[www.ANTIC.org] AMERICKI IZAZOV NE SAMO IRAKU, NEGO I CITAVOJ SVETSKOJ ZAJEDNI
Title: Message by www.artel.co.yu [EMAIL PROTECTED] Datum:19. mart 2003. g. Upozorenje:Ukoliko ste ovu poruku dobili grekom ili vie ne elite da dobijate nove informacije i tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED]i u rubrici "subject" napiite "unsubscribe". AMERICKI IZAZOV NE SAMO IRAKU, NEGO I CITAVOJ SVETSKOJ ZAJEDNICI Moskva, 18. marta 2003. godineRIA NovostiSpecijalno za Artel-GeopolitikuGenadij CCUFRIN, dopisni clan Ruske akademije nauke, zamenik direktora Instituta za svetsku ekonomiku i medjunarodne odnose Ruske akademije nauka Tiranin ce skoro nestati i dan velike slobode je blizu obecao je Buss Iraccanima koji, uzgred receno, niposto nisu molili gazdu Bele kuce da im donese slobodu po-americki. Privlaci paznju i strastveni poziv upucen preko televizijskih kanala Iraccanima: Nemojte da rusite naftne bussotine izvor bogatstva, koje pripada irackom narodu! Kada bi Buss bio iole iskren, taj poziv bi izgledao nesto drugacije: Ni u kom slucaju ne rusite naftne bussotine, jer upravo zbog njih mi i pocinjemo rat, i sutra ce one pripadati nama, a ne vama!. I tako je Dzordz Buss predocio ultimatum Bagdadu, zatrazivsi od Sadama Huseina i njegovih sinova da u roku od 48 sati napuste svoju zemlju. U svom televizijskom obracanju naciji, koje su prenosile sve americke televizijske kompanije, Buss je izjavio, da su za rezim Sadama Huseina decenije obmana i surovosti dosle do kraja, i ako Husein i njegovi sinovi ne ispune zahtev ultimatuma, usledice vojni konflikt, koji ce poceti po nasem nahodjenju. Buss je naglasio, da Savet bezbednosti OUN nije ispunio svoje obaveze, ali ce SAD ispuniti svoje i razoruzati Irak. Ova poslednja izjava americkog sefa drzave i izaziva najvecu zabrinutost. Ona svedoci o tome, da Vasington baca izazov ne samo i ne toliko Iraku, koliko citavoj svetskoj zajednici. Radi se o vanredno ozbiljnoj situaciji u medjunarodnim odnosima, kada mehanizam donosenja najznacajnijih, najodgovornijih odluka, a da ne govorimo jos i o njihovoj sustini, stupa u vopijucu protivurecnost sa vazecim normama medjunarodnog prava, fiksiranim u Povelji OUN. Jer putevi resenja irackog problema su jasno oznaceni u rezoluciji 1441 Saveta bezbednosti OUN, koja predvidja detaljnu proveru od strane medjunarodnih inspektora o postojanju u Iraku oruzja za masovno unistavanje, a zatim donosenje odluke Saveta bezbednosti OUN na osnovu podataka koje prezentiraju inspekcije. Zasad nema nikakvih podataka o tome da u Iraku postoji, ili da se razradjuje, oruzje za masovno unistavanje, i sef inspektora Hans Bliks je izvestio Savet bezbednosti da Irak aktivizira saradnju sa njegovom misijom. Upravo ta okolnost, kao i uverenje u mogucnosti resenja irackog problema politicko-diplomatskim sredstvima su i primorali Rusiju, Francusku, Kinu i Nemacku da ostro istupe potiv odavno provocirane od strane Vasingtona vojne akcije, i insistiraju na nastavljanju rada medjunarodnih inspektora u Iraku. Ta dosledna, konstruktivna, odmerena pozicija Moskve, Pariza, Pekinga i Berlina toliko je izbacila iz takta Dzordza Bussa, koji hoce rat, da je u televizijskom obracanju optuzio clanove Saveta bezbednosti maltene za saucesnistvo sa Sadamom Huseinom. Neki stalni clanovi Saveta bezbednosti (ima se u vidu Rusija, Francuska i Kina prim. autora) javno su oglasili da ce uloziti veto na svaku rezoluciju koja ce primorati Irak da se razoruza. Te vlade dele nasu ocenu o opasnosti, ali ne i nasu odlucnost da je savladamo, kazao je Buss. Ovde je sef Bele kuce ocigledno preterao. Kao prvo, niko nije protiv razoruzanja Iraka. Radi se o tome da se Iraku omoguci da se sam razoruza, a ne da se to cini nasilnickim, vojnim putem. Bagdad je poceo da unistava svoje rakete znaci da je dobrovoljno razoruzanje moguce. Drugo, ocigledno je da ni hipertrofiranu americku ocenu o irackoj opasnosti niko od oponenata SAD u Savetu bezbednosti ne deli. A sto se odlucnosti tice da se krene u vojnu avanturu, koju manifestuju Dzordz Buss i uvek saglasni sa njim britanski premijer Toni Bler, kod clanova Saveta bezbednosti OUN te odlucnosti zaista nema. Zato sto i u Moskvi, i u Parizu, i u Pekingu veoma dobro sagledavaju opasne posledice anglo-americke avanture. U pravu je direktor Jelskog univerziteta za istrazivanje problema OUN Brus M.Raset koji je izjavio, da je administracija SAD krenula u Iraku va-bank (staviti sve na kocku, pa opstati ili propasti) i da je riziku podvrgnuta ne samo buducnost Iraka i Bliskog Istoka, nego i citava struktura medjunarodnih odnosa. Uzgred, prvi udar po toj strukturi, po uspostavljenom nakon Drugog svetskog rata sistemu sveopste bezbednosti, nanesen je 1999. godine, kada je bez sankcija OUN blok NATO na celu sa SAD zapoceo neisprovociranu agresiju protiv mirne Jugoslavije samo radi toga da bi smenio neugodnog za Vasington jugoslovenskog lidera Slobodana Milosevica, koji se sada nalazi pred sudom nelegitimnog Medjunarodnog tribunala u Hagu. To isto
[www.ANTIC.org] Clanak zbog kojeg je zabranjen Nacional
KAMPANJA Autor: Tirnanic Kako se od doticnog dokumenta ne razdvajam, a buduci da su dani nacionalne zalosti prosli, vracam sebi slobodu da, za pocetak, analiziran ponasanje potpredsednika Koraca, koji se u ruznim danima angazovao kao da mu je pokojni premijer ujak. Zarko Korac je moj stari drug. Svojevremeno je imao status mog licnog televizijskog idola, jer se, kao psiholog, redovno pojavljivao u decjim emisijama, gde je cesto tvrdio da ce nam se osushiti kicma. To ga je u novoj vladi kvalifikovalo za pitanja medija i brigu o omladini, koju bi da masovno prevede u homoseksualce. U vreme nacionalne zalosti rastrcao se na sve strane. Na jednoj televiziji je bio u osam, na drugoj se pojavio desetak sekundi kasnije. Bilo je tu i zapazenih novinskih intervjua. Posto pati od nesanice, dodatno pojacane tragedijom koja ga je zadesila, nije mu bilo tesko da govori i na komemoraciji u Vladi Srbije. Istini na volju, svuda je o obojici govorio sve najbolje. Obojici?! Ko je bio drugi? Pa, razume se, Djindjic. Njemu je u jednom od govora, onako kolokvijalno, vise drugarski, namenio ulogu gromobrana, jer je tom prilikom narator citirao premijera, koji je jednom rekao kako je najbolje da on bude isturen prema toj mafiji, a da vi za to vreme nesto uradite. Sta je to uradio Korac, ne secam se. Ali o sebi ima najlepse misljenje. Ovo nas dovodi do pomisli da je on tragicnu smrt premijera, kao i svoju ulogu oko te stvari shvatio kao iskljucivo predizbornu kampanju. Namestilo mu se, sto da ne iskoristi. Jer, ovih dana ce se odrzati izborna skupstina Socijaldemokratije (ili tako nekako), jedne bastardne partije koja je nastala spajanjem dve druge, medjusobno nimalo slicne, politicke partije. Kako ova idejna kontradikcija, po sebi neodrziva, ne bi odmah krenula u borbu za lidersku poziciju, Socijaldemokratija se u odnosu na druge partije odnosi kao dvoglava azdaja, sa dva supredsednika, ciji ce status sijamskih blizanaca biti operativno resen na prvoj izbornoj skupstini. Mozda bi ova kombinacija - jedno telo - dve glave - imala uspeha u nekon cirkusu. U partiji nije zazivela. Pa je, tako, Orlic - jedan supredsednik, takodje misteriozna figura nase politike - odlucio da amputira Koraca, visestrukog neuspelog predsednika, i sam preuzme partijske politicke stavove. Ali, tu se pojavio i treci covek, stanoviti Pavlovic, kod koga se takodje zapaza nagli rast liderskih ambicija. Nismo ih se ovih dana nagledali na televiziji. Koraca, bogme jeste. Vanredno je stanje, nema se druge. Postovanje dobrih obicaja je nesto sto se olako krsi kada prilike to zahtevaju. Tuga zbog premijerove tragicne smrti pokazala se, u tom smislu, idealnom. Ovo me podseti kako je doticni nonsens rezultat nepostojece zakonske regulative. Jedan americki ustavni admandman je davno propisao da svako onaj ko mikrofon ili kameru ustupi nekom pretendentu za javnu funkciju u obavezi je da i svakom drugom kandidatu za tu funkciju obezbedi adekvatno vreme na istom mediju i u isto vreme kada se na njemu javio njegov neposredni konkurent. Bilo je komicnih situacija. Ali kada je 1956 godine izbila prva arapsko-jevrejska kriza, a Francuska i Engleska napale Egipat, predsednik Ajzenhauer se pojavio na televiziji da naciji objasni svoj stav o tom medjuanrodnom problemi. Bilo je to, pak, u vreme americke predizborne kampanje. Iz staba guvernera Stivensona, Ajzenhaurevog protivkandidata, odmah je zatrazeno da se i njihovom shefu obezbedi odredjeno televizijsko vreme, kako bi i on rekao nesto o sueckoj krizi. Administracija i Ajkov izborni stab su odbili ovaj zahtev pod motivacijom da se Ajzenhauer nije na televiziji pojavio kao pretendent na drugi predsednicki mandat, vec kao aktuelni predsednik, od koga se ocekuje da prozbori koju o svim vaznim stvarima na ovom svetu. Stivensonovi promoteri su odgovorili kako je ta birokratska floskula formalno tacna, ali je Ajzenhauer, nastupajuci kao predsednik, posredno reklamirao sebe kao predsednickog kandidata, cime je, krseci ovaj zakonski amandman, svog protivnika doveo u neravnopravan polozaj. No, svejedno, Stivenson nije dobio sansu, Ajzenhauer je pobedio. Stivenson bi i onako izgubio. Njegova zasluga je u tome sto je sporni zakonski clan jednokratno suspendovan za izbore 1960 godine, kada su se u izbornoj trci nasli Nikson i kenedi. Dzek F. je pobedio. No, i danas ima onih koji u to ne veruju. Jer su, umesto da gledaju televiziju, slusali su radio. Zarko se vec pojavio na radiju. Sada prelazi na peglu. Za svaki slucaj, ne otvarajte ovih dana frizider. Jer vas mozda i odatle vreba Zarko Korac. Ako se u medjuvremenu nije ukvario. Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] Bilten 18.Mar
B I L T E NV E S T I 18 . MART 2003. srbija i crna gora IZABRAN SAVET MINISTARA BEOGRAD, 17. marta 2003. (Beta) Skupstina Srbije i Crne Gore izabrala je veceras Savet ministara, prvu vladu nove drzavne zajednice. Savetom ministara predsedava predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marovic. Ministar inostranih poslova je Goran Svilanovic, a njegov zamenik Vukasin Maras. Ministar za odbranu je Boris Tadic, a njegov zamenik Igor Luksic. Ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajic, dosadasnji savezni ministar nacionalnih i etnickih zajednica. Ministar za medjunarodne ekonomske odnose je Branko Lukovac, dok je ministar za unutrasnje ekonomske odnose Amir Nurkovic. Prema Ustavnoj povelji, Savet ministara uredjuje i sprovodi politiku Srbije i Crne Gore, saglasno zajednickoj politici i interesima drzava clanica. U nadleznosti Saveta ministara je predlaganje zakona i drugih akata iz nadleznosti ministarstava, donosenje podzakonskih akata, odluka i drugih opstih akata za izvrsavanje zakona i imenovanje i razresavanje sefove diplomatskokonzularnih predstavnistava zajednice i drugih funkcionera. Savet ministara donosi odluke vecinom glasova. U slucaju jednakog broja glasova, odlucujuci je glas predsednika, pod uslovom da je za odluku glasao bar jedan ministar iz druge drzave clanice, predvidja Ustavna povelja. Savet ministara za rad odgovara skupstini drzavne zajednice. Mandat ministara traje cetiri godine. BIOGRAFIJE MINISTARA SRBIJE I CRNE GORE BEOGRAD, 17. marta 2003. (Beta) Skupstina Srbije i Crne Gore izabrala je danas Savet ministara, prvu vladu nove drzavne zajednice. Na celu Saveta ministara je Svetozar Marovic, koji je i predsednik Srbije i Crne Gore. Ministar inostranih poslova je Goran Svilanovic, dosadasnji sef diplomatije, ministar za odbranu je Boris Tadic, potpredsednik Demokratske stranke, a ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajic, dosadasnji savezni ministar nacionalnih i etnickih zajednica. Ministar za medjunarodne ekonomske odnose je Branko Lukovac, bivsi crnogorski ministar inostranih poslova, dok je ministar za unutrasnje ekonomske odnose Amir Nurkovic iz crnogorske Socijaldemokratske partije. Svetozar Marovic je rodjen 31.marta 1955. Godine u Kotoru. Pravni fakultet zavrsio je u Podgorici. Politikom je poceo da se bavi vrlo rano I bio je na znacajnim funkcijama u vreme bivse Jugoslavije. Osim politikom, bavio se pisanjem novinskih kolumni u listovima Ideja, Praksa, NIN. Potpredsednik je DPS I predsednik Odbora za spoljne poslove I medjunarodne odnose Skupstine Crne Gore. Ozenjen je I ima dvoje dece. Goran Svilanovic je od novembra 2000. godine do danas obavljao funkciju ministra spoljnih poslova u Saveznoj vladi. Rodjen je 1963. godine u Gnjilanu. Po struci je pravnik, trenutno je predsednik Gradjanskog saveza Srbije, clana vladajuce koalicije DOS. Diplomirao je i magistrirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu bio je asistent na predmetu gradjanskoprocesno pravo, od 1989. do 1998. godine, kada je zajedno sa grupom profesora i asistenata otpusten zbog protivljenja novom, restriktivnom Zakona o univerzitetu. Svilanovic je bio portparol (1997) a potom i potpredsednik (1998) Gradjanskog saveza Srbije. Za predsednika GSS izabran je 1. avgusta 1999. godine. Bio je saradnik Jugoslovenskog foruma za ljudska prava (1989), vodio je SOS telefon za zrtve nacionalne, etnicke, verske, politicke i sindikalne diskriminacije u Centru za antiratnu akciju (19931997) i bio je predsednik Veca za ljudska prava Centra za antiratnu akciju u Beogradu 1996. do 1998. godine. Saradjuje i sa Beogradskim centrom za ljudska prava, Centrom za unapredjivanje pravnih studija i drugim nevladinim organizacijama. Sa suprugom Dusicom ima kcerku Danicu (1991) i sina Tihomira (1998). Govori engleski i nemacki jezik. Branko Lukovac je od 27. januara 2000. godine bio crnogorski ministar inostranih poslova. Rodjen je 1944. godine u Starcu, u opstini Kolasin u Crnoj Gori. Zavrsio je ekonomski fakultet u Beogradu, na odseku makroekonomije, a magistrirao je na ekonomici turizma. Pre stupanja na funkciju sefa crnogorske diplomatije, od 19. aprila 1999. godine do januara 2000. bio je sef Predstavnistva Crne Gore u Sloveniji. Lukovac je i tokom 70ih godina, od aprila 1979. do septembra 1985, bio crnogorski ministar inostranih poslova, kao i predsednik republickog Komiteta za odnose sa inostranstvom. Pre nego sto je 1999. godine ponovo izabran za ministra spoljnih poslova Crne Gore, od maja 1992. bio je u Johanesburgu direktor predstavnistva spoljnotrgovinske firme Monteks iz Niksica. Od septembra 1989. do maja 1992. godine bio je pomocnik saveznog sekretara za spoljne poslove sef sektora za Aziju, Afriku i Latinsku Ameriku,
[www.ANTIC.org] Vesti SPO za 19.3.2003.
VESTI SPO Sreda, 19. mart 2003. NEDOPUSTIVE ZABRANE Protestujemo zbog nedopustive zabrane lista Nacional, policijskog privoenja njegovog glavnog i odgovornog urednika Predraga Popovia, komesarskog ureivanja medija u Srbiji i ukidanja TV prenosa iz parlamenta. Gaenjem osnovnog demokratskog prava graana na istinito informisanje, ne moe se prikriti odgovornost Vlade Srbije i nadlenih bezbednosnih, policijskih i pravosudnih organa za odravanje i podravanje mnogih centara i efova teroristikog i mafijakog poretka Slobodana Miloevia, to je uzrok ubistva premijera inia. Pod okriljem vanrednog i ratnog stanja, bivi reim je ugasio list Evropljanin, a potom i likvidirao njegovog glavnog urednika Slavka uruviju, iji je prvi pomonik bio upravo Predrag Popovi. Metodi Mirjane Markovi i njenog mua ne smeju biti podravani pod bilo kojim izgovorom. Novinari i njihova staleka udruenja nemaju pravo da ute. Dajemo punu podrku obraunu sa teroristima i mafijaima i osuujemo svaki obraun sa slobodom pisanja i miljenja. Ta sloboda je i garant svenarodnog pokreta za slamanje terorizma i kriminala u Srbiji. [EMAIL PROTECTED] www.spo.org.yu Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] SLOVENAKE AMBICIJE NA KOSMETU
Title: Message http://www.politika.co.yu/2003/0319/indexdan.htm Sreda, 19. mart 2003. Broj 32101 VEK PRVI SLOVENAKE AMBICIJE NA KOSMETU Zainteresovani za privatizaciju Slovenaka preduzea najavljuju otvaranje novih radnih mesta i u srpskim enklavama ( Od naeg stalnog dopisnika) Ljubljana, 18. marta "Zbog dobrih odnosa i sa Srbima i Albancima hteli bismo da posluimo kao most izmeu ta dva naroda, izmeu albanskih naselja i srpskih enklava, pa e to biti jedan od razloga zato emo uskoro da otvorimo podrunicu meovite slovenako-kosmetske banke i u severnom delu Kosovske Mitrovice gde ivi veinsko srpsko stanovnitvo, i gde ovoga asa traimo prostor gde e podrunica da bude smetena", izjavio je ljubljanskom "Delu" direktor predstavnitva Privredne komore Slovenije u Pritini Miroslav Kert. Meovita slovenako-kosmetska banka, prema njegovim reima, ve ima 30 svojih ekspozitura po celoj pokrajini, a utemeljena je na 20 odsto slovenakog i 80 odsto kosmetskog kapitala iskljuivo privatnog porekla. Predstavnik slovenake privrede takoe naglaava da se slovenaka preduzea temeljito pripremaju za uee u kosmetskoj privatizaciji, te da e uskoro svoja prva radna mesta da otvore i u srpskim enklavama. Pomenuo je brojku od 550 veih drutvenih preduzea namenjenih tenderskoj prodaji i est manjih preduzea koja e biti prodata na aukciji. Granski ih rangirajui prednost je dao poljoprivrednoj proizvodnji za koju su u poslednje vreme pokazala veliko interesovanje i pojedina preduzea iz zapadnih drava. Nekoliko holandskih firmi zainteresovano je, recimo, za proizvodnju zdrave hrane, dok je jedna nemaka firma zainteresovana za obnovu kosmetskih vinograda zbog kvalitetnog kosmetskog crnog vina u iju je proizvodnju, podsetio je Kert, u vreme bive SFRJ ulagalo i slovenako preduzee Slovenijavino.. Za slovenake izvoznike na to podruje, kao i one iz brojnih drugih zemalja, prema Kertovim reima, velik su problem teko prohodne granice, ili bolje reeno aroliki sistem carina i drugih slinih davanja. M. Jaki
[www.ANTIC.org] Zemunski klan ubijao pod okriljem bivseg DB-a
Title: Message http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/H03031810.shtml Sreda, 19. 3. 2003 Hronika: Ministar unutranjih poslova Srbije Duan Mihajlovi sino izjavio da su identifikovana dvojica atentatora na premijera inia Zemunski klan ubijao pod okriljem biveg DB-a Zbog politikih likvidacija imali su tada zatitu pred kriminalistikom policijom, rekao Mihajlovi. Na slobodi jo 480 pripadnika kriminalnih grupa. O ostavci tek kad poinioci atentata budu u zatvoru BEOGRAD (Tanjug) - Ministar unutranjih poslova Srbije Duan Mihajlovi izjavio je da je lice iji je foto robot objavljen u medijima jedini neidentifikovani izvrilac atentata na premijera Zorana inia, dok su imena druge dvojice atentatora ponata policiji."Zna se odakle je hitac ispaljen, dva izvrioca su identifikovana, trei je na ovoj fotografiji", istakao je Mihajlovi, gostujui sino na Radioteleviziji Srbije, prvom nastupu u medijima nakon ubistva inia. Mihajlovi je rekao da kao ministar policije "svakako osea odgovornost" za atentat, a da, to se ostavke tie, "o svemu tome moe se razgovarati tek kad poinioci tog zloina budu u zatvoru". On je optuio "zemunski kriminalni klan" da je odgovoran za ubistva Mirka Tomia Bosanca, Branislava Lainovia Dugog, Zorana Uskokovia Skoleta, Zorana Davidovia ande i jo nekih osoba. Mihajlovi je rekao da policija poseduje izjave vie uesnika tih dogaaja, koji za ubistva okrivljuju "zemunski klan", tako da sada postoje dokazi, kojih ranije nije bilo. Ceca snimljena sa "zemuncima" Mihajlovi je u intervjuu RTS-u saoptio da policija "razgovara" sa Svetlanom Cecom Ranatovi i da e ona "posle tog razgovora biti predata istranim organima". Mihajlovi je rekao da je "bilo pria po gradu" da se akteri atentata na premijera Zorana inia nalaze upravo u kui Arkanove udovice i da je zbog toga policija, "da bi razjasnila te prie, htela da graanima kae ta se nalazi u toj tvravi". U emisiji je prikazan i deo video snimka koji policija poseduje, a na kojem se, u nekom restoranu, vidi Svetlana Ranatovi u drutvu Duana Spasojevia i Mileta Lukovia. Mihajlovi je rekao da su na snimku i braa Simovi, za kojima policija takoe traga, kao i Dejan Milenkovi Bagzi.Televizija je, takoe, prikazala i snimke sa policijskog uviaja u kui poznate pevaice, na kojima se vide mnoga vredna umetnika dela. Mihajlovi nije eleo da komentarie pronalaenje oruja u njenoj kui, istiui da je to "verovatno zaostalo od njenog pokojnog supruga". Prema njegovim reima, ta grupa je u vreme vladavine Slobodana Miloevia izvravala politika ubistva, "da bi, praktino, napravila uslugu Dravnoj bezbednosti i da bi kasnije imali zatitu i nedodirljivost pred kriminalistikom policijom". Mihajlovi je naveo da su, verovatno, iz tog razloga, sve istrage policije "zavravale pred vratima DB, koja nisu mogla da se otvore". On je istakao da je "zemunski klan" tu zatitu koristio da se obrauna sa "svojim pajtaima iz podzemlja", sa kojim su se sukobili oko podele plena, ili sa onima koji "nisu dovoljno potovali voe ove grupe". Ministar je objasnio da "zemunski klan", iji voe su Duan Spasojevi i Mile Lukovi (a pridruio im se i bivi pukovnik DB Milorad Lukovi Legija), nije mogao da bude "demontiran" posle 5. oktobra 2000. godine, "iz poznatih razloga, jer su na elu DB bili njihovi mentori, za koje su radili zloine". Mihajlovi je rekao da je jedan od uhapenih iz te grupe oznaio Spasojevia i Lukovia kao "neprikosnovene voe grupe" i objasnio kako su se oni obogatili i ojaali, "na bazi trgovine drogom, krae i preprodaje kola", a takoe je "objanjavao poznanstvo sa umetom (Ljubiom Buhom iz Surina) i veze koje su postojale". - Od vie od 600 lica koje je policija u svojim internim dokumentima oznaila kao lanove organizovanih kriminalnih grupa u Srbiji, 156 se nalazi u pritvoru, 13 je mrtvo, a 480 se jo nalazi na slobodi - izjavio je Mihajlovi, dodavi da je 20 osoba sa tog spiska u inostranstvu, a jedno je na leenju bolesti zavisnosti. Mihajlovi je precizirao da u Beogradu postoji 13 kriminalnih grupa, Niu est, Poarevcu devet, Sremskoj Mitrovici osam...
[www.ANTIC.org] USKRSNJI SUSRETI DIJASPORE I OTADZBINE 2003.
Title: Message USKRSNJI SUSRETI DIJASPORE I OTADZBINE 2003. Zivot u Srbiji normalizovan, pripreme Uskrsnjih susreta u punom jeku! Beograd, 19. mart 2003. Postovani, Povodom uvodjenja vanrednog stanja u Srbiji, posle tragicnog atentata na premijera Srbije dr Zorana Djindjica, kod nekih nasih ljudi u rasejanju pojavila se sumnja da li ce se Uskrsnji susreti dijaspore i otadzbine od 28 - 30.aprila 2003.odrzati. Tim povodom zelimo da nase ljude u rasejanju obavestimo da je zivot u Srbiji u potpunosti normalizovan. Vanredno stanje odnosi se pre svega na aktivnosti Ministarstva unutrasnjih poslova i usmereno je na otkrivanje ubica premijera i hapsenja svih onih koji su povezani sa kriminalnim grupama i kriminalnim radnjama.U Srbiji zivot nesmetano tece. Ponovo se odrzavaju kulturne i sportske manifestacije Pripreme za odrzavanje Uskrsnjih susreta dijaspore i otadzbine su u punom jeku. Prijavilo se vec preko 100 ucesnika sa svih kontinenata. Manifestacija ce se odrzati u dvoranama Doma Vojske Srbije i Crne Gore u Beogradu. Svecano otvaranje je zakazano za 28. april u 10.00 casova. Prijavljivanje ucesnika koji se nisu ranije akreditovalibice istoga dana od 08.00 - 09.45 casova u predvorju Doma. Da bismo izbegli guzve oko prijavljivanja i da bismo susrete pripremili sto bolje, najlepse Vas molimo da ukoliko ste spremni da nam se pridruzite da prijavu o Vasem ucescu popunite i ODMAH nam dostavite, posredstvom Interneta, i web site www.srpskaveza.org.yu Najlepse molimo i da informaciju o Uskrsnjim susretima prenesete i drugima. Radujemo se susretu sa Vama. Do vidjenja u Beogradu! Za Koordinacioni odbor Susreta Akademik prof.dr Dragan Nedeljkovic Miodrag Nikolic, Potpredsednik Privredne komore Jugoslavije i predsednik radne grupe za transformaciju komorskog sistema Srbije Prof.dr Viseslav Hadzi Tanovic,generalni sekretar Srpskog lekarskog drustva Aleksandar Vlajkovic, Predsednik Upravnog odbora Asocijacije Srpska veza KANCELARIJA SUSRETA DIJASPORE I OTADZBINE PRIVREDNA KOMORA JUGOSLAVIJE- SRBIJE /soba 315/, TERAZIJE 23, 11000 BEOGRAD www.srpskaveza.org.yu Email: [EMAIL PROTECTED] i [EMAIL PROTECTED] Telefon: 324 8050, Fax. 324 8754, m. 063 279 202
[www.ANTIC.org] Uskoro penzije sa Hrvatskom
Title: Message http://www.politika.co.yu/2003/0319/indexdan.htm Sreda, 19. mart 2003. Broj 32101 VEK PRVI ZAGREB I BEOGRAD STAVILI SVOJE POTPISE Uskoro penzije sa Hrvatskom Ugovorom o socijalnom osiguranju izmeu SCG i RH reavaju se penzije i druga prava graana s obe strane granice (Od naeg stalnog dopisnika) Zagreb, 18. marta Danas su u Zagrebu potpisana dva administrativna sporazuma koja omoguavaju konano sprovoenje Ugovora o socijalnom osiguranju izmeu Srbije i Crne Gore i Hrvatske. Opti administrativni sporazum za sprovoenje tog ugovora potpisali su ambasador SCG u RH Milan Simurdi i ministar rada i socijalne skrbi RH Davorko Vidovi. Administrativni sporazum tela za vezu na podruju penzijskog osiguranja za sprovoenje tog ugovora potpisali su ambasador Simurdi i direktor Hrvatskog zavoda za mirovinsko osiguranje Sreko Vukovi. Time su najzad potpisani svi dokumenti neophodni da konano pone da se sprovodi Ugovor o socijalnom osiguranju izmeu dve zemlje, koji je potpisan jo 15. septembra 1997. godine, a parlamenti su ga potvrdili tokom 2001. Ugovorom o socijalnom osiguranju, zajedno s ovim administrativnim sporazumima, ureeni su meusobni odnosi dve drave na podruju penzijskog i zdravstvenog osiguranja, te davanja za sluaj nezaposlenosti. Njime je osigurana jednakost osiguranika i dravljana obe drave u pravima i obavezama iz socijalnog osiguranja, te zagarantovana isplata penzija i drugih davanja korisnicima koji imaju prebivalite u drugoj dravi. Ambasador Milan Simurdi, koji je potpisao administrativne dokumente u ime Saveta ministara SCG, izraavajui zadovoljstvo dananjim inom rekao je da e najveu korist od toga imati hiljade potencijalnih korisnika iz obe zemlje. "Nije tajna da bismo mi eleli da u to skorije vreme napravimo krupan iskorak i na imovinsko-pravnom planu, ali isto tako i da uinimo maksimalan napor u liberalizaciji viznog reima izmeu dve drave, da u punom znaenju omoguimo slobodu kretanja ljudi, ideja, robe i kapitala na savremenim evropskim standardima". Posle dananjeg potpisivanja administrativnih sporazuma preostaje jo samo da drave razmene ratifikacione dokumente, posle ega e se odmah primenjivati Ugovor o socijalnom osiguranju, a to se oekuje u najskorije vreme. R. Arseni
[www.ANTIC.org] Trojica sa fantomkama
Title: Message http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/novi/druga.html 19. 3. 2003. Broj 360 Reporteri Nedeljnog Telegrafa prisustvovali hapsenju u Silerovoj Trojica sa fantomkama Zaustavljanje golfa... Izvodjenje iz automobila... Pretresanje bez kape Reporteri NT su se medju prvima, posle vesti o pocetku rusenja kuce Dusana Spasojevica u Silerovoj ulici u Zemunu, zatekli na licu mesta. Citav kraj je od ranih jutarnji sati bio blokiran jakim policijskim snagama, a ulicama su patrolirali pripadnici Zandarmerije pod punom opremom. Oko podneva je iz pravca Ugrinovacke ulice u Silerovu velikom brznim uleteo beli dzip iz kojeg su izasle dve usplahirene devojke. Kako se ispostavilo, upozorile su zandara na trojicu sumnjivih osoba koje su ih pratile u crnom golfu". Dok je zandar, naoruzan do zuba, bez ikakve gestikulacije slusao uplasene devojke, u Silerovu je stigao i pomenuti golf", bez registarskih tablica. Vozac je ugledao naoruzanog specijalca i usporio gledajuci unazad. Cinilo se da hoce da pobegne voznjom u rikverc. Na mig zandara, dvojica njegovih kolega uperili su automatske puske na golf", a iz susedne ulice izasao je veliki kamion i preprecio mu put. Policajci su iz automobila izvukli trojicu ljudi. Na glavama i preko lica imali su fantomke". Garderoba im je bila neugledna, a sa farmerki im je visio alat koji podseca na opremu za obijanje.Zandari su im najpre strgli kape sa lica, a zatim su ih ubodima pusaka u ledja naterali da rasirenih ruku i nogu stanu pored automobila. Pretresli su ih, pa, i dalje sa puskama na gotovs, legitimisali. Zatim su im naredili da udju u golf" i parkiraju ga nedaleko od mesta gde su zaustavljeni. Reporteri su na licu mesta pokusali da saznaju o kome se radi, ali bezuspesno. Zandar je, umesto reci, koristio samo blage pokrete oruzjem koji su nedvosmisleno govorili: Udalji se". Policija zvanicno nije nista saopstila. O. Nikolic, Foto: Boris Subasic Mesto tragedije: Dvoriste Vlade Srbije Dva velika propusta u zastiti premijeraZakazala cetiri kruga obezbedjenjaZa razliku od SAD ili Francuske, koje imaju samo po jednu tajnu sluzbu za obezbedjivanje svojih drzavnih funkcionera, Srbija i Crna Gora, danas, zajedno imaju pet sluzbi drzavnih organa i visokih politickih i drzavnih funkcionera. Posto je zastita drzavnih funkcionera kod nas zakonska obaveza, tim poslom u obe clanice Zajednice bave se policija i tajna policija, a peto je vojno obezbedjenje, koje daje specijalna jedinica kobre". Najmanje dva nivoa- Pravo na drzavnu zastitu danas u Srbiji i Crnoj Gori imaju predsednici republika, predsednici i potpredsednici vlada, predsednici parlamenata, ministri i clanovi vojnog vrha. Zastitu dobijaju i strani drzavnici, kao i sve javne licnosti cija je sigurnost u interesu drzave - objasnjava za NT Dragan Dzamic, ekspert za bezbednost, nekadasnji pripadnik 63. padobranske jedinice i autor knjiga o specijalcima i telohraniteljima. - Praksa je pokazala da postoje najmanje dva nivoa na kojima funkcionisu specijalne sluzbe za obezbedjivanje funkcionera. Prvi je nivo redovne pripravnosti, kada sluzbe, po redovnom planu, svakodnevno obezbedjuju najosetljivija mesta za napad na drzavnike. A te najosetljivije tacke jesu mesto njihovog boravka (kuce i stan), mesto njihovog rada i marsruta kojom se najcesce krecu od kuce do posla. Drugi je poseban nivo bezbednosti, koji se aktivira u slucajevima kada postoje saznanja o realnim pretnjama i opasnostima po zivot drzavnika ili clanova njegove porodice. Taj stepen nalaze aktiviranje i kontraobavestajnog i antiteroristickog sektora u policiji, drzavnoj bezbednosti ili armiji, radi potpune zastite licnosti kojoj su pretnje upucene. Prvi stepen bezbednosti, na primer, podrazumeva svakodnevno koriscenje licnog pratioca i vozaca, u blindiranom automobilu, dok drugi stepen bezbednosti podrazumeva stvaranje posebnih uslova za boravak i rad funkcionera. Nas sagovornik podseca da je Zoran DJindjic, godinu dana posto je postao premijer i posle prvih
[www.ANTIC.org] SRBIJOM HARA 120 MAFIJASKIH GANGOVA,
SRBIJOM HARA 120 MAFIJAKIH GANGOVA, A NAJMONIJE EKIPE SVILE SE PODAVALOM Hapenja po spisku ubijenog policijskog generala Jo je Boko Buha naveo imena 740 mafijaa, pa se pretpostavlja da srbijanska policija ima jo malo posla Poslije prologodinjeg ubistva policijskog generala Boka Buhe, i razgovora predstvanika vodeih beogradskih medija sa policijskom vrhukom od koje su svi oni traili odgovor kada e organi reda objaviti rat mafiji, na sto je baen i podeblji elaborat (kasnije za policijske svrhe i publikovan) u kome je pokojni Buha detaljno opisao i pobrojao sve mafijake gangove, i imenovao njihove lidere i pomagae. Navodno, govorilo se poslije tog objelodanjivanja, i estog ponavljanja izjave pokojnog srbijanskog premijera Zorana inia, koji je javno rekao da se zna ko su vodei mafijai u 50 gradova Srbije, poelo je da se govorka da je Buha stradao upravo zbog svojih saznanja i namjere da podatke objelodani i, navodno, njima natrlja nos kolegama koje su se dokopale viih poloaja i koje, umjesto da rade na strani graana, sarauju sa podzemljem. U toj ekspertizi, pokojni Buha naveo je da Srbijom hara skoro 120 kriminalnih grupa, da se u njima nalazi 540 lanova i da imaju oko 200 pomagaa koji se tretiraju kao samostalni izvrioci, koje ove ekipe povremeno angauju i za svoje poslove. Kada se ova Buhina analiza poredi sa podatkom koji je preksino objavila srbijanska policija, da se iza reetaka nalazi vie od 500 mafijaa i njihovih glaveina, preostaje da se pretpostavi da policiju sada eka najmanji dio posla, odnosno, hapenje jo dvjestotinak osoba. Meutim, prema saznanjima Dana iz policije i onih bliskim srpskom podzemlju, stvari na terenu stoje potpuno drugaije. Najvei broj kriminalaca uhapen je u Beogradu, ali niko sa preciznou ne moe i ne smije da kae o kom se broju radi. Nai izvori tvrde da se iza reetaka nalazi najvei broj sitnih kriminalaca koji ne pripadaju nikome i da je rije o narkomanima i sitnim policijskim dounicima. Naravno, iza reetaka ima i krupnijih zvjerki, ali se radi o zanemarljivo malom broju ljudi. Takoe, hapenja su sporadino obavljena i po srbijanskim gradiima i varoicama, ali zato postoje sredine u kojima niko od bosova nije stavljen iza reetaka, i u kojima mnogi od njih, skoro likujui, sjede po kafiima i ve javno govorkaju da sada dolazi njihovo vrijeme, jer se mala bara puna krokodila isti bez ispaljenog metka. O emu je rije? Odgovor na pitanje potraili smo meu pisanim redovima policijskog strunjaka, opisima, imenima i ciframa koje ilustruju srbijansko podzemlje. Najvei broj mafijakih gangova naao je plodno tle u Beogradu u kome djeluje 13 organizovanih grupa, od kojih pet imaju primat u odnosu na ostale. Ove ekipe broje izmeu 70 i 80 lanova, a glavni gangovi su surinski, zemunski, zvezdarski, vodovaki i novobeogradski. Kao jedan od najstarijih i najjai, u ljudstvu, finansijama i organizaciji, ali i najbrutalniji po opisu posla, smatra se surinski iji pipci, seu i van granica zemlje, pa se ova ekipa koju je nekada predvodio Zoran ijan, ubijen 1998. godine (a iji je voa sada LJubia Buha ume), smatra i jednom od najmonijih na Balkanu kada su u pitanju poslovi vezani sa trgovinom narkoticima. Surinci su specijalisti za trgovinu kokainom, koji krijumare iz Turske i Bugarske, i koji se preko Kosova i Metohije vercuje razraenim kanalima dalje prema zapadnoj Evropi, dok irom Srbije imaju razgranatu ulinu preprodaju droge. Od ovih poslova Surinci mjeseno obrnu i po nekoliko miliona eura. Prljavo zaraeni novac, saznao je prije svog ubistva general policije Boko Buha, njihovi lideri peru ulaui u trgovinu naftom, kupovinu maina za asfaltiranje i izgradnju raznih objekata, a za vezu u legalnoj novanoj transakciji zaduen je prijatelj ekipe sa Beanijske kose, koji se opredijelio za posao sa kockarskim mainama i proizvodnjom cigareta. Bliski sa Surincima su i lanovi susjednog, kau i najbrojnijeg, zemunskog klana. D.M. Sjutra: Podjela unosnih poslova u srpskom ikagu na obalama Save i Dunava DAN.cg Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] FLES VESTI
FLE VESTI 18:43 HRVATSKA-SUDJENJE-GOSPICH Presuda gospichkoj grupi u ponedeljak ZAGREB, 19. marta (Tanjug) - Presuda gospichkoj grupi, pripadnicima hrvatske vojske optuzzenim za masovne likvidacije srpskih civila iz Gospicha u jesen 1991, biche izreccena u ponedeljak, 24. marta, possto je danas jedan od branilaca Mirka Norca izneo zavrssnu recc, a optuzzeni - zavrssne primedbe. 18:38 MUP-HAPSSENJE-HITNO Uhapssen zamenik republicckog javnog tuzzioca Sarjlich BEOGRAD, 19. marta (Tanjug) - Pripadnici Ministarstva unutrassnjih poslova Republike Srbije danas su u akciji trazzenja ubica predsednika srpske vlade Zorana Djindjicha, nalogodavaca ubistva i njihovih saradnika, a posebno saradnika u drzzavnim strukturama, uhapsili zamenika republicckog javnog tuzzioca Milana Sarajlicha, zbog njegovih kontakata i veza sa zemunskom kriminalnom grupom. 18:32 JAKICC-SRBIJA-SITUACIJA Jakicc ima razumevanja za vanredno stanje u Srbiji BEOGRAD, 19. marta (Tanjug) - Predsednik Odbora za politiccka pitanja Parlamentarne skupssine Saveta Evrope (PSSE) Roman Jakicc rekao je danas da razume potrebu zavodjenja vanrednog stanja u Srbiji posle ubistva premijera Zorana Djindjicha i dodao da nije primetio da se prelaze granice vazzechih standarda medjunarodnog prava. 17:39 SCG-SVILANOVICH-FRANKOFONIJA Svilanovich povodom Medjunarodnog dana frankofonije BEOGRAD, 19. marta (Tanjug) - Povodom Medjunarodnog dana Frankofonije i nedelje francuskog jezika (17-23. marta 2003. 16:30 KMITROVICA-CCOVICH CCovich o razgovorima Beograda i Prisstine KOSOVSKA MITROVICA, 19. marta (Tanjug) - U razgovorima izmedju Beograda i UNMIK-a krucijalna pitanja o kojima treba razgovarati su povratak raseljenih, sloboda kretanja, decentralizacija pokrajine i sprovodjenje plana o severnoj Kosovskoj Mitrovici, izjavio je danas ssef Koordinacionog centra za Kosmet Nebojssa CCovich. 15:50 SCG-SE-JAKICC Jakicc izrazio nadu u demokratske reforme u SCG BEOGRAD, 19. marta (Tanjug) - Predsednik Odbora za politiccka pitanja Parlamentarne skupsstine Saveta Evrope (SE) Roman Jakicc izrazio je danas u Beogradu nadu da ubistvo srpskog premijera Zorana Djindjicha neche poremetiti proces demokratskih reformi u Srbiji i Crnoj Gori (SCG) i njen put u medjunarodne organizacije, za ssta je velika stepenica cclanstvo u SE. 14:32 SCG-SE-PRIJEM Jakicc: SCG u Savetu Evrope do kraja meseca BEOGRAD, 19. marta (Tanjug) - Predsednik Odbora za politiccka pitanja Parlamentarne skupsstine Saveta Evrope (SE) Roman Jakicc izjavio je danas u Beogradu da bi Srbija i Crna Gora (SCG) mogla biti primljene u SE krajem ovog ili poccetkom narednog meseca. 13:52 MICHUNOVICH-SE-PRIJEM Michunovich: SCG u SE krajem marta, odnosno poccetkom aprila BEOGRAD, 19. marta (Tanjug) - Srbija i Crna Gora (SCG) trebalo bi da bude primljena u Savet Evrope (SE) krajem marta ili poccetkom aprila, kada se odrzzava prolechno zasedanje ove organizacije, izjavio je danas predsednik Skupsstine SCG Dragoljub Michunovich. 13:25 EU-FRANCUSKA-NEMACCKA Bube u prostorijama Francuske i Nemaccke u sedisstu EU BRISEL, 19. marta (Tanjug) - Elektronski prislussni aparati, koji se obiccno nazivaju sspijunskim bubama, otkriveni su u prostorijama Evropske unije (EU) u Briselu, namenjene za delegacije Francuske i Nemaccke u vreme odrzzavanja samita EU koji poccinje sutra, potvrdio je danas predstavnik za sstampu Saveta EU Dominik-ZZorzz Maro. 13:09 DC-MICHUNOVICH Michunovich: Nijedan od uhapssenih nije bez kriminalnog dosijea BEOGRAD, 19. marta (Tanjug) - Predsednik Demokratskog centra (DC) Dragoljub Michunovich izjavio je danas da je uvodjenje vanrednog stanja upereno iskljuccivo protiv kriminalaca i onih koji su destabiliozvali zemlji i da nijedan od uhapssenih nije bez kriminalnog dosijea. http://www.tanjug.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
[www.ANTIC.org] TIKER VESTI
Title: Message vesti iz zemlje i sveta sreda 19. mart 2003 BEOGRAD - Njegova Svetost Patrijarh srpski Gospodin Pavle uputio je danas cestitku novoizabranom Predsedniku Vlade Republike Srbije gospodinu Zoranu Zivkovicu, u kojoj stoji: "U ime Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve i u Nase licno ime cestitamo Vam na izboru za predsednika Vlade Republike Srbije i molimo se da Vam Gospod podari snagu, po sili slave Njegove, za svaku postojanost i dugotrpeljivost u radu na dobro naroda kome sluzite, kao i na Vase licno dobro". BEOGRAD - Ovogodisnji tradicionalni beogradski "Stark maraton" koji se odrzava sredinom aprila, a odrzan je i za vreme NATO- bombardovanja, ove godine nece biti organizovan u ovome terminu. U saopstenju koje je potpisala gradonacelnica Beograda Radmila Hrustanovic kaze se, "da je u vreme vanrednog stanja, kada se drzava obracunava sa kriminalom u Srbiji, potpuno neprimereno organizovati ovako masovnu sportsku manifestaciju". O terminu kada ce maraton biti odrzan, javnost ce biti blagovremeno obavestena, saopsteno je iz Skupstine grada. LONDON - Britanski dnevnici Tajms i Dejli Telegraf pisu da su udovicu "pokojnog srpskog gospodara rata" Zeljka Raznjatovica Arakana specijalci priveli na informativni razgovor, a potom i uhapsili pod optuzbom da je u svojoj kuci pruzala utociste Miloradu Lukovicu Legiji i Dusanu Spasojevicu pre i nakon atenata na premijera Djindjica. Britanski listovi navode da policija smatra da je Lukovic naredio Djindjicevo ubistvo, posto je premijer odbio da politicki zastiti kriminalnu mrezu ovog bivseg oficira SDB i srpskih paravojnih formacija. BEOGRAD - U ime Socijaldemokratije i u svoje licno ime predsednik SD Vuk Obradovic cestitao je novoizabranom premijeru Zoranu Zivkovicu. "Nezavisno od toga sto izlazak iz krize u kojoj se nalazimo vidimo drugacije od vas, vama i potpredsedniku Cedomiru Jovanovicu i celoj vladi Srbije zelimo uspeh u naporima da se slomi "kicma" organizovanog kriminala u Srbiji", stoji u poruci Obradovica. BEOGRAD - Novi premijer Srbije Zoran Zivkovic juce je odbacio optuzbe da su neke od 155 kriminalnih grupa u Srbiji zasticene. On je rekao da u Srbiji nema mafije, jer kriminalne grupe nisu medjusobno organizovane i povezane, i ocenio da ubistvopremijera Zorana Djindjica ima jasnu politicku pozadinu, politicke inspiratore i da nije povezan samo sa kriminalnim grupama. BEOGRAD - Danas ce se u zgradi Privredne komore Jugoslavije odrzati 52. javna aukcijska prodaja deset preduzeca iz unutrasnjosti Srbije i tri iz Beograda, koja je inace odlozena, a trebala da se odrzi 13. marta. Odmah posle 52. odrzace se i 53. javna aukcija na kojoj ce na prodaju biti ponudjeno jos 13 preduzeca iz unutrasnjosti Srbije i preduzece "Beo-stampa" iz Beograda. BEOGRAD - Javna aukcija koja je trebala da se odrzi radi prodaje 70% drustvenog vlasnistva nad preduzecem Radio B92 d.o.o. odlozena je bez posebnog obrazlozenja, stoji u izvestaju Agencije za privatizaciju. BEOGRAD - "Srpska radikalna stranka izjavljuje da bi napad SAD na Irak predstavljao teroristicki akt najgore vrste. Pripremajuci se za agresiju na Irak Amerika krsi bezbroj Medjunarodnih pravnih normi, Povelju organizacije UN, ignorise Savet bezbednosti i Generalnu skupstinu UN. Time se svesno ugorozavaju elementarna prava naroda Iraka, destabilizuje ceo region Bliskog istoka i dovodi bezbednost citavog sveta u neposrednu opasnost", saopstava SRS. BEOGRAD - U Privrednoj komori Srbije danas ce Udruzenje za energetiku i energetsko rudarstvo odrzati Konstitutivnu sednicu grupacije za maziva. Nakon konstituisanja ove grupacije razmotrice se izvestaj o stanju na trzistu goriva i maziva, kao i predlozi Vlade Srbije i nadleznog Ministarstva, za harmonizaciju carinskih tarifa u oblasti energetike i maziva izmedju Srbije i Crne Gore. Takodje ce se na dnevnom redu naci i problematika plasmana maziva na teritoriji Kosova i Metohije, a posebno uticaj "sive" ekonomije na ovu delatnost. http://www.tiker.co.yu/
[www.ANTIC.org] TIKER NASLOVI
Title: Message naslovi Poslanici Narodne skupstine Srbije, juce su izabrali Zorana Zivkovica za predsednika Vlade, a Cedomira Jovanovica za potpredsednika. Za izbor Zivkovica je glasalo 128, protiv je bilo sto, a tri poslanika se se uzdrzala od glasanja Odbor za pravosudje i upravu Narodne skupstine Srbije sinoc je odlucio da na inicijativu Ministarstva pravde predlozi parlamentu da razresi 35 sudija opste i posebne nadleznosti, zbog toga sto su ispunili uslove za penziju. Medju nima se nalazi i sedam sudija Vrhovnog suda Srbije MUP Srbije objavio je juce fotografiju muskarca smedje kose za koga se sumnja da je osoba umesana u ubistvo premijera Djindjica. Naglaseno je da postoji mogucnost da osoba sa fotografije nije drzavljanin Srbije i Crne Gore, vece neke od susednih drzava. MUP je apelovaoda ce bilo kakav podatak o ovoj osobi biti od znacajne pomoci Karla del Ponte je juce italijanskom listu "Republika" izjavila da joj se pokojni srpski premijer Djindjic u februarau poverio da je"potpuno svestan smrtne opasnosti" zbog pripremane "veoma osetljive i opasne reforme vojnih i policijskih struktura", rekla je ona. Smrtonosna plucna bolest "SARS" od koje je do sad u svetu umro devet, a obolelo vise od stotinu ljudi po misljenu nekih naucnika nije "bioterorizam" jer se bolst ponasa vrlo slicno prirodnom virusu gripa i nema razloga, da viruse te bolesti aktivira u Kini, umesto u drugim zemljama koje su na meti terorista Vlasti u Kolumbiji najavile su da ce otvoriti istragu o eventualnoj vezi izmedju osumnjicenih za ubistvo premijera Djindjica i kolumbijskog narko-kartela, javila je juce nemacka agencija "DPA". Navedeno jer su neke posiljke narkotika nadjene u Srbiji poreklom iz Kolumbije Domaci lider u trgovini hrane i robe siroke potrosnje "C Market" od juce je snizio cene vise od 100 proizvoda. Meso, delikatesi, riba, sir, pivo jeftiniji su i do 30% u odnosu na druge trgovine u gradu Gradjani koji imaju telefone sa karticom 064 mogu odnedavno biti dostupni pomocu rominga i u Juzno-africkoj Republici, jer je "Telekom"Srbije sklopio posao sa roming operaterom "Cel C" iz ove africke drzave. Ovo je inace 48-a drzava sveta sa kojom je Telekom uspostavio komercijalnu saradnju, saopsteno je iz Telekoma U vezi sa ultimatumom Sadamu Huseinu da on i njegovi sinovi imaju 48 sati da odu iz zemlje juce je vecina inspektora UN napustila Irak. U SAD ponovo je proglasen "narandzasti" nivo opasnosti od teroristickih napada sto je za stepen nize od najviseg "crvenog" Kako je juce izjavio pomocnik americkog drzavnog sekretara Djejzms Keli, Severna Koreja bi mogla proizvesti visokoobogaceni uranijum, kao gorivo za nuklearno oruzje u roku od samo par meseci, a ne nekoliko godina, kako su mnogi procenjivali. http://www.tiker.co.yu/
[www.ANTIC.org] PCNEN VIJESTI / Govor Amfilohija uvrijedio Djindjicevu porodicu
Title: Message Govor Amfilohija uvrijedio Djindjicevu porodicu Vlada Srbije saopstila je danas da je govor mitropolita Amfilohija na opijelu premijeru Zoranu Djindjicu vise licio na iznosenje politickih stavova i da je uvredio porodicu i prijatelje. U saopstenju se navodi da je sahranu organizovala Vlada, uvazavajuci zelju porodice, a da je prihvacen predlog Srpske pravoslavne crkve da se opijelo odrzi u Hramu Svetog Save, kao i da su predstavnici SPC bili obavijesteni da su jedini govori predvidjeni na grobnom mjestu u Aleji velikana na Novom groblju. Utoliko je govor tokom opela od strane mitropolita Amfilohija bio iznenadjenje, kako za predstavnike Vlade Srbije, tako i za clanove porodice. Sadrzaj govora, koji je vise licio na iznosenje politickih stavova, nego na, kako predstavnici Crkve isticu u svom saopstenju besedu nad upokojenim hriscanima, uvredio je porodicu i prijatelje, navodi se u saopstenju. Srpska pravoslavna crkva negirala je juce da je pokusana zabrana besjede mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju na opijelu premijeru Srbije Zoranu Djindjicu. 20:29 Osoba sa fotografije nije umijesana u atentat Ministarstvo unutrasnjih poslova Srbnije saopstilo je danas da muskarac sa fotografije, objavljene u medijima, nije umijesana u atentat na premijera Srbije Zorana Djindjica. Za sada nepoznata osoba za koju se osnovano sumnja da je direktno umesana u atentat koristila je ukradena licna dokumenta osobe sa fotografije zbog njihove izuzetne slicnosti, saopstio je MUP. 20:17 MUP: Zemunski klan na rezervnim polozajima MUP Srbije saopstio je danas da su vodje zemunske bande, na celu sa Miloradom Lukovicem Legijom, sakrivene na takozvanim rezervnim polozajima, odnosno u iznajmljenim stanovima i kucama, verovatno na teritoriji Beograda. U saopstenju se navodi da su u iznajmljenim stanovima i kucama, pored Lukovica, sakriveni i Dusan Spasojevic Siptar, Mile Lukovic Kum, Dejan Milenkovic Bagzi, Vladimir Milisavljevic Budala, Sretko Kalinic, Nikola Bajic, Milos Simovic Misko, Aleksandar Simovic Aca, Miladin Suvajdzic i Dusan i Djordje Krsmanovic. Stambeni objekti, koji sluze za skrivanje pripadnika zemunskog klana, iznajmljivani su tokom poslednjih godinu dana, a taj posao je kao posrednik preko agencija najcesce vrsio Miladin Suvajdzic, zvani Djura Mutavi. MUP apeluje na sve agencije i privatna lica, koji se bave izdavanjem stanova i kuca, da ukoliko se sjete bilo kakvih neuobicajenih klijenata, to jave na telefone 011/760-762 ili 011/35-47-200, ili najblizoj stanici policije. 19:54 Uhapsen zamjenik javnog tuzioca Srbije Policija je danas uhapsila zamjenika javnog tuzioca Srbije Milana Sarajlica zbog kontakata i veza sa Zemunskim klanom. U saopstenju MUP Srbije se navodi da je u toku pretres stana i njegove kancelarije u Republickom javnom tuzilastvu. O stepenu njegove umesanosti i ostalim detaljima vezanim za ubistvo predsednika Vlade Srbije MUP ce naknadno obavestiti javnost, navodi se u saopstenju. 17:30 SRS i SSJ odbacile optuzbe da su inspiratori Djindjicevog ubistva Srpska radikalna stranka i Stranka srpskog jedinstva odbacile su danas optuzbe da su inspiratori ubistva srpskog premijera Zorana Djindjica, prenijeli su beogradski elektronski mediji. SRS je saopstila da nikada nije stitila Milorada Lukovica - Legiju i Dusana Spasojevica - Siptara, optuzene za ubistvo premijera Srbije Zorana Djindjica, dok je lider SJ Borislav Pelevic zatrazio i izvinjenje od kopredsednika Socijaldemokratske partije Slobodan Orlic, koji je izrekao optuzbe na racun SRS i SJ. Orlic je juce u Skupstini Srbije optuzio Srpsku radikalnu stranku i SJ da su politicki inspirisale ubistvo premijera Zorana Djindjica.
[www.ANTIC.org] Leposava Karamarkovic: Sama cu odluciti o prestanku funkcije
Title: Message Leposava Karamarkovic, predsednica Vrhovnog suda SbijeSama cu odluciti o prestanku funkcijeBeograd - Sama cu odluciti da li cu i kada podneti zahtev da mi prestane sudijska odnosno predsednicka funkcija. Na neprimeren zahtev da podnesem ostavku, necu odgovoriti, pogotovo sto tako nesto nije ni predvidjeno u zakonu - istice se u saopstenju Leposave Karamarkovic, predsednice Vrhovnog suda Srbije.U saopstenju predsednice Vrhovnog suda navodi se da je na sednici Odbora za pravosudje njegov predsednik Dragor Hiber izjavio "da sam odbila da dostavim Skupstini spisak sudija Vrhovnog suda Srbije kojima je istekao radni vek".- Odgovorna prema javnosti ukazujem da su predsednik i clan (Ritic) pomenutog Odbora propustili da obaveste javnost o stavu Kolegijuma Vrhovnog suda Srbije. Prema clanu 73. tacka 10. Ustava Srbije, sudije bira Narodna skupstina. Zato je clanom 1 stav 1 Zakona o radnim odnosima u drzavnim organima odredjeno da imaju status izabranih lica. Na izabrana lica se, po clanu 1. stav 3. Zakona o radnim odnosima u drzavnim organima, shodno primenjuju propisi o radnim odnosima, ukoliko se odnose na prava, obaveze i odgovornosti koja nisu posebno uredjena - kaze se u saopstenju i dodaje da "do 1. januara 2002. godine pitanje produzenja radnog veka sudije nije bilo posebno uredjeno, pa je primenjivana odredba clana 110. stav 2 Zakona o radnim odnosima, po kojoj je radni vek mogao biti produzen do navrsenih 67 godina zivota", sto je "bilo u skladu sa clanom 3. stav 1.Ustava Srbije da je slobodno sve sto nije Ustavom zabranjeno".Karamarkovic u saopstenju napominje da od 1. januara 2002. godine, kada je stupio na snagu Zakon o sudijama, postoji poseban propis o zabrani radnog veka sudijama, ciji clan 53. stav 1 glasi "radni vek sudiji ne moze biti produzen", ali da ova odredba nema povratno dejstvo, "pa se ne moze primeniti na sudije kojima je radni vek produzen pre zabrane".Odbor za pravosudje Skupstine Srbije prihvatio je na sednici u utorak zahtev Ministarstva pravde Srbije da prestane sudijska funkcija za 35 sudija, medju kojima je i sedam sudija Vrhovnog suda Srbije. Te sudije ispunili su uslove za penziju time sto su napunili 65 godina starosti ili 45 godina radnog staza. http://www.danas.co.yu/
[www.ANTIC.org] Pokrajac odustao od Zastave
Title: Message Vlahovic:Pokrajac odustao od ZastaveBeograd - Srpski ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahovic potvrdio je juce da je vlasnik kanadske firme Jukan Stevan Pokrajac privremeno odustao od investiranja u kragujevacku fabriku automobila Zastava."Taj takozvani investitor, o kojem nismo uspeli da nadjemo podatke ni od kanadske privredne komore, niti od naseg konzulata, poslao je kratko pismo u kojem istice da zbog situacije u Srbiji posle ubistva premijera Zorana Djindjica nije spreman da dodje na razgovare o najavljenim investicijama u Zastavu", rekao je Vlahovic agenciji Beta.Pokrajac je sredinom januara ove godine uputio pismo Ministarstvu za privredu i privatizaciju u kojem je naveo da je spreman da ulozi najmanje 200 miliona dolara u fabriku "Zastava automobili" i kompletnu kooperantsku mrezu automobilske industrije u Srbiji.Povodom najave da ce americka kompanija Ju-Es Stil uskoro potopisati ugovor sa koncernom crne metalurgije Sartidom, Vlahovic je rekao da to zavisi od okoncanja stecajnog postupka u toj smederevskoj fabrici."Sartid je u potpunoj nadleznosti Trgovinskog suda koji vodi stecajni postupak. Onog trenutka kad se budu stekli svi potrebni uslovi stecaj ce biti zavrsen i ocekujem da ce Sartid nakon toga buti uspesno preduzece", istakao srpski ministar za privredu i privatizaciju.Povoljni uslovi za poslovanje Sartida i izvoz na strana trzista trebalo bi, prema recima Vlahovica, da uslede ukoliko Evropska unija ispuni zahtev Vlade Srbije da se smanje uvozne carine za izvoz celika iz Srbije na trziste EU. (Beta) http://www.danas.co.yu/
[www.ANTIC.org] Povodom cetvorogodisnjice NATO bombardovanja SRJ
Title: Message Povodom cetvorogodisnjice NATO bombardovanja SRJPomen sluzi patrijarh PavleBeograd - Srpska pravoslavna crkva i Nevladina organizacija porodica nastradalih i unesrecenih organizovace cetvorogodisnji pomen nastradalima u NATO bombardovanju SPJ 1999. godine, koji ce 24. marta tacno u podne u crkvi Svetog Marka u Beogradu sluziti patrijarh srpski Pavle. Prema najavama, pre pomena u Beogradu bi trebalo da se odrzi atletski maraton pod nazivom "Trka mira 2003 - radjanje novog zivota".Maraton ce poceti u 10 sati ispred hotela Jugoslavija, a zavrsice se do 11.30 u ulici Jovana Marinkovica, na mestu stradanja vojnika VJ i pacijenata KCB "Dragisa Misivic" u NATO bombardovanju. Na trasi kojom ce proci maratonci predvidjeno je zadrzavanje na mestima stradanja u bombardovanju 1999. godine, kao i ispred zgrade Vlade Srbije radi odavanja poste nastradalim gradjanima i Zoranu Djindjicu, nedavno ubijenom premijeru Srbije. Organizatori maratona su Atletski klub "Maraton mira - Vidovdan 99" i Nevladina organizacija porodica nastradalih i unesrecenih. http://www.danas.co.yu/
[www.ANTIC.org] Zaboravljena Srbija
Title: Message DRUGI PISU: FRANCUSKI MONDZaboravljena SrbijaUbistvo srpskog premijera, u sredu 12. marta, izazvalo je brojne reakcije i sokiralo evropske zvanicnike kao i Belu kucu. Kao da ponovo ozivljava secanje zapadne diplomatije na kosmar Miloseviceve decenije, kao da je smrt Zorana Djindjica odjednom otkrila krhkost demokratizacije koja je u toku u Srbiji.Ovaj proces je, medjutim, bespovratno pokrenut i sigurno je da nema rizika da se preobucene utvare iz proslosti ponovo pojave. Ali, demokratizacija tapka u mestu, potrebna joj je pomoc da bi mogla da napreduje. Treba pozeleti da ova smrt posluzi makar dvema stvarima.Prvo, da navede Srbe da budu svesni da nema vise vreme za svadje medju strankama sastavljenim od malih grupa, za iskonske mrznje medju suprotstavljenim celnicima, svakodnevne razmene pogrdnih reci, politike rivalstava na provincijski ili mafijaski nacin. Srbi su osvojili pravo na slobodne izbore. Ne treba da ga trace kao sto su to radili poslednjih meseci.Ali smrt Zorana Djindjica treba da primora i one u inostranstvu koji ga oplakuju da se posteno zapitaju o nacinu na koji danas prate ovaj proces demokratizacije. Nije li Srbija pomalo zaboravljena? Dzordz Bus je odao priznanje pokojnom premijeru, ali u cemu se sastoji americka politika prema Beogradu? U skrtom premeravanju svake materijalne pomoci i slanju svakih sest meseci po jednog diplomate visokog ranga sa ultimatumom Vladi - ili cete poslati u Haski sud jednog ili vise glavnih osumnjicenih i predati vase arhive gospodji Del Ponte, ili cemo prekinuti nasu pomoc i blokirati vas dosije u medjunarodnim finansijskim instancama. Haski sud za bivsu Jugoslaviju je opravdao svoje postojanje isporucivanjem Milosevica. Nece okoncati svoju misiju dok ne bude sudio Ratku Mladicu i jos nekima.Ali, imajuci u vidu nesposobnost Haskog suda na pedagoskom planu i, u tom pogledu, neuspeh Milosevicevog procesa, ne treba zanemariti teskoce Beograda da ispuni zahteve tuzioca.Evropa je manje gruba. Ona zna da razgovara sa Beogradom i o drugim temama. Ona nudi, naravno, i druge perspektive integracije. Kumovala je institucionalnoj reformi kojom je izbegnuta nova brutalna secesija, ovog puta Crne Gore, od onog sto je ostalo od Jugoslavije. Ali, ni ona nije bila na visini uloga, kada je u pitanju ekonomska sfera.Po svojoj proslosti, Djindjic nije bio heroj oslobodjenja kao sto ga zamisljaju na Zapadu. Ali je znao da se okruzi nekolicinom ljudi od poverenja i u mnogim prilikama koje su zahtevale izuzetnu hrabrost, znao je da napravi dobar izbor za svoju zemlju. Mozda je i mrtav zbog toga. Kada prodje vreme odavanja pocasti, ne treba zaboraviti Srbiju. http://www.danas.co.yu/
[www.ANTIC.org] Nije haranga, ve bitka za odgovorno pravosue
Title: Message Ministar Vladan Bati o penzionisanju 35 sudija Nije haranga, ve bitka za odgovorno pravosue Dokaz neaurnosti sudova Bati vidi u mnotvu krivinih prijava protiv "zemunskog klana" i nijednom pritvorenom BEOGRAD - Skuptina Srbije usvojila je jue set izmena etiri pravosudna zakona meu kojima je najvie polemike izazvao Zakon o sudovima. Na osnovu njega, Skuptina je jue brzopotezno penzionisala 35 sudija opte nadlenosti, meu kojima i sedmoro sudija Vrhovnog suda Srbije. Obrazlaui takvu odluku, ministar pravosua Vladan Bati je rekao da u tom potezu nema nikakve samovolje, hira i harange, niti elje da se "disciplinuje pravosue", ve da je re o potrebi da se i u pravosuu ustanovi princip odgovornosti. Bati je ocenu o neaurnosti sudova i pojedinih sudija ilustrovao najsveijim primerom iz kog se vidi, kae, da je protiv "zemunskog klana" podneto mnogo krivinih prijava, ali da niko od njih zbog toga nije pritvoren. - Iz izvetaja koji je preda mnom vidi se da su oni osumnjieni za veliki broj ubistava, otmica, trgovinu ljudima i narkoticima ali da im se zbog toga nita nije dogodilo, rekao je Bati i dodao:- Obraunaemo se s kriminalcima i bie u Srbiji pravde, pa makar svet propao. Tokom rasprave o setu pravosudnih zakona, opozicioni poslanici su uputili mnoge kritike na raun sudova ali i Ministarstva pravde. Smatraju, meutim, da je gest penzionisanja sudija neustavan kao i da se izvrna vlast mea u sudsku. Radikali su navodili da vlast zapravo ne zna ta hoe, poto je u protekle dve godine ve tri puta menjala te zakone i zamirili to ih niko nije sluao kada su upozoravali na izbor pojedinih sudija i zakonskih reenja. Podsetili su skuptinsku veinu da je paket pravosudnih zakona pre dve godine predloio DSS, a da je zapravo tvorac tih zakona bio lan JUL-a, inae pomonik biveg ministra pravde Aranela Markievia (Zoran Balinovac). Tada vam je, kau radikali, odgovarala trgovina oko pravosudnih zakona da bi DS progurao Zakon o radu. - Nije tano da je JUL-ovac pisao pravosudne zakone koje smo predlagali, a vi bolje pogledajte ko vam je specijalni tuilac, uzvratio je Dejan Mihajlov, dok je ministar Bati potvrdio da je u izradi tadanjih zakona zaista uestvovao pomenuti Balinovac i da je on zaista bio lan JUL-a. U ovoj raspravi, inae zgodnoj za iznoenje mnogih afera s obzirom na to da nema TV prenosa pa se poslanici oseaju ne samo prisnije nego i lagodnije, izneti su mnogi primeri zbog kojih bi, naravno, trebalo, ako su tani, pokretati i krivine postupke. Odgovarajui na neke od takvih optubi, Bojan Pajti, ef poslanikog kluba DOS-reforme Srbije, rekao je da je srpsko pravosue verovatno jedno od najloijih u Evropi. Ni u jednom evropskom pravosuu nije zapameno da 52 odsto presuda narko dilerima i trgovcima orujem budu uslovne osude. Nije zapameno da za jedno lice postoji 18 uslovnih osuda, a svi znamo da ve druga mora biti osuujua. Nije zapameno da atentator na premijera bude puten... nabrajao je Pajti, dodajui kako novim reenjima koja su jue usvojena nee vie biti mogue da o penzijama i prestanku radnog staa sudija odluuju lica kojima je radni sta odavno prestao. On je dodao i da u Velikom personalnom veu veina lanova ima 67 godina a da oni treba nekog da alju u penziju. M. Dapevi http://www.glas-javnosti.co.yu/
[www.ANTIC.org] Umro ansonjer Dragan Stojni
Title: Message Umro ansonjer Dragan Stojni BEOGRAD (Beta) - Istaknuti ansonjer ore Dragan Stojni umro je jue u Beogradu, u 66. godini ivota. Stojni, inae i dugogodinji saradnik Produkcije gramofonskih ploa Radio-televizije Srbije, dobitnik je nagrade "Zlatni Beoug" 1998. godine. Vie od dvadeset godina, Stojni je odravao solistike koncerte. iroj javnosti Stojni je poznat po osmomartovskim klavirskim solistikim koncertima koji su se, tradicionalno, odravali godinama. http://www.glas-javnosti.co.yu/
[www.ANTIC.org] Komunisti i antifaisti
Title: Message Komunisti i antifaisti "Zrenjanin simbol antifaizma", 12. 3. U "Politici" od 12. marta, pod naslovom "Zrenjanin simbol antifaizma", gospodin Vitomir Sudarski se zalae da se gradu na Begeju ne menja ime. On pripadnost Komunistikoj partiji poistoveuje sa antifaizmom. Meutim, poznato je da su u antifaistikoj koaliciji uestvovale i nekomunistike sile, kao to su Sjedinjene Amerike Drave, Francuska, Engleska, Kanada i druge. On smatra da bi promena imena grada bilo vraanje u neofaizam, to je apsurdno. Na poslednjim izborima u Kraljevini Jugoslaviji uoi Drugog svetskog rata, komunisti su po direktivi Kominterne glasali za Maeka, odnosno za vladu Cvetkovi Maek, to jest za vladu koja je potpisala Trojni pakt sa Hitlerom. U svojoj navijakoj euforiji, on kae da su stanovnici ovog banatskog mesta dobrovoljno izabrali njegovo prezime za naziv svoga grada. Ime gradu je dao gradski komitet Komunistike partije, kako se to inae radilo u komunistikoj diktaturi. Valja napomenuti da je od 1948. do 1952. godine osueno u Okrunom sudu u Zrenjaninu 1500 zemljoradnika (kulaka) za neizvrenje obaveza u poljoprivrednim proizvodima koje je komitet staljinistikim metodama nametnuo da bi mogao oteti zemlju i poljoprivredne objekte imunijim i slobodoumnijim seljacima. Isto tako, reim se nemilosrdno obraunavao sa nepokornim akim i studentskim grupama. Naziv Petrovgrad, grad je dobio zbog toga to su srpske trupe pod komandom Petra I Karaorevia, gonei austrougarske vojnike, 17. novembra 1918. godine oslobodile grad. Taj dan se slavio svake godine kao dan osloboenja. Toga dana nisu radile kole ni dravne ustanove. Svake godine prireivan je vatromet, a kole su imale ake programe. Tako je bilo dok se grad nije nazvao Gros Bekerek. Komentar gospodina Sudarskog kako je grad dobio ime Petrovgrad je neozbiljan i lii vie na vic nego na ozbiljna razmiljanja. Prof. dr iva Popov, Beograd http://www.politika.co.yu/
[www.ANTIC.org] FELJTON: Sjeate li se SFRJ? (IV)
Title: Message FELJTON: Sjeate li se SFRJ? (IV) Kako bi se sprijeilo da padne sistem, narod bi morao organizirano i u kolonama slati SMS-roendanske estitke svom najveem sinu; Ono to je u svijetu bilo "designe style", ovdje je kukianje i pletenje; Zakukat e Trst za Jugoviima, ali Jugoslavije vie nee biti U to vrijeme ovjek se osjeao kao igra vrhunskih kvaliteta, u top-formi, pripremljen do jaja, ali je osuen da sjedi na klupi za rezervne igrae. Dok on sjedi, levati igraju Pie: Eldin Kari TAFETA: Sreom, prije dvadeset-trideset godina nije bilo mobitela i Interneta. Poueni ovovjekovnim iskustvima, svakog 25. maja bili bismo odsjeeni od svijeta. Ostali bismo s one strane gvozdene SMS-zavjese. Prema zlatnom pravilu monopolistikog poslovanja da pametan ui na tuim, a budala na svojim grekama, sve nedae mobilne telefonije ovaj narod je osjetio na svojim leima. Teko je i zamisliti koliko bi SMS-poruka u jednom trenu krenulo prema message boxu naeg najveeg sina. Vjerovatno bi najvie problema bilo u samom poetku. Operateri, neupueni u opasnosti subverzivne tehnologije sa Zapada, nali bi se zateeni kada bi ve 24. maja u kasnim veernjim satima narod pohrlio da Sinu estita roendan. Sistem bi, jednostavno, roknuo. Sastalo bi se Izvrno vijee i do kasno u no bi se diskutovalo. Odluili bi: Ubudue e narod organizovano i u kolonama slati SMS-poruke. Pravo da u ime naroda prvi poalju poruke imali bi samo najbolji - pioniri, odlikai, udarnici. I samo najpoteniji meu potenom inteligencijom. Ukoliko sistem ipak padne, lanovi Izvrnog vijea, spremni kao da sistem nikada nee pasti, predvidjeli bi mogunost da umjesto preostalih 22 miliona stanovnika, oni estitaju roendan predsjedniku. Predsjedniku bi bila odaslana univerzalna SMS-poruka na svim jezicima naroda i narodnosti SFRJ.Sreom, ovo je samo jedna futuristina varijanta, nona mora svih dravnih protokola i dozlaboga neobuenih operatera. Narod je svoje elje i pozdrave zapisivao na papir i stavljao u cijev koja bi se zvala Rad (tog i tog) naeg velikog umjetnika i vajara. Mnogo kasnije to je nazvano tafetom. Po ugledu na istoimenu sportsku disciplinu kada su maratonci do iznemoglosti raznosili vijesti po staroj Grkoj. Pismonoa je mogao pasti, ali sistem nikad. Na svom putu od Negdje do stadiona Jugoslovenske narodne armije, tafeta je putovala kroz gradove i sela. Vrhunac asti i ljubavi predstavljalo je noenje tafete. Grad u kojem prespava tafeta imao je iza sebe herojsku prolost upisanu zlatnim slovima NOB-a. Tako se nikada nije desilo da je tafeta prenoila u Litici ili Topoli. Premoreni pioniri straarili bi pored tafete do iznemoglosti. Mnogi e kasnije okrivljivati tafetu za arterosklerozu, vodu u koljenu, tumor na mozgu. Kao da su pravljene od osiromaenog uranija, a ne od drveta, kamena i eljeza.Kao to to uvijek i biva: pinokio je prerastao epeta. tafeta je postala vanija od Tita. Kada je Predsjednik umro, tafeta je sama nastavila da hoda po zemlji, kao sablast. Nije iskljueno da je i to osmislio nestani djeak sa Sutle. Dok je tafete, zli dusi su ostali u bocama. Kada se tafeta zaustavila, zemlju je prekrila tama. PRAKTINA ENA: Supruga, majka, drugarica, samoupravlja. Sve u jednom. Kao da se radi o reklami sredstva za ienje. ena je motor drutva. Pokreta, zamajac. U ovim porukama ena je sve to normalnom mukarcu ni ne padne na pamet u trenucima kada libido upravlja njegovim razumom. Nita od ljepote, seksepila, velikih grudi, vrstih stranjica, bezobrazno otvorenih dekoltea. Dok su ene irom svijeta itale Vogue, Elle, Cosmopoliten... matajui kako da svojih konfekcijskih pedeset smjeste u modele napravljene po mjerama manekenki, ovdanje ene su bile preputene same sebi. Osloboenje, Borba i Delo bili su dobri samo za nitove prepisane iz Burde. Za sve ostalo koristilo se usmeno predanje. Praktina ena, kako joj i samo ime kae, nije ni Vogue, ni Elle, ni Cosmopoliten. Tamo nema vitkih manekenki, nema ni skupocjenih modela za jednokratnu upotrebu. Praktina ena ne gubi vrijeme, ni svoje ni vae. Ono to je u svijetu bilo designe style, ovdje je kukianje i pletenje, to je u svijetu Armani, ovdje je Praktina ena. Jednostavno, nije bila enski modni asopis za ene. Prije bi se mogla nazvati Uputstvom za upotrebu supruge u trenucima kada ova ima vika vremena i prostora. Uputstvo je, kako to i sam naslov sugerira, bilo namijenjeno prvenstveno oenjenim mukarcima, ali i onima koji to tek namjeravaju sebi uiniti. Praktina ena je bila garant mira u kui. Neto kao Daytonski
[www.ANTIC.org] Intervju: Tomislav Nikoli, novi predsednik Srpske radikalne stranke
Title: Message Intervju: Tomislav Nikoli, novi predsednik Srpske radikalne stranke I vrh drave u sprezi sa mafijom Niija smrt nije laka, ali ubili su onoga ko je imao da brine o bezbednosti svih nas.Vanredno stanje je na papiru, nepotrebno je na ulici i u ivotu, a sluie samo za obraune sa neistomiljenicima. Kad je ugroena bezbednost, mi treba da uvamo decu, a ne lanove Vlade razgovarao: Nenad M. Stevanovi "Ko s avolom tikve sadi, o glavu mu se obijaju." Ovako ubistvo srpskog premijera Zorana inia komentarie sadanji lider Srpske radikalne stranke Tomislav Nikoli i dodaje: "One slike imena ljudi koji su optueni, to su sve heroji petooktobarske revolucije. Ba me interesuje kako e sad taj obraun da protekne, a osealo se ve dva meseca u Srbiji da e doi do obrauna mafijaa. To samo, ko od vas ne eli da kae istinu, moe da kae da ba nita nije oseao. Videlo se. Mi ne znamo ko je izvrio atentat na Zorana inia, ali ne moe da nas vlast proziva, da vlast proziva vlast to nisu otkrivene ubice." "Patriot": Legijinu ekipu Vlada Srbije optuuje za itav niz zloina? Nikoli: Evo, sad su rekli da je Legija ubio Ivana Stambolia. Setite se 2001. godine, dvadeset i nekog januara. Zoran ini je u svom ekspozeu, kad je biran za predsednika Vlade, rekao da je pitanje dana a ne nedelje, kada e obelodaniti ko je ubio Ivana Stambolia. Ako toliko dugo bude trajalo i otkrivanje ubica Zorana inia, a mi budemo pod vanrednim stanjem, to je prilika DOS-u da se obrauna sa vie od pola Srbije, zato to je mnogo vie od polovine graana protiv DOS-a. I kad su pogubili veinu u svim parlamentima, uvode vanredno stanje. Niija smrt nije laka, ali ubili su onoga ko je imao da brine o bezbednosti svih nas. To je bio osnovni posao Vlade Republike Srbije. Kad ve nisu znali kako e pokrenuti proizvodnju, kad ve nisu znali kako e da nam spasu ast i dostojanstvo zemlje, morali su da nam obezbede barem bezbednost u zemlji. I kakvo je to vanredno stanje? Evo, sad da proete od Beograda do Nia, nai ete dvoja kola negde pored autoputa, moda i nijedna. Vanredno stanje je na papiru, nepotrebno je na ulici i u ivotu, a sluie samo za obraune sa neistomiljenicima, i eventualno da sklone ponekog bandita koji je za njih obavljao sumnjive poslove. Vi tvrdite da je uvoenje vanrednog stanja protivustavno? Naravno. Srpska radikalna stranka je predala Ustavnom sudu Predlog za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti Odluke o proglaenju vanrednog stanja i Naredbe o posebnim merama koje se primenjuju za vreme vanrednog stanja koje su objavljene u Slubenom glasniku Republike Srbije.Smru predsednika Vlade, mi vie nemamo Vladu. Vladu predstavlja predsednik Vlade. Ustavom su predvieni tano odreeni sluajevi u kojima ga zamenjuje neko od potpredsednika, po redosledu koji odredi predsednik Vlade, a to je kad je on privremeno spreen ili odsutan, tako da Vlada nije mogla da predloi Natai Mii uvoenje vanrednog stanja. Nataa Mii nije imala od koga da prihvati predlog. Dalje, i to to sebe naziva Vladom, nije moglo da predloi uvoenje vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije. Ustav Repubike Srbije je jasan, u odreenim sluajevima, pod odreenim okolnostima, Vlada moe da predloi uvoenje vanrednog stanja na delu teritorije Republike Srbije. Jedino je po Zakonu o odbrani Savezne Republike Jugoslavije mogue da Savezna skuptina, na predlog Skuptine Srbije, zavede vanredno stanje na teritoriji cele republike. Mi smo ukazali na odredbe lana 79 stava 4 Ustava Republike Srbije, koje propisuju da se Narodna skuptina sastaje bez poziva u sluaju proglaenja vanrednog stanja na delu teritorije Republike Srbije. Na lan 83 taka 8, na koji se pozivala i Nataa Mii, koji glasi: "Predsednik Republike, na predlog Vlade, kada su na delu teritorije Republike Srbije ugroeni bezbednost Republike Srbije, slobode i prava oveka i graanina ili rad dravnih organa, proglaava vanredno stanje i donosi akte za preduzimanje mera koje takve okolnosti iziskuju, u skladu sa Ustavom i zakonom." lan 2 stav 1 Zakona o merama za sluaj vanrednog stanja kae: "Smatra se da su ispunjeni uslovi za proglaavanje vanrednog stanja na delu teritorije Republike Srbije kada se preduzimaju aktivnosti kojima se ugroava ustavni poredak, bezbednost Republike, njena suverenost." I tako dalje i tako dalje. Povredom lana 4 stav 2 Zakona, kae se: "Odlukom iz stava 1 ovog lana utvruje se podruje Republike Srbije na kome se proglaava vanredno stanje." I ovde je jasno da je morala da se odredi teritorija na kojoj se proglaava vanredno stanje. Taj zakon datira od, ja mislim, 19. marta 1991. godine, i nastao je u skuptini u kojoj je Socijalistika partija Srbije imala 192 poslanika, posle devetomartovskih dogaanja 1991. godine, kao odgovor vlasti na mogunost da se ponovo okupe graani u Beogradu ili u nekom drugom gradu. Nikada nije korien, odredbe ovog zakona nikada nisu primenjivane, a postojale su situacije za to estog juna 1993. godine bilo je nemira u Beogradu, kada su uhapeni Vuk
[www.ANTIC.org] Ubistvo premijera poslednja opomena Svetu
Title: Message Atentat na inia: Ubistvo premijera poslednja opomena Svetu Da li je trebalo da Zoran ini pogine, da bude odstreljen kao zver, da bi Svet konano shvatio i svoje greke?! Da li je ba trebalo da se desi neto tako drastino i neljudsko da bi Svet shvatio da sa svakom lopatom zemlje koju bace po kovegu stradalog ujedno nestaje i krhkog mira i ravnotee na Balkanu?! Ili Svet ni ovoga puta nee razumeti da je i njihov, ali i na najvei interes na ovim prostorima mir u kojem niko nije ugnjeten i ponien; mir koji ne podrazumeva da su Srbi prirodni delati koje treba svakodnevno poniavati i giljotinirati zarad tog istog mira, ve mir koji e znaiti da su svi, ali ba svi sa ovih prostora, rtve jednog traginog vremena opteg nerazumevanja pie: Slobodan Vaskovi Celi Svet bio je u subotu u Beogradu i Srbiji da oda poslednju poast premijeru Zoranu iniu, koji je pao kao rtva uasnog i neopisivog zla.Isti taj Svet samo pre nekolike godine je na isti taj Beograd i istu tu Srbiju izruio stotine hiljade tona bombi, nemilosrdno unitavajui sve ono to su Srbi vekovima stvarali.I u jednom i u drugom sluaju najvea rtva je srpski narod, iza kojeg je tragina prolost, koji ivi u bednoj sadanjosti i pred kojim je, najblae reeno, neobeavajua budunost.Nema vie voa, nema Miloevia, nema ni inia, ostali su samo Srbi i Svet.Srbi, iji se ivotni prostor smanjuje iz godine u godinu, iz dana u dan, i Svet, koji odobrava smanjivanje tog prostora, koji po definiciji u Srbima vidi zlo i koji nema volje da bar jednom pogleda istini u oi i shvati da i On nosi deo krivice za sve ono tragino i uasavajue to se Srbima deava ve godinama. Taj isti Svet trebalo bi da shvati da i oni snose deo odgovornosti za smrt inia, jer mu nisu pomogli onako kako je trebalo ni nakon to je pobedio njihovog, u to vreme, najveeg neprijatelja Slobodana Miloevia; ni nakon to je krenuo sa reformama; ni nakon to je krenuo u obraun sa mafijom; ni nakon bilo kog poteza koji je povukao, ve su nastavili bilo po inerciji, bilo iz mrnje, bilo iz interesa sa pritiscima na Srbiju i srpski narod; jer su nastavili da bezrezervno podravaju sve ono to je antisrpsko i na taj nain potiru sve ono to su ini i Srbi bili spremni da uine da bi se konano pridigli i uspravili. Da li je zaista trebalo da Zoran ini pogine, da bude odstreljen kao zver, da bi Svet konano shvatio i svoje greke?! Da li je ba trebalo da se desi neto tako drastino i neljudsko da bi Svet shvatio da sa svakom lopatom zemlje koju bace po kovegu stradalog ujedno nestaje i krhkog mira i ravnotee na Balkanu?! Ili Svet ni ovoga puta nee razumeti da je i njihov, alli i na najvei interes na ovim prostorima mir u kojem niko nije ugnjeten i ponien; mir koji ne podrazumeva da su Srbi roeni delati koje treba svakodnevno poniavati i giljotinirati zarad tog istog mira, ve mir koji e znaiti da su svi, ali ba svi sa ovih prostora, rtve jednog traginog vremena opteg nerazumevanja.Da li ponovo treba svi da stradamo da bi Svet konano razumeo tragediju ovog prostora i tragediju srpskog naroda?Valjda postoje snage koje e to shvatiti i koje e razumeti da je tragino stradanje srpskog premijera poslednja ansa i za Srbe i za Svet da konano nau prava, iskrena i istinita reenja na ovim prostorima.Ta akcija mora biti brza, jer snage destrukcije i mrnje nisu ekale ni da se ohladi telo umorenog srpskog premijera, a ve su zatraile novu srpsku krv, nove srpske glave, one glave koje je narod izabrao i kojima je dao poverenje. Pri tom ne biraju sredstva i besprizornim laima kidiu na sve to jo odrava srpski narod. Krenuli su i na Crkvu. Ni ona im nije sveta i nju ele da bace u blato, da je okaljaju, oslabe i unite, jer znaju da e tako najlake da unite narod. Njihov uspeh znaie na definitivni kraj. Ako im to dozvolimo i pored svega traginog i uasavajueg to nam se desilo, to nam se deava i to e nam se deavati, onda nismo bolje ni zasluili. http://www.patriotmagazin.com/media/0015.htm
[www.ANTIC.org] Amfilohije opleo goste
Title: Message Amfilohije "opleo" goste Rana Zorana inia opominje i podsea dosta je bilo bratomrnje, dosta je bilo rata, svako ubistvo je bratoubistvo, zlo nikom dobro ne donosi, rat nije nikome brat poruio je u subotu u hramu svetog Save u Beogradu mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije na opelu tragino preminulom predsedniku Vlade Srbije Zoranu iniu. Integralni tekst govora mitropolita Amfilohija glasi: "Svet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli dui blagorodnoj. To su rei, draga brao i tuni zbore, koje nam naviru ovde, pred odrom Zorana inia, postradalog predsednika Vlade Srbije. Utoliko pre nam te rei naviru na um, ukoliko se nalazimo u hramu koji je izrastao iz spaljenih motiju i muenikog praha najveeg prosvetitelja srpskog naroda svetoga Save. Pre Zorana inia, na ovom mestu poivao je jedino onaj koji je ostavio iza sebe poruku svome i svakom zemaljskom narodu zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka to je obezglavljeni bio velikomuenik kosovski Lazar. Mi se danas ovde opratamo sa Zoranom iniem u blizini anca i spomenika voda Karaora, ija je glava, takoe, poseena kumovskom i bratskom rukom i okapala napunjena slamom u Stambolu pre 200 godina, po onoj narodnoj svaka rana je pored srca a ova rana, rana Zorana inia, ne samo za njegovu majku, za njegovu Ruicu, Luku i Jovanu nego za sve nas i za celi narod jeste rana koja je rana posred srca. Pa se ne zna koja je dublja, ili ova njegova rana, otvorena rukom bratomrnje ili ona Milice Raji, poginule od bombardovanja 1999. godine, ili ona zaklane Marice Miji iz Bijelog Polja, kod Pei, sahranjene uoi Vidovdana, iza oltara Peke patrijarije, te iste godine, ili bezbrojne one rane nezaceljene, otvorene na ovim naim prostorima u vreme bezumlja poslednjeg graanskog rata i bombardovanja. Sve te rane obasjava i greje plamen stotinama u nae dane zapaljenih kosovsko-metohijskih svetinja. Zoran ini, koga ispraamo danas iz ovoga svetoga hrama na veni poinak, bie zapamen po mnogo emu, ali prvenstveno po tome to je, u momentu najdubljeg ponienja svoga naroda, na obrenovievski nain, ispruio ruku bratsku, bratskoga mira i pomirenja Evropi i svetu. U trenutku kada su jo stotine hiljada njegovog naroda, prognanika sa svojih ognjita u domu bez doma, u zemlji bez zemlje, u otadbini bez otadbine, u trenutku kad nad glavom njegovog naroda stoji ma pilatovske pravde, Zoran ini je pokrenuo obnovu krvotoka narodnog, drutvenog i socijalog ivota, obnovu dravnog zajednitva i dravne zajednice Srbije i Crne Gore, pokidanih veza sa svetom. No, ubila ga je bratska mrnja, kratkovida i slepa, koja previa venu istinu da ko se maa mai od maa e i poginuti. Ako je ubistvo jednog oveka, Zorana inia, toliko veliko zlo, koliko li je tek veliko zlo pogibija i stradanje tolikih ljudi u nedavnim ratovima kod nas i u svetu, koliko zlo i nevino prolivene krvi ekaju u nae dane iraki narod od rata koji mu preti. Rana Zorana inia opominje i podsea sve ljude i narode koji imaju razuma i pameti dosta je bilo bratomrnje, dosta je bilo rata, svako ubistvo od onog kainovskog je bratoubistvo, dosta je bilo bratoubistva u svetu, zlo nikom dobro ne donosi, rat nije nikome brat. Pored navedenoga, ono po emu e ovaj narod pamtiti Zorana inia to je i njegova duboka elja i briga za zavretak ovoga svetoga zavetnoga hrama srpskoga pravoslavnog naroda, iz koga ga ispraamo u bezobalnu venost boanske tajne. Znao je Zoran da, bez hrama, kao bez bogooveanske mere ljudskog dostojanstva, nema i ne moe biti istinske budunosti i sveukupne obnove ivota njegovog naroda i svih zemaljskih naroda. Zato, evo, i svojim opelom u hramu svetoga Save, on ugrauje sebe, ne samo u svoju brigu, nego samoga sebe i svoju duboku ranu, ugrauje u ovaj hram najdragocenije to ovek moe ugraditi u svetinje. Zato se molimo Hristu Bogu, gospodaru ivota i smrti, da svojom svecelosnom i svecelobnom golgotskom ranom, koje se Zoran, kao to sam nedavno uo, dotakao kada je bio u Jerusalimu, ekajui nekoliko sati da prie robu Gospodnjem, neka bi ta rana golgotskog muenika i Spasitelja Boga ljubavi zacelila, ne samo ranu Zoranovu, ne samo rane ovog naroda njegovog, ne samo ranu njegove majke, njegovog Luke i Jovane, njegove Ruice nego neka bi iscelila i sve rane roda njegovog i neka bi opaka bratomrnja u svim zemaljskim narodima bila isceljena i neka bi golgotska rana obasjala svojom venom ljubavlju, mirom, istinom sve zemaljske narode; neka Gospod, koji je darodavac ivota i donosilac mira, podari mir prahu njegovom, mir narodu njegovom, mir svim zemaljskim narodima, a Gospod, koji prima u nedra svoja svako stvorenje, neka upokoji duu njegovu u svetlosti venoj lica njegova, sad i uvek i u vekove vekova. Amin." http://www.patriotmagazin.com/media/0016.htm
