada isplacenih u privrednim delatnostima u decembru 2002. Prosecna neto-zarada zaposlenih u vanprivredi bila je 10.580 dinara, sto je nominalno manje za 27,39% u odnosu na prosecnu decembarsku zaradu, dok je realno manje za 27,68%, kazu podaci Zavoda za statistiku. BEOGRAD - Ministar pravde dr Vladan Batic primio je juce predsednika Vrhovnog suda Republike Slovenije, gospodina Mitju Disingera sa saradnicima. Predsednik Vrhovnog suda ovom prilikom informisao je ministra Batica o namerama Vrhovnog suda Slovenije, da u veoma kratkom roku donese odluku o izrucenju Fatmira Ljimaja, koji je od strane tuzilastva pri Haskom tribunalu optuzen za zlocine pocinjene na Kosovu i Metohiji i cije se izrucenje trazi. Najavljeno je i formiranje nove medjunarodne arbitraze za jugoistocnu Evropu prema pravilima Ujedinjenih nacija. Predsednik Vrhovnog suda Slovenije ponudio je iskustva Slovenije u pogledu razvoja nezavisnog sudstva, kao i borbe protiv organizovanog kriminala. http://www.tiker.co.yu/
[www.ANTIC.org] Vasiljevic dostavio Hagu dokaze koji terete Albance
Title: Message Vasiljevic dostavio Hagu dokaze koji terete Albance Preko Aleksandra Vasiljevica, bivseg nacelnika Uprave bezbjednosti Vojske Jugoslavije, u Haski tribunal stigao je nepobitan dokazni materijal koji tereti kosovske Albance za ratne zlocine, a koji je sacinilo Ministarstvo odbrane u saradnji sa Upravom bezbjednosti VJ, pise dnevnik Vesti koje izlaze na srpskom jeziku u Frankfurtu. Prema navodima lista, kako su prenijele agencije, dokazni materijal ima 425 strana, s fotografijama i preciznim podacima. To je, navodi se, bilo presudno za podizanje optuznice protiv Fatmira Ljimaja i jos tri nedavno uhapsena Albanca sa Kosova. Vesti pisu da se moze ocekivati da po istom dokaznom materijalu u narednom periodu budu uhapseni jos neki pripadnici bivse OVK. www.pcnen.cg.yu/
[www.ANTIC.org] PCNEN VIJESTI
Title: Message Spanci protiv napada na IrakBlizu 85 odsto gradjana Spanije protive se napadu na Irak, pokazala je anketa koju je danas objavio dnevnik El Mundo, a koja je sprovedena nakon velikih protesta odrzanih proslog vikenda u cijelom svijetu. Samo je 2,3 odosto ispitanika odgovorilo da odobrava rat koji bi povele SAD i njihovi saveznici, dok ih je 4,6 posto ostalo suzdrzano. 16:28 Premijer Kosova se boji pada vlade ako budu nastavljena hapsenja Bajram Redzepi, premijer Kosova, izjavio je da bi nastavak hapsenja pripadnika bivse OVK mogao da nanese stetu svim politickim procesima na Kosovu i dovede do pada kosovske vlade, prenijela je agencija Beta. On je kazao da optuznice protiv poslanika Fatmira Ljimaja i jos tri pripadnika bivse OVK djeluju sumnjivo. 16:10 Vasiljevic dostavio Hagu dokaze koji terete AlbancePreko Aleksandra Vasiljevica, bivseg nacelnika Uprave bezbjednosti Vojske Jugoslavije, u Haski tribunal stigao je nepobitan dokazni materijal koji tereti kosovske Albance za ratne zlocine, a koji je sacinilo Ministarstvo odbrane u saradnji sa Upravom bezbjednosti VJ, pise dnevnik Vesti koje izlaze na srpskom jeziku u Frankfurtu. Prema navodima lista, kako su prenijele agencije, dokazni materijal ima 425 strana, s fotografijama i preciznim podacima. To je, navodi se, bilo presudno za podizanje optuznice protiv Fatmira Ljimaja i jos tri nedavno uhapsena Albanca sa Kosova. Vesti pisu da se moze ocekivati da po istom dokaznom materijalu u narednom periodu budu uhapseni jos neki pripadnici bivse OVK. Podignute optuznice za ratne zlocine u Vukovaru Zupanijsko tuzilastvo u Vukovaru danas je potvrdilo da je podiglo optuznicu protiv devet osoba iz vrha bivse JNA i civilnih vlasti Republike Srpske Krajine. Prema optuznici za ratne zlocine u Vukovaru 1991. godine terete se Veljko Kadijevic, Blagoje Adzic, Zvonko Jurjevic, Bozidar Stevanovic, Zivota Panic, Mile Mrksic, Veselin Sljivancanin i Miroslav Radic, te Vojislav Seselj i Goran Hadzic. Optuznicom su bili obuhvaceni i predsjednik Skupstine opstine Vukovar 1991. Slavko Dokmanovic, koji se pre nekoliko godina ubio u haskom pritvoru, i Zeljko Raznatovic Arkan, ubijen januara 2000. godine Na Djidjica mozda pokusan atentat Beogradske Vecernje novosti spekulisu da je juce mozda pokusan atentat na srpskog premijera Zorana Djindjica, otkrivajuci da je osoba koja je kamionom naletjela na kolonu automobila u kojoj je bio srpski premijer neko ko je clan poznatog surcinskog klana i blizak prijatelj kontroverznog biznismena Ljubise Buhe Cumeta. Novosti pisu da je Surcinac D.M. stari znanac policije, koji je do sada nekoliko puta bio privodjen, a njegovo ime pominjalo se i prilikom spektakularne racije u Surcinu aprila 1998. godine, kada je na celu surcinske grupe bio Zoran Sijan, jugoslovenski reprezentativac u kik-boksu. www.pcnen.cg.yu/
[www.ANTIC.org] Hrvati prvi potegli oroz
Title: Message Hrvati prvi potegli oroz Miroslav ZARI2/14/2003, 7:38:09 PMDOSAD najubedljiviji svedok optube protiv Slobodana Miloevia neoekivano se naao u poziciji da svedoi u korist okrivljenog. Odgovarajui, jue, pred tiribunalom, na unakrsna pitanja, optuenog, general Aleksandar Vasiljevi, uglavnom je potvrivao ono to ga je Miloevi pitao.U dijalogu koji je potrajao ceo dan i nastavie se u ponedeljak, Miloevi je bio oigledno zadovoljan to se obistinila njegova prognoza da e ovaj insajder tuilatva biti veoma koristan svedok na emu mu se svaki as zahvaljivao sa: Hvala lepo! Taktika koju je optueni odabrao bila je da Vasiljeviu pitanja iz obavetajne oblasti na koja je unapred znao i odgovore, jer je svedok morao na njih da odgovara sa da ukoliko je eleo da ostavi utisak vojnog obavetajca, koji je savesno obavljao svoj posao, dok nije penzionisan iz JNA.Iz svih odgovora svedoka, koje je zamenik glavnog tuioca Xefri Najs uzaludno pokuavao da sprei, proizilazilo je nesumnjivo, za razliku od iskaza ranijih svedoka, posebno Milana Babia, da su Srbi u Hrvatskoj 1990. godine, itekako imali razloga da se uplae od postupaka nove hrvatske vlasti i pokuaju samoodbrane. Ovakav utisak, na osnovu pojedinanih primera kroz koje je etao svedoka, optuenom oigledno nije bio dovoljan, pa je u jednom trenutku direktno upitao Vasiljevia:Sve ovo to ste naveli da se dogaalo, generale, da li je jasno da je u Hrvatskoj postojala oruana, protivustavna i nasilna secesija od Jugoslavije?- Ne, o tome emo mi doneti odluku - umeao se sudija Riard Mej.NAKON kraeg natezanja sa sudijom, Miloevi je ipak dobio konkretniji odgovor svedoka, kako je njegov utisak bio da se u Hrvatskoj priprema nasilno otcepljenje, ilustrujui ovo i pozivom Franje Tumana Aliji Izetbegoviu da ovaj pozove sve Muslimane da napuste JNA.- Cilj je bio da se sukobi prenesu u BiH i Makedoniju, to smo mi zvali otvaranje junog fronta - objasnio je Vasiljevi. - Mi smo bili ubeeni da je mogue spasiti Jugoslaviju, ako se razoruaju paravojne jedinice. Ali, na sednici Predsednitva SFRJ u martu 91. to nije podrano i odmah potom su poeli napadi na JNA, koja je otad nazivana okupatorskom vojskom.Optueni je svedoku postavio najmanje stotinak pitanja, odnosno naveo desetine primera ta je sve preduzimala nova HDZ, vlast u Hrvatskoj da zastrai Srbe u Hrvatskoj. Nakon potvrivanja da su strahoviti pritisci vreni na JNA, njene pripadnike i lanove njihovih porodica, Miloevi je zaokruio Vasiljevievo izlaganje sledeom ocenom:- Drago mi je da sve ovo potvrujete, jer su to neki raniji svedoci ovde poricali. Pa, nisam li rekao da e ovo biti koristan svedok. A, da li su, u to vreme, Srbi nekog ugroavali?- Nije mi poznato.Da li se Hrvatska nelegalno naoruavala?- Da - odgovorio je svedok, potvrujui i da su, u mnogim gradovima, postojali spiskovi za likvidaciju pripadnika JNA.Vasiljevi je opirno govorio o devet kanala kojim je ilegalno oruje stizalo u Hrvatsku iz Maarske, Austrije, Bugarske i SR, nabrajajui koje je vojna Uprava bezbednosti od njih otkrila.Da li je, onda, jasna inostrana veza i pripreme za razbijanje Jugoslavije? - insistirao je Miloevi.- To je malo krupan opti zakljuak - odgovorio je Vasiljevi. - Mogu da govorim o stizanju oruja iz Maarske i preutnom stavu oko njegove isporuke iz Bugarske.Moete li da potvrdite da je ak 192 milijarde dolara utroeno na naoruavanje Hrvatske?- Da, to je bio nelegalan novac, ali ne znam da li je cela ta suma na raspolaganju bila i utroena. Deo novca je, naime, ostao u Maarskoj i mislim da se oko njega vodi spor.GENERAL je potvrdio da je posle pobede HDZ u Hrvatskoj, sainjen projekat hrvatskih oruanih snaga od 44.000 ljudi i plan posebnog nastupa kako razbiti JNA. On se setio i poruke ministra policije Josipa Boljkovca, kako je Hrvatska spremna da rtvuje 25.000 ljudi. Objasnio je i da su, u kadrovskim istkama TO, smenjeni uglavnom Srbi, a da je ocene oko pojedinih osoba davala i katolika crkva. Postojale su i pojedine grupe za tajnu likvidaciju.Vasiljevi je potvrdio i da su, u paravojne jedinice, angaovani uglavnom ljudi kriminalne prolosti, ali odmah i dodao, da se to isto dogaalo i u Srbiji.Dobar deo jueranje sednice posveen je neuspelim pokuajima Predsednitva SRJ da se Hrvatska razorua, to je Franjo Tuman veto izbegavao, pa je 54.000 dugih cevi ostalo u rukama pripadnika HDZ, koji su preko noi predstavljeni kao policajci MUP. Kad je Vasiljevi rekao da su Srbiji vratili svoje oruje, odnosno stavili ga pod kontrolu UNPROFOR, Miloevi je gotovo uzviknuo:Dakle, dva puta su ga vraali, jednom po odluci Predsednitva o razoruanju, a drugi put po Vensovom planu i latili su ga se tek kad su bili napadnuti kod Maslenice! Znate da su tada Srbi u Krajini prodavali kravu da bi kupili puku, jer su se osetili ugroeni?- Dve krave za puku - ispravio ga je Vasiljevi.Dosta otar dijalog vodio se izmeu svedoka i optuenog oko filma o uvozu kalanjikova u Hrvatsku iz Maarske, za koji je Vasiljevi objasnio
[www.ANTIC.org] Moe li eelj bez vize
Title: Message UOI ODLASKA LIDERA SRS U HAG Moe li eelj bez vize Nejasno je kako e Vojislav eelj otii iz zemlje jer nema holandsku vizu Vojislav eelj se sprema da u ponedeljak, 24. februara, putuje u Hag, gde, kako je objanjeno u holandskoj ambasadi, nee imati problema sa ulaskom, ali je nejasno kako e otii sa beogradskog aerodroma, budui da nema potrebnu vizu. Po zakonskoj proceduri, za putovanje u zemlje za koje su potrebne vize avionska kompanija ne sme da izda kartu za ulazak u avion, ni da primi prtljag osobe koja nema vaeu vizu, reeno je Tanjugu u JAT-ovoj slubi na aerodromu. Major Kora iz odeljenja za pogranine poslove MUP-a Srbije objasnio je da putnik, pre nego to doe do policijske kontrole, mora da proe kroz JAT-ovu proceduru za izdavanje bording karte, to nije mogue bez validne vize. On je rekao da pomenuta procedura moe da bude zaobiena jedino ako eelj bude doekan na aerodromu i sproveden direktno u avion. eelj je potvrdio da nema holandsku vizu. On je objasnio da mu je u kancelariji Hakog tribunala u Beogradu zvanino reeno da mu ona ne treba. U kancelariji Hakog tribunala u Beogradu je reeno da predstavnici tuilatva ne mogu da komentariu kontakte sa optuenima. Ambasada Holandije u Beogradu je potvrdila da eelj nije podnosio zahtev za izdavanje holandske vize. Predstavnik ambasade je objasnio da licima sa optunica Hakog tribunala nisu potrebne vize, jer oni formalno i ne stupaju na holandsku teritoriju. On je objasnio da optuenike po dolasku ne preuzima holandska policija, ve sluba obezbeenja Ujedinjenih nacija i vodi ih u pritvorsku jedinicu Hakog tribunala u eveningenu. Savetnik saveznog ministra inostranih poslova Vladimir eri je izjavio Tanjugu da ne postoji zakonom propisana procedura o dobrovoljnom odlasku optuenika u Hag. On je rekao da niko od predstavnika vlade nee pratiti eelja na letu do Amsterdama. Portparol glavnog tuioca Hakog tribunala Florans Artman nije jue htela da komentarie nain na koji e eelj stii u Hag. Ona je samo potvrdila da je eelj obavestio predstavnike tuilatva o svom putu. (Tanjug) NOVE OPTUBE LIDERA SRS-a Protiv inia i ovia eelj je spreman da u Hagu svedoi i protiv Svilanovia Lider Srpske radikalne stranke Vojislav eelj izjavio je jue da se nije video s glavnim tuiocem Hakog tribunala Karlom del Ponte prilikom njene nedavne posete Beogradu i da sa njom "nema ta da se dogovara". On je na konferenciji za novinare rekao da eventualno moe da se dogovori da u Hagu svedoi protiv premijera Srbije Zorana inia - da je bio u sprezi sa Ljubiom Saviem Mauzerom, voom jedinice "Panteri" Vojske Republike Srpske i predsednikom Demokratske stranke RS, koji je ubijen u Bijeljini u leto 2000. godine. Lider SRS je rekao da je spreman da svedoi i protiv potpredsednika Vlade Srbije Neboje ovia da je "ukrao fabriku epova" iz Bilja u Baranji, uz pomo pukovnika Ninoslava Krstia, koji je, kako tvrdi eelj, tada bio komandant vojne operativne grupe Baranja i koji je "lino davao dozvolu za sve to je iz Baranje izlazilo". Prema reima eelja, ovi sada Krstia, koji je naelnik Inspektorata VJ, "gura" na mesto naelnika Generaltaba VJ. Lider radikala je kazao da je spreman da svedoi i protiv efa jugoslovenske diplomatije Gorana Svilanovia koji je, prema njegovim reima, godinama bio "dounik Slube dravne bezbednosti" i tu slubu pismeno izvetavao o kolegama iz opozicije. (Tanjug)
[www.ANTIC.org] Ispovest Ljiljane Milanovi, supruge biveg direktora RTS-a
Title: Message Ispovest Ljiljane Milanovi, supruge biveg direktora RTS-a Molim Boga samo da je iv "Poslednjih nedelja Dragoljub je bio izuzetno utljiv, satima je sedeo i zurio u jednu taku. Nisam mogla nikako da mu pomognem. Tako je bilo i te srede, 12. februara, kad sam ga ostavila u kui da ita, dok sam ja bila sa decom u gradu. Kad sam se vratila, vie ga nije bilo. Pozvala sam ga na mobilni, ali nije bio dostupan. Sad sam ve uasno zabrinuta ta je s njim" Dragoljuba Milanovia, biveg direktora RTS-a, nema ve vie od nedelju dana. Tanije, od srede, 12. februara, kada mu se gubi svaki trag. U Zabelu u Poarevcu se nije javio, gde je, posle konane presude Okrunog suda u Beogradu, trebalo da ode na izdravanje desetogodinje robije zbog pogibije esnaest radnika RTS-a za vreme bombardovanja zgrade televizije u Abardarevoj ulici. U stanu ga nema, porodica i roaci nemaju pojma gde je, ne zna to ni sud, a ni policija. Zato je za njim ve sutradan raspisana poternica, a svi mediji su doneli vest da je Dragoljub Milanovi pobegao. Kuda je pobegao? U Rusiju, najverovatnije. Tako se pria. I mada ve toliko traje velika policijska i medijska potera, jer Milanovieve fotografije su i pre nestanka, a naroito posle, bile na gotovo svim naslovnim stranama dnevnih listova, niti ga je ko od te srede video niti ima pouzdanog znaka gde se nalazi. U njegovom novobeogradskom stanu od te srede stalno gori svetlo. U stanu je okupljena porodica i oni najblii retki prijatelji koji su Milanoviima preostali. Sede i ekaju. A taj poziv kome se nadaju nikako da usledi. Mediji su sa zluradom izvesnou svakodnevno najavljivali taj dan "D", kada e se za Dragoljubom zatvoriti zatvorska kapija za sledeih deset godina, a Srbija konano odahnuti od oveka koji je postao personifikacija najveeg zla biveg reima kae Dragoljubova supruga Ljiljana koja je pristala da primi reportera "Ilustrovane" i ispria ta, zapravo, zna o iznenadnom nestanku svoga supruga. Otiao bez rei I po samom njenom izgledu moe se opaziti da sa strahom i zbunjenou preivljava sve ono to im se ovih dana deava. Oi su joj crvene, govori polako i usporeno, gotovo bez emocija, mada se u dubini oiju moe naslutiti da je nestanak njenog mua samo poetak novih iskuenja kojima je, kako mirno kae, "ve dve i po godine svakodnevno izloena". Poslednjih nedelja nastavlja Ljiljana Dragoljub je postao izuzetno utljiv. Satima je mogao da sedi i zuri u jednu taku. A onda bi mi rekao: "Pa ta. Idem u zatvor. I to e proi. I odande u se boriti da dokaem da nisam kriv". To bi mi govorio onda kada bi video da sam na ivici pucanja i da teko mogu da se pomirim sa tako surovom kaznom. Uza sve to oseao se loe. Bol u grudima koji je povremeno oseao tih dana nikako nije prolazio. Traio je da ga odvedem kod kardiologa. Tamo mu je, posle pregleda, bilo utvreno oteenje sranog miia kao i ostale pratee srane tegobe. Preporuili su mu terapiju i kontrolu. I to lekarsko uverenje, koje su potpisali jedan akademik i jedan primarijus, sud nije uvaio. Mogao je da crkne, ali je morao u zatvor. Toliki je taj pritisak na sud bio jak. ini mi se da se ni tada nije uplaio. Rekao mi je samo: "Dobro je da sam prestao da puim, jer bih garantovano u zatvoru dobio infarkt". Ljiljana kae da od te srede ivi kao u nekom runom snu i da nikako ne moe da povee ta se zapravo tog dana zbilo. Poslednjih meseci Dragoljub je mnogo itao knjige. To ga je smirivalo i odvlailo mu panju od surove svakodnevice. Novine je kupovao, ali je izbegavao da ih ita. Kao da se sve vie povlaio u sebe. Jasno mi je bilo ta se u njemu sve deava, ali sam bila nemona da mu ikako pomognem. Tako je bilo i te srede, 12. februara. Ostavila sam ga u kui da ita, a ja sam sa decom izala u grad. Kada smo se vratili, u stanu ga nije bilo. Zatekla sam samo svoju majku. Kae mi: "Dolazila je policija i traili su Dragoljuba, ali je on pre toga ve bio izaao". Pitam da li je rekao neto, mama kae da je bez rei izaao. Nisam bila zabrinuta. Odmah sam ga pozvala na mobilni telefon da mu javim da je policija dolazila, ali nije bio dostupan. Ni tada nisam pomislila nita loe. Poela sam da strepim tek uvee. To nije liilo na njega da toliko izostane, a da se ne javi. Nije ga bilo celu no. Ljiljana, iako je tek ugasila cigaretu pali novu. Gotovo automatski. Kao da joj cigareta pomae da sabere misli i prikrije jedva primetno, ali jasno podrhtavanje ruku. Bilo je tano sedam i petnaest, pogledala sam na sat, kada se oglasilo zvono na vratima. Skoila sam i pitala ko je.
[www.ANTIC.org] ini: Srbija neutralna ......
Title: Message ini: Srbija neutralna u irakoj krizi Banjaluka, 21. februara (Tanjug) Predsednik Vlade Srbije Zoran ini izjavio je danas u Banjaluci da je Srbija od poetka ostala neutralna u vezi s irakom krizom. ini je odgovarajui na pitanja studenata Filozofskog fakulteta rekao da se Srbija od poetka irake krize nije svrstavala ni na jednu stranu. "Dali smo jasno do znanja i Americi i Evropskoj uniji da elimo da se krize i ratovi od sada i ubudue deavaju mimo i bez Srbije", rekao je ini. SAVEZNO MINISTARSTVO ZA INOSTRANE POSLOVEBeograd, 20. decembar 2002. godine SPORAZUM IZMEU SRJ I NATO O USPOSTAVI VAZDUNIH PUTEVA Razmenom pisama izmeu saveznog ministra za inostrane poslove Gorana Svilanovia i generalnog sektretara NATO Lorda Robertsona koja je obavljena danas, dolo je do uspostavljanja vazdunih puteva preko teritorije Savezne Republike Jugoslavije za potrebe misija NATO u regionu SFOR i KFOR koje su uspostavljene na bazi Dejtonskog mirovnog sporazuma i relevantnih mandatornih rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija, posebno rezolucije 1244. Uspostavljeni vazduni putevi preko teritorije Savezne Republike Jugoslavije u skladu su sa relevantnim meunarodnim standardima, koji se tiu bezbednosti u vazdunom saobraaju. Savezno ministarstvo za inostrane poslove oekuje da e postignuti sporazum sa NATO biti jo jedan vaan korak ka pribliavanju Savezne Republike Jugoslavije evroatlanskim strukturama. Konstanca - Jedan americki transportni avion i sest vojnih helikoptera sleteli su juce u rumunsku vojnu bazu na Crnom moru, u okviru priprema u slucaju rata protiv Iraka. Prema recima jednog americkog diplomate, vojna baza na Crnom moru, oko 250 kilometara od Bukuresta, odredjena je za privremeno koriscenje u slucaju vojne akcije protiv Iraka. Prema recima portparola americke ambasade u Bukurestu Marka Veniga SAD su zahvalne na dobroj volji rumunske vlade. (Beta) Komandant NATO uputio "avakse" u TurskuBrisel - Komandant NATO za Evropu general Dzejms L. Dzouns naredio je upucivanje izvidjackih aviona "avaks" u Tursku, sa zadatkom da motre na eventualne napade iz Iraka, saopstio je NATO. Avioni ce u narednih nekoliko dana biti upuceni iz baze u Gajlenkirhenu u Nemackoj, u vazduhoplovnu bazu u gradu Konja u centralnoj Turskoj. Planirano je da se oni do cetvrtka ukljuce u odbrambene misije turskog vazdusnog prostora. Naredjenje o slanju "avaksa" usledilo je nakon dogovora koje su zemlje clanice NATO postigle proslog vikenda o planiranju mera za odbranu Turske, u slucaju rata u Iraku. NATO, takodje, salje protivraketne baterije za rakete "patriot" u Tursku i priprema razmestanje jedinica protiv bioloskog i hemijskog oruzja.Zasada nije poznato koliko ce "avaksa" biti upuceno u Tursku. Zvanicnici NATO su ove nedelje nagovestili da ce pet do sest aviona, od ukupno 17 u floti Alijanse, biti dovoljno za taj zadatak. Tri baterije holandskih odbrambenih sistema za rakete "patriot" vec su krenule za Tursku morem i ocekuje se da ce stici u tu zemlju krajem sledece nedelje. One ce biti ukljucene u odbrambeni radarski sistem NATO. Razmestanje biohemijskih jedinica bice izvrseno kada turska vojska dostavi listu onoga sto joj nedostaje u njenom odbrambenom sistemu. NATO je takodje naredio strucnjacima za civilnu odbranu da pripreme izvestaj o tome kako Alijansa moze da pomogne Turskoj u slucaju civilnih zrtava i stete usled evenualnog napada. Pomoc bi obuhvatala odrzavanje puteva i komunikacija, opravljanje energetske mreze i vodovoda i pomoc bolnicama. (Beta, AP) http://www.danas.co.yu/
[www.ANTIC.org] IZBOR IZ STRANE STAMPE
Title: Message Neue Zuercher Zeitung - Cirih
[www.ANTIC.org] REKLI SU......
Title: Message VENDI, folk pevacica:- Uvek reklamiram ono sto je na meni njbolje. U ovom trenutku to su moje grudi, koje sam uvecala plasticnom operacijom. Ali, za koji mesesc moj zastiti znak bice zadnjica. Mnogo sam vezbala i ucvrstila telo, pa sada sebi mogu da priustim i reklamiranje guze. VOJISLAV SESELJ, lider radikala, o odlasku u Hag:- Ja sam stari robijas, nema sta da me iznenadi. Vec sam smislio sta cu tamo da radim. Vec do kraja godine napisacu knjigu "Srpski narod i novi svetski poredak". Coveku je prava robija ako ne organizuje svoj zivot, ako je nervozan, ili ako kukumavci. LAVRENTIJE, vladika sabacko-valjevski:- Za mene Slobodan Milosevic nije komunista. On je danas covek u nevolji. I nema vece ljubavi prema coveku nego posetiti i pomoci suznju. RATKO BOZOVIC, sociolog kulture:- Kad ujutru idem da prosetam psa, nikad ne vidim nasmejano lice. Nijedno. Niko se ne smeje. Niko nema zadatak, niko nema ambiciju, ljudi se vise i ne doteruju, svi su ofucani. TOMISLAV PANAJOTOVIC, narodni poslanik, autor knjige "Dnevnik jednog poslanika":- Srbija moze da se ponosi Natasom Micic. Divno je kad neko ima i u glavi i u nogama. BOGDAN TIRNANIC, kolumnista "Nacionala":- Zoran Zivkovic je sposoban da u isto vreme bude na svim televizijskim programima vise puta u toku jednog i po minuta. Jedino ga nista ne razumes. VLADIMIR CVETKOVIC, analiticar:- Veliki deo partijske garniture CK Srbije, razvlascen dolaskom Milosevica, formirao je svoje nevladine organizacije, cekajuci trenutak da se iz tog "civilnog sektora" ponovo vrati u vladu, odnosno drzavni sektor. ISIDORA BJELICA, pisac i dramaturg:- Ne smeta mi prica da sam srpska gej ikona, jer ja sam jedini pisac koji je uspeo da pomiri srpske cetnike i srpske pedere. BOGOLJUB KARIC, biznismen:- Miskovicu, vlasniku Delta banke, mogao bih da ostavim jaja na cuvanje, ali novac nikad. DUSAN MILIC, reditelj i scenarista filma "Jagoda u supermarketu":- Bitan je dar koji imas, ali se u Srbiji sve svodi na licne napore i snagu. Pa ko izdrzi - izdrzi. SLOBODAN MILOSAVLJEVIC, ministar trgovine u Vladi Srbije:- U Elektroprivredi Srbije osamdeset ljudi profesionalno je zaposleno u sindikatu. NEBOJSA COVIC, predsednik Koordinacionog tima za Kosovo:- Na Kosovu je sve u redu samo u kuci i na bazenu Mihaela Stajnera. Content: 1996-2003 Nezavisna Svetlost Design: 1996-2003 dragan design.All rights reservedPisite nam | Contact us
[www.ANTIC.org] SESELJ: Vratiu se posle 14 doivotnih robija
Title: Message Savetujem Radovanu Karadiu i Ratku Mladiu da se nikada ni po cenu ivota ne predaju Tribunalu. Optunica podignuta na insistiranje ambasadora Montgomerija Vratiu se posle 14 doivotnih robija Moj odlazak u Hag nee se neto naroito odraziti na promenu snaga na politikoj sceni Srbije. SRS ostaje jedna od najjaih politikih partija, u organizacionom i ideolokom pogledu sigurno najjaa i nastavlja da deluje na svom politikom programu, izjavio je jue u razgovoru za Blic predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav eelj, koji u ponedeljak putuje u Hag. Ostaje li nacionalna opcija, na kojoj potencira SRS, bez voe i preti li zbog toga cepanje stranke? - Ne ostaje. Ostaje ono to sam u ivotu uloio u ideologiju te nacionalne opcije. Ta nacionalna opcija bila je i demokratska. Najree ste u SRS mogli uti termin voa ili lider. SRS je iznutra disciplinovana, jedinstvena, predvodie je ljudi koji ve godinama istrajavaju na svojim ideolokim i poltikim ciljevima. Kod nas je unutar stranke razvijena partijska demokratija, a drugo neu ja upasti u neki dubok bunar, pa da e mi se svaki trag izbrisati. Imau mogunost kontakata, i telefonskih i neposrednih, sa strankom, valjda neu imati vee restrikcije nego Miloevi. Problem je to se Miloeviu pocepala partija im je otiao u Hag i to su ga mnogi izdali. U SRS niko ozbiljan nee izdati. U to sam ubeen. Hoe li biti pokuaja sa strane da se pocepa SRS? - Oekujemo to. Podmetae reim, strane obavetajne slube, izdajniki mediji. Pokuae da unose neku neslogu u SRS, da plasiraju intrige, kao to su i ranije radili. Ali, na sve to smo spremni i ubeen sam sve emo to na vreme prepoznavati. Koje su glavne instrukcije Tomislavu Nikoliu? - On e raditi po Statutu SRS. Nemam ja nikakve instrukcije da mu dajem. Nikoli je jedini kandidat za zamenika predsednika stranke na dananjem Kongresu. Oekujem da e biti izabran ogromnom veinom glasova. Radie ono to sam ja radio. Konsultovaemo se s vremena na vreme. Ne mislim ja da se strankom moe upravljati sa tolike udaljenosti niti da upravljam strankom iz Haga, ali pretpostavljam da e neki moj savet biti koristan. Kako ocenjujete optunicu? - Optunica je veoma neozbiljna, i po miljenju pravnih strunjaka koji nemaju nikakvih simpatija prema SRS, krajnje neutemeljena. Tu se razni kritiari slau da je to do sada najneozbiljnija optunica. Ne bojim se ja te optunice i mislim da u je uspeno savladati. Hoe li neko putovati s vama? - Ne, sad niko nee ii, nema potrebe. Mesec dana u biti izolovan, takva su pravila. to bi neko iao sa mnom do aerodroma i ta e onda, da lunja po Hagu? Nema stranka novca za razbacivanje, jer mene e odmah na areodromu pokupiti i odvesti u zatvor. Na surinskom aerodromu e biti moji najblii saradnici, a spektakularni ispraaj je sutra na beogradskom Trgu slobode. Ko su svedoci odbrane? - Besmisleno je da sada govorim o tome. To tek spremam. Koliko Tuilatvo bude imalo svedoka, toliko u ja imati svedoka odbrane. Moji svedoci bie daleko ubedljiviji od tuioevih. Koga oekujete kao svedoka optube? - Verovatno e tu biti neki lideri dosmanlija, ali ne znam o emu bi oni mogli da svedoe, osim o tome da me mrze. Mogu da svedoe i ini i Kotunica i Svilanovi i Mihajlovi i anak. Svi oni se mogu tamo pojaviti. Najavili ste da ete u Hagu svedoiti protiv inia. - Ja se neprekidno nudim Hagu da svedoim protiv njega. Da li e ini biti optuen ili ne, to ne zavisi od mene, ali rei u sve to znam o njegovim mafijakim vezama i aktivnostima. Pogotovo u ukazati na njegovu spregu s ratnim zloincem iz RS Ljubiom Saviem Mauzerom, tadanjim predsednikom DS u RS. Prozivali ste i druge lidere DOS. - Optuiu i Neboju ovia za ratni zloin koji je poinio u Baranji. ovi je u Belom Manastiru ukrao fabriku epova. U tome mu je pomogao tadanji pukovnik, a sadanji general Ninoslav Krsti. Mafijaka veza izmeu ovia i Krstia traje od baranjskih operacija. Ne bih me iznenadilo da u Hag doe i Duan Mihajlovi, jer grdne je zloine poinio. Da li ete svedoiti u odbrani Miloevia? - Hou, ako me Miloevi pozove. Najavili ste da ete u Hagu itati i pisati. Koja ete dela poneti sa sobom? - Sad nosim knige o raspadu Jugoslavije i knige koje su objavljene o Hakom tuilatvu. Nosim mnogo dokumenata kojima se regulie rad Tuilatva, poto prvih godinu dana neu imati vremena za bilo ta drugo osim za prouavanje procedure pred Hakim tuilatvom. Prouavau sve prethodne presude, izvlaiti iskustva, jer se svi procesi u Hagu vode po nekom novom pravnom sistemu, nije to ni kontinentalni ni aglosaksonski, to je neki neverovatan hibrid. Nosite li neto od muzike u Hag? - Ne. Koliko znam tamo ne mogu da imam ni televizor, ni radio aparat, ni kasetofon, osim ako ne iznajmim od zatvorske uprave. Meutim, nemam ja dovoljno para da tamo iznajmljujem televizore i ostala sredstva zabave. Kad bih nosio neto, sigurno ne bih nosio Riblju orbu i Boru orevia, jer ta vrsta muzike se meni ne svia. Ne volim muziku kroz koju ovek lei svoje sopstvene komplekse, kao
[www.ANTIC.org] B92 Vesti za 22.02.2003.
-BEGIN PGP SIGNED MESSAGE- Hash: SHA1 == Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) == EU U PONEDELJAK O SARADNJI SA SCG Brisel -- efovi diplomatija Evropske unije u ponedeljak e razmotriti saradnju sa Srbijom i Crnom Gorom i naine za nastavak pomoi Beogradu i Podgorici iz programa CARDS, imajui u vidu oekivanje evropske petnaestorice da Srbija i Crna Gora ispune obavezu o potpunoj saradnji s Hakim sudom. Kad je re o glasovima da bi EU mogla da obustavi pomo zbog nedovoljne saradnje s Tribunalom, jedan zvaninik Evropske komisije rekao je da ministri o tome nee raspravljati jer takav predlog ne postoji. Izvori u Briselu su Beti preneli da u Evropskoj komisiji ima razmiljanja o obustavljanju linije od 240 miliona evra pomoi, koliko je predvieno za ovu godinu. Predsednik G17 plus, Miroljub Labus, i pored ovakvih vesti iz Brisela, oekuje da ministri Evropske unije ipak nee usloviti podrku Srbiji i Crnoj Gori potpunom saradnjom sa Tribunalom: Mi ne mislimo da je dobro da se saradnja na taj nain uslovljava. To je pitanje mere, jer mislim da se mnogo vie sarauje nego to se iz Hakog tribunala to tvrdi, tako da ne bi bilo dobro da se to uslovljavanje kao politika usvoji i ja mislim da ministri to i nee da urade. U svakom sluaju, EU je zabrinuta da li e nai odnosi sa Tribunalom normalno da se odvijaju. OPTUNICE ZA ZLOINE U VUKOVARU Vukovar -- upanijsko tuilatvo u Vukovaru u subotu je potvrdilo da je podiglo optunicu protiv 9 osoba iz vrha JNA i civilnih vlasti Republike Srpske Krajine, a koje se terete za ratne zloine u Vukovaru 1991. Dravni tuilac upanije Boidar Pilji je izjavio da su optueni oficiri JNA Veljko Kadijevi, Blagoje Adi, Zvonko Jurjevi, Boidar Stevanovi, ivota Pani, Mile Mrki, Veselin ljivananin i Miroslav Radi, ali i Vojislav eelj i Goran Hadi. Optunica ih tereti za ratni zloin nad civilnim stanovnitvom, ratnim zarobljenicima, ranjenicima i bolesnicima i za unitavanje kulturnih i istorijskih spomenika. Prema reima Piljia, optunicom su bili obuhvaeni i predsednik Skuptine optine Vukovar 1991. Slavko Dokmanovi, koji se pre nekoliko godina ubio u hakom pritvoru, i eljko Ranatovi ubijen januara 2000. POTVRENO DA JE POLICIJA POKUALA HAPENJE LJIVANANINA Beograd -- Odbor za odbranu Veselina ljivananina potvrdio je da su pripadnici MUP Srbije pokuali hapenje pukovnika ljivananina protiv kojeg je Haki tribunal podigao optunicu za zloine u Vukovaru. Vesna Gojkovi iz Odbora rekla je Radiju B92 da ljivananin nije na adresi na kojoj je policija pokuala da ga uhapsi, dodajui da se on nee predati Hakom sudu: Tano je da su policajci u sredu uvee bili na adresi Veselina ljivananina. Naravno da ga tamo nisu nali. Sve je bilo korektno, ljudima je bilo vrlo neprijatno i ja u zamoliti g. Mihajlovia da estite i potene policajce potedi tako munog posla. Ko je jednom imao tu ast u ivotu da se upozna sa ljivananinom, apsolutno je siguran da nikakvih dogovora, pregovora niti predaje Hakom tribunalu nee biti. Vesna Gojkovi je dodala da je Veselin ljivananin spreman da odgovara pred domaim sudovima, podseajui da ga je Vojni sud 1998. godine oslobodio svake odgovornosti za dogaaje u Vukovaru. Podsetimo, protiv ljivananina, Miroslava Radia i Mileta Mrkia Haki tribunal je 1995. godine podigao optunicu koja ih tereti za masovna ubistva u Ovari, u blizini Vukovara. SVM IMA PODATKE O PROTERIVANJU MAARA Novi Sad -- Lider Saveza vojvoanskih Maara Joef Kasa izjavio je u subotu da njegova partija raspolae podacima o etnikom ienju Maara iz Vojvodine u protekloj deceniji i izrazio spremnost na saradnju SVM sa Hakim tribunalom po tom pitanju. Do sada nismo imali kontakte sa Hakim tribunalom povodom etnikog ienja Maara iz Vojvodine, ali ukoliko Tribunal bude traio saradnju, na odgovor e biti pozitivan, poto podatke o etnikom ienju imamo, rekao je Kasa na konferenciji za novinare. Prema podacima sa prologodinjeg popisa stanovnitva, u Vojvodini ivi oko 50.000 Maara manje nego po popisu pre 11 godina, a predstavnici SVM su vie puta iznosili ocenu da se najvie Maara iselilo pod pritiscima i pretnjama raznih paravojnih formacija. Haki tribunal je ovog meseca podigao optunicu protiv lidera radikala Vojislava eelja, u kojem ga tereti za proterivanje nesrpskog stanovnitva iz Hrvatske, BiH i iz Vojvodine. Kasa je kritikovao nadlene dravne institucije to se nisu oglasile zbog sve eih ovinistikih ispada prema Maarima u Vojvodini
[www.ANTIC.org] Americi luke RIjeka, Ploe i Split
Title: Message IRAKA KRIZAPROLO VRIJEME MANEVRIRANJA: DANAS HITAN SASTANAK VLADAJUE KOALICIJE Ameriki zahtjev pred petorkom Nedjeljno jutro neobian je termin za sastanke efova vladajuih stranaka, ali nekoliko je razloga nagnalo Raana da petorku sazove upravo danas. Prvo, to se ini jedini nain da se okupljanju vladajue koalicije napokon pridrui i njezin novi lan - nedavno izabrani predsjednik LS-a Ivo Banac. Zbog obaveza na amerikom sveuilitu, Banac je vei dio vremena u SAD-u, kamo e se ponovo vratiti sutra nakon kratkog boravka u Zagrebu. Odlukom da petorka odri sastanak danas, a ne poetkom radnog tjedna, kao to je bilo uobiajeno, Bancu je omogueno da i on dakle prvi put sudjeluje u dogovoru vladajuih. Na dananji sastanak odazvati e se i efica HNS-a Vesna Pusi, koja je prethodni takav Raanov poziv otro odbila, protestirajuih zbog bilateralnih sastanaka SDP-a i HSS-a. ef Libre Jozo Rado, kako se doznaje, sprijeen je zbog drugih obaveza, ali e na dananjoj seansi petorke imati zamjenika. Osim odnosa unutar koalicije i dogovaranja o izborima, tu su ve kronine toke dnevnog reda petorke, vladajui vrh morao bi uroniti u novu neugodnu temu - ameriki zahtjev za logistikom potporom Hrvatske u sluaju rata s Irakom. Raan je sve do predaje zahtjeva za lanstvo u Europsku uniju prolog petka u Ateni, vjeto manevrirao s odgaanjem odgovora na taj zahtjev, ali vie nema puno vremena. Ameriko traenje logistike potpore vojnom raspletu irake krize, Hrvatsku dovodi u teak poloaj, s obzirom na razlike u stavovima izmeu SAD-a i pojedinih europskih zemalja. Raan je najavio da e se Hrvatska prije formalnog odgovora konzultirati s EU, ali malo je izgleda da bi mogao tek tako odbiti ameriki zahtjev. - Svjesni smo loih posljedica svake odluke, jer je rije o pitanju u kojem se svijet dramatino dijeli, Hrvatska e sa svakom odlukom kod nekoga dobiti, a kod nekoga izgubiti - rekao je Raan o amerikom zahtjevu, a danas e vjerojatno tu "moru" podijeliti s koalicijskim partnerima. Deana Kneevi http://www.vecernji-list.hr/2003/02/23/index.html
[www.ANTIC.org] Slovencima neprijatne washingtonske ponude
Title: Message NAKON AMERIKOG ZAHJEVA ZA KORITENJE SLOVENSKOG ZRAKA I LJEZNICE Slovencima neprijatne washingtonske ponude LJUBLJANA - Nakon pristanka na Vilniusku deklaraciju prijevoz je amerikog oruja, za potrebe obrane Turske, slovenskim eljeznicama drugi ovomjeseni probni kamen slovenske odanosti SAD-u i NATO-u, a sve se dogaa mjesec dana prije odravanja odvojenih referenduma (23. oujka) na kojima se Slovenci trebaju izjasniti ele li svoju dravu u EU i NATO-u. U oba sluaja "neformalni" ameriki zahtjevi slovensku politiku stavljaju na kunju da se opredijeli izmeu Washingtona i Bruxellesa. Prijevoz se amerikog oruja i vojne opreme treba regulirati meudravnim bilateralnim ugovorom koji Ministarstvo obrane treba pripremiti, vlada prihvatiti, zastupnici potvrditi i parlament ratificirati, tvrde u Ropovoj vladi i "kupuju" vrijeme za donoenje konane odluke. Slovenska javnost i u ovom sluaju ne dijeli miljenje svojih dravnika, a ve peti tjedan slovenski su mediji preplavljeni miljenjima svojih uglednika koji pokuavaju odgovoriti na pitanja: odakle tolike razlike izmeu politikog i javnog mnijenja i to bi Slovenija izgubila/dobila odbijanjem ponude da ue u NATO? Jedini ef slovenske diplomacije koji je na to mjesto dao ostavku i zalupio vrata politici Zoran Thaler tvrdi da je ve kod Vilniuske izjave slovenska politika sebi napravila dvostruku medvjeu uslugu: ostala je utopljena u sivilu istonih navijaa napada na Irak i jo se vie udaljila od domae veinske javnosti. Nakon poziva u NATO nastupilo je vrijeme da se Slovenija, kao europska zemlja koja eli u EU, posveti svojim europskim stratekim interesima, izjavljuje Thaler u jueranjem Delu. V. Zagorac http://www.vecernji-list.hr/2003/02/23/Pages/slovencima.html
[www.ANTIC.org] KAD E SRPSKI GRADOVI PONOVNO POSTATI BOSANSKI
Title: Message KAD E SRPSKI GRADOVI PONOVNO POSTATI BOSANSKI Ustavni sud odluuje o posrbljenim gradovima Trai se vraanje predratnih naziva gradova SARAJEVO - Gradovima i opinama kojima je Karadieva vlast 1992. promijenila imena mogli bi uskoro biti vraeni stari nazivi. Ustavni sud BiH trebao bi na svojoj prvoj sjednici, vjerojatno poetkom oujka, razmatrati zahtjev za vraanje prijeratnih naziva 12 gradova i opina u Republici Srpskoj. Formalni zahtjev za povratak prijeratnih imena Ustavnom sudu jo je prole godine uputio tadanji dopredsjedatelj Doma naroda Parlamenta BiH Sejfudin Toki, uz obrazloenje da su promjene naziva gradova izvedene neustavno i suprotno Zakonu o lokalnoj samoupravi. Karadieva vlast je odmah nakon vojnog osvajanja Fou preimenovala u Srbinje, a svim gradovima koji su nosili atribut "bosanski" dodali novi, "srpski", pa tako ve deset godina u BiH postoje Srpski Brod, Srpska Ilida, Srpska Kostajnica, Srpsko Sarajevo... Mediji u Federaciji BiH godinama se odnose ignorantski prema novim nazivima tih gradova. Veina se elektronikih medija koristi prijeratnim nazivima gradova, a tiskani mediji, kad i upotrebljavaju sadanje nazive, pridjevak srpski piu malim poetnim slovom. Predstavnici meunarodne zajednice, pak, izbjegavaju izravnu konfrontaciju s vlastima u RS te se stoga pri spominjanju gradova koriste i prijeratnim i sadanjim nazivom. Odluku Ustavni sud BiH do danas nije donio jednostavno zato to taj sud ve gotovo godinu dana ne funkcionira. Visoki predstavnik Paddy Ashdown blokirao je izbor dvoje sudaca iz Republike Srpske, a cijeli proces imenovanja lanova Ustavnog suda prebaen je posebnom vijeu, koje je pod nadzorom meunarodne zajednice. Oekuje se da bi do kraja veljae trebali biti imenovani svi suci, to znai da bi prva sjednica Ustavnog suda BiH mogla biti odrana u prvih deset dana oujka. Ako Ustavni sud BiH zakljui da je ratna promjena naziva gradova bila neustavna, lokalne vlasti u RS morat e vratiti prijeratne nazive. Pretpostavlja se da e taj proces, ipak, ii vrlo teko jer plodno tlo u RS i danas, sedam godina nakon rata, nalaze inicijative poput one o gradnji "grada Slobomira". Ne treba ni napominjati kako bi takav naziv novi grad trebao nositi u "ast" biveg jugoslavenskog predsjednika i aktualnog haakog osumnjienika Slobodana Miloevia. Slobomir bi trebao biti sagraen u blizini Bijeljine, u sjeveroistonom dijelu Bosne i Hercegovine. Dejan Jazvi http://www.vecernji-list.hr/2003/02/23/Pages/ustavni.html
