[sim] VESTI DANA
VESTI DANA http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2090697 Bradić: Pritisci na novinare su nedopustivi Ministar kulture Nebojša Bradić ocenio je u subotu da su pritisci na novinare nedopustivi i za svaku osudu i da svako u svom delokrugu nadležnosti treba da radi na njihovom sprečavanju i oštrom sankcionisanju. http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2090697 http://www.beta.co.yu/images/strC.gif http://www.beta.co.yu/images/kocvesti.gif http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2090674 U Srbiji mediji delimično slobodni http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2090674 http://www.beta.co.yu/images/strm12.gif http://www.beta.co.yu/images/kocvesti.gif http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2090621 Milosavljević: Ima pozitivnih naznaka, važna prevencija http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2090621 http://www.beta.co.yu/images/strm12.gif http://www.beta.co.yu/images/kocvesti.gif http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2090617 Poboljšana saradnja srpskih sluzbi u borbi protiv terorizma http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2090617 http://www.beta.co.yu/images/strm12.gif http://www.beta.co.yu/images/kocvesti.gif http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2090601 Bogdanović: Kontrolišemo tokove novca ka Kosovu http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2090601 http://www.beta.co.yu/images/strm12.gif http://www.beta.co.yu/ attachment: image001.gif attachment: image002.gif attachment: image003.gif
[sim] Srbija
Srbija Meksički grip se širi, ali nema veliku snagu 13:47 BEOGRAD, 2. maja (Tanjug) - Epidemiolog gradskog Zavoda za javno zdravlje Predrag Kon izjavio je da talas meksičkog ili novog virusa ukazuje da će veliki talas doći u narednom periodu, ali da situacija u kojoj nema većeg broja umrlih od novoobolelih pokazuje da taj virus nema toliko jaku snagu. Kon je rekao Tanjugu da sadašnja situacija u kojoj je opasnost od pandemije podignuta na peti nivo (faza pet), pokazuje da se veoma puno dobija u smislu donošenja odluka. Kon je dodao da se očekuje da će uskoro moći da se u okviru ovog virusa uvrsti sezonska vakcina protiv gripa. (Kraj) Janković: Preduzeti mere po pitanju prebukiranih zatvora 13:04 BEOGRAD, 2. maja (Tanjug) - Zamenik rebubličkog ombudsmana za lica lišena slobode Miloš Janković izjavio je danas da bi država morala nešto da preduzme po pitanju prebukiranih zatvora, jer je u poslednjih pet-šest godina broj osuđenika u Srbiji porastao sa 5.000 na oko 11.000. Očigledno je da postojeći zatvori nisu dovoljni za tako veliki broj osuđenika i država može da smanji tu neporoporcionalnost izgradnjom novih kapaciteta i sprovođenjem alternativnih mera i sankcija, ali ne i adaptacijom objekata, rekao je Janković Tanjugu. (Kraj) U Srbiji nema virusa, Torlak snabdeven novim reagensima 12:54 BEOGRAD, 2. maja (Tanjug) - Ministar zdravlja Tomica Milosavljević izjavio je danas Tanjugu da će odmah posle prvomajskih praznika referentna laboratorija Torlak u Beogradu biti osposobljena novim reagensima za analize, tako da zaključci te ustanove neće morati da se proveravaju u laboratoriji u Londonu. Jedino ako se bude postavljala preliminarna sumnja da ima virusa, onda će te analize biti proveravane u londonskoj laboratoriji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), rekao je Milosavljević i ponovio da u Srbiji nema sumnjivih slučajeva novog ili meksičkog gripa. (Kraj) Obeležena deseta godišnjica bombardovanja zgrade SUP-a 12:40 KOSOVSKA MITROVICA, 2. maja (Tanjug) - Porodice stradalih i građani Kosovske Mitrovice položili su danas cveće i zapalili sveće na mestu gde je nekada bila zgrada SUP-a Kosovske Mitrovice koja je porušena pre deset godina u NATO bombardovanju. Zgrada je pogođena sa dva projektila, poginulo je četvoro dok je više desetina ljudi povređeno. Građani Kosovske Mitrovice će pokrenuti inicijativu da se na mestu gde je bila zgrada policijske uprave Kosovska Mitrovica podigne spomenik u znak sećanja na žrtve. (Kraj) Ljajić: Vlada ne sme da minimizira proteste radnika 12:07 BEOGRAD, 2. maja (Tanjug) - Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić izjavio je danas da Vlada Srbije ne bi smela da minimizira proteste radnika, već da preuzme proaktivnu ulogu i formira krizni štab pre nego što ti protesti budu radikalizovani. Ukoliko bi se protesti ignorisali, prvi sledeci korak bila bi njihova dalja radikalizacija, jer u opštoj atmosferi straha, nesigurnosti i besperspektivnosti, koja se na neki način i kreira, ljudi računaju da nemaju šta da izgube i da protestom mogu bar nešto da dobiju od vlade ili poslodavca, rekao je Ljajić u intervjuu Tanjugu. (Kraj) Izmene Poslovnika doprinele efikasnijem radu parlamenta 11:46 BEOGRAD, 2. maja (Tanjug) - Skupština Srbije je od 17. februara, kada je izmenjen Poslovnik o radu, usvojila 21 zakon i 14 odluka, među kojima su rebalans budžeta i prateći zakoni, a privodi kraju i sednicu sa 50 tačaka dnevnog reda. Skupština bolje radi, jer su izmene Poslovnika to omogućile, kao i tehnički uslovi u Domu narodne skupštine, jer se govori sa mesta, rekao je Tanjugu šef radne grupe za izradu novog Poslovnika Boško Ristić (DS). Prema njegovim rečima, izmenama Poslovnika smanjena je mogućnost zloupotrebe govornice, što potvrđuje i faktičko stanje da u radu parlamenta nema opstrukcije. (Kraj) Grad oštetio voće i useve 11:37 ČAČAK, 2. maja (Tanjug) - Jako nevreme koje je sinoć oko 19 časova zahvatilo veći broj sela u dolini Zapadne Morave kod Čačka naneo je najviše štete voćnim zasadima koji su obećavali dobar rod. Prema podacima Radarskog centra iz Užica, kada je naišao gradonosni oblak, lansirane su skoro sve protivgradne rakete sa kojima su raspolagali strelci na ovom području. Gradonačelnik Čačka Velimir Stanojević izjavio je Tanjugu da je, prema prvim podacima, najjače nevreme bilo oko Mrčajevaca i Slatine. (Kraj) Parlament nastavlja rad u ponedeljak 10:33 BEOGRAD, 2. maja (Tanjug) - Skupština Srbije nastaviće u ponedeljak sednicu na kojoj treba da se razmatraju amandmani na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama. Na dnevnom redu sednice skupštine koja je počela 30. marta, a prošle nedelje prekinuta da bi se poslanici izjasnili o rebalansu budžeta, je 50 tačaka. (Kraj) Za prva tri meseca sedam odsto turista manje 10:27 BEOGRAD, 2. maja (Tanjug) - Za prva tri meseca ove godine u Srbiji je boravilo ukupno 400.766 turista, što je za sedam odsto manje nego u
[sim] Srbija - Svet
Srbija - Svet Fridom haus: Srbija među delimično slobodnim zemljama 10:28 UPR:MEDIJI-SLOBODE-IZVEŠTAJ (rpt) VAŠINGTON, 2. maja (Tanjug) - Srbija je po poštovanju slobode medija svrstana među delimično slobodne zemlje i u danas objavljenom godišnjem izveštaju Fridom hausa za 2008. zauzela je 83. mesto, na listi od ukupno 195 zemalja. U izveštaju, koji je objavljen uoči Svetskog dana slobode medija, 3. maja, Srbija je dobila ocenu 39, i to za zakonsko okruženje 13, političko 17 i ekonomsko 9, objavljeno je na sajtu Fridom hausa, američke neprofitne organizacije sa sedištem u Vašingtonu. (Kraj) Tužilaštvo traži da u dokaze uvrsti Mladićevu beležnicu 19:10 HAG, 1. maja (Tanjug) - Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je od sudskog veća dozvolu da u dokaze protiv bivšeg načelnika Službe državne bezbednosti Srbije Jovice Stanišića uvrsti svesku sa beleškama iz 1995. godine generala Ratka Mladića, zaplenjene tokom pretresa stana njegove supruge Bosiljke Mladić u Beogradu, 4. decembra prošle godine, saopštio je danas sud u Hagu. Tužilaštvo je u zahtevu navelo da se u svesci, koja najverovatnije pripada Mladiću, nalaze beleške koje se direktno odnose na Stanišića i njegovo prisustvo na sastancima između 27. januara i 5. septembra 1995. godine. (Kraj) Zloh: Vojvodina otvorena za nove investicije 18:53 NOVI SAD, 30. aprila (Tanjug) - Potpredsednik Skupštine AP Vojvodine Martin Zloh pozdravio je, u razgovoru sa delegacijom Slovačke agencije za razvoj investicija i trgovine i firme Stavkonzulta, sve veće interesovanje slovačkih privrednika da ulažu u Vojvodini, naglasivši da su njena vrata širom otvorena za nove investicije. Slovački investitori su zainteresovani da ulažu, pre svega, u energetiku i trgovinu i da pronađu poslovne partnere sa kojima bi ostvarili privrednu saradnju, navodi se u saopštenju Pokrajinskog sekretrijata za informacije. (Kraj) http://www.tanjug.rs/
[sim] Ekonomija
Ekonomija U Srbiji se troši četiri puta više energije nego u EU 11:51 BEOGRAD, 2. maja (Tanjug) - Zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kovačić izjavio je danas Tanjugu da se u Srbiji troši četiri puta više energije nego u najrazvijenijim državama EU i ocenio da naša zemlja zaostaje u energetskoj efikasnosti za razvijenim zemljama sveta. Kod nas u poslednje vreme ima poboljšanja u toj oblasti i sve više privatnih inicijativa, s obzirom da energetska efikasnost zavisi od nacionalnog nivoa, kao i od sinhronizovanih aktivnosti svih struktura društva- industrije, privatnih kompanija i opština, rekao je Kovačić. (Kraj) Premija društava za osiguranje u 2008. 589 miliona evra 10:27 BEOGRAD, 2. maja (Tanjug) - Društva za osiguranje u Srbiji su prošle godine ostvarila ukupnu premiju od 52,2 milijarde dinara, odnosno 589 miliona evra, što je 16,5 odsto više nego prethodne godine, objavila je Narodna banka Srbije. U strukturi premije u 2008. god. učešće neživotnih osiguranja iznosilo je 87,8 odsto, dok se učešće životnih osiguranja povećalo sa 11 odsto u 2007. na 12,2 odsto u 2008. godini. (Kraj) Proizvodnja od 1,6 milijardi kilovatsati struje 10:26 BEOGRAD, 2. maja (Tanjug) - Termoelektrana Kostolac proizvela je u prva tri meseca ove godine oko 1,6 milijardi kilovatsati električne energije, što je za 8,3 odsto više od plana za taj period. Blokovi termoelektrane Kostolac A koji osim električne isporučuju i toplotnu energiju proizveli su 521,6 miliona kilovatsati električne energije, čime je prebačen plan proizvodnje za 13,2 odsto, piše u časopisu kWh. (Kraj) Psihofizičko stanje štrajkača glađu alarmantno 16:37 KRAGUJEVAC, 1. maja (Tanjug) - Šestoro od 11 radnika Partizana koji deseti dan štrajkuju glađu ponovo su danas odbili preporuku lekara da zbog pogoršanog zdravstvenog stanju momentalno odu na bolničko lečenje, izjavio je Tanjugu predsednik Štrajkačkog odbora Svetozar Bojanić. Radnici, starosti od 50 do 62 godine, lekarima su potpisali da ne žele da idu na bolničko lečenje i da hoće da idu do kraja u zahtevima za uplatu doprinosa Fondu penznionog i invalidskog osiguranja, kako bi mogli da odu u zasluženu penziju, rekao je Bojanić i naveo da je drugi zahtev isplata 200 evra po godini staža. (Kraj) http://www.tanjug.rs/
[sim] Kultura, nauka, umetnost
Kultura, nauka, umetnost Pokret u skulpturi, skulptura u pokretu u Kraljevu 13:17 BEOGRAD, 2. maja (Tanjug) - U okviru projekta Muzej u pokretu, u Narodnom muzeju u Kraljevu će u utorak, 5. maja, biti otvorena izložba Pokret u skulpturi, skulptura u pokretu čiji je autor i kustos Rajka Bošković. Ova izložba je prvi put održana u Muzeju savremene umetnosti (MSU) u Beogradu 2006. godine, nakon što je uvršćena u projekat Muzej u pokretu, saopšteno je iz te institucije. (Kraj) Revija Filmovi regiona od 4. do 6. maja u Domu omladine 10:26 BEOGRAD, 2. maja (Tanjug) - Nova filmska ostvarenja iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Makedonije biće na programu mini revije Filmovi regiona, koju od 4. do 6. maja organizuju distributerska kuća MegaKom film i Dom omladine, najavljeno je iz tih ustanova. Prvog dana na bioskopskom repertoaru Doma omladine su makedonski film Ja sam iz Titovog Velesa rediteljke Teone Strugar Mitevske iz 2007. godine i hrvatsko otvarenje Kino Lika Dalibora Matanića snimljen prošle godine, dok će 5. maja beogradska publika moći da pogleda ostvarenje Envera Puške Ritam života (BIH, 2007). Projekcije su u 18 i 20 časova, a cena ulaznice je 150 dinara. (Kraj) Sabor okupio prosvetne radnike bez obzira na sindikalnu prip 13:32 KRUŠEVAC, 1. maja (Tanjug) – Sabor prosvetnih radnika, manifestacija koja je u organizaciji tri reprezentativna sindikata obrazovanja okupila nekoliko stotina učitelja i nastavnika, sa idejom da takvi skupovi postanu tradicionalni, održana je danas u Kruševcu. Domaćin prvog sabora, koji je u prepunom Domu sindikata otvorio ministar prosvete Žarko Obradović, je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, a cilj je okupljanje prosvetnih radnika bez obzira na sindikalnu pripadnost. Ministar Obradović je ponovio da se, bez obzira na smanjenje sredstava za prosvetu predviđenih rebalnsom budžeta, plate prosvetnih radnika neće menjati i najavio da uskoro treba da bude usvojen set prosvetnih zakona. (Kraj) http://www.tanjug.rs/
[sim] Balkan i susedi
Balkan i susedi FH: Hrvatska beleži najveći pad slobode medija u regionu 12:13 ZAGREB, 2. maja (Tanjug) - Hrvatska beleži najveći pad slobode medija u regionu, rezultati su godišnjeg istraživanja američkog neprofitnog udruženja Fridom Haus (Freedom House, FH) sa sedištem u Vošingtonu. Izveštaj koji su preneli hrvatski mediji ističe da su novinari lane bili suočeni sa sve turobnijim radnim okruženjem s globalnim opadanjem slobode medija sedmu godinu zaredom i pogoršanjem koje je prvi put zabeleženo u svim regionima. (Kraj) Tri zemljotresa srednje snage na južnom Jadranu 11:45 ZAGREB, 2. maja (Tanjug) - Tri zemljotresa srednje snage s epicentrom u Mljetskom kanalu, između mesta Goveđari na ostrvu Mljetu i Žuljane na poluostrvu Pelješac, zabeležili su seizmografi hrvatske seizmološke službe. Zemljotresi su se osetili sinoć na Pelješcu, Mljetu i delu obale oko luke Ploče, ali nisu izazvali materijalne štete, saoštila je seizmološka služba. (Kraj) Zagreb i Ljubljana treba brzo da reše granični spor 10:29 BEČ, 2. maja (Tanjug) - Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je u intervjuu bečkom dnevniku Standard da očekuje od Slovenije i Hrvatske da će brzo da reše međudržavni granični spor. On je dodao da je na kraju sopstvene kreativnosti, oko rešavanja tog problema. Ne postoji nikakav tačan datum kao rok, ali mislim da ove dve zemlje treba da daju svoj odgovor u prvoj polovini maja. Očekujem pozitivnu reakciju na naš kompromisni predlog, jer u međuvremenu je moja sopstvena kreativnost i čak ona pravne službe Evrope komisije ''iritirana'', a to nešto znači. Nadam se da će ove dve zemlje sada prevazići i ''poslednje kilometre'' i postići dogovor, kazao je on. (Kraj) Karadžić traži izuzeće sudije Mišel Pikar 20:03 HAG, 1. maja (Tanjug) - Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je izuzeće sudije Mišel Pikar iz daljeg procesa koji se protiv njega vodi u Haškom tribunalu, zbog njene, kako je naveo, pristrasnosti, saopšteno je danas u Hagu. Karadžić je u obrazloženju naveo da su odluke i saopštenja sudije Pikar, dok je bila predsednik Doma za ljudska prava za BiH od 1997. do 2003. godine, izražavale neprihvatljivu pristrasnost. To telo je formirano na osnovu Dejtonskog sporazuma. (Kraj) Sporenja političkih lidera smetnja u borbi protiv terorizma 19:10 VAŠINGTON, 1. maja (Tanjug) - Uprkos etničkoj polarizaciji i sporenjima između političkih lidera u Bosni i Hercegovini koji su narušavali funkcionisanje te države, agencije u BiH sarađivale su sa SAD u međunarodnoj borbi protiv terorizma, navodi se u delu izveštaja američkog Stejt departmenta o borbi protiv terorizma, posvećenom BiH. Kao problemi navedena su slaba međuagencijska komunikacija i konkurentske bezbednosne strukture. (Kraj) Bajden u poseti Srbiji, Kosovu i Bosni i Hercegovini 17:40 VAŠINGTON, 1. maja (Tanjug) - Američki potpredsednik Džo Bajden započeće 18. maja posetu Balkanu, saopštila je danas Bela kuća. Najavljeno je da će Bajden, u okviru turneje po Balkanu, obići Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Kosovo, prenela je agencija Ansa. Kako je precizirano iz Bele kuće, tokom posete Bajden će se sastati sa liderima tih zemalja, kao i američkim civilnim i vojnim zvaničnicima koji su raspoređeni na Balkanu. (Kraj) U Gradišci obeležena 14. godišnjica stradanja Srba 16:41 BANJA LUKA, 1. maja (Tanjug) - U Gradišci je danas obeležena godišnjica od stradanja Srba u hrvatskoj vojnoj akciji Bljesak, izvedenoj pre 14 godina na području Zapadne Slavonije. Parastosu i odavanju pošte stradalim Srbima u Gradišici prisustvovao je i premijer RS Milorad Dodik koji je rekao da Hrvatska u najvećem stepenu i danas skriva ratne zločine počinjene na njenoj teritoriji i da opstruiše povratak Srba i njihove imovine, čime i dalje podstiče već počinjeno etničko čišćenje. (Kraj) Hrvatska obeležava 14. godišnjcu akcije Bljesak 16:38 ZAGREB, 1. maja (Tanjug) - Hrvatska danas obeležava 14. godišnjicu akcije Bljesak, u kojoj su vojno-policijske snage, 1. i 2. maja 1995. godine, zauzele zapadnu Slavoniju, odnosno sektor Ujedinjenih nacija Zapad, ali, kao i ranije, bez ijedne reči o srpskim žrtvama. Centralna manifestacija u Okučanima, održana u prisustvu najviših državnih zvaničnika počela je odavanjem počasti hrvatskim vojnicima i policajcima koji su poginuli u akciji. (Kraj) http://www.tanjug.rs/
[sim] Političke partije
Političke partije Stevanović izabran za predsednika stranke 13:05 KRAGUJEVAC, 2. maja (Tanjug) - Gradonačelnik Kragujevca i poslanik u narodnoj skupštini Veroljub Stevanović izabran je danas za predsednika stranke “Zajedno za Šumadiju” čija će politička orijentacija, između ostalog, biti decentralizacija zemlje i ubrzane evroatlantske integracije zemje. Stevanović je izabran na Osnivačkom kongresu stranke koja je iz stranke “Zajedno za Kragujevac” prerasla u “Zajedno za Šumadiju” jer ima odbore u više gradova u zemlji. Stevanović je bio jedini kandidat za predsednika, a na kongresu su izabrani i najviši organi stranke, kao i trojica potpredsednika - Saša Milenić i Nebojša Vasiljević iz Kragujevca i Branko Lazović iz Čačka. (Kraj) Koštunica: Srbiji potrebna drugačija realna politika 12:41 BEOGRAD, 2. maja (Tanjug) - Lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica ocenio je danas da je Srbiji potrebna drugačija realna politika, koja nije zasnovana na lažnim obećanjima i obmanama, nego na stvarnim mogućnostima Srbije. Samo nova realna politika i nova vlada može da nas dovede do boljeg života. A to nije moguće bez izbora. Jer, sadašnja vlada je nepopravljiva i njena politika je nepopravljiva, rekao je lider D S S-a u intervjuu Tanjugu. (Kraj) Različito o učinku skupštinskih odbora 11:35 BEOGRAD, 2. maja (Tanjug) - Predsednici skupštinskih odbora iz vladajućih stranaka u izjavama Tanjugu izrazili su zadovoljstvo radom i učinkom tih tela, za razliku od kolega iz opozicionih stranaka koji su naveli da imaju probleme u funkcionisanju odbora kojima rukovode. Predsednik Administrativnog odbora Nenad Konstantinović (DS) izjavio je Tanjugu da je izuzetno zadovljan radom tog tela koje je u ovom sazivu održalo 44 sednice i istakao da je u proteklom periodu najznačajnije bilo uvođenje mera štednje. (Kraj) Sutra osnivački kongres partije Zajedno za Šumadiju 17:39 KRAGUJEVAC, 1. maja (Tanjug) - Osnivački kongres nove političke partije Zajedno za Šumadiju biće održan sutra u Kragujevcu, a kandidat za predsednika te stranke je gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, sadašnji lider stranke Zajedno za Kragujevcu, koja je pokrenula osnivanje nove partije. Osnivanjem Zajedno za Šumadiju biće partijski formalizovana dugogodišnja šumadijska politička inicijativa narodnog poslanika i gradonačelnika Stevanovića. (Kraj) SNS traži pokretanje krivičnih postupaka zbog Bljeska 16:36 BEOGRAD, 1. maja (Tanjug) - Srpska napredna stranka zatražila je danas, na 14. godišnjicu od hrvatske vojno-policijske akcije Bljesak u zapadnoj Slavoniji, od nadležnih državnih organa Srbije da pokrenu krivične postupke, kako protiv pojedinaca tako i protiv države Hrvatske koja je učestvovala u organizovanom proterivanju i ubijanju srpskih civila. SNS je saopštila da je indolentnost vlasti u Srbiji prema ključnim nacionalnim problemima pokazatelj neodgovornosti režima u borni za budućnost i interese celokupnog srpskog naroda. (Kraj http://www.tanjug.rs/
[sim] Karadžićev savetnik traži dokume nta od nemačke vlade
Karadžićev savetnik traži dokumenta od nemačke vlade Autor: Tanjug | 02.05.2009. - 16:07 Pravni savetnik Radovana Karadžića Piter Robinson je zatražio od nemačke vlade da mu dostavi određene informacije za potrebe Karadžićeve odbrane pred Haškim tribunalom koje bi mogle da potvrde da su zapadne sile razmatrale rat u BiH mnogo pre nego što je on došao na vlast. Zahtev, kao i Karadžićevo pismo koje je prilog tog dokumenta, upućen je posredstvom nemačke ambasade u Holandiji, a u njemu Robinson urgira da nemačka vlada odgovori na pismeni zahtev koji je Karadžić uputio 14. aprila i na koji nije dobio odgovor. „Bio bi zahvalan ukoliko biste odgovorili na pismo kako bismo mogli da krenemo dalje u procesu, bez potrebe da od sudskog veća tražimo da primora vašu vladu da dostavi tražene informacije”, navodi se u Robinsonovm zahtevu, koji je Tanjugu dostavila Karadžićeva porodica. Takođe se navodi da bi traženi dokumenti omogućili da se dokaže da rat nije bio rezultat Karadžićeve namere da uništi jednu etničku grupu ili protera muslimane iz pojedinih delova BiH. „Ti dokazi su relevantni kako bi prikazali stavove i ponašanja lidera tri strane tokom rata u BiH”, kaže se u zahtevu. U prilogu je i Karadžićevo originalno pismo, u kojemtraži informacije potrebne za pripremu odbrane u procesu pred Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju po optužbama za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine u vezi s ratom u BiH od 1992. do 1995. Karadžić traži sve beleške, snimke i ostale zabeleške sa sastanka u vezi sa razmatranjem raspada Jugoslavije koji je održan 1976-1977. u blizini Minhena. Karadžić u pismu navodi da su tom sastanku prisustvovali nemački ministar odbrane Jozef Štraus, predstavnici Velike Britanije Brajan Krosli, Španije Sančez Bea, Vatikana Pol Vidat, francuski general Pjer-Mari Galoa i drugi. Karadžić traži i informacije koje se odnose na izveštaje od 1980. do 1992. koje nemačka vlada poseduje, a u kojima je razmatran raspad Jugoslavije ili se o njemu razgovaralo. Takođe, traži da mu budu dostavljeni svi izveštaji o razgovorima između predstavnika nemačke vlade i njega, kao i Alije Izetbegovića i Franje Tuđamana od 1. januara 1991. do 31 decembra 1995. Karadžić u pismu navodi da je njegov tim odbrane spreman da pomogne u ispunjavanju zahteva kroz pregled dokumenata u Nemačkoj ili pružanjem neophodnih pojašnjenja kako bi se relevantni dokumenti locirali bez previše teškoća. http://www.blic.rs/hronika.php?id=90654
[sim] Prvomajske demonstracije u Nemač koj
Prvomajske demonstracije u Nemačkoj http://www.bbc.co.uk/f/t.gif Prvomajske demonstracije u Nemačkoj Na policiju su bacani zapaljeni kontejneri Više desetina demonstranata u Nemačkoj provelo je noć iza rešetaka, nakon Prvomajskih demonstracija koje su se produžile do kasno u noć. Stotine levičarskih demonstranata obučenih u crne jakne s kapuljačama sukobili su se sa policijom, u jednoj četvrti Berlina, nekoliko sati. Demonstranti su bacali molotovljeve koktele i čupali delove trotoara kako bi ih bacili na policajce. Policija je odgovorila suzavcem, pendrecima i sprejom od bibera. Izveštava se o brojnim povredama na obe strane. Nasilnih protesta bilo je i u Hamburgu, kao i u još nekoliko nemačkih gradova. Dopisnici kažu da su ovi incidenti posledica rastućeg nezadovoljstva u Nemačkoj najtežom recesijom od Drugog svetskog rata. Obeležavanje Prvog maja u svetu Radnici u više zemalja sveta obeležili su Prvi maj tradicionalnim marševima. Na nekim od prvomajskih skupova čuli su se protesti protiv načina na koji se vlasti ponašaju u vreme ekonomske krize. Demonstranti na radničkim skupovima na Filipinima i u Hong Kongu pozvali su svoje vlade da urade više na zaštiti radnih mesta. Grčka policija je koristila silu da razbije protestni skup u Atini pošto su neki od demonstranata napali banke u centru grada. Prvomajski skupovi i marševi su održani i u Rusiji. U Francuskoj oko trista prvomajskih skupova U Istanbulu, u Turskoj, došlo je do sukoba između levičara koji su prisustvovali skupu i pripadnika specijalne policije. U Francuskoj je organizovano oko trista prvomjskih skupova a u Nemačkoj je javno obeležavanje Prvog maja najavilo nekoliko grupa i sa levice i sa desnice. Lider desnice, Žan Mari Le Pen je na jednom prvomajskom skupu ponovio pozive na otpor daljem prilivu useljenika u Francusku. U četvrtak uveče se namačka policija, posle jednog prvomajskog koncerta u Berlinu, sukobila sa pretežno mlađom publikom. Otkazane tradicionalne proslave u Meksiku Tradicionalni prvomajski skupovi su otkazani širom Meksika a predsednik zemlje Felipe Kalderon je pozvao stanovnike da ostanu kod kuća u narednh pet dana. Ta preporuka je jedna od vladinih mera za sprečavanje daljeg širenja opasnog gripa, koji je Svetska zdravstvena organizacija u četvrtak zvanično nazvala 'virusni grip A'. O ovoj zaraznoj bolesti je od prošle nedelje izveštavano kao o 'svinjskom' ili 'meksičkom' gripu. U glavnom gradu Sjudad Meksiku, zatvoreni su restorani i prodavnice a vlada je naredila svojim službenicima da ne dolaze na posao do utorka. http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2009/05/090501_maydayceleb.shtml image001.png Description: Binary data image002.jpg
[sim] ZAŠTO JE CUTAO, I KOGA SE PLAŠIO MILOŠ MINIC ?
Ljubo Lazarevski, podoficir KNOJ-a za Svedok je još 1996. godine obelodanio pojedinosti o streljanju Draže Mihajlovica ZAŠTO JE CUTAO, I KOGA SE PLAŠIO MILOŠ MINIC ? Vladan Dinic (Ne)nadano, nicim izazvano, interesovanje za grob denerala Draže Mihailovica, može se tumaciti, cini se, samo na dva nacina: ili je neko progovorio, ili su pojedini mediji dobili komandu, da u ovim teškim ekonomskim trenucima Srbije, otvore i neku drugu temu koja bi skrenula pažnju javnosti od sumorne današnjice, i neizvesne sutrašnjice. Uostalom, sad, kad je vec prošlo preko šest i kusur decenije od streljanja Draže Mihajlovica, poodavno nema više zakonskih smetnji da se otvore svi arhivi i saopšti istina koja mnoge zanima, ali pre svih porodice pogubljenih. Ljubo Lazarevski, podoficir KNOJ-a za Svedok je još u cetvrom broju nedeljnika Svedok 1996. godine pricao, mahom, ono što se danas podvodi pod ekskluzivu, ili senzacionalno, a sva sadašnja naprezanja, pre svih Politike, ipak su samo bleda kopija onoga što se vec zna, a zna se sve - osim tacnog mesta gde je, ako je, streljan deneral Mihailovic!? - Negde sam u, u nekim novinama procitao da je Miloš Minic, tužilac na sudenju Mihailovicu, odgovarajuci na pitanje šta zna o streljanju Draže Mihajlovica, odgovorio: da se niceg ne seca. To je smešno i neljudski. Kako se niccega nije secao, kao da se svaki dan streljaju ljudi poput denerala Draže Mihailovica. Na naše, tada postavljeno pitanje bivšem saradniku KNOJ-a, Lazarevskom, razgovor je voden u njegovoj vikendici kod Bajine Bašte - zašto je odlucio da progovori, dobili smo - odgovor: - Imao sam stravicnu potrebu da progovorim o istorijskom dogadaju koji sam video svojim ocima pre pola veka. Sada mi je laknulo i osecam duševni mir i ja i moja porodica. Kao u narodnoj poslovici - U cara Trojana kozje uši, imao sam potrebu da progovorim i da porodice poginulih obavestim kako su završili život osudenici na smrt u poznatom sudskom procesu. Moje kazivanje niko ne može demantovati, ili može i dalje da cuti kao što sam ja cutao i mucio se pola veka. Lazarevski je bio pripadnik specijalnog bataljona KNOJ-a koji je cuvao i sprovodio zatvorenike u Đušinoj ulici u Beogradu od hvatanja Draže, u martu 1946, do pogubljenja u jedan sat i 30 minuta 18. jula l946. godine. Za vreme sudenja, koje je trajalo 35 dana, Lazarevski je svakodnevno sprovodio jednog zatvorenika (ne istog, vec su se stražari menjali) od zatvora do Doma garde u Topcideru. - Najmerodavniji živi svedok je tadašnji tužilac Miloš Minic, kojeg sam svakodnevno vidao u sudnici i kojeg sam svojim ocima video na streljanju, u banjickoj šumii kod Belog dvora. On sve zna o sudenju i streljanju, a takve tajne se ne nose u grob. Sad, kad je prošlo 50 godina od streljanja, nema više zakonskih smetnji da se otvore arhive i saopšti istina koja mnoge zanima. To što ja govorim je istina. Nju ni Minic ne može da demantuje. I nije! Zanimljivo je da Lazarevski ni svojoj supruzi Vuki, nije otkrio tajnu o mestu pogibije i sahrane Draže Mihajlovica i ostalih osudenika na smrt. Tek 1970. godine, posle 15 godina zajednickog života. Lazarevski je supruzi ispricao šta se dogodilo pod temeljima Ortopedske klinike Banjica, u kojoj su te godine bili u poseti Vukinom sestricu, koji se lecio u ovoj bolnici. - Da ga nisam naterala ne bi ni sad progovorio. Tek kad smo išli u posetu mom sestricu, on mi je ispricao pricu koju je i od mene krio 15 godina. Tako nešto ne može se tajiti, pogotovo što je proteklo toliko vremena od streljanja. Želja nam je, pre svega, da porodice znaju mesto streljanja i sahrane, a i da se mi rasteretimo more koja nas pritiska mnogo godina - pricala nam je Vuka Lazarevski. I danas mi nije jasno kako i zašto Miloš Minic nije progovorio. Kakva ga je muka mucila da ne obelodani mesto streljanja denerala. Pa to, jednostavno, ne mpože da se ponese u grob, pitao se Lazarevski i, usput, mnoge nepoznate detalje je obelodanio: - Zatvorenike niko nije maltretirao. Imali su sva prava i hranili su se u to vreme najbolje u Beogradu, iz oficirske menze koja je bila na Studentskom trgu. Dragog Jovanovica sam cuvao najmanje 20 noci, a isto toliko i Tasu Dinica. Koja razlika izmedu ova dva coveka? Jedan, Dragi, pun galame, a drugi se ne cuje da je živ. Voleo sam kad stražarim kod Koste Mušickog, koji je sve vreme cutao, isto kao i Velibor Jonic. Oni su se pomirili sa sudbinom i, takoreci, umrli pre streljanja Vuka i Ljubo Lazarevski su zadovoljni objavljenim tekstom u Svedoku o ovom slucaju u prošlom broju, ali Ljubo nas je zamolio da pojasni neke stvari na koje su neki citaoci imali primedbe: - Rekao sam da smo od Đušine ulice do mesta dogadaja na Banjici išli maricama 20 minuta, ali nisam gledao na sat, možda je bilo pola sata, i više. Zatim, kad smo išli od Ulice kneza Miloša i pored Hajd parka i Belog dvora, nismo skrenuli
[sim] Kriza ekonomije, ili morala?
Piše: Doc. dr Ljiljana Vujotic Kriza ekonomije, ili morala? Nije ovo nikakva kriza ekonomije. Što nam kao zver dahce za vratom i od koje zalud pokušavano da umaknemo, štedeci ovako i onako, pomalo i na sebi, još više na sirotinji. Treba je nahraniti halapljivu, proždržljivu, nenasitu. Navikla je na obilje, glad ne poznaje pa je se plaši. Nije ovo nikakva kriza svetske privrede u kojoj godinama važe ista pravila. Vi nama jeftine proizvode, mi vama skupe kredite. Vama tek da preživite, nama ogromne zarade. Odavno je najunosnija privredna grana prodavanje magle i zelenašenje. Prodaja sirotinji njenih sopstvenih para po visokim cenama. Cene novca postale su previsoke, jer suviše ljudi živi ne proizvodeci ništa. Od kamata, interesa, kredita, doprinosa, provizija, naknada, poreza. Sve je na kredit, sve je virtuelno. Ništa nije vaše i ne pripada vam. Na ono što je stvarno vaše i ne mislite. Zauzeti se zaradivanjem novca, vracanjem dugova. Celog života ste rob onih kojima ste dužni. Ravnoteža poremecena. Mnogo dužnika. Mnogo prevare, mnogo krade. Preko noci obogacenih. Mnogo pokradenih fondova. Još više siromašnih duša. Mnogo gladnih, još više otupelih. Kad se lažni svet obilja uruši kao kula od karata, sve ce poceti od nule. Hrana ce biti dragocenost. Oni koji je imaju bice srecni. Voda ce biti vrednija od nafte, voda koje smo imali u izobilju, a tako bezumno trovali, razbacivali. (Uzgred, Beograd je jedan od retkih velegrada koji dragocenu pijacu vodu troši i kao tehnicku). Nije ovo nikakva kriza industrije, tehhnologije, tržišta, resursa, potencijala, zaposlenosti, profita. Šta god. Ovo je cedo ljudskog greha. Ovo je samo ono što smo mogli (na)slutiti da nas ocekuje, dok smo trcali stranputicom sunovrata. Bezumno, bezbožno, nemilosrdno. Mislili smo samo na sebe, gazili smo preko mrtvih do sopstvenih sitnih zadovoljstava, ništa nam osim sopstvene koristi nije bilo vašno. Kako živeti dobro, sito i bezbrižno, sa što manje truda i što manje pokreta. Kako da se ne potrošimo ni mrvice, da se ne damo nikome i nikada ni delicem svoga bica. A da budemo naizged srecni, obuceni u proizvode sa potpisom autora, nastanjeni u elitnim kvartovima, uredenih života, neuredenih duša. Neka pored nas pate, gladuju, umiru. To nije naš deo posla. Neka se u naše ime i za naš novac ubija i osvaja, laže i krade, neka se grabe, kao nad strvinom lešinari, nad imovinom slabijih od sebe oni kojima verujemo jer nam je tako lakše. Bez talasanja molim. Bez razmišljanja. Uniformno, vaspitano, namirisano, globalno, civilizovano, prazno. Pre zarivanja noža u ledja treba oprati ruke, potom rukavice uredeno odložiti za reciklažu, pa ponovo oprati ruke. Da li je zlocin time postao manji? Pre nego što pritisnemo dugme, i kao da su likovi iz video igrica, obrišemo sa ovog sveta neke jedinstvene i nedužne ljude, uredno smo se prekrstili, uredno smo ocitali molitvu nekom svome bogu. Uredno smo ubedili sebe da smo ispravni vernici, da smo dobri ljudi, da samo radimo svoj posao i ispunjavamo naredenja. Lagali smo sebe da nismo krivi. A znamo da jesmo. Krivi smo ako nismo primetili tudu muku. Krivi smo ako smo je proizveli. Krivi smo ako smo je poželeli. Krivi smo što cutimo i pristajemo. Što je smisao strašne Hristove žrtve izgubljen. Krivi smo jer smo zaboravili. Vreme je da se setimo. Da priznamo. Sebi. Ovo nije nikakva ekonomska kriza. Ovo je kriza duha, humanosti. Ovo je kriza ljudskog u nama. Ovo je kriza ravnodušnosti i beznada, vere i mudrosti. Da li je bilo uzalud? Ili je moguce da posle žrtve sledi nagrada? Vaskrsenje? Da li je žrtva iskrena, ako se nagrada ocekuje? Da li je moguce danas verovati u dobro, kad zlo caruje na svim stranama. Ima li smisla danas biti dobar? Nije li dobrota ravna gluposti? Nije li sila sve što se racuna na ovoj posrnuloj planeti? Ili je vreme za promenu? Ili je vreme da sila posustane, da bahatost, da sebicnost, ustukne? Da dobrota vlada. Da covecnost vaskrsne. Da radost donese. Nije li to smisao žrtve? Da mali covek, grešan i nemocan ima pravo i snagu da ponovo bude dobar? Da se zapita, da se probudi, da se vrati sebi, da se vrati Bogu. Nije li to jedini moguci izlaz iz krize? Povratak sebi, suštini, humanosti. Umesto suvislih i nesuvislih mera koje za cilj imaju da održe stanje kakvo jeste neka u svojoj duši pocne veliko spremanje. Od sopstvenog greha, kakav god on bio, ciju smo velicinu izmerili u sopstvenpj duši, koji možda od drugih nije ni primecen. Oprostimo sebi i drugima. Volimo sebe i druge ljude. Budimo dobri i blagi prema nekome koji je od nas slabiji i od koga nam naizgled bas nista ne zavisi. Plamicak dobrote sigurno tinja u svakome od nas. Pronadimo ga. Moguce je. Bezbrojne sicušne ljudske dobrote promenice svet. http://www.svedok.rs/index.asp?show=66620
[sim] BITKA KOJU MORAMO DOBITI
BITKA KOJU MORAMO DOBITI Piše: advokat Mr. Goran Cvetić mailto:gcve...@hotmail.com?subject=bitka%20koju%20moramo%20dobiti Medjunarodni sud pravde je objavio da je 35 zemalja članica UN podnelo svoje podneske koje se tiču Savetodavnog mišljenja o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova od strane privremenih institucija Prištine. Ovo je bitka koju jednostavno moramo dobiti uprkos pravnim argumentima i snazi protivnika među kojima su najjači SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija, Francuska i Nemačka. Kosovo je takođe podnelo svoj podnesak, a sledeći datum od važnosti je 17. juli 2009. do kada sve zainteresovane strane imaju rok za odgovor na podneske ostalih zemalja. Podnesak Srbije se sastoji od oko 350 stranica pravnih stavova i 600 stranica aneksa koji sadrže istorijske činjenice i argumente. Šef našeg tima pred MSP-om je amabasador u Francuskoj Dr. Dušan Bataković, koordinator Saša Obradović, a jedan od članova tima je i Malkolm Šo (Malcolm Shaw), profesor Univerziteta u Lesteru, Engleska, i čovek koji je jedan od autora studije o legalnosti secesije Kvebeka koja je 1998. godine korišćena kao podloga u čuvenom Savetodavnom mišljenju Vrhovnog suda Kanade. (1) Ne možemo reći da smo do sada baš bili srećni pred MSP-om. Kada smo podneli vrlo jaku tužbu protiv NATO država usred bombardovanja 24. aprila 1999.godine, sud je nakon održane rasprave 12., 13. i 14. maja odbio naš zahtev za privremenu meru kojom bi odredio zabranu dalje agresije. Obrazloženje koje je navedeno za takvu odluku i nije bilo naročito ubedljivo. Naime, većina sudija, na čelu sa tadašnjom predsednicom Rozalin Higins, bio je stanovišta da SRJ nije mogla da sudu identifikuje neki nov konflikt sa NATO državama koji je započeo na dan podnošenja tužbe 24. aprila, budući da je bombardovanje počelo 24. marta 1999. godine. Naš tadašnji pravni tim, sa svoje strane, je iznosio u međunarodnom pravu čvrsto utemeljenu tezu da je nelegalni akt započet 24. marta i da traje sve dok traje i agresija. Dakle, radi se o jednoj vrsti produženog delikta. Uprkos tome, većina sudija nije prihvatila naše stanovište i zauzela je napred pomenuti stav (kao da je SRJ bila u mogućnosti da podnese tužbu odmah, istog dana po započinjanju agresije!). Iz redova našeg tadašnjeg tima je procurelo da je jedan od naših članova Dr. Miodrag Mitić imao izuzetno oštru razmenu reči sa jednim od sudija, dok se čuo i komentar Jana Braunlija (Ian Brownlie), profesora sa Oksforda, advokata i člana našeg tadašnjeg tima, da je SRJ postigla maksimim u tom trenutku “imajući u vidu političku konstelaciju događaja”. Nakon 5. oktobra SRJ je 1.novembra 2000. postala članica UN po sopstvenom zahtevu. Ovo uprkos tome što je MSP navodio da je status SRJ u UN od 1993. bio neodređen, sui generis, nazivajući ga i amorfnim. Ali, SRJ se tada sama postarala da “razreši” ovaj problem i to na svoju štetu zatraživši i dobivši prijem. Već tada je bilo jasno da će naša tužba protiv NATO država pasti upravo zbog nenadležnosti suda. Jer, zemlja nečlanica UN nije ni član Statuta MSP-a, pa nije imala pristup sudu. Na čelo našeg novog pravnog tima je postavljen Prof. Tibor Varadi i čini se da se kompletna koncepcija tog tima vrtela oko činjenice našeg ponovnog prijema u UN. Naši advokati su smatrali da će našim novim članstvom u UN pasti kako naša tužba protiv NATO zemalja, ali isto tako i tužbe BiH i Hrvatske protiv nas. U javnosti su se oglašavali tadašnji Ministar spoljnih poslova Vuk Drašković i prof. Radoslav Stojanović otvoreno se zalažući za povlačenje naše tužbe protiv zemalja NATO. Bili su to i potpuno pogrešni signali upućeni samom MSP-u. Vreme je pokazalo da je navedena pasivna taktika bila pogrešna. Jer, sud se jeste oglasio nenadležnim po našoj tužbi protiv NATO država, a naš zahtev za reviziju odluke po kojoj se sud 1996. našao nadležnim po tužbi BiH protiv nas je odbijen. Zatim je tužba BiH protiv nas okončana poznatom presudom, da bi se sud oglasio nadležnim po tužbi Hrvatske protiv nas. Sve to su začinili gospoda Svilanović i Varadi ničim izazvanim povlačenjem naše protiv tužbe protiv BiH (podnete 1997. godine), iako je ona bila naša važna procesno pravna alatka pred sudom. Pasivno postupanje našeg tima u slučaju NATO je čak dovelo sudije do diskusije da li je SRJ odustala od tužbe i da li takvo postupanje dovodi do prekida postupka (“discontinuance”)! Evo šta je imala da kaže predsednica MSP-a Rozalin Higins u svom izdvojenom mišljenju o postupanju našeg pravnog tima po tužbi protiv Nato država: “Postavlja se pitanje da li su okolnosti takve da je razumno, neophodno i pravilno da Sud skine ovaj slučaj sa svoje liste koristeći svoje pravo da zaštiti integritet jednog sudskog postupka. Ja smatram da je odgovor na ovo pitanje potvrdan...Dana 24. aprila 1999. godine tadašnja SRJ je podnela tužbu protiv nekoliko zemalja zasnivajući nadležnost suda na čl. 36. paragraf 2. njegovog Statuta i na osnovu
