[www.ANTIC.org] FLES VESTI
FLE VESTI 23:29 KOSMET-UNMIK SStajner: razgovor samo o temama iz mog pisma BEOGRAD, 7. marta (Tanjug) - SSef UNMIK-a Mihael SStajner izjavio je da UNMIK nema mandat za razgovor o konaccnom statusu Kosova i da se on zalazze za razgovore o drugim pitanjima i nastoji da se na Kosovu radi na poboljssanju standarda i da ceo Balkan dobije evropsku perspektivu. 23:25 UN-IRAK-REZOLUCIJA SAD u rezoluciji daju Iraku rok do 17. marta NJUJORK, 7. marta (Tanjug) - Velika Britanija i SAD su, u izmenjenom nacrtu nove rezolucije o Iraku, koji je danas na sednici Saveta bezbednosti UN podneo britanski ministar spoljnih poslova Dzzek Stro, predlozzile da se iracckom lideru Sadamu Huseinu odobri rok do 17. marta da ukloni oruzzje za masovno unisstenje, kako se, u protivnom, ne bi suoccio sa ratom protiv njegove zemlje. 22:35 CRNA GORA-IZBORI-VUJANOVICH Vujanovich:izbori u Crnoj Gori u provoj polovini maja BEOGRAD, 7. marta (Tanjug) - Predsednik Skupsstine i vrssilac duzznosti predsednika Crne Gore Filip Vujanovich izjavio je vecceras u Beogradu da che poccetkom naredne sedmice raspisati predsedniccke izbore u Crnoj Gori, koji che, kako je najavio, biti odrzzani u prvoj polovini maja. 22:29 MUP-SAOPSSTENJE Poginuli teroristi Besim Dzzemailovich i SSaban Bajrami BEOGRAD, 7. marta (Tanjug) - Informativna sluzzba MUP-a Srbije saopsstila je vecceras da su, u neposrednoj blizini administrativne linije sa kosmetom, u 11.15 ccasova, na mestu zvanom Eminova ccesma, na putu Bujanovac-Gnjilane, prilikom pokussaja premesstanja eksplozivne naprave, poginuli Besim Dzzemailovich, rodjen 1973. 21:54 SPORT:SSAH-TURNIR-BEOGRAD Egzibicija Ane Demberacc BEOGRAD, 7. marta (Tanjug) - Joss jedno veoma borbeno kolo u areni SSahovskog doma Beograda: na 36. osmomartovskom turniru ssahistkinja aplauze su dobile dve mlade uccesnice - nekadassnja omladinska prvakinja drzzave Ana Benderach i devojccica koja obechava Marijana Savich. 21:52 SAVET-MINISTRI-DJUKANOVICH Sledeche nedelje sastav Saveta ministara BEOGRAD, 7. marta (Tanjug) - Crnogorski premijer Milo Djukanovich izrazio je vecceras uverenje da che naredne sedmice biti odredjen kvalitetan i kompetentan sastav Saveta ministara koji che pocceti da obavlja odgovorne poslove u ime Srbije i Crne Gore. 21:42 SCG-SKUPSSTINA-VUJANOVICH Prioriteti socijalni i ekonomski problemi i integracija u EU BEOGRAD, 7. marta (Tanjug) - Predsednik Skupsstine i vrssilac duzznosti predsednika Crne Gore Filip Vujanovich izjavio je vecceras da naredne tri godine treba posvetiti ekonomskim i socijalnim problemima i onome ssto je prioritet Srbije i Crne Gore - integracijI u Evropsku uniju (EU). 21:30 UPR;SCG-SKUPSSTINA-DJUKANOVICH Predstoji evropeizacija SCG BEOGRAD,7.marta (Tanjug) - Premijer Crne Gore Milo Djukanovich izjavio je vecceras u Skupsstini Srbije i Crne Gore (SCG) da smo sada u situaciji da krenemo sa punom primenom onoga ssto je politiccki kompromis u Srbiji i Crnoj Gori, postignut pre godinu dana. 20:53 SCG-DJINDJICH Djindjich:SCG racionalna zajednica BEOGRAD, 7. marta (Tanjug) - Predsednik vlade Srbije Zoran Djindjich izjavio je vecceras da je Srbija i Crna Gora racionalna drzzavna zajednica, da je interes Srbije u njoj veoma dobro saccuvan, pre svega, finansijski i da predstoje ozbiljne reforme drzzavne i vojne administracije. 20:42 SCG-MINISTRI-DJINDJICH Najbolje ressenje da Srbija dobije mesta odbrane i diplomatije BEOGRAD, 7. marta (Tanjug) - Premijer Srbije Zoran Djindjich izjavio je vecceras da je razumno i najbolje ressenje da Srbija u drzzavnoj zajednici Srbija i Crna Gora dobije mesta ministara odbrane i inostranih poslova i da che u ponedeljak, 10. marta, biti postignut definitivan dogovor o podeli tih nadlezznosti. http://www.tanjug.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] TIKER VESTI
Title: Message vesti iz zemlje i sveta petak 7. mart 2003 BEOGRAD - Na Devetoj vanrednoj sednici Skupstine Nove demokratije, koja je zakazana za subotu u beogradskom Centru Sava ova stranka bi trebala da promeni ime u "Liberali Srbije". Sednici skupstine bi kako se ocekuje trebalo da prisustvuje oko 800 delegata ove stranke koji bi trebali se izjasne o Predlogu deklaracije o promeni naziva stranke i o nekim kadrovskim resenjima u stranci. . BEOGRAD - Kako je saopsteno iz republicke Vlade Srbije delegaciju Vlade u najavljenim pregovorima sa predstavnicima UNMIK-a i privremenih institucija vlasti na Kosovu i Metohiji predvodice Ministar za socijalna pitanja Gordana Matkovic.Kako se kazeu saopstenju, "delegacija ce u razgovorima o predlozenom dnevnom redu ostvariti kontinuitet dosadasnjih aktivnosti realizovanih u Koordinacionom Centru za KiM". Ministarka Matkovic je izjavila da ce predstavnici Republicke Vlade pokusati da prosire tema razgovora i na pitanje povratka, slobodu kretanja i decentralizaciju. Ona je najavila da ce razgovori najverovatnije poceti krajem sledece nedelje. Delegaciju ce ciniti pomocnici ministara energetike, trgovine i turizma, kao i direktor direkcije EPS-a za proizvodnju uglja na Kosovu i predstavnici Koordinacionog centra, rekla je ministarka Matkovic. BEOGRAD - Za specijalnog drzavnog tuzioca za borbu protiv organizavanog kriminala u Srbiji juce je imenovan Jovan Prijic iz Zrenjanina, a za jednog od njegovih zamenika Nebojsa Maras. Jovan Prijic je do sada obavljao funkciju Zamenika Republickog javnog tuzioca, a Maras zamenik okruznog tuzioca. SIDNEJ - Mellburnu je sve spremno pred prvu trku formule 1. u novoj sezoni. U Melburnu inace zivi oko 300 hiljada Australijanaca italijanskog porekla i za njih je vozac Ferarija Sumaher heroj, ciju pobedu svi ocekuju njegovu i u ovoj sezoni. U atmosferi uzbudjenja pred veliko tamicenje Mihael Sumaher je u centru svih zbivanja i na meti svih medija, a sta ce da pokaze na pisti Albert Lake, videce se vec u nedelju, javlja dopisnik Tikera iz Sidneja Predrag Vucinic. BEOGRAD - Okruzno javno tuzilastvo u Beogradu zapocelo je istragu protiv Milovana Bojica, visokog funkcionera JUL-a zbog zloupotrebe sluzbenog polozaja. Bojic se optuzuje da je u periuodu od 1995. do 2000. godine kao direktor Instituta za kardio-vaskularne bolesti Dedinje nalozio da se devize od lecenja stranih drzavljana, umesto na racun uplacuju u blagajnu Instituta, iz koje je on licno raspolagao devizama. Tuzilastvo ga tereti za zloupotrebu oko pola miliona maraka, koje je on isplacivao nenamenski za potrebe JUL-a, raznim privatnim licima i svoje licne potrebe. PODGORICA - Milan Filipovic crnogorski ministar unutrasnjih poslova izjavio je u sinoc da crnogorska policija nema saznanja da se bivsi vodja bosanskih Srba Radovan Karadzic nalazina teritoriji Crne Gore. On je rekao da je "veoma iznenadjen" izjavom glavne tuziteljke Haskog tribunala Karle del Ponte, da se Radovan Karadzic nalazi u manastiru Ostrog kod Niksica. BEOGRAD - Ministar u Vladi Srbije za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitic ocenio je da je normalizacija trgovinskih odnosa SAD sa Srbijom i Crnom Gorom dobar signal kojim se otvaraju mogucnosti za jacanje saradnje privreda dve zemlje. Kako je Pitic rekao, normalizacija trgovinskih odnosa znaci i mogucnost pojacanog prisustva srpske robe na americkom trzistu i ocenio da je to dobar signal koji prate i americki investitori, a sigurno i oni koji dolaze iz Evrope, prenose danas svi mediji izjavu ministra. PETROVAC NA MLAVI - Prema izvestajima lokalnih medija, specijalna antiteroristicka jedinica je prosle nedelje zloupotrebljena, kada je radi privodjenja na lecenje dva dusevna bolesnika, prekoracila ovlascenja i obojicu ubila. Tragicnom dogadjaju prethodilo je nepotrebno alarmiranje policije od strane stanovnika sela Ranovca i pogresan pristup medicnskih radnika, koji su dva dana pre ubistva, ova dva dusevna bolesnika opiruci se brutalnom privodjenju lakes ranila policajca iz Petrovca na Mlavi. Nepotrebno i nestrucno procenjujuci visok stepen opasnosti za javnu bezbednost, od bolesnika koji do tada nisu pokazivali nasilnicko ponasanje, pripadnici antiteoristicke jedinice izvrsili su jednostavno odstrel dva potpuno nevina coveka. Povodom ovoga slucaja, nije se do sada oglasila ni jedna organizacija za zastitu ljudskih prava. NOVI SAD - Okruzno javno tuzilastvo u Novom Sadu je podnelo zahtev za sprovodjenje istrage protiv direktora i dva rukovodioca trgovackog preduzeca Zvezda, inace funkcionera Lige Socijaldemokrata Vojvodine. Oni se optuzuju za proneveru vise od pola miliona evra u poslednjih godinu dana, a u vezi sa poslom kupovine mineralnog djubriva iz inostranstva. Zaposleni u preduzecu Zvezda obavestili su pre nekoliko meseci predsednika stranke Nenada Canka i o drugim zloupotrebama
[www.ANTIC.org] TIKER NASLOVI
Title: Message naslovi Danas bi poslanici skupstine Srbije i Crne Gore trebalo da donesu odluku o izboru clanova ministarskog saveta. Kako je najavljeno od srpskih predstavnika diplomatiju zemlje ce voditi Goran Svilanovic, covek bez dana radnog iskustva, a resor odbrane zemlje Zoran Zivkovic, koji kao nesposoban nije sluzio vojsku, zameraju predstavnici opozicije Fabrika hrane "Rumen" iz Rume je prosle nedelje bacila iz hladsnjace 400 tona smrznutog povrca, a to ce da ucini i sa jos 100 tona polugotovog jela. Novi zakupac hladnjace nasao je 500 tona smrznute hrane, kojoj je istekao rok upotrebe. Fabrika je deo nekada poznatog poljoprivrednog kombinata u stecaju "Agroruma", koje je propalo, pa se nece moci ni utvrditi ko je odgovaran za stetu od najmanje 500 miliona dinara.Od navedene bacene hrane mogle su se snabdeti sve socijalne ustanove hranom za najmanje tri meseca, kazu zaposleni Americka vojna administracija u Pentagonu je objavila de ce broj americkih vojnika u Nemackoj svesti na apsolutni minimum i da ce svi vojnici biti locirani u Juznoj Koreji. Izmedju ostalog u planovima se pominje da ce na Kosovu takodje ostati samo osoblje odrzavanja i obezbedjenja americke vojne baze "Bondsti". Sve komandne ingerencije u Bosni i na Kosovu ce do daljega preuzeti predstavnici nemackog Bundesvera Predstavnik lokalnog HDZ-a u Drvaru je tesko pretukao pred ulazom u skolu 14-to godisnjeg ucenika srpske nacionalnosti, zbog svadje dva decaka. Povodom ovog incidenta nijedna od medjunarodnih organizacija u BIH nije se oglasila, a oko hiljadu od ukupno 5000 Srba koliko ih ima u Drvaru, okupilo se na mirnom protestu pred opstinom Vise predstavnika opozicionih stranaka, nezavisnih javnih licnosti, i Srpski pokret obnove porucili su javnosti da je novi 9.mart, jednino resenje za Srbiju, ukoliko se ne raspisu opsti izbori Granski sindikat Nezavisnost je zbog informacija iz Ministarstva za rad i zaposljvanje i na osnovu izvestaja svojih podruznica, najavio za drugu polovinu marta strajkove, jer se prema tim informacijama ocekuje da ce zbog privatizacije jos pola miliona ljudi u prvoj polovini godine ostati bez posla. Nezavisnost istice da niko u Srbiji ne zna niti objavljuje tacne podatke, koliko je zaista ljudi u Srbiji danas bez posla, a koliko radi Ministar finansija Bozidar Djelic je izjavio juce za radio B92 "da je strajk carinika bezobrazluk koji lici na ucenu". Iako je priznao da je prosecna plata carinka od 7 hiljada dinara zaista mala za taj posao, Djelic je rekao da "carinici maltretiraju privredu i da su mogli jos malo da sacekaju, kada su sa tom platom izdrzavali godinama" Beogradska policija je juce posle efikasne istrage uhapsila tri pljackasa, koji su od decembra prosle godine u Beogradu opljackali uz upotrebu oruzja osam posta i devet prodavnica odnevsi ukupno oko 1, 5 miliona dinara Predstavnici Udruzenja homoseksualaca i lezbijki u Srbiji izjavili su da "Ustavna povelja za zastitu manjinskih prava nije na evropskom nivou, posto izricito ne govori o pravima i slobodama ovih grupa gradjana Juce su u Beogradu ponovo izvrsene tri pljacke i jedno ubistvo. Opljackane su uz upotrebu oruzja jedna prodavnica auto-delova u Prvomajskoj ulici, kiosk na Bulevaru JNA i market u ulici Ivana Ribara. Sinoc je u Beogradu izvrseno jedno samoubistvo i jedno ubistvo kada su u ulici Gospodara Vucica dva napadaca ubila iz pistolja Borisa Zikovskog. http://www.tiker.co.yu/
[www.ANTIC.org] SRBIJA I BOSNA: Sta i kako dalje
Title: Message SRBIJA I BOSNA: Sta i kako dalje Aleksa Djilas, sociolog, historicar i naucni saradnik Harvardskog univerziteta, intelektualac cije se analize prilika na Balkanu pazljivo iscitavaju u naucnim i diplomatskim krugovima, u razgovoru sa nasom novinarkom govori o odnosima Bosne i Hercegovinei Srbije i Crne Gore, komentira poteze srbijanskog premijera Zorana Djindjica, sudske procese u Haagu, govori o odnosu svog oca komunistickog disidenta Milivoja Djilasa prema nacionalizmu Da je Karadzic zauzeo Sarajevo, Djindjic bi onog vola okretao i na Bascarsiji! Srbija treba traziti svoje teritorije na Kosovu a ne u Bosni i Hercegovini O Biljana Plavsic je uz pomoc Zapada presla put od najveceg srpskog rasiste, preko demokrate, do ratnog zlocinca OMoj otac Milovan Djilas je jako volio Bosnu i cesto se pitao kako to da Muslimani zive samo na jednoj obali Drine Razgovarala: Mirha Dedic Aleksa Djilas, sociolog, historicar i naucni saradnik na Harvardskom univerzitetu (1987-1993), napisao je nekoliko knjiga koje se bave istorijom i raspadom Jugoslavije. Poznat je i kao sin Milovana Djilasa, prvog i najveceg jugoslovenskog komunistickog disidenta. Zbog svojih stavova i sam je imao disidentsko iskustvo, tek mu je nakon jedanaest godina, (krajem 1990.) dozvoljen povratak u zemlju. Aleksa Djilas je i poznati politicki analiticar cije se procjene o politickim zbivanjima na Balkanu u visokim politickim, naucnim i diplomatskim krugovima u zemlji i inostranstvu izuzetno uvazavaju. Povod za razgovor s uglednim analiticarem bile su sve ucestalije izjave srpskog premijera Zorana Djindica po kojima bi BiH trebala da plati cijenu nezavisnosti Kosova, ali i druga teska i otvorena pitanja izmedju dviju susjednih zemalja. Srpski premijer Zoran Djindic u posljednjih mjesec dana u nekoliko navrata je ponovio stav da ce Srbija traziti dijelove teritorije BiH, konkretno Republiku Srpsku, u slucaju da Kosovo postane nezavisno. Da li je moguca jedna takva vrsta trgovine? Pre svega, Zapad je taj koji odlucuje gde ce biti granica i ko ce se otcepiti, a ko nece. Ta izjava srpskog premijera je losa i dosta steti Srbima jer se javlja kao pretnja da ce Srbi ponovo biti vidjeni na Zapadu kao rusitelji ravnoteze, mira i balansa u Jugoistocnoj Evropi i na Balkanu. Djindjic je to mogao da kaze na jedan drugi nacin, recimo - ako Albanci idu na stvaranje svoje drzave i ne prihvataju da se ukljuce u politicke procese u Srbiji, onda mi trazimo da se odredjeni delovi Kosova gde je nase stanovnistvo i gde su najznacajniji srpski istorijski spomenici stave pod direktnu vlast Srbije. Na taj nacin bi lopta bila na albanskoj strani terena. Inace, ukoliko stvari posmatramo sa sire istorijske perspektive, srpski i albanski suzivot je ustvari nemoguc i kad-tad ce doci do podele Kosova. DjINDjIC JE PREDSJEDNIK SRBIJE Da li se inieve prijetnje Bosni i Hercegovini mogu ozbiljno shvatiti ili su one moda u funkciji skupljanja politikih poena, s obzirom da je njegov rejting u Srbiji vrlo nizak? Kod Djindjica postoji jedan pragmatizam koji je doteran do apsurda. Da su recimo Bosnjaci zgazeni u Bosni i da je medjunarodna zajednica to prihvatila, Djindjic bi bez ikakvog unutrasnjeg kolebanja ili grize savesti, onog cuvenog vola kojeg je jeo na Palama pojeo i nasred Sarajeva u kojem nema Bosnjaka. On je veliki vlastoljubac koji je ovde sebi stvorio jedan kancelarijski nacin vladanja. Ustvari, on je i predsednik Srbije a i covek koji kontrolise parlament i sta sve ne. Skupio je ogromnu vlast. Zapadu to medjutim ne smeta, kao sto Zapad ni inace mnogo ne zanima ovdasnja demokratija, ako politika koja se vodi odgovara njihovim interesima i planovima. Zapadu je Djindjic postao simpatican jer smatra da mogu s njim da se dogovore oko Haaga i svega drugog. Osim toga, situacija u Srbiji je dosta teska jer pravog ekonomskog preporoda ovde nema. Borba protiv kriminala je slaba, kao i reforma sudstva, tako da Djindjic nema cime da se pohvali. On ima sve vise vlasti, a sve manje popularnosti i sve manje autoriteta. Nema demokratski legitimitet jer nikada nije pobedio na izborima, i zbog toga je odlucio da igra na nacionalisticku kartu. Pored toga, Kosovo je postalo jedna od etnicki najcistijih teritorija u Evropi, i sad Djindjic igra na jednu kartu protiv koje retko ko ovde moze da bude. A cinjenica je i da ce Srbija dugo ostati nacionalisticka, mozda i narednih dvadeset-trideset godina i toga je Djindjic itekako svestan. Uostalom, nacionalizam je glavni politicki faktor i u drugim delovima bivse Jugoslavije. Donedavno je Vojislav Kostunica za okruzenje bio sinonim nacionaliste koji ima pretenzije ka tudjim teritorijama, narocito prema Republici Srpskoj. Nedavno je EU kritikovala cak i Gorana Svilanovica da je nacionalista, da li to znaci da je svaki politicar u Srbiji u sustini sovinista? Kostunica je covek koji nije rascistio sam sa sobom, s tim nacionalizmom koji ide dalje od patriotizma, koji ima
[www.ANTIC.org] PCNEN VIJESTI
Title: Message Djindjic: U ponedjeljak definitivan dogovor Premijer Srbije Zoran Djindjic ocijenio je kao razumno rjesenje da ministri odbrane i spoljnih poslova budu predstavnici Srbije. To sto u Ustavnoj povelji pise da treba da budu iz dve republike to je zastitna odredba, koja treba da se primenjuje u slucaju kada ne mogu da se dogovore, rekao je Djindjic, prenosi Radio B92. Posto predstoje reforme u vojsci, mislim da je prirodno da te reforme sprovode ljudi iz Srbije, jer tu ima puno stvari koje treba direktno u kontaktu sa vojnim strukturama raditi i mislim da ne bi bilo primereno da sada to radi ministar koji bi bio iz Crne Gore, tako da mislim da te dve funkcije po prirodi u prve dve godine bi trebalo da budu u Beogradu, kazao je Djindjic dodajuci da se kolege iz Crne Gore potpuno slazu sa tim. Ja ocekujem da cemo u ponedeljak naci definitivan dogovor i da cemo imati tu podelu nadleznosti koja odgovara nekim nasim dogovorima i koja u najvecoj meri odgovara samoj prirodi posla koji treba da se obavlja, kazao je Djindjic. Ilickovic: Svilanovic radio protiv interesa Crne Gore Potpredsjednik Socijaldemokratske partije Miodrag Ilickovic kazao je danas da je Goran Svilanovic, kao ministar inostranih poslova radio protiv interesa Crne Gore. Na pitanje novinara da li postoji mogucnost da crnogorska strana predlozi Svilanovica za ministra spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, Ilickovic je odgovorio da bi to bilo nelogicno i da je to dobar vic. Na pitanje da li bi prihvatio da ga crnogorski poslanici predloze na mjesto sefa diplomatije u Savjetu ministara, Goran Svilanovic, dosadasnji ministar spoljnih poslova, je rekao da je tesko da bi neko imao nesto protiv toga i dodao da je predlog interesantan. Akcija razbijanja mreze pruzanja pomoci Karadzicu U Republici Srpskoj u toku je, kako je saopsteno, razbijanje mreze pruzanja finasijske pomoci Radovanu Karazicu. Uz blokade nekih racuna, SFOR je danas zaplijenio dokumentaciju nekoliko institucija, javio je dopisnik Radija B92. SAD i kancelarija visokog predstavnika na osnovu, kako je obrazlozeno, vjerodostojnih informacija o mrezi podrske licima za ratne zlocine, danas su otpocele koordinisanu vojnopoliticku akciju s ciljem sprjecavanja, ometanja i eliminisanja tih radnji, te zamrzavanja imovine, lica i firmi za koje se vjeruje da finansiraju obezbjedjenje Radovana Karadzica i na drugi nacin pomazu njemu i ostalim haskim optuzenicima. S tim ciljem, zatrazeno je zamrzavanje imovine i bankovnih racuna Momcila Mandica i Milovana Bjelice, koga je visoki predstavnik smijenio s funkcije predsjednika Skupstine grada Srpskog Sarajeva. Pedi Esdaun proglasio je i amandmane na zakone o bankarskom sistemu Republike Srpske, koji bi trebalo da sprijece ilegalne novcane transakcije, usmjerene za podrsku optuzenim za ratne zlocine, dok je SFOR danas izvrsio nenajavljenu kontrolu u objektima Skupstine grada Srpskog Sarajeva, u Lukavici i na Palama, u vojnom dijelu zgrade Skupstine Republike Srpske u Banjaluci i u zgradi Ministarstva odbrane u Bijeljini, prenio je B92Americka ambasada u Sarajevu saopstila je da je zamrzla racune Momcila Mandica i Milovana Bjelice i firmi koje se dovode s njima u vezu - Manko Oil-a i Privredne banke Srpsko Sarajevo, javio je BBC. 19:22 Marovic izabran za predsjednika Svetozar Marovic izabran je veceras za predsjednika Drzavne zajednice Srbije i Crne Gore. Od 112 prisutnih poslanika za izbor Marovica izjasnilo se 46 iz Srbije 19 iz Crne Gore, protiv je bilo 34 poslanika iz Srbije i 13 iz Crne Gore, dok uzdrzanih nije bilo. Na osnovu Ustavne povelje, Marovic ce istovremeno biti predsjednik Savjeta ministara. Marovic je pred parlamentom polozio zakletvu koja glasi: Zaklinjem se da cu duznost predsjednika Srbije i Crne Gore vrsiti u skladu sa Ustavnom poveljom drzavne zajednice Srbija i Crna Gora, odgovorno, savjesno i cestito. Esadaun smijenio predsjednika Skupstine grada Srpsko Sarajevo Visoki predstavnik u BiH Pedi Esdaun smijenio je danas predsjednika Skupstine grada Srpsko Sarajevo Milovana Bjelicu, saznaje agencija Beta iz krugova bliskih OHR-u. Isti izvor je rekao da je Esdaun o toj svojoj odluci licno obavijestio Bjelicu. Bivsi komandant SFOR-a Dzon Silvester je prosle godine Bjelici uputio pismo u kome od njega trazi da posreduje u predaji bivseg predsjednika Republike Srpske Radovana Karazica. Bjelica je, prema tim navodima, okarektirisan kao bliski
[www.ANTIC.org] Vesti SPO za 7.3.2003.
VESTI SPO Petak, 7. mart 2003. PROTIV SMO PONITAVANJA ISTINE Opravdan je zahtjev da poslanici iz Crne Gore, u samoizabranom parlamentu Dravne zajednice, sve pisane dokumente dobijaju na ijekavskoj varijanti srpskog jezika, ali je insistiranje na imenu crnogorski jezik neprihvatljivo i uvredljivo za same Crnogorce. Od kada je Crne Gore, ljudi u njoj svoj jezik nazivali su srpskim. Na njemu je sve napisano, i prije i poslije Njegoa. I otac savremenog srpskog jezika, Vuk Karadi, porijeklom je iz Crne Gore, od oca Stevana iz Drobnjaka i majke Jegde iz Nikia. Oni koji trae crnogorski jezik, odriu se svoje istorije, istine, predaka. Oni bi da narod Crne Gore pone da rauna svoje postojanje i pamenje od usvajanja Ustavne povelje. Koliko je to besmisleno, pokazuje i tekst ovog saoptenja pisan, upravo, ijekavicom Njegoa i Vuka. [EMAIL PROTECTED] www.spo.org.yu Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] Bilten 06.Mar
B I L T E NV E S T I 6 . MART 2003. SRBIJA I CRNA GORA EVROPSKA UNIJA SOLANA I SVILANOVIC: HAG JEDINA BITNA PREPREKA NA PUTU ZA EU BRISEL, 5. marta 2003. (Beta) Visoki predstavnik EU Havijer Solana i sef diplomatije Srbije i Crne Gore Goran Svilanovic ocenili su danas posle razgovora u Briselu da je saradnja sa Haskim sudom jedini bitan problem za zblizavanje Srbije i Crne Gore sa EU. Solana i Svilanovic ocenili su i da postoje mogucnosti da se brze ojacaju veze Beograda i Podgorice sa evropskom petnaestoricom, tako da do junskog sastanka lidera EU i zapadnog Balkana bitni problemi budu prevazidjeni i da Srbija i Crna Gora, isto kao i neke druge zapadnobalkanske drzave, budu veoma blizu pridruzivanju s Unijom. Svilanovic je naglasio da Srbija i Crna Gora, i pored teskoca, mogu biti veoma zadovoljne opipljivim uspesima u poslednje dve i po godine. A to su prvenstveno demokratizacija zemlje, izuzetno dobre ekonomske reforme i veliki napredak u saradnji sa zemljama regiona. On je ukazao i na veliki uspeh Beograda i Podgorice u organizovanju, 9. aprila u Beogradu, sastanka na vrhu zemalja Procesa saradnje u jugoistocnoj Evropi. Svilanovic je precizirao da ce sve biti ucinjeno da se prevazidje i najtezi problem saradnje s Haskim sudom. Na pitanje postoji li za to jednodusna podrska u zemlji, on je odgovorio da je licno proveo mesece na tome da se postigne jedna vrsta konsenzusa medju politicarima i medju gradjanima u zemlji. A uvek cu insistirati na tome da niko nema pravo da zavarava gradjane nase zemlje da ce ziveti bolje ukoliko neki ljudi ne odgovaraju za zlocine koje su pocinili, podvukao je sef diplomatije Srbije i Crne Gore. Moja poruka je da nece ziveti bolje. Niko u zemlji nece osetiti napredak dogod ne ostavimo iza sebe probleme koji su vezani za saradnju sa sudom u Hagu. Mislim da je to jasna osnova na kojoj treba graditi konsenzus. Politicari su za to da donose teske odluke i da odgovaraju za te odluke, gradjani imaju pravo da od politicara zahtevaju da im pruze najvise i najbolje...imaju pravo da traze vece plate, imaju pravo da traze nove poslove, imaju pravo da traze vize, a politicari treba da razmisle sta je to sto treba da urade da omoguce gradjanima da ovi njihovi zahtevi budu udovoljeni. Svilanovic je ocenio da je u ovom trenutku najveca prepreka na tom putu za nas ocigledno Hag. Jer kada to stavite po strani, onda vidite da je nasa zemlja ista kao i druge zemlje u regionu...koja ima neke probleme, ali koji su onda neuporedivo nizeg nivoa od ovoga. Solana je naglasio da ocekuje da ove nedelje budu formirane institucije nove drzavne zajednice, i da, uz brzo dovrsenje ekonomskog programa, evropska petnaestorica i Beograd i Podgorica krenu ka zajednickom cilju, a to je sto brze priblizavanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji. Solana je podvukao da je za to nuzno resiti i problem bolje saradnje Srbije i Crne Gore sa Haskim sudom, podvukavsi da se veoma nada da cemo na samitu Evropska unija zapadni Balkan, juna u Solunu, moci da proslavimo uspeh u produbljivanju odnosa Srbije i Crne Gore sa Unijom. Visoki predstavnik EU je dodao da je svestan cinjenice da Srbija i Crna Gora prolaze kroz teske trenutke, ali je podvukao da ce se evropska petnaestorica i vlasti u Beogradu i Podgorici uzajamno pomagati i raditi na resavanju tih problema. PATEN: EU OCEKUJE EFIKASNU VLAST ZAJEDNICE SCG BRISEL, 5. marta 2003. (Beta) Evropski komesar Kris Paten je danas u razgovoru sa sefom diplomatije Srbije i Crne Gore Goranom Svilanovicem preneo jasnu poruku da Evropska komisija i evropska petnaestorica ocekuju od Srbije i Crne Gore da postane clanica Evropske unije. Paten je preneo ocekivanja EU da institucije nove vlasti SCG budu potpuno efikasne u suzbijanju organizovanog kriminala, trgovine zenama, sverca robe i da se kroz saradnju s Haskim sudom otkloni najtezi balast ratnih zlocina. Na pitanje da li je s Patenom podrobnije razmotrena i pretnja obustave finansijske pomoci EU zbog nesaradnje SCG s Haskim sudom, Svilanovic je uzvratio da je o tome vrlo opsirno razgovarao danas sa visokim predstavnikom EU, Havijerom Solanom. Ja sam se u tim razgovorima zalozio za to da se podrzi nasa vlada u nastojanju da se obracuna sa onim sto je zatekla, umesto da joj se uskracuje finansijska podrska, rekao je on. U tom smislu Paten, u razgovorima koje smo danas vodili, nije spominjao mogucnost zaustavljanja finansijske podrske. Ali smo veoma mnogo govorili o potrebi da ova pitanja, koja sam spomenuo, nasa vlada zaista efikasno rascisti, rekao je Svilanovic. Zamoljen da kaze da li EU postavlja ultimativno dovrsetak akcionog plana za usaglasavanje ekonomija Srbije i Crne Gore, ministar SCG je uzvratio da to nije ultimatum, ali da bez usaglasene ekonomije nema ni drzave, a ako nema drzave, nema ni njenog pristupanja
[www.ANTIC.org] Prirunik za beanje iz zemlje: Put u toplije krajeve
Title: Message http://www.vreme.com/cms/view.php?id=334411 VREME, 635, 6. mart, 2003. POLITIKA Prirunik za beanje iz zemlje: Put u toplije krajeve Strani pasoi se mogu nabaviti po ceni od 5000 dolara)u nekoliko konzulata siromanih zemalja. Oni su veoma rizini pre svega zbog jezika. Najprihvatljivi je bugarski i u Sofiji nije velik problem da se nabavi ispravan, a i najjeftiniji je. Ipak, najbolje je prei meku granicu uz pomo policajca, imati na dobro "uraen" paso sa fotografijom nosioca i tuim generalijama Pre pedesetak godina iz Juge se bealo keanjem na osovine eleznikih vagona, "planinarenjem" na Karavankama ili veslanjem preko Jadrana. Uhvaeni pri pokuaju bekstva dobijali su tri, etiri godine. Naravno, ukoliko nisu pruali otpor. Posebno oruani. Nastradali su bili zakopavani uglavnom na licu mesta u neobeleenim grobovima, kao da se nita nije dogodilo. Utei danas pred nevoljama, kao to je predstojee suenje na kome se optuenom smei visoka vremenska kazna ili odlazak na dugogodinji boravak u kazneno-popravni dom posle pravosnane presude i bezuspenih albi, za veinu buduih robijaa nije nereiv problem. Najbitnije je blagovremeno obezbediti sve to je neophodno za siguran prelazak preko granice, odnosno predvideti eventualne nevolje iz kojih se moe iskljuivo bekstvom nai izlaz. Najzanimljivije su dve tzv. meke granice: ZvornikBijeljina i NikiTrebinje, na kojima se moe proi sa linom kartom. "Naravno, ne svojom, ve tuom", kae ovek koji zna sve finese prelaska preko granice. "Lina karta se moe kupiti za pedeset, a za promenu fotografije na njoj strunjaci uzimaju sto evra. Promena fotografije na tuem pasou staje 200 evra, ali je zato vrhunski uraena. U Beogradu postoji desetak ljudi koji rade soke (pasoe) i to mnogo bolje od jednog nedavno preminulog slikara. Policija, inae, zna ko su oni, ali ih ne goni zbog toga. Zanimljivo je da je u Odeljenju za prevare i falsifikate u beogradskom SUP-u bila jedna osoba, da je ne imenujem, koja je ve na prvi pogled na uraen paso znala ko je izvoa. Inae, pobei na primer u Republiku Srpsku sa svojim generalijama unapred je osueno na neuspeh jer postoji veoma dobra policijska saradnja sa Srbijom. Ode, na primer, ovek za kojim je raspisana poternica u Sarajevo i prijavi se u hotel pod svojim imenom. Takav u rekordnom vremenu biva uhapen po poternici iz Srbije. Uzgred, svojevremeno je sa Kosova doneseno u Beograd nekoliko sanduka sa blanko linim kartama i pasoima. Ta dokumenta se i danas krme i, ukoliko onaj ko ih radi ne zabrlja, sasvim su u redu. Ipak, najsigurnije je kad te policajac na prelazu prevede preko meke granice bez ukucavanja u kompjuter generalija sa pasoa ili line karte. Naravno, uz dogovorenu nadoknadu. Meutim, za to su neophodne pripreme, odnosno prethodni dogovor koji s prekidima traje sve do nekoliko minuta pre prelaska. To radi posrednik koji poznaje i kontaktira s policajcem koji je takoe s njim u talu. Nikad nijedan policajac na granici nije zbog toga pao. S policajcem se razgovara iskljuivo iz javne govornice i to u iframa. Bira se pogodan trenutak kad e angaovani policajac moi begunca da prevede bez provere, zapravo gledanja u kompjuterski ekran ko je sve pod potragom. Tako se ini kada je velika frka, odnosno ozbiljna potera za beguncem. Ovaj nain je najbolji jer 99 odsto falsifikatora, ukoliko im doe neko kome gori pod nogama i zatrai da mu urade lani paso, odmah okrenu telefon i prijave policiji. Kako bi, inae, godinama radili to to rade bez ikakvih ogranienja i sa blagoslovom murije. Zato valja uvek imati dobar paso sa svojom slikom i tuim generalijama." Strani pasoi se mogu nabaviti po relativno prihvatljivoj ceni (5000 dolara) u nekoliko stranih konzulata, uglavnom siromanih zemalja. Oni su veoma rizini pre svega zbog jezika. Najprihvatljivi je bugarski i u Sofiji nije velik problem da se nabavi ispravan, a i najjeftiniji je. Ipak, najbolje je prei meku granicu uz pomo policajca, imati na dobro "uraen" paso sa fotografijom nosioca, tuim generalijama i po izlasku iz Srbije birati zemlju za koju nam ne treba viza. Kad je re o vizama zemalja engena, i one se u Beogradu mogu dobiti neredovnim putem u nekim konzulatima. Viza s jednim ulaskom i boravkom od deset do dvadeset dana kota 900 a sa vie ulazaka od 1200 do 1500 evra. Nevolja je to se takve vize moraju imati pre nego to nastane frka i policija krene da hapsi. Najjaa je fora domoi se Brazila, prieniti nekom Brazilkom, napraviti joj dete ili je uzeti sa sve detetom, ba kao to je to svojevremeno uinio Roland Bigz, jedan od pljakaa novca u Engleskoj koji je potom otputovao u Junu Ameriku i ostao u Brazilu. Zakoni u Brazilu i dalje ne odobravaju ekstradiciju ljudi koji su oenjeni i imaju decu s Brazilkama. Sve u svemu, najvanije je ne podlei panici i misliti unapred. Prenos novca odavde u neku drugu zemlju takoe nije problem. Nikad se ne nosi u keu jer je to veoma rizino. To se obavlja putem agencija (ima ih u oglasima)
[www.ANTIC.org] Planovi povratka perionice para
Title: Message http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T03030601.shtml Petak, 7. 3. 2003 Tema: GLAS ISTRAUJE Kako se, naoigled meunarodne zajednice, koi povratak Srba u Hrvatsku, Bosnu i na Kosmet Planovi povratka perionice para Avioni NATO su iz Avijana uzleteli 4. avgusta 1995, sruili sve releje srpske vojske i pomogli hrvatsku vojnu akciju "Oluja". Tako je proterano 220.000 Srba. Samo etiri godine kasnije, 24. marta 1999, iz iste baze poleteli su avioni iste alijanse. Sada pod parolom da treba milosrdno zatititi izbeglice, albanske. U junu 1999, posle etiri meseca bombardovanja, za dve nedelje vratilo se svojim kuama 850. 000 Albanaca, a 250.000 Srba, pred oima meunarodne zajednice, ba kao i u Hrvatskoj, napustilo je Kosovo. I posle etiri godine oni ive van zaviaja. A zbog njih niko nije bombardovan, niko dobio sankcije, niko nije kanjen, niti je ko reagovao. Ba kao ni zbog "Oluje". ta je meunarodna zajednica uradila da se oni vrate kuama? Da li su njihovi programi o povratku ikad ostvareni? Pitanja je mnogo, a odgovori neubedljivi. Prema podacima Komesarijata za izbeglice, u Srbiji ivi 330.000 izbeglica iz Hrvatske i BiH i 230.000 interno raseljenih sa Kosmeta.- Srbi su sa Kosova proterani uz prisustvo mirovne misije koja je ovde stigla sa romantinom slikom o dobrim Albancima i loim Srbima - kae Vladimir Boovi, ef Odeljenja za pravosue pri Koordinacionom centru za Kosovo i Metohiju. Koji je spisak? trbac podsea da se Srbi ne vraaju u Hrvatsku i zbog optunica i presuda protiv 4.530 Srba. - Hrvatska je dodatno zakomplikovala povratak Srba i spiskom od 21.000 amnestiranih. Meutim, taj spisak nikad nije objavljen, tako da vie od 25.000 ljudi ne sme da se vrati jer ne zna na kom je spisku. Da li na onom koji ih optuuje, ili na onom na kome su navodno amnestirani - tvrdi trbac. Za etiri godine, skoro niko od Srba nije se vratio na Kosovo, ubijeno ih je 1.300, isto toliko je nestalo. I to sve pred oima Unmika i Kfora, odnosno meunarodne zajednice.- to od tuge, to od loeg naina ivota, u Srbiji je od 1999. umrlo 12.000 Kosovaca - tvrdi Rada Trajkovi, poslanik koalicije "Povratak". Izbegavanje Mihaela tajnera da pozove srpske predstavnike na godinjicu uspostavljanja kosovskih institucija Boovi je iskomentarisao sa: "Skandal!" Skandalom bi se mogli nazvati i svi izvetaji Unmika i tajnera da se bezbednosna situacija na Kosovu popravlja. Kako se tamo stanje "popravlja", mogu da potvrde mnogi Srbi koji ni danas ne smeju da odu u Pritinu ni pod pratnjom Kfora. Pre rata tu je ivelo 40.000 Srba; danas ih je stotinak, ive u dve zgrade, a deca im se etiri godine igraju samo po hodnicima kua. tajnerovi izvetaji najvie su pogodovali Vojnom komitetu NATO, koji je doneo odluku da Kfor sa Kosova ode 2006, pod izgovorom da se popravila bezbednost. - Tano je da su Srbi na Kosovu opstali zahvaljujui Kforu. Onog trenutka kad se povuku, Kosovo e biti etniko isto. Svet se sprema da se povue, a da nas ostavi u haosu - misli Rada Trajkovi. Ona veruje da neki u meunarodnoj zajednici ak zagovaraju da i ovo malo Srba na Kosovu tiho nestane. - Bez meunarodne zajednice nemogue je vratiti Srbe na Kosovo, pa ni u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Istina je da svet moe mnogo da utie na povratak, a zato to ne radi koliko bi trebalo - ne znam. Kfor nema anse da ode 2006. - tvrdi Boris Tadi, potpredsednik DS, predsednik Odbora parlamenta SCG za bezbednost. Slino se odigralo u Hrvatskoj, kad se 1998, iz straha od takozvane mirne integracije srpskih oblasti u Hrvatsku, iselilo 80.000 Srba. Iselili su i svoja groblja. Opet pred oima sveta koji je imao zadatak da titi te zone. - Najvei napadi hrvatske vojske na Srbe u Krajini odigrali su se upravo kad je Krajina stavljena po zatitu Unprofora. Rasporeivanjem trupa UN 1992. dolo je i do pada Republike Srpske Krajine. Brojni su dokazi da su Amerikanci tokom "Oluje" iz centara u Zadru i Splitu pratili srpsku vojsku i o njenim poloajima obavetavali Hrvate - izjavio je za "Glas" Savo trbac, predsednik "Veritasa". Da bi ula u Evropsku uniju 2007, Hrvatska je ovih dana dobila preporuku da vrati Srbe, kao i njihovu imovinu, te i da na odgovarajui nain rei pitanje oduzetih stanarskih prava, koja im se ne priznaju. Za
[www.ANTIC.org] Odrekli se i Njegosa
Title: Message http://www.novosti.co.yu 3/7/2003 10:48:01 AM Odrekli se i Njegoa V. KADI3/6/2003, 7:33:57 PMPODGORICA - Slobodan Backovi, ministar prosvete u crnogorskoj Vladi izjavio je da bi prirodno bilo da Crna Gora svoj jezik nazove crnogorskim!Ova izjava prvog oveka crnogorskog obrazovanja dola je posle saoptenja Matice crnogorske, koja je takoe stala uz projekat: Crnogorcima crnogorski jezik.Hoe li se Crnogorci ovome arlakati (smejati), ili e ve od ove jeseni poeti da skidaju na svoj nain novogovor i rei poput: brondzina, amvrele, bize, kotule, kanavace, vrculeta... Jedno je sigurno: da podele oko jezika postaju sve ee, i umesto da sve bude razreeno na lingvistikom terenu, to e dovesti u red politiari.Da bi i pravno zaiveo crnogorski, potrebno je da se u republikoj Skuptini pokrene inicijativa za izmenu Ustava, u kojem bi izjava ministra Backovia postala punosnana. Meutim, za to je potrebno imati dvotreinsku veinu.- Ovo je logino bilo oekivati od dukljanskog akademika koga je Milo ukanovi postavio na mesto ministra prosvete. im se domogao tog mesta, on je odmah krenuo u hajku na srpski jezik - kae za Novosti Budimir Aleksi, knjievni kritiar. - Utemeljenje dukljanstva kao politike i nacionalne ideologije, stvaranje crnogorskog jezika i potiskivanje irilinog pisma, konstituisanje Crnogorske pravoslavne crkve je, zapravo, dravna koncepcija aktuelne vlasti.Aleksi podsea da je NJego napisao Srpski bukvar, Ogledalo srpsko, kao i to da su svi Petrovii, kao vladarska svetorodna loza, govorili i pisali srpskim jezikom. To su inili Marko Miljanov, Stefan Mitrov LJubia...- Svi nai preci - dodaje Aleksi - su kao svoj jezik prihvatali jedino srpski jezik. Na alost, ovo su danas neki novi Crnogorci, koji ne znaju ta ine. Verujem da crnogorski narod nee tek tako prei preko ovog anticrnogorskog i antinjegoevskog poduhvata. Ako Albanci hoe da ue na svom maternjem jeziku, morae to isto da se omogui i srpskom dravotvornom narodu u Crnoj Gori.Udarima na crkvu, istorijski identitet i jezik od strane dukljanske ideologije Crna Gora eli da se prisilno uvede u kolektivnu amneziju, koja je tea od nepostojanja, smatra Budimir Dubak, funkcioner Narodne stranke i bivi ministar vera.- Dukljanski akademik Backovi objavio je da srpski jezik treba da bude crnogorski, ali da se nita ne menja, sem imena. Jer, kau, jezik nema veze sa lingvistikom. Ako nema veze sa lingvistikom i zdravim razumom, ono zasigurno ima sa bolesnim antisrpstvom. Ta devijacija se institucionalizuje i opasnost koja Crnoj Gori od nje preti daleko je vea od Burzanove objave rata Iraku - kae Dubak. 1/26/2003...Ekonomija...Evro koi Crnu Goru11/6/2002...Politika...ukanovi za Stankovia11/5/2002...Politika...Lini peat obeanjima10/31/2002...Drutvo...Ustav rui monopol10/23/2002...Politika...Izbrisali ih zemaljski bogovi10/22/2002...Politika...Jo sam dobro proao
[www.ANTIC.org] BOSNJACI BEZ PREDSTAVIKA U PARLAMENTIMA
Title: Message Redovna konferencija za novinare Koalicije Lista za Sandzak BOSNJACI BEZ PREDSTAVIKA U PARLAMENTIMA "Iako je Ustavnom poveljom predvidjeno da pripadnici manjina imaju svoje predstavnike u Parlamentu Srbije i Crne Gore, ni jedan Bosnjak se nije nasao u novoformiranom skupstinskom sazivu ", rekao jeBajram Omeragic, dodavsi da je rec o dogovoru politickih elita Srbije i Crne Gore kako se ne bi cuo glas Bosnjaka koji su zivotno zainteresovani za ocuvanje zajednice zbog toga sto bi ih eventualna nova granica jos vise dezintegrisala. Omeragic je dodao da je Sandzak i dalje najnerazvijenija regija u Srbiji i da drzava Srbija u ovaj region nije ulozila ni dinara, niti pokazuje takvu nameru, uprkos mnogobrojnim donacijama koje su stigle u zemlju, a koje su namenjene razvoju nerazvijenih krajeva. Kakav je odnos prema Bosnjacima, nastavio je Omeragic, svedoci i podatak da ce ovog meseca biti nastavljeno sudjenje 24-tvorici Bosnjaka koje traje vec osam godina, a u ovom periodu mnogi od njih su proveli u zatvoru po 2-3 godine, a drugima su oduzete putne isprave iako ne postoji nikakva pravosnazna presuda. Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com
[www.ANTIC.org] POVODOM 8. MARTA
POVODOM 8. MARTA 8.3.2003. 0:16 U VIJETNAMU SE 8. MART OBELEZAVA JOS OD 40. GODINE NASE ERE (Hanoj, RIA Novosti) Osmi mart se u Vijetnamu obelezava jos od 40-te godine nase ere. Ovde je 8. mart ne samo Medjunarodni dan zena, vec i tradicionalni dan secanja na dve sestre Ccing. Skoro pre dva milenijuma one su predvodile oslobodilacku borbu vijetnamskog naroda. i od tih vremena njhovi likovi - dve hrabre zene na slonovima, koje rasteruju neprijatelje udarcima maccem - za Vijetnamce predstavljaju simbol patriotizma i odvaznosti. Njihovi podvizi u pricama su se prenosili sa kolena na koleno. Prakticno u svakom gradu postoji ulica koja nosi njihova imena. Osmi mart u Vijetnamu, kao i u mnogim drugim zemljama, obelezava se svecano. Sve je slicno kao u Moskvi. Isti redovi za cvece, poklone, paznja i briga za zene od stane jaceg pola. U Vijetnamu zene tradicionalno igraju vodecu ulogu u porodici. Njih, kao i u Rusiji, ima nesto vise od polovine medju 80-milionskim stanovnistvom zemlje. I one su aktivne u politickom, ekonomskom zivotu, u nauci, kulturi, sportu. Dosta zena radi u policiji i vojsci. U SR Vijetnamu zena Cciong Mi Hoa je potpredsednik republike. Zene su na celu tri ministarstva, a rukovde i drugim znacajnim resorima, krupnim preduzecima i naucnim ustanovama. Prema podacima Medjunarodnog parlamentarnog saveza, koji je zasedao 5. marta u Zenevi, vijetnamske zene zauzimaju prvo mesto po broju deputata u svim azijskim parlamentima i 16 mesto u svetu. - 0 - Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] IZJAVA MADLEN OLBRAJT GLASU AMERIKE
Title: Message IZJAVA MADLEN OLBRAJT "GLASU AMERIKE" Eliminisati kolektivnu krivicu Vaington, 7. marta (Tanjug) esto se zaboravlja, ali je veoma znaajno, da postoji razlika izmeu Slobodana Miloevia i njegovih slepih sledbenika s jedne, i srpskog naroda, s druge strane, koji nije odgovoran, izjavila je raniji ameriki dravni sekretar Madlen Olbrajt. Na promociji dokumentarnog filma "Jugoslavija - pad Miloevia", za ameriko trite skraene verzije vieasovne televizijske serije, koja je prikazana i kod nas, Olbrajt je rekla da je upravo zbog iskljuivanja kolektivne krivice suenje Miloeviu u hakom tribunalu toliko vano. Olbrajt je za "Glas Amerike" rekla da je u Miloeviev pad i njegov odlazak u Hag malo ko verovao kada je uspostavljen Tribunal za zloine poinjene u bivoj Jugoslaviji 1993. godine. "Kada smo uspostavili Sud, mnogi su verovali da nee nita biti od njega, da nikada neemo moi da odredimo sudije i glavnog tuioca, da nikada nee biti podizane optunice, niti da e ikome biti sueno i da e biti izricane kazne. Meutim, sve se to ostvarilo", rekla je Olbrajt. Bivi ameriki dravni sekretar je naglasila da je cilj hakog tribunala od poetka bilo iskljuivanje kolektivne krivice i odreivanje pojedinane, kao put ka izmirenju. Olbrajtova je miljenja da "narodi na Balkanu kreu ka boljoj budunosti" i da "i oni i svet treba da budu strpljivi, jer se radi o dugotrajnom, nimalo lakom procesu". Treba, po miljenju Madlen Olbrajt, da budu strpljive i Sjedinjene Amerike Drave i da nastave da pomno prate situaciju u regionu, bez obzira to se panja administracije u Vaingtonu okree prema drugim delovima sveta. "Ne bismo smeli da zaboravimo Balkan i nadam se da emo i dalje biti veoma angaovani u tom regionu", naglasila je za "Glas Amerike" raniji sekretar Olbrajt.
[www.ANTIC.org] Jo jedan Osmi mart sa starim priama, cveem i navikama
Title: Message Jo jedan Osmi mart sa starim priama, cveem i navikama Kobajagi Dan ena Nekad su Srbi slavili Materice, sada to ine Bunjevci. Sve izgleda da je karanfilu definitivno odzvonilo Dan umornih ena, nacvrcanih mukaraca i otunih crvenih karanfila. Nema ene koja bar jednom ovako nije doivela dan posveen njoj. A nije uvek tako bilo. Bake, i poneka majka sadanje generacije, recimo, tridesetogodinjakinja, pamte i bolja vremena. Materice! Veliki pravoslavni praznik, moda jedan od najplemenitijih, u znak potovanja Device Marije. Deca veu mami noge, teraju je da "plati otkup", a kad zvecnu dinari, svi sreni za sto. Deca bi pazila da ne uvrede onu koja ih je od kila mesa othranila... Oevi imaju Oce, i njima se veu noge, i oni plate otkup, samo opet mame prave akonije... Svega ovog odavno nema u Srba, ali se odralo kod Bunjevaca Hrvata, uvek tree nedelje Adventa. Uz dodatak: u goste prvi put dolazi zet (ako se ker nedavno udala) i od tate dobija belu koulju za dobrodolicu... Karanfil za drugarice Iako to niko od njih zvanino nije traio, i Srbi su, ugledavi se na Velikog brata, proslavu Materica potisnuli 8. martom. Predlog Klare Cetkin, usvojen 1907. slavi se i danas. Ve odavno kao puka dekoracija! Da li enu ine srenom cvet, (eventualno) koverta i pozorite jednom godinje? Naravno, mukarci uivaju i 8. marta. Jer, zbog jednog crvenog karanfila, drugarice, majke, supruge, pa i kominice, na nos padaju uvee, kad svi polegaju, da se obilnom gozbom revaniraju... Neretko, uludo ekaju mua, jer on slavi sa koleginicom... Istina, ima i onih, poput Andrije- Ere Ojdania, pevaa, koji priznaje:- Za mene je Osmi mart, posle moje krsne slave, jo jedno crveno slovo u kalendaru. To znai: natrpam gepek buketima cvea, parfemima i skupocenom minkom, sednem za volan i gledam u spisak. Malo podui. Obiem sve parohije i podelim ta imam. Ali, malo je veseljaka poput Ere. Mnogo politike, malo slavlja Karanfil je obeleio komunistiki 8. mart. Sada mladi, prema izvetajima beogradskih cveara, kupuju skupe, ekskluzivne bukete, a stariji obino po jedan cvet, najee ruu, nikako karanfil. Novo doba, nova moda. Na primer, u BiH, donedavno je bilo nezamislivo bilo kakvo obeleavanje Dana ena. Kritiku, kako ga zovu, nemuslimanskog praznika, muslimani poinju priom o najveoj obmani ene:. "Posle vekova ropstva i ponienja, zatim emancipacije i ravnopravnosti, bolje rei novog vida sramoenja, nemuslimani su ponudili eni novo poniavajue obeleje... Koliko e vremena proi dok joj ne ponude ceo mesec, ili godinu?" Oglasio se i na stari znalac Nijaz Durkovi. "Do jue su vajni ideolozi SDA, pod aurom svetog maga i neprikosnovene harizme Izetbegovia, propovedali "Dihad protiv Deda -Mraza, Nove godine, 8. marta... A sada? SDA-ovi plaeni najamnici, od Ilide do Ba-arije, dele i za rukav vuku sve koji ele cvet za 8. mart. Dele skupe gerbere i vie im nije mrska Klara Cetkin. I, to u dravi sa 300.000 nezaposlenih (samo u Federaciji), na desetine hiljada na ekanju, gde se penzionerima duguje najmanje pet-est penzija... Ali idu izbori... A, ko e sve to da plati?" Ovako zbori eksdelilac crvenih karanfila. Ali, nai politiari su sigurni - nema potrebe da nam ikad vie dele bilo ta besplatno... Koliko para, toliko Osmog marta Da su Srpkinje bolje prole, moglo bi se rei jer je Nataa Mii prva ena predsednik. Ali... Sudei i po benignom komentaru jednog naeg kolege da nee ene u redakciji jer su gori novinari, ni 8. mart nam nee pomoi. Uostalom, 9. marta neke od nas bie i tunije... Usreie nas, u ta je teko poverovati, javna estitka, u vidu plaenog oglasa u dnevnim novinama. Nai muevi i sinovi krkae sarmu. One, koje muevi poalju u pozorite (kako bi na miru odgledali fudbalsku utakmicu), teie kominice: "enama uvek treba panja mukaraca, pa nam i taj praznik treba." Moda e neka od njih, dok se zavesa sputa, raunati koliko je ovo kila mesa, ili e, kao tri direktorke iz Leskovca, dekretom ukinuti 8. mart. Zbog troka! ZORICA ZARI http://www.glas-javnosti.co.yu/
[www.ANTIC.org] Kada je dan ena
Title: Message Iz sveta religije Kada je dan ena Oko toga da li treba da je neki dan u godini posveen posebno eni, oigledno jedinstva nema i nee ga biti. Religije, tradicije, kulture, imaju svoje osobenosti Kada je dan ena? Danas u svetu enama nije lako da li neki dan u godini, i koji, mogu da smatraju svojim. Onima koje su majke, neto je lake, ali ne mnogo. Zavisi od toga gde ive, kojoj religiji i politikoj orijentaciji pripadaju. "Meunarodni dan ena" ima socijalistiku, socijaldemokratsku a pre svega komunistiku osnovu. Druga komunistika konferencija ena 1921. godine odredila je da se ima slaviti samo 8. marta. Pre toga je obeleavan izmeu februara i aprila. Ovaj dan u martu uzet je radi seanja na osmi mart 1917, po starom kalendaru 23. februar, kada je u Rusiji, izmeu ostalog, i obeleavanjem enskog dana otpoela "februarska revolucija", odnosno boljeviki krvavi prevrat koji je milione odveo u smrt, tada i kasnije, u vreme Staljina. Carica Aleksandra Teodorovna i njene etiri keri su bile meu prvim rtvama. Takoe velika kneginja Jelisaveta, sada svetiteljka, jedna od najplemenitijih ena prolog veka. Nemaka socijalistkinja Klara Cetkin (1857-1933) u Kopenhagenu je 1910. pokrenula inicijativu uvoenja ovoga dana. Sledee godine je obeleen 19. marta u Nemakoj, Austriji, Danskoj, Americi. Dan je bio pokretan, neki ruski teolozi tvrde da je postojala namera da se on poklapa sa jevrejskim praznikom Purimom. Dan majinstva Boljevika Rusija ga je svesrdno prihvatila, postao je kultni praznik. U ovoj zemlji se ouvao veoma intenzivno do danas, iako je gotovo potpuno izgubio ideoloku obojenost. Hitler ga je 1932. godine ukinuo, uvevi Dan majke u maju, jasno odredivi koja je uloga majke i ene u nacionalsocijalizmu. U Nemakoj se do dan danas odrao, naravno bez nekadanje podloge. Obeleava se druge nedelje u maju. Ameriki predsednik Vilson je 1915. uveo da se druga nedelja u maju ima slaviti kao dan majinstva. Jevrejska religija ne poznaje neki slian praznik iako je nekoliko ena u istoriji Jevreja imalo izuzetnu ulogu - Jestira (Ester), Ruta, Devora. U islamu, kod sunita, nema nijednog dana posveenog enama, ali ga ima kod iitskih muslimana, u Iranu. Slavi se roendan Fatime (zvane i Zehre), najmlae ali najmilije keri Muhameda, supruge Alije koga iiti posebno potuju. Njen dan ove godine pada 19. avgusta. Majkama, ali i svim enama i devojicama, posveti se posebna panja, pokloni cvet i mali poklon. Za Fatimu je zabeleeno da je bila veoma inteligentna, suzdrana, vredna, iako je poelela da ima slukinju. Sa suprugom se katkad nije slagala, otac je morao da ih miri. Posebno se naljutila kada je Alija eleo da dovede jo jednu enu. Fatima je imala estoro dece a umrla je u 29. godini. Nedelja mironosica U mnogim zapadnim zemljama skromno se obeleava dan majke u maju mesecu. To ne ine crkve; obeleavanje je esto ipak pri crkvama, ali vanliturgijsko. Ponegde se, kao u Sloveniji poslednjih desetak godina, praznik Blagovesti na neki nain posveuje eni, majci, a sveti Josip, 19. mart oevima. Na nivou katolike i evangelistike crkve jedinstvenih reenja ipak nema. U pravoslavnoj Rusiji se 8. mart jo uvek izuzetno masovno slavi, u preduzeima, nadletvima, porodicama. Crkva to ne suzbija, patrijarh, ne svake godine, uputi ovim povodom enama estitku, ako slavljenje ne bi bilo u okviru Uskrnjeg posta. Ruski teolozi ele da ene slave Nedelju mironosica, dve sedmice posle Uskrsa. Ove godine je to 11. maja. To je podseanje na ene koje su u nedelju u zoru dole sa mirom (meavinom mirisa i ulja) da pomau sahranjeno telo Hristovo. Ali, aneo ih je obavestio da je On vaskrsao i da je grob prazan. Dan ena ove godine nije u vreme post, koji poinje dva dana kasnije, u okviru sedmice je kada se ne jede meso ali koristi beli mrs. Kod nas se u nedelju pred Boi obeleavaju Oci, gde dolazi do izraaja hrianski odnos izmeu dece i oca, a nedelju dana ranije Materice, kada deca majci posvete panju. Oko toga da li treba da je neki dan u godini posveen posebno eni, oigledno jedinstva nema i nee ga biti. Religije, tradicije, kulture, imaju svoje osobenosti. To se ne mora tumaiti kao nedostatak. Entuzijazam za stvaranje svesvetskih "praznika" je prolost. ivica TUCI http://www.politika.co.yu/
[www.ANTIC.org] Portreti u delima lanova SANU
Title: Message Portreti u delima lanova SANU Znameniti Srbi Srpski umetnici XX veka pripadaju nacionalnom ali i evropskom miljeu. U njihovim, ovde predstavljenim, delima ispoljen je, pored ostalih vrednosti, i "ekspresionizam boje" Likovi sa izlobe "Portreti u delima lanova SANU" ive prolosti ne pripadaju samo Srpskoj akademiji nauka i umetnosti niti ovoj tematskoj izlobi, pa stoga odmah valja rei da su trajan oslonac misaonog bia ovog naroda, njegovih naunih, umetnikih i knjievnih ideja i ostvarenja. Pred izloenim kultnim portretima oseamo ne samo duboko potovanje ve i jednu vrstu moralnog uporita, koje nam je sada, tako oslabelim, i te kako potrebno. U ovoj galeriji znamenitih Srba najstariji je mudri Dositej koga je, prema verodostojnom portretu, isklesao u mramoru Petar Ubavki 1833. godine, a tu su i bronzani Vuk, delo ora-oke Jovanovia i bronzani Njego Ivana Metrovia. Prva izdanja knjiga ovih velikana, tampana u Beu, bila su nadahnue srpskoj kulturi tokom protekla dva stolea, a to e biti i na vjeki. I ovi istorijski portreti spomenici su njihove besmrtnosti. Pri pomenu oke Jovanovia treba se zaustaviti pred njegovim plaketama - malim portretima velikih umova - darovitih naunika i pisaca: Sime Lozania, Bogdana Popovia, Jovana ujovia, Mihaila Mike Petrovia, Jovana Cvijia, Pavla Popovia, Ive Andria. I vajar Sreten Stojanovi, autor je Andrievog portreta ali i portreta Milana Rakia i Milutina Milankovia. Prvorazredna dela Plejadi istorijskih likova pripadaju i slike Uroa Predia, portreti njegovih savremenika, najuglednijih lanova i asnika Srpske akademije nauka i umetnosti: Brane Petronijevia, Stojana Novakovia, Ksenije Atanasijevi, Jovana Cvijia, Slobodana Jovanovia, Aleksandra Belia, kao i portret Milutina Milankovia, delo Paje Jovanovia. Iz najsaetijeg osvrta jasno se vidi da izloba ima kulturno-istorijski smisao. Ovo se, naravno, odnosi samo na prvi deo izlobene postavke, ali naglaavam da su ovi portreti, slikani u maniru akademskog realizma, prvorazredna umetnika dela, meu kojima se istie Prediev Stojan Novakovi. U drugom delu izlobe, obimnijem po broju eksponata, oekuju nas radovi mlaih umetnika u kojima je novi likovno-estetski poriv smenio akademsko shvatanje o "zvaninom" ili klasinom portretu. To je epoha moderne srpske umetnosti, blistavi period izmeu dva svetska rata, kao i njen nastavak u drugoj polovini XX veka, stilski raznovrsniji i tematski razueniji. U isto vreme, to je i doticaj nekoliko generacija umetnika, to se ispoljilo i na pedagokom planu. Nije na odmet podsetiti da je "u klasi" Milana Milovanovia odrastala Zora Petrovi, a da je u klasi Zore Petrovi uio Radomir Relji. Poznato je i to da se umetnik modernog vremena tek povremeno vraa portretnom slikarstvu. Za njega je portret isto to i mrtva priroda, cvee, pejsa ili enterijer jer potie iz njemu svojstvene likovne ideje. Tako, na primer, Portret violinistkinje Marije Mihajlovi Pee Milosavljevia sadri u sebi i cvee i mrtvu prirodu, a naslikan je i enterijer. Otuda je u ovu izlobenu postavku s razlogom uvrtena slika "Junak ide gorama" Mladena Srbinovia, ali i "Vergla" njegovog, negda, profesora Nedeljka Gvozdenovia. Ove bi slike nale mesto i na izlobi koja bi nosila naziv "anr scene", to samo znai da je njihovo portretsko sasvim relativno. I autoportreti su pre likovni rukopis autora nego njegov lik. Naime, u moderno shvaenom portretu i autoportretu i prividno realno je drugorazredno, efemerno. Spontano nadahnue Srpski umetnici XX veka pripadaju nacionalnom ali i evropskom umetnikom miljeu. U njihovim ovde predstavljenim delima ispoljen je, pored ostalih vrednosti, i "ekspresionizam boje", kako bi to rekao Miodrag B. Proti. A kao pandan, kolorizmu, izloeni su crtei i studije (ponekad i sluajno sauvane skice) u kojima se otkriva lepota i sveina spontanog poetskog nadahnua. Ovo je, dakle, koliko znaajna toliko i uzbudljiva izloba. Postoji miljenje da izloba nee podstai veu radoznalost publike budui da su neki od ovih portreta ranije izlagani. Ipak, ostao sam u uverenju da e se posetioci radovati ponovnom susretu sa dragim "poznanicima", ovo tim pre jer se sada prvi put izlau u okviru tematske izlobe. Ukoliko prihvatimo da je ovo uslovno reeno, jedan vid stalne postavke, onda e u tom sluaju i njena zamisao biti drugaije sagledana. A kada se jednog dana, nadam se u bliskoj budunosti, Akademiji vrate njene davno oduzete zgrade, darovi dobrotvora, i kada se napravi raspored njenih instituta, onda e se u ovoj palati,
[www.ANTIC.org] Prva rtva rata u BiH Srbin
Title: Message Politika, 8. III 2003. MEU NAMA Prva rtva rata u BiH Srbin Prilikom nedavne posete Sarajevu, ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore gospodin Goran Svilanovi se prekrstio i zapalio sveu na Vrbanja mostu, gde je Suada Dilberovi poginula 5. aprila 1992. godine kao "prva rtva rata" u Bosni i Hercegovini. Polazei od toga da je odavanje pote nevinim rtvama plemenit gest, smatramo, ipak, da je gospodin ministar trebalo da ima na umu neosporne injenice. Naime, pokojna Suada nije bila prva rtva rata u BiH, tako da je ministar Svilanovi, u zabludi, izabrao pogreno mesto za ovaj simbolini in. Da li je gospodin ministar zaboravio da je prva rtva rata u BiH Vojislav Garanovi, Srbin iz Donje Dubice kod Bosanskog Broda, ubijen 16. septembra 1991. godine? Ako ne pomenemo brojne pojedinane srpske rtve, ne moemo da zaobiemo masakr srpske porodice Marti iz Bosanskog Broda 25. marta 1992. godine, a zatim pokolje Srba u selu Sjekovac 26. marta 1992. godine (9 rtava) i Kuprekoj visoravni 4-5. aprila (54 rtve). Kada je re o rtvama u Sarajevu, prva rtva je nesumnjivo srpski svat Nikola Gardovi, koga su muslimani ubili 1. marta 1992. godine pred crkvom na Baariji. Za Udruenje Srba iz BiH u Srbiji potpredsednik prof. dr Branislav Tali http://www.politika.co.yu/
[www.ANTIC.org] Smrtonosni pucnji iz Mauzera
Title: Message Svedoenje oevica "Smrtonosni pucnji iz Mauzera", 28. 2. itajui feljton o ubistvu kralja Aleksandra u Marselju, daleke 1934. godine, prua se prilika da se dodaju jo neki podaci o tom dogaaju, koji je nesumnjivo, zasenio sve dogaaje u toj godini, ali i podigao tenzije zemalja koje su tek spremale za velike dogaaje, koji e se krvavo rasplitati u toku Drugog svetskog rata. Sam atentat u Marseju je samo jedan u nizu dogaaja, kojim su Nemaka, Italija i Maarska dodatno pothranjivale svoje ratne pohode a Jugoslaviju i Francusku, branili svoj dravniki integritet i suvereni autoritet. Ostale zemlje su se, po svom interesu svrstavale na jednu ili drugu stranu. Sudei po ishodu atentata, ustaki atentatori i njihovi patroni su nadmudrili jugoslovensku i francusku obavetajnu slubu, koje su bile neposredno involvirane u ovaj dogaaj. Boravei na alirskom univerzitetu, krajem 1979. godine, susreo sam jednog kolegu iz Marseja, koji mi je priao o toku atentata, kojem je i sam prisustvovao. Uoi atentata, neposredni rukovodilac i organizator atentata, Paveliev poverenik, D. Kvaternik je doveo grupu iz susednog gradia Eks- en-Provansa, da obiu sutranji koridor kraljeve povorke i da izaberu mesto za izvrenje atentata. Sluaj je hteo da stanu nasuprot Marsejske berze, gde poinje ulica "Paradis", na srpskom "Raj", na ta je jedan od atentatora primetio: "Znai ovde emo poslati kralja u raj!" Naravno, za suverena iz prijateljske Jugoslavije, osim toga i saborca iz Prvog svetskog rata, graani Marseja su u velikom broju izali na doek. Tih dana je Francuska bila u predizbornoj trci, pa je francuska vlada kraljev doek htela da iskoristi i da podgreje predizbornu klimu. Kako mi je moj marsejski kolega priao, francuska policija u Marseju, polazei od kraljeve popularnosti, primenila je blai reim obezbeenja (reim: dva), sa kojim se doekuju "ivopisni gosti" iz egzotinijih zemalja, koji uveseljavaju francuske graane, izgubivi iz vida da sutranji gost ipak dolazi sa Balkana, punog tenzija i zaevica. Atentatoru je to naravno pogodovalo i u buket cvea je sakrio "mauzer" kojim je za tili as usmrtio rtvu, lake ranivi i njegovog domaina, francuskog ministra inostranih poslova, Luj Bartua. Usred tragike, sada se dogaaju i komine stvari! Prof. Tihomir ukanovi, Beograd http://www.politika.co.yu/
[www.ANTIC.org] Bitls zamenio antifaistu
Title: Message Bezumna odluka "Bitls zamenio antifaistu", 24. 2. Predsednik Komisije za nazive ulica u Novom Sadu, izvesni Vladimir Vrgovi, oito je bogat duhovnom golotinjom kada je brisao asno ime Blagoja Parovia sa jedne novosadske ulice i istu krstio imenom Dona Lenona. Uz to, hvali se nesretni Vrgovi da je to ideja njegove maloletne kerke Milane. (SIC). Taj predlog usvojie oci gradske skuptine Novog Sada, uprkos protestima biraa odnosno graana. Takvom odlukom ponovo su ubili mrtvog heroja Graanskog rata u paniji. Ubili su ponovo naeg oveka, a internacionalnog borca i heroja protiv faizma. Ubili su Blagoja Parovia, koji nije bio ni hipik, ni narkoman, ve istinski borac protiv najveeg zla, protiv faizma. Tom i takvom odlukom naneli su sramotu i stid gradu Novom Sadu. Da li engleski tinejderi sluaju nae pesme, gledaju nae filmove, znaju nae pisce, znaju nae, a svetske naunike. Da li su Englezi dali svojim ulicama imena Mihajla Pupina, Nikole Tesle, Ive Andria, Njegoa ili Svetozara Miletia? Treba li otac Vrgovi da to ulije u kerkinu glavu i njeno vaspitanje i obrazovanje? Ako hoemo da nas svet potuje, moramo se sami potovati. Srbima je stalno neko drugi kriv, a ne uju pesnika Milana Nenadia: - Od ega globus bei (ega se kultura srami) time se ponose Srbi (i ude to su sami...). Svaka vlast, pa i dosovska treba da ima DOStojanstveno, etiku, znanje i umee ivljenja. Otuda je sramotno to rue sve to nam je sveto i to je naa istorija. Lazar Manojlovi, Bijeljina http://www.politika.co.yu/
