[sim] ОЈ, ПАМПАСИ, ВИ РАВНО КОСОВ О!
Извор : „ЈЕЖ“, бр. 3020 Националистичка географија (19) Драгутин Минић Карло Свет је Србија: Аргентина ОЈ, ПАМПАСИ, ВИ РАВНО КОСОВО! Не само што су имали ону огромну инфлацију и што воле фудбал, Аргентинци су нам слични и по томе што полажу право на Фокландска и Јужна Сендвичка острва, а други их држе. Летео сам из Амстердама до Буенос Ајреса читавих 19 сати, али се нисам покајао. Овај град је, нема сумње, најевропскији на целој Западној хемисфери. Ту убрајам и Јужну. Главни град друге по величини јужноамеричке земље, са четрдесетак милиона становника, одише италијанском атмосфером, што и није чудо кад погледате телефонски именик. Готово половина презимена су италијанска. На улицама нема много црнаца, ни Индиоса, архитектура као у Риму, радње поготово, народ распеван и весео... да се човек запита зашто је био толики пут кад је могао само прекопута, преко Јадрана. На све стране се виде остаци некада пребогате земље, која се стално диже из пепела. Како ми да научимо ту вештину!? Земља сребра, како бисмо превели име Аргентине, била је, а и сада је у канџама светских среброљубаца и банкара, али се некако држи, иако су социјалне разлике огромне, готово као код нас. Једино ако Куста не наговори левичара Марадону да се кандидује за председника и придружи се Чавесу и Раулу Кастру. Е, онда ће им тећи млеко и шећерна трска, Једном, када сам се враћао са гроба Евите Перон, вољене и оспораване председникове жене, као и она наша професорка географије, тадашњи дописник Политике, Момчило Пантелић, одвео ме је на ручак у један веома пристојни ресторан са баштом. Јео сам неки укусан ћураско, али сам све време осећао некакву необјашњиву нелагодност. А када сам бацио поглед на живу ограду близу нашег стола, видео сам у њој неколико пари очију, које су молећиво гледале у нас, прецизније у наш тањир. Залогај ми је застао у грлу, а Мома ми је реко: „Не обраћај пажњу, то је, на жалост, овде редовна појава. Да се повратим, обишао сам сјајни Театро Колон, трећу по значају оперску кућу на свету, после Миланске Скале и Метрополитена, и уживао у лепоти здања, јер нисам стигао да видим ни једну оперу. А било би ми то трећи пут у животу. Али сам зато видео уживо оперету звану „За дом спремни,, и није ми било жао што је онај Дивац отео једном младом усташи заставу и поцепао je усред дворане, у којој је, заједно са Кукочем и Рађом, освојио светско злато. Гледао сам то својим очима и видео бес неких службеника тада још Југословенске амбасаде, углавном Хрвата. Није ни чудо што је била јака усташка емиграција, јер у Аргентини је нашло спас и десетак хиљада нациста. Наравно, сретао сам и нормалне Хрвате, као што је најпопуларнија њихова певачица, нећете веровати заборавио сам јој име, са којом сам направио интервју и која је своје хрватско порекло носила потпуно космополитски. А, богами, јео сам српски!? Мислим обилно. Ти комади говедине, пазите не телетине или јунетине, са роштиља, мекши су од пилећег меса. Шта раде на тим непрегледним пампасима са говедима, није ми јасно. Не терају их ваљда да играју танго. Кад смо већ код „те тужне мисли која се плеше сваке суботе у мом хотелу су се скупљали средовечни и старији парови да до бесвести играју танго. Готово ћутећи и уживајући у том блаженству. Замислите наше маторце да се скупљају у Паласу сваке суботе и ђускају Моравац. А воле фудбал лудо. Као ми, с тим што они иду на утакмице, па су им стадиони препуни, за разлику од наших, који одзвањају од празнине. И бетонске и фудбалске. И још по нечему су слични нама: никако не одустају од нечег што су највероватније потпуно изгубили. Аргентина, наиме, полаже право на део Антарктжа (Антарктика Аргентина) и на Фокландска (Малвини) и Јужна Сендвичка острва. Сад, због сендвича их нико није дирао, али су на Фокландима 1982. године били мало полупани, као оно ми 1999. Њ. В. Елизабета Друга им је дала укор разредног старешине. Потопила им је, например, крстарицу „Белграно” као што је после бомбардовала Белградо. Весели Гаучоси и весели Моравци су слични. Само што једни воле говеђину, а други јагњећину.
[sim] Srbiju trese pljačkaška groznica
Intervju: Dušan Kovačević Srbiju trese pljačkaška groznica Autor: Branislav Krivokapić | Foto:Z. Šafar | 03.05.2009. - 00:01 Dvadeset godina Srbiju trese „pljačkaška groznica“. Otima se sve što je nekada bilo državno, narodno, privatno... Tužna je i jadna zemlja, sa svim institucijama, zakonima, pravom, kad jedna devojka mora da istražuje kriminal i pljačku... Na pitanje urednice „Insajdera“, svi odgovaraju sa blagim osmehom deteta koje je uhvaćeno u krađi zelenog voća u susednom dvorištu. Pa, dobro, uzeli smo tih par zelenih kajsija, i dve-tri jabuke, kaže na početku razgovora za „Blic nedelje“ dramski pisac Dušan Kovačević. Balkanski narodi – kaže Kovačević – imaju ukorenjeni otpor prema svakoj vrsti uređene države, jer im je država, kroz vekove, većma bila neprijatelj. Što znači, ono što je državno, to treba ili uništiti, ili pokrasti ... I, naravno, kad ljudi vide da državu pljačkaju oni koji su zaduženi da je čuvaju, šta je prva pomisao jednog običnog, prosečnog lopova... Kada biste pisali dopunjeno izdanje knjige o srpskim podelama, u koju biste grupu svrstali očajnike koji seku prste jer ne mogu da prehrane decu? A u koju biznismene koji „sponzorišu“ i demokrate i radikale? – Porazna je i simbolična slika čoveka s odsečenim prstom. Porazna je, jer on traži samo ono što je zaradio, a simbolična, da mu je taj prst odsekao onaj koji ga je u taj položaj doveo. I ono što je najtragičnije, taj čovek sa unakaženom rukom, govori bez besa, bez gorčine, bez bola, govori ono što bi morali da izgovore oni koji su zaduženi da brinu o ljudima ove zemlje. Kad se saberu sve pljačke tokom proteklih dvadesetak godina, dolazi se do apsurdne činjenice da je Srbija bila jedna od najbogatijih zemalja na svetu. I kako stvari sad stoje, za otimanje i pljačku, ostala su još samo dva-tri poljska klozeta. Kako doživljavate performans u srpskom parlamentu? – Ko još gleda srpski parlament? Ko je još toliki mazohista da sedi i gleda kako se poslanici – svađaju, vređaju, optužuju... Porazno je što posle jedne takve „rasprave“ u parlamentu ostaje gorak ukus da je u komunikaciji najodgovornijih ljudi sve dozvoljeno, da čovek čoveku može da kaže „preko televizije“ ono što bi u svakoj školi bilo sankcionisano ukorom pred isključenje. I, koji je to obrazovni sistem koji će ubediti generacije mladih ljudi da je uvreda nedopustiva, da se za klevetu može odgovarati, da je za nasrtaj na nekoga predviđena i kazna zatvorom, kad se sve to radi (preko televizije) u najvažnijoj kući Srbije. I da apsurd bude veći, ti isti koji su se vređali do granice potezanja oružja, u sledećim izbornim kampanjama drže se za ruke, ljube se i optužuju narod da se ne razume u „politička previranja“, koalicije, korisne kompromise... Onaj ko još gleda rasprave u parlamentu – a nije najbliži rod govornika, pa mora da mu kaže kako je izgledao, na najboljem je putu da završi na nekom psihijatrijskom odeljenju, sa minimalnim izgledima za izlečenje. Za vreme Miloševića uveravali su nas da su „lude krave naša šansa“. Jesenas, kada je kriza uveliko drmala SAD i razvijene zemlje, šireći se nezadrživo i na ostali deo sveta, aktuelna vlast je u tome videla šansu da u Srbiju pohrle strane investicije. Jesu li u pitanju pacerski previd ili... – Ovih dana se svetom pronela panična vest da su svinje najopasnije po ljudsko zdravlje, i da su – u odnosu na „lude krave“ i „gripozne piliće“, neuporedivo smrtonosniji nosioci mutiranog virusa. Maltene, ko pogleda svinju može istog trenutka da umre. A po najčuvenijim svetskim sociolozima, planeta nije (skoro) bila bliža globalnoj pobuni gladnih, obespravljenih, pokradenih, poniženih... Dve trećine čovečanstva je na ivici gladi, a jedna trećina nema vodu, dok se nekoliko miliona kriminalaca pod pokroviteljstvom najmoćnijih zemalja sveta nadmeće u rasipanju ukradenog novca. I u mesecima kada Latinsku Ameriku trese socijalna groznica, kad radnici osvajaju otete fabrike, kad je kontrola nad gladnim i bednim ljudima sve slabija, pojavljuje se u Meksiku – svinjski grip! Ako globalna kriza i pobuna radnika širom sveta poprimi „revolucionarne razmere“ – što nije daleko od zdravog razuma, možemo očekivati da planetu zahvati epidemija vrabaca sa virusom kuge, ili šume zaražene tifusom. Sirote nesrećne životinje postale su najveća opasnost po najgore stvorenje u istoriji postojanja sveta, po najveću štetočinu – čoveka. Naravno, i sa paranojom, i bez paranoje, i sa „teorijama zavere“, i bez njih, činjenica je da su sve te boleštine uzrokovane ljudskom rukom, da ih je čovek stvorio i da je sopstveni greh pripisao pticama, životinjama i „kiselim šumama“. Tom planetarnom ludilu i mi dajemo svoj skromni doprinos, po onoj narodnoj: kud svi Turci, tu i mali Mujo ... Scene iz vaše drame „Generalna proba samoubistva“ često gledamo i na beogradskim mostovima. I to sve s navijačima koji požuruju nesrećnike da ostvare svoj naum kako bi oni što pre mogli da nastave svojim poslom.
[sim] VESTI DANA
VESTI DANA http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2091076 Batić: DHSS zvanično predložio smanjenje Vlade Demohrišćanska stranka Srbije zvanično je predložila da broj ministarstava Vlade Srbije bude smanjen na 16, izjavio je u nedelju lider DHSS-a Vladan Batić uz napomenu da je predlog zakona o smanjenju broja ministarstava dostavljen parlamentu Srbije. http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2091076 http://www.beta.co.yu/images/strC.gif http://www.beta.co.yu/images/kocvesti.gif http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2091060 Djilas proverava zakonitost ugovora o tržnom centru Ušće http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2091060 http://www.beta.co.yu/images/strm12.gif http://www.beta.co.yu/images/kocvesti.gif http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2091033 Ramić:Nepotpuna dokumentacija odlaže postupak odlučivanja http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2091033 http://www.beta.co.yu/images/strm12.gif http://www.beta.co.yu/images/kocvesti.gif http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2091029 Portparol: Beograd nije prepreka decentralizaciji na Kosovu http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2091029 http://www.beta.co.yu/images/strm12.gif http://www.beta.co.yu/images/kocvesti.gif http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2091019 Skupština Srbije nastavlja raspravu o amandmanima http://www.beta.co.yu/default.asp?m=Vesti%20dana,vesj=srh=Home,srprikaz=2091019 http://www.beta.co.yu/images/strm12.gif http://www.beta.co.yu/ attachment: image001.gif attachment: image002.gif attachment: image003.gif
[sim] Ko su profiteri straha od epidemije?
Ko su profiteri straha od epidemije? Strah od zaraze se širi svetom i postavlja se pitanje - ko od toga profitira? Samo nedelju dana je prošlo od prvih vesti o pojavi nove vrste gripa u Meksiku. Svetska zdravstvena organizacija je stepen opasnosti od pandemije prvo označila sa 3, potom podigla na 5 i govori da razloga za paniku nema. Međutim, strah od zaraze se širi svetom i postavlja se pitanje - ko od toga profitira? Najpre je na konferenciji za štampu povodom prvih slučajeva obolelih u Bavarskoj, ministar zdravlja te pokrajine pomenuo Tamiflu kao lek koji uspešno suzbija grip. A zatim je i savezna ministarka zdravlja na drugoj konferenciji za štamu rekla: Druga stvar koja umiruje jeste da se u svim slučajevima do kojih je došlo, i u Sjedinjenim Američkim Državama, pokazuje da antivirusna sredstva kojima raspolažemo deluju kao lekovi, poznajete to pod imenom Tamiflu. Na primer, prilikom upotrebe leka u prvih 48 sati po izbijanju simptoma postignuto je dobro dejstvo i svi slučajevi i van Meksika, prema mojim saznanjima, nemaju smrtan ishod, nego mogu da se leče i većina obolelih je već na putu ozdravljenja. Tamiflu ponovo u igri Iz reči ministarke ne može da se razabere koliko ljudi je od kojih lekova ozdravilo, niti koliko takvih lekova ima, nego samo da lekove poznajemo pod imenom Tamiflu. Teško je zamisliti bolju reklamu za lek koji već godinama proizvodi farmaceutski megakoncern Roš. Ovaj koncern je svojevremeno ostvario veliku dobit prodajom Tamiflua kao leka za ptičji grip. Samo sa lekovima za rak, Roš ostvaruje obrt veći od milijardu dolara godišnje. Sada je Tamiflu ponovo u igri, a samo tokom prva tri dana epidemije meksiökog gripa akcije Roša su skočile za četiri odsto. Uz ovu švajcarsku kompaniju ističu se i takođe švajcarski Novartis, kao i francuski Sanofi-Avantis, te britanski koncern Glakso-smit klajn. No, na gripu ne zarađuje samo moćna farmaceutska industrija. List Fajnenšl tajms dojčland objavio je o tome zanimljiv tekst u kome se ističe i Top glav - najveći svetski proizvođač gumenih rukavica. Na gripu dobro zarađuju i proizvođači medicinske opreme, Simens i Filips. U najveće gubitnike spadaju aviokompanije, čije akcije na bezi padaju gotovo već i pri samom pomenu mogućnosti da izbije neka zaraza. Grip A je počeo da se širi u trenutku kada su te akcije ionako slabo stajale zbog ekonomske krize. Avioprevoznici su stradali i u vreme epidemije SARS-a 2002. godine. U neposrednoj vezi sa aviokompanijama su i turističke organizacije, jer u kriznim vremenima, pogotovo kada vlada neka epidemija, ljudi jednostavno ne putuju daleko na odmor. Ali turistička branša je poznata i po tome što se relativno brzo oporavlja posle kriza - kada se malo zaboravi na strah i turisti ponovo počnu da uplaćuju paket-aranžmane na morima. Dobrosusedski odnosi Sam Meksiko je u SAD izvezao robu u vrednosti od 218 milijardi dolara. Meksiko je najvažniji trgovinski partner jedine preostale supersile. Meksički kamioni, međutim, ne smeju na američko tlo zbog američkih mera bezbednosti: robu na granici preuzimaju američki kamioni, što je mera na koju je Meksiko odgovorio uvođenjem visokih kaznenih carina. Početkom aprila, američki predsednik Obama je obećao da će dozvoliti meksičkim kamionima ulazak u okviru zone slobodne trgovine NAFTA. Otkako je izbio svinjski grip, tu dozvolu više niko ne spominje. Ima i posmatrača koji slute pooštravanje imigracione politike Vašingtona prema južnom susedu. U velike gubitnike zbog gripa spadaju i proizvođači računarskih igara u kojima se takmiče umreženi timovi, jer se takvi timovi uglavnom okupljaju po igračnicama koje su sada opustele - iz straha od prenošenja virusa. Smatra se da će sada uzeti maha igranje igre Vorld of vorkraft koja se igra od kuće. Stručnjaci kao dobitnike u ovoj krizi pominju i firme za mobilnu telefoniju, kao što je to i najavio menadžer koncerna Amerika movil, Rogelio Galjegos, rečima: Ljudi će ostajati kod kuće i telefonirati više nego proteklih meseci. http://www.dw-world.de/dw/article/0,,4222490,00.html Radio Dojče Vele www.pcnen.com/
[sim] Kosovo i Metohija
Aktuelno Euleks:Uskoro odluka o spornoj imovini manastira V.Dečani 14:01 DEČANI, 3. maja (Tanjug) - Koordinator za imovinska pitanja u Euleksovom odeljenju za pravosuđe Deklan O'' Mahoni (Declan O''Mahony) izjavio je danas da su sudije Euleksa zajedno sa jednim lokalnim sudijom pokrenuli postupak u vezi sa spornom imovinom manastira Visoki Dečani. O''Mahoni je rekao da će Euleks štititi sva imovinska prava ljudi, uključujući i pravo Srpske pravoslavne crkve na Kosovu. (Kraj) Mekgafi: Decentralizacija nije sprovodiva bez Srba 10:36 PRIŠTINA, 3. maja (Tanjug) – Portparol Međunarodne civilne kancelarije (ICO) u Prištini Endi Mekgafi izjavio je da decentralizacija i formiranje novih opština sa srpskom većinom na Kosovu neće moći da bude sprovedena ni bez Srba ni bez centralnih kosovskih vlasti. Proces decentralizacije je pokrenut od kosovske vlasti. To je izvor vlasti. Sada je u našem najvećem interesu da se ovaj proces pokrene i da bude u službi građana, za šta je i namenjen. Naravno da je za svaki proceš decentralizacije potrebno da ucestvuju i ljudi za koje je ta decentralizacija namenjena. Ovo mora biti zajednički projekat gde će svi dati svoj doprinos - međunarodna zajednica, kosovske vlasti i građani, rekao je Mekgafi dopsisništvu Glasa Amerike u Prištini. (Kraj) Borbu protiv terorizma na Kosovu kočile porozne granice 18:20 VAŠINGTON, 1. maja (Tanjug) - Borbu protiv terorizma na Kosovu kočile su porozne granice, koje su pojedinci koji se bave trgovinom ljudima, drogom i oružjem lako prelazili, navodi se u delu izveštaja američkog Stejt departmenta o borbi protiv terorizma posvećenog Kosovu. Šverceri koriste to što brojnim putevima koji vode na Kosovo nedostaje granična kontrola, a slabo plaćeni carinski službenici podložni su korupciji, navodi se izveštaju Stejt departmenta. (Kraj) http://www.tanjug.rs/
[sim] Srbija
Srbija Obeležen Svetski dan slobode medija 13:51 BEOGRAD, 3. maja (Tanjug) - Udruženje novinara Srbije i Sindikat novinara Srbije održali su Pionirskom parku, povodom Svetskog dana slobode medija, osmu akciju Pet minuta gromoglasne tišine sa koje su zatražili uspostavljanje istinskog dijaloga poslodavaca i zaposlenih u medijima radi zaključenja Kolektivnog ugovora za novinare i medijske radnike. Predsednik UNS-a Nino Brajović izjavio je, u obraćanju okupljenima, da moramo da priznamo da se nismo izborili za slobodu medija, zato što su od nas još uvek jači oni kojima je naša nesloboda potrebna. (Kraj) Novopazarski tekstilci čekaju realizaciju zaključaka 13:35 NOVI PAZAR, 3. maja (Tanjug) - Predsednik Udruženja tekstilaca u Novom Pazaru Zoran Bulatović, koji je krajem aprila u protestu zbog, kako kaže, nebrige države prema radnicima odsekao sebi deo prsta, tvrdi da on i grupa tekstilaca iz kombinata Raška i dalje štrajkuju glađu. Bulatović je Tanjugu rekao da će štrajk, započet 23. aprila, nastaviti u očekivanju realizacije zaključaka dogovorenih na pregovorima predstavnika štrajkača i vlasti, 28. aprila u Beogradu. Sedam zaključaka je oročeno preciznim rokovima, pa bi o sudbini TK Raška i mogućnostima za ispunjenje zahteva radnici trebalo da bude obavešteni do kraja meseca. (Kraj) Kuršumlijski rezervisti ponudili pomoć 13:26 KRAGUJEVAC, 3. maja (Tanjug) - Sedmočlana delegacija bivših vojnih rezervista, pripadnika udruženja Gvozdeni puk iz Kuršumlije, koju predvodi predsednik tog udruženja i zamenik predsednika kuršumlijske opštine Dejan Milošević, posetila je danas štrajkače glađu kragujevačke fabrike kože Partizan. Kako je Tanjugu rekao predsednik Odbora kragujevačkih štrajkača, bivši vojni rezervisti su im ponudili pomoć da očuvaju fabriku. Rezervisti nam nude pomoć da sačuvamo fabriku i rekli su nam da će, ako zatreba, sutra doći najmanje 2.000 njihovih članova jer imamo najavu da će većinski vlasnik Aleksandar Aleksić sutra dovesti svoje specijalno obezbeđenje, a mi to nećemo dozvoliti po cenu krvi, naveo je Bojanić. (Kraj) Postoje svi preduslovi za zavrsetak saradnje do kraja godine 12:25 BEOGRAD, 3. maja (Tanjug) - Predsednik Nacionalnog komiteta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je danas da postoje svi preduslovi da se saradnja sa tim sudom završi do kraja godine, a da bi u suprotnom značilo da je Ratko Mladić ili propao u zemlju ili je van Srbije. Očekujem, nadam se i verujem da to može da se dogodi. Ako ova priča ne bude završena do kraja godine ili je Mladić propao u zemlju ili je van Srbije. Ne mogu da verujem da sve ovo što sada radimo neće dati rezultat i da je Mladić od svih uspešniji, u smislu njegovog daljeg skrivanja, rekao je Ljajić Tanjugu. (Kraj) Kriterijumi za izbor sudija tokom maja 12:23 BEOGRAD, 3. maja (Tanjug) - Utvrđivanje konačnih kriterijuma za izbor sudija, javnih tužilaca i njihovih zamenika, može se očekivati tokom maja meseca, a ubrzo zatim i raspisivanje konkursa za izbor nosilaca tih pravosudnih funkcija, izjavila je danas Tanjugu ministarka pravde Srbije Snežana Malović. Malović je podsetila da je radna verzija Pravilnika o kriterijumima za izbor, napredovanje i razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija, koji je izradila radna grupa Ministarstva pravde sačinjena prvensteno od sudija i tužilaca, poslata na ocenu Venecijanskoj komisiji. (Kraj) Malović: Država odlučna u borbi protiv kriminala 12:22 BEOGRAD, 3. maja (Tanjug) - Ministarka pravde Snežana Malović ocenila je danas da je panika u kriminogenim strukturama postala primetna uporedo sa prvim koracima u reformi srpskog pravosuđa i naglasila da je država odlučna da se uhvati u koštac sa organizovanim kriminalom. Još od momenta kad smo predložili Zakon o oduzimanju imovine stecene krivičnim delom i kada je bio u pripremi paket pravosudnih zakona ono što je moglo da se uoči u kriminogenim strukturama je uznemirenje, kazala je Malovićeva u izjavi Tanjugu. (Kraj) Neki kolektivi u štrajku tri godine! 10:35 LESKOVAC, 3. maja (Tanjug) - U leskovačkom kraju po dužini štrajka prednjače Metalna industrija Mašinoteks i Cvećara. Metalci su u štrajku gotovo tri godine i dalje ne odustaju od tog legitimnog prava - kaže Ivan Jovanović, predsednik Samostalnog sindikata Jablaničkog okruga. Novi vlasnici, koji su katkad kupovali firme čiji program uopšte nisu poznavali, ne poštuju dogovor, radnici su ostajali bez minimalnih zarada, a obećanja o ulaganju velikih sredstava u privatizovane firme su samo deklarativna. Posle raskida ugovora, ostalo je mnogo nerešenih pitanja, jer sami radnici nisu mogli da prevladaju ogromne teškoće. (Kraj) Obeležavanje Svetskog dana slobode štampe 10:32 BEOGRAD, 3. maja (Tanjug) - U Srbiji će danas, prekidom rada u pet minuta do 12 sati, Udruženje novinara Srbije, Sindikat novinara Srbije, Nezavisno udruženje novinara Srbije i Granski sindikat medija Nezavisnost obeležiti 3. maj - Svetski dan
[sim] Srbija - Svet
Srbija - Svet Krihbaum:Srbija ima jasnu perspektivu pristupa EU 12:26 BERLIN, 3.maja (Tanjug) - Pozicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU), koju vodi kancelar Angela Merkel, nije se promenila i Srbija ima potpuno jasnu perspektivu pristupa Evropskoj uniji (EU), rekao je predsednik Odbora za evropska pitanja nemačkog Bundestaga i član CDU Gunter Krihbaum, iznoseći lični stav da bi Srbija 2014. godine mogla da postane član EU. Strahovanja su neosnovana, jer se pozicija CDU nije promenila: Srbija je bila i jeste evropska država i ima, kao i ostale države zapadnog Balkana, potpuno jasnu perspektivu pristupa, ukoliko to njeni građani žele, rekao je Krihbaum, komentarišcuhi Program za evropske izbore 2009 svoje stranke, koji je izazvao reakcije i strahovanja da se ta vladajuća partija Nemačke protivi skorom prijemu Srbije u EU. (Kraj) Delević: Proces integracije Balkana nezavršen posao 12:24 BEOGRAD, 3. maja (Tanjug) - U Evropskoj uniji se na proces integracije Zapadnog Balkana gleda kao na nezavršen posao, tako da moguće usporavanje zbog ekonomske krize, usvajanja Lisabonskog ugovora i drugih faktora ne bi trebalo da nas obeshrabri, izjavila je Tanjugu direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević. Delević je rekla da ni Vlada Srbije ni članice EU ne dovode u pitanje neophodnost hapšenja i izručivanja preostale dvojice optuženih za teške ratne zločine Hagu. (Kraj) Bramerc od sutra u Sarajevu, potom u Beogradu i Zagrebu 10:35 HAG, 3. maja (Tanjug) - Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramer sutra će započeti trodnevnu posetu Sarajevu, posle čega će tokom maja boraviti i u Beogradu i Zagrebu, u okviru priprema redovnog izveštaja koji će u junu podneti Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Bramerc će u Sarajevu, kako je najavila portparol Tužilaštva Olga Kavran, sa tamošnjim zvaničnicima i predstavnicima međunarodne zajednice razgovarati o saradnji i sprovođenju plana okončanja rada Tribunala u Hagu. (Kraj) Stanišić i Simatović vraćaju se u Tribunal zbog suđenja 10:34 HAG, 3. maja (Tanjug) - Haški tribunal naložio je bivšem načelniku Službe državne bezbednosti Jovici Stanišiću i njegovom bivšem pomoćniku Franku Simatoviću da se do sutra vrate sa privremene slobode u pritvorsku jedinicu suda, jer bi 25. maja trebalo da im počne obnovljeno suđenje. Vladi Srbije je naloženo da imenuje odgovorajuće zvaničnike, uključujući i medicinsko osoblje ukoliko je potrebno, koji će pratiti i izručiti dvojicu haških optuženika u Holandiju, navedeno je u saopštenju Tribunala. (Kraj) http://www.tanjug.rs/
[sim] Političke partije
Političke partije Koštunica: Izbori do kraja godine jedini spas za Srbiju 12:44 NOVI SAD, 3. maja (Tanjug) - Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica ocenio je danas da je raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora do kraja godine jedini izlaz za razrešenje velike krize u Srbiji, s kojom republička vlada, kako je rekao, ne može da izađe na kraj. Stanje u zemlji je više nego zabrinjavajuće, jer sadašnja vlast nema ekonomsku politiku, već je reč o propagandi i neprestanim lažnim obećanjima građanima, izjavio je Koštunica u intervjuu novosadskom Dnevniku, navodeći kao najupečatljivije primere neispunjenih obećanja ona o 1.000 evra besplatnih akcija, o 200.000 novih radnih mesta i ulaganja Fijata u Zastavu. (Kraj) Omladina Nove Srbije uručila otkaz Vladi 11:51 BEOGRAD, 3. maja (Tanjug) - Omladina stranke Nova Srbija (NS) izvela je danas performans ispred zgrade Vlade Srbije u kojem je simbolično uručila otkaz aktuelnoj vladi. Na osnovu člana 179 Zakona o radu objavljenom u Službenom glasniku Republike Srbije donosimo rešenje o prestanku radnog odnosa premijeru, četiri potpredsednika vlade i 25 ministara, zaposlenima na određeno vreme u Vladi Srbije, rečeno je u pročitanom rešenju NS. (Kraj) Stevanović: bez decentralizacije nema prave demokratije 17:13 KRAGUJEVAC, 2. maja (Tanjug) - Predsednik stranke Zajedno za Šumadiju Veoljub Stevanović izjavio je danas u Kragujevcu da će se ta novoosnovana stranka zalagati za decentralizaciju Srbije u svim njenim segmentima, počev od politike. Ispred nas je veliki put, velika ideja da Srbiju decentralizujemo u svim segmentima, počev od politike. Decentralizacija znači demokratizaciju ove države jer bez decentralizacije nema prave demokratije, poručio je Stevanović posle izbora za predsednika stranke Zajedno za Ssumadiju. (Kraj) SRS poziva vladu da obelodani plan za oživljavanje privrede 17:07 BEOGRAD, 2. maja (Tanjug) - Srpska radikalna stranka pozvala je danas vladu da obelodani šestomesečni antikrizni plan sa konkretnim merama za oživljavanje srpske privrede, umesto što, kako je saopšteno, svakodnevnim improvizacijama i propagandnim izjavama obmanjuje građane Srbije. Vlada je sa velikim zakašnjenjem reagovala na ekonomsku krizu, i to neadekvatnim ekonomskim merama, što će se negativno odraziti na socijalno najugroženije kategorije stanovništva, pre svega radnike, kojima usled pada privredne aktivnosti, prete otkazi, saopštila je Informativna služba SRS. (Kraj) http://www.tanjug.rs/
[sim] Ekonomija
Ekonomija U martu najveći izvoz muške odeće, najveći uvoz nafte 10:32 BEOGRAD, 3. maja (Tanjug) - Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu Srbije u martu prvo mesto zauzima muška odeća sa 34 miliona dolara, dok je nafta sa 97 miliona dolara prvi uvozni proizvod u tom mesecu, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku. Na drugom mestu izvozne liste su maline sa izvozom od 19 miliona dolara, treće mesto zauzimaju delovi za mašine sa 16 miliona dolara, koliko otpada i na kukuruz. (Kraj) Obnovljivim izvorima energije do energetske nezavisnosti 10:31 BEOGRAD, 3. maja (Tanjug) - Upotreba obnovljivih izvora energije i unapređenje energetske efikasnosti predstavljaju put za energetsku nezavisnost zemlje i održivi razvoj. Prema podacima Ministarstva energetike, potencijal poljoprivredne i drvne biomase u Srbiji se procenjuje na oko 2,4 miliona tona ekvivalenta nafte, a potencijal malih vodotokova na kojima se mogu graditi hidroelektrane do 10 megavata, oko 0,4 miliona tona ekvivalentne nafte ili oko tri odsto ukupnog potencijala obnovljivih izvora u Srbiji. (Kraj) Štrajkački glađu prekidaju komunikaciju sa medijima 19:15 KRAGUJEVAC, 2. maja (Tanjug) - Grupa štrajkača glađu kragujevačke fabrike kože Partizan odlučila je da se od večeras ne oglašava u medijima, jer kako tvrde, to u proteklih 11 dana od kada gladuju nije imalo nikakvog efekta. Kako je Tanjugu izjavio predsednik štrajkačkog odbora Svetozan Bojanić, oni nemaju primebde na izveštavanje medija o njihovom štrjaku, već su takvu odluku doneli zbog toga što su njihovi zahtevi i aktivnosti potpuno nezapaženo prošli kod nadležnih organa. (Kraj) I Srbija u Opštem sistemu podataka MMF 17:20 VAŠINGTON, 2. maja (Tanjug - Ekos) - Srbija je od početka ovog meseca stekla pravo učešća u Opštem sistemu za dostavljanje podataka (GDDS) Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), objavljeno je u Vašingtonu. Učešće Srbije u tom sistemu je glavni korak za unapređenje razvoja njene statistike, ističe se na sajtu Fonda i tim povodom prenosi i izjava direktora Statističkog zavoda Srbije, doktora Dragana Vukmirovića. (Kraj) Na nacionalnom sajmu stoke oko 5.000 grla 17:18 NOVI SAD, 2. maja (Tanjug-Ekos) - Na najvećoj nacionalnoj izložbi stoke, u okviru predstojećeg 76. međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu od 9. do 16. maja, biće prikazano oko 5.000 grla stoke, saopštio je danas Novosadski sajam. Više od 150 najboljih grla goveda - muznih krava, krava prvotelki, steonih junica i bikova biće smešteno u sajamskoj hali 27, dok je hala 23 predviđena za izložbe iz oblasti ribarstva i pčelarstva kao i za predstavljanja živinarstva i proizvodnje stočne hrane. (Kraj) http://www.tanjug.rs/
[sim] Balkan i susedi
Balkan i susedi Puljić:Iseljavanje Hrvata iz Sarajeva traje već pet godina 11:12 SARAJEVO, 3. maja (Tanjug) - Nadbiskup vrhbosanski, kardinal Vinko Puljić upozorio je da već pet godina traje iseljavanje Hrvata iz Sarajeva, a da aktuelne vlasti o tome ćute i ne rešavaju probleme, odnosno uzroke takvog stanja. Puljić je, pored ostalih problema, naveo i obespravljenost Hrvata, jer pripadnici tog naroda nisu, kako je rekao, zastupljeni u institucijama vlasti sarajevskih opština. (Kraj) Ubijen poslanik skupštine iz Socijalističke partije 10:31 TIRANA, 3. maja (Tanjug) - Poslanik najjace opozicione, Socijalističke partije u skupštini Albanije Fatmir Džindi star 49 godina ubijen je u subotu uveče, saopštila je lokalna policija. Nepoznati napadači ubili su poslanika vatrenim oružjem u trenutku kad je on parkirao automobil u dvorištu svoje kuće. Motivi ubistva za sada nisu poznati. (Kraj) Komemoracija u Borovu, grafiti po Vukovaru 17:06 ZAGREB, 2. maja (Tanjug) - U selu Borovo, kod Vukovara, danas je obeležena godišnjica pogibije 12 hrvatskih policajaca koji su nastradali 1991. godine u sukobu s meštanima i dobrovoljcima koji su se nalazili u ovom srpskom selu. Počast poginulima odali su potpredsednik Sabora Vladimir Šeks, vicepremijerka i ministarka Jadranka Kosor, izaslanik predsednika Stjepana Mesića general-pukovnik Slavko Barić i ministar unutrašnjih poslova Tomislav Karamarko. (Kraj) http://www.tanjug.rs/
[sim] U KOSMETSKOM NASELJU BRĐANI SUTR A SE NASTAVLJAJU PROTESTI
U KOSMETSKOM NASELJU BRĐANI SUTRA SE NASTAVLJAJU PROTESTI Neće se zaustaviti ni pred šok-bombama BEOGRAD - U naselju Brđani, u severnom delu Kosovske Mitrovice, u kojem su Srbi nedelju dana demonstrirali protiv obnove albanskih kuća, juče je bilo mirno i bez protesta. Zatišje će, međutim, trajati samo do sutra jer su protesti prekinuti tokom vikenda. Prethodnih dana proteste su obeležili sukobi sa pripadnicima Euleksove policije, koji se nisu libili da suzavcem i šok-bombama zaustave Srbe u nameri da se približe kućama koje obnavljaju Šiptari. Jake snage Kfora su bile raspoređene po okolnim brdima, odakle su pratili situaciju, a Kosovska policijska služba bila je zadužena za „kordone“. Meštani Brđana su naglasili da je reč o mirnim protestima, pa su i posle probijanja kordona KPS, u petak, nastavili mirne demonstracije nadomak „žute linije“koja razdvaja Srbe i Albance u ovom naselju. Noseći zastave i transparente na kojima je pisalo „Kosovo duša Srbije“ i „Stop teroru nad Srbima“, meštani zahtevaju da se najpre omogući povratak njihovim sunarodnicima na Kosovo i Metohiju, a da se tek potom vrate i raseljeni kosovski Šiptari. Kako su rekli, zahtevaju reciprocitet u povratku i dogovor sa njima o obnovi kuća u severnom delu Kosovske Mitrovice. Jedan od predstavnika meštana Nebojša Minić je rekao je da se ponovo pokazalo da su Euleks i Kfor „na strani Albanaca“ i da su „na delu nejednaki aršini“. On je naveo da će se Srbi od ponedeljka ponovo okupljati na dvočasovnim protestima, kako bi iskazali protivljenje takvom vidu povratka Šiptara u naselje Brđani i obnovi njihovih, kao i srpskih kuća, bez prethodnog dogovora. Poseban razlog za strah Srba iz Brđana je informacija da su pripadnici specijalne albanske policije ROSA, nekadašnji pripadnici UČK, u civilu ubačeni u severnu Mitrovicu i planiraju terorističke napade na Srbe. Portparol KPS Besim Hoti je pre nekoliko dana potvrdio da je ta služba koristila suzavac, šok-bombe i gumene metke u pokušajima da spreče Srbe u probijanju kordona, ali je Euleks „oprao ruke“ od upotrebe gumenih metaka. - U novinskim izveštajima o incidentima u Brđanima nekoliko puta je ponovljeno da su pripadnici policije Euleks koristili gumene metke. To nije tačno jer do sada Euleks nikada nije koristio gumene metke - naveo je portparol Euleksa Kristof Lamfaluši. http://www.glas-javnosti.rs/clanak/politika/glas-javnosti-03-05-2009/nece-se-zaustaviti-ni-pred-sok-bombama
[sim] Kultura, nauka, umetnost
Kultura, nauka, umetnost Veliki hadronski kolajder uskoro popravljen 13:26 ŽENEVA, 3. maja (Tanjug) - Veliki hadronski kolajder (LHK), najveći ikada sagrađeni naučni instrument, trebalo bi uskoro da bude popravljen i ponovo pušten u rad, saopštili su inženjeri koji rade na njegovoj popravci. Eksperimenti na džinovskom instrumentu, smeštenom u kružnom tunelu dugom 27 kilometara na dubini od 100 metara nadomak francusko-švajcarske granice, prekinuti su u septembru prošle godine nakon što se jedan od superprovodljivih magneta iznenada pokvario. Istraživači Evropskog centra za nuklearna istraživanja (CERN) nadaju se da će mašinu za simuliranje Velikog praska, u kome je univerzum nastao pre 13,7 milijardi godina, ponovo moći da pokrenu najesen. (Kraj) Filmski festival ‑Sinema siti od 6. do 14. juna 10:33 BEOGRAD, 3. maja (Tanjug) - Internacionalni festival filma i medija Sinema siti održaće se od 6. do 14. juna u Novom Sadu, a tokom devet dana biće predstavljen filmski, akademski i muzički program, kao i festival medija, uz učešće domaćih i filmskih umetnika iz celog sveta, najavio je danas organizator, Udruženje Exit. Filmski program predstaviće 150 ostvarenja u okviru 16 selekcija domaće i strane produkcije, sa tri takmičarske selekcije i brojnim tematskim paralelnim programima. Ulaznice za Sinema siti naći će se u prodaji od 25. maja, a cena ulaznice za pojedinačne projekcije filmova na lokacijama u Srpskom narodnom pozorištu i Katoličkoj porti biće 100 dinara, dok će ulaz na ostalim lokacijama biti besplatan. (Kraj) U Vašingtonu biće predstavljena dela iz Srbije 10:30 BEOGRAD, 3. maja (Tanjug) - Izložba O normalnosti - umetnost u Srbiji 1989-2001 biće otvorena 5. maja u Amerikan juniversiti mjuzeum (American University Museum), Katzen Art Center u Vašingtonu, saopšteno je iz Muzeja savremene umetnosti (MSU) u Beogradu. U pitanju je prvi projekat međumuzejske saradnje u oblasti savremene vizuelne umetnosti između institucija iz Srbije i SAD u poslednjih nekoliko decenija. (Kraj) http://www.tanjug.rs/
[sim] Žal za maršalom
TEMA NEDELJE KULT JOSIPA BROZA ŽIVI NA PROSTORIMA BIVŠE SFRJ I DVADESET DEVET GODINA POSLE NJEGOVE SMRTI Žal za maršalom „Dok je Tito bio živ; nisi smeo ništa reći, ali si bar svugde mogao leći...“ Reči kojima je pesnik nekoć oslikao svoje viđenje maršalove vladavine možda i najbolje objašnjavaju idealizovanje višedecenijske vladavine Josipa Broza, koje ni 29 godina posle njegove smrti u Srbiji i bivšim republikama SFRJ ne jenjava. Na hiljade, uglavnom mladih Slovenaca još pohodi „Kuću cveća“, niču klubovi, kafane i udruženja s Titovim imenom, u Tivtu, negde nadomak Obale maršala Tita, otvoriše Konzulat SFRJ, u novosadskom hotelu „Park“ ručava se u „Titovom salonu“, a u dvorištu BIA još rastu četinari koji stablima ispisuju njegovo ime... Štafete, taj simbol odanosti voljenom maršalu, koje su četrdesetak godina kroz SFRJ nosali milioni ljudi, nose se po mnogim gradovima i dan-danas. Ili, što reče „pionirka“ Tijana Dapčević - „sve je isto, samo njega nema“. I još je onih što se pod parolom „Bravar je bio bolji“ bune i bore protiv svih vlasti koje su posle Tita na ovim prostorima bivstvovale. Gotovo svaki veći grad na prostorima bivše SFRJ ima bar jedan trg ili ulicu koja još nosi Titovo ime, a ima i obnavljanja - na Cetinju će uskoro biti otvorena njegova ulica, posle 17 godina će je opet dobiti i LJubljana. Jer, kako reče slovenački predsednik Danilo Tirk, „maršal Tito je bio velika i kompleksna istorijska ličnost, izuzetno važna za slovenački narod“. - Za Crnogorce shvatam, jer im je Tito dao državu, ali za Slovence... Nekako mi nije jasno kako im je palo na pamet da ulicu u LJubljani imenuju po njemu, tako brzo po otkrivanju oko 600 masovnih grobnica, u kojima su sahranjene baš žrtve partizanskog terora u Sloveniji - komentariše Srđan Cvetković, autor knjige „Između srpa i čekića“ i istraživač-saradnik u Institutu za savremenu istoriju. Joška Broz, unuk Titov, s ponosom tvrdi da razlozi za poštovanje lika i dela njegovog dede u društvu kakvo je danas i te kako postoje. - Prosto, sećaju se ljudi lepšeg života, kad su imali sve što sada nemaju, besplatno se školovali, od plate dizali kuće i vikendice, na kredit kupovali nameštaj, s onim crvenim pasošem putovali po svetu... I bilo je bezbedno, a sad malo-malo, pa nekog ubiju... A, poštuju ga i mladi. Jer, kad dete traži od oca da mu kupi matursko odelo, ovaj mu odmah ispriča kako su onda svi, od deteta čistača do deteta profesora, išli u Trst po garderobu. Bile i te radne akcije, a današnja mladež ima samo drogu i kafiće. Eto, baš 13. jula idem na Cetinje, gde će mu biti podignut spomenik i jedna ulica poneti njegovo ime. Tako je svugde, osim u Srbiji, jer se vlast ovde valjda boji poređenja zbog svega što nam rade s tim porezima, nametima - priča Joška Broz. Istoričar Srđan Cvetković slaže se da se, kad spomenete Tita, svi sete „fića revolucije“, putovanja i većeg standarda, ali mu se ipak čini da“titoista“ u Srbiji ipak nema baš toliko. - To je neki uži krug ljudi, uglavnom starijih, koji su posle rata stigli da uživaju u blagodetima komunizma, dok je kod klinaca to nekako više postmodernistički, pomodno... ČETVRTA JUGOSLAVIJA Slobodan Vujović, predsednik samo jednog od brojnih Udruženja s imenom Josipa Broza Tita, tvrdi da mu je otvaranje ovakve organizacije u Tivtu bilo i čast i obaveza. - Nastali smo 15. maja 2007. godine, kad je naše osnivanje odobrio i Brozov unuk Joška... Moj otac je bio Titov saborac, prvoborac, dosta nam je porodice u ratu stradalo, pa je u pitanju bila tradicija... Jer, nama je bilo dobro dok je on bio živ, svi smo onda bili neko i nešto, a sad smo niko i ništa. Bili smo zaštićeni i svi su nas poštovali. Čini mi se da se to bratstvo i jedinstvo sad vraća, jer u koju god bivšu republiku da odete, naći ćete ljude koji još žale za Jugoslavijom - priča Vujović. U Tivtu, inače, postoji i Generalni konzulat SFRJ, koji je osnovao fotograf Marko Perković. Dosad su, kažu, izdali više od 1.600 pasoša, a čak 60 novih vlasnika crvene „putovnice“ su stranci. Konzulat, inače, radi kao i svako pravo diplomatsko-konzularno predstavništvo, energično reaguju demaršom na svaki pokušaj napada na SFRJ i redovno obeležava državne praznike. Mada, iako u Titovo doba u Jugoslaviji nije vladala demokratija, a mnoge slobode, možda više nego ikada, bile pod stegom, mora se priznati da je većina ljudi osetila boljitak. Standard je od šezdesetih do osamdesetih godina rastao, a ako niste bili antidržavni element, niste previše štrčali i klonili ste se politike, mogli ste da živite sasvim pristojno - uz solidnu platu i bez represije. Na bonove se moglo kupiti skoro sve, a to je narodu bilo i najbitnije. Ali, živelo se nekako nerealno - na kredit, kroz donacije i pozajmice, a „blagodeti“ te iluzije osetili smo tek mi - generacije pristigle posle Titove smrti... Negde je i normalno da se, kad krene kriza, svi sete lepih vremena, kada je država bila na vrhuncu moći - priča Cvetković i objašnjava da taj
[sim] SRBIJA IZMEĐU KUĆE CVEĆA I ADE C IGANLIJE
SRBIJA IZMEĐU KUĆE CVEĆA I ADE CIGANLIJE Sutra, na 29. godišpnjicu smrti Josipa Broza Tita mnogi će strpljivo čekati u redu ispred Kuće cveća kako bi odali počast čoveku za kojeg i danas veruju da je bio jedan i jedini predsednik i vođa u čije vreme su poslednji put i sami osetili da su vredni članovi društva u kojem su živeli. U isto vreme, nakon 63 godine država je odlučila da skine oznaku državne tajne sa dokumenata kojima će se dokazati kada je i gde sahranjen Draža Mihailović, čovek koji je u vreme Drugog svetskog rata bio na suprotnoj strani od Josipa Broza Tita i koji je na kraju osuđen na smrt i streljan. Srbija između Kuće cveća i Ade Ciganlije, koja se najčešće pominje kao mesto Čičinog groba, trebalo bi da je na početku ovog 21. veka izmirena i pomirena i da prihvata kao sasvim normalnu pojavu da oni koji veruju u partizane idu na levu, a oni koji veruju u četnike na desnu stranu, kao i da svako ima pravo da se priklanja jednoj ili drugoj istini. Međutim, sva je prilika da, možda upravo zbog tajni i nemogućosti da se istorijom bave samo istoričari kao naučni radnici, Srbija još uvek luta između ove dve lokacije u Beogradu i sve dok to ne prestane i dok sve tajne ne budu otkrivene, lutanje kako starijih tako i mladih generacija neće prestati. Član Komisije koja će ispitivati činjenice o izvršenju smrtne kazne nad četničkim komadantom Milan Milošević, direktor Arhiva Jugoslavije, ističe da je vreme da se na ovu priču stavi tačka dodajući da čim je nešto nepoznato toliko godina, neko će misliti da se istina i dalje skriva: “Nećemo se baviti time ko je izdajnik a ko heroj, to ostavljamo istorijskoj nauci”. Naučni savetnik Instituta za savremenu istoriju Kosta Nikolić, pak ocenjuje da se u ovoj državi već decenijama istorijom upravo bave oni koji za to nisu naučno stručni ili oni koji su ideološki opredeljeni istoričari: - Najvažnije pitanje za nas jeste da li se u Srbiji prošlost može proučavati bez ideološkog i političkog kompleksa uz punu autonomnost istoričara? Naš odgovor je više negativan nego pozitivan, jer Srbija još uvek nije zrelo i razvijeno društvo. Još uvek je aktuelna podela na patriote i izdajnike i to u oba smera, u zavisnosti od ideja koje se zastupaju i ponuđenih objašnjenja. To je samo pokazatelj nespremnosti da se prihvati pluralizam ideja zbog snažnih relikata totalitarizma. Još uvek se sledi i poštuje načelo “jedne strukture” koje podrazumeva eliminisanje svih razlika. Osim ovih ograničavajućih faktora nastalih kao proizvod ideoloških podela u periodu posle Drugog svetskog rata, na mogućnost racionalnog proučavanja savremenih fenomena snažno deluju odsjaji tradicionalnih ideja koje su više nego jaki i u srpskoj istoriji i u istorijskoj nauci – ocenjuje za naš list Nikolić. On ukazuje da u dobrom delu srpske humanističke inteligencije dominira stereotip da ko u Drugom svetskom ratu nije “nosio petokraku”, odnosno ko nije bio pripadnik prokomunističkog pokreta otpora, nije ni bio antifašista odnosno da bez komunizma nema antifašizma. - Antifašizam u Srbiji je tako redukovan na jedan pokret, jednu partiju i jednog vođu – Tita. Sa takvim stereotipima Evropa je davno raskrstila. Ta ideja je odbačena upravo zato da bi se priznalo i prihvatilo unutrašnje jedinstvo antifašističkog pokreta kome su pripadale snage različitih političkih i ideoloških orijentacija. Kod nas zagovornici modernog revolucionarnog mita odbijaju da je komunistički pokret u Srbiji i Jugoslaviji bio totalitaran i naglašavaju da se na taj način ostvaruje “planski zaborav antifašizma”. Namerno se previđa Rezolucija parlamentarne skupštine Saveta Evrope, usvojena 26.januara 2006. godine, koja je jasno saopštila da su “totalitarni komunistički režimi koji su bili na vlasti u centralnoj i istočnoj Evropi bez izuzetka karakteristični po masovnom kršenju ljudskih prava” – objašnjava Nikolić. Partizani, četnici - šta je to? - LJudi koji danas dolaze u Kuću cveća manje veruju da je Broz bio najveća ličnost, a više je reč o žalu za prošlim dobrim vremenima kada su svi bolje živeli. Žal za nekim idealima koji danas ne postoje a možda i samo poštovanje prema Titovoj ličnosti mogu privući deo ljudi, ali ipak je reč samo o trenutku počasti i sećanja. Suviše je vremena prošlo da bi se, a i ljudi su stariji za skoro tri decenije, i dalje verovalo u nešto čega odavno nema. S druge strane, neotkriveni deo naše prošlosti je kao magnet za mlade. Mladost je uvek idealizacija prošlosti koja izvlači nešto iz nečeg što nisu upoznali i o čemu znaju samo po pričama. Zato se kao ikonografija nekih mladih danas pojavljuju kokarde i druga četnička obeležja. Slična situacija je i u Sloveniji sa jugonostalgičarima i u Hrvatskoj sa ustašama. To su mlade generacije od kojih neki od njih čak nisu rođeni ni u Jugoslaviji, a danas se predstavljaju kao nastavljači nečega o čemu znaju samo po pričanjima iz prve, druge ili treće ruke. Mnogi i ne znaju šta su bili partizani, četnici,
[sim] Mlate pare praveći viruse
Mlate pare praveći viruse Biljana Radivojević, 02.05.2009 20:30:50 Ocena: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=11status=jednavest=144516#vote http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=11status=jednavest=144516#vote 1.80 (Glasova: 5) http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=11status=jednavest=144516#vote http://www.novosti.rs/images/basic/vote_on.gif Komentara: 1 http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=19idobj=144516#list http://www.novosti.rs/images/basic/comment_on.gif http://www.novosti.rs/upload/images/2009/05maj/0205/svILUSTRACIJA--SVINJSKI-GRI.jpg PRVO je kravlje ludilo desetkovalo stočni fond, najviše u Velikoj Britaniji. Onda je, zbog ptičjeg gripa, u jugoistočnoj Aziji masovno pobijena živina. Sad novi, dosad nepoznat virus H1N1, obara promet svinjskog mesa, a u Egiptu masovno ubijaju svinje. I dok industrija mesa malo-malo beleži gubitke, sa strahom od nove pandemije raste još samo profit farmaceutske industrije. Svinje više nemaju nikakve veze sa novim gripom. Kao najsavršeniji bio-mikser, ili genetska laboratorija, one su već izmešale viruse ptica i ljudi i napravile kombinaciju koja se sada prenosi sa čoveka na čoveka. Zato je brzinom širenja virusa promenjeno i njegovo ime, prvo iz svinjskog u meksički, da bi se sad, prema preporuci Svetske zdravstvene organizecije, zvao samo virus A. Ali, nova opasnost od pandemije je već uduvala vetar u jedra nekih farmaceutskih kompanija. Pre svega, švajcarskog Roša i britanskog Glakso Smit Klajna, koji proizvode antivirusne lekove. Eksperti ocenjuju da njihove akcije već beleže rast za od tri do četiri odsto na svetskim berzama. I bez nove pretnje pandemije, proizvodnja zanamivira i tamiflua već se isplatila. Pre tri godine vlade mnogih zemalja su po preporuci SZO kupile zalihe antivirusnih lekova. Roš je 2006. i 2007. prodao ogromne količine tamiflua, za oko 3,5 milijardi dolara. U Rošu kažu da rade na povećanju proizvodnje tamiflua, ali naglašavaju da bi to moglo da se na tržištu oseti tek za osam meseci, jer toliko traje proces od sintetisanja do pakovanja tog leka. Poslednjih meseci raste promet rilence. Zalihe ovog leka kupile su vlade Japana, Velike Britanije i još nekih zemalja. Svetski mediji pišu da je u prvom kvartalu ove godine prodato rilence za 323 miliona dolara, a tamiflua za 350 miliona. Delimično i zbog ogromnih profita koje bi neki mogli da uknjiže od moguće pandemije gripa, sve češće se pominje i mogućnost da je novi virus H1N1, koji ranije nije registrovan ni kod svinja, ni kod ljudi, proizveden - u laboratoriji. - U tu tezu mnogi veruju, ali nema dokaza - kaže dr Radmilo Petrović, epidemiolog. - Virus H1N1, koji je u međuvremenu mutirao, pojavio se 1976. godine u američkoj vojnoj bazi Fort Diks, u Nju Džerziju. Nastala je panika i Amerikanci su tada na brzinu napravili 150 miliona vakcina. Do pandemije tada nije došlo. Sada se, opet, ubrzano radi na novoj vakcini protiv H1N1. Infektolozi i epidemiolozi, novi grip povezuju sa španskom groznicom, koja je 1918. ubila 50 miliona ljudi, ili gotovo trećinu ondašnjeg stanovništva planete. Samo, još ne znaju koliko je svinjski virus u međuvremenu mutirao. Akcije američke biotehnološke kompanije Novavaks, koja radi na novim vrstama vakcina, skočile su za jedan dan za 75 odsto! Izveštaj Svetske banke, dopunjen prošle godine, nalazi da oštra pandemija - kao španska groznica koja je 1918. godine ubila između 40 miliona i 100 miliona ljudi - može da izazove pad od pet odsto u globalnom ekonomskom učinku, što bi koštalo svet oko 3.100 milijadi dolara. NEMA SUMNjIVIH PROF. dr Tomica Milosavljević izjavio je da u Srbiji nema novih slučajeva sumnje na meksički grip. Analize na Torlaku pokazale su da Novosađanka, koja je pred prvomajske praznike primljena u Klinički centar, nije inficirana virusom H1N1. Sedamdesetdvogodišnja pacijentkinja, koja se nedavno vratila iz Teksasa, oseća se dobro i odlučeno je da se epidemiološki nadzor nastavi u kućnim uslovima. OPREMA ZA ”TORLAK” REFERENTNA laboratorija u Institutu Torlak biće osposobljena novim reagensima za analize, tako da zaključci te ustanove neće morati da se proveravaju u laboratoriji u Londonu - izjavio je prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja. - Jedino ako se bude postavljala preliminarna sumnja da ima virusa, onda će te analize biti proveravane u londonskoj laboratoriji Svetske zdravstvene organizacije - rekao je Milosavljević. PANDEMIJA NA JESEN? EPIDEMIOLOG gradskog Zavoda za javno zdravlje dr Predrag Kon izjavio je da način širenja meksičkog ili novog virusa ukazuje da će veliki talas u Evropu verovatno doći na jesen ili najkasnije sledeće godine. Prema Konovim rečima, situacija u kojoj se povećava registrovani broj obolelih, a istovremeno daleko manje povećava registrovani broj umrlih, pokazuje da taj virus nema toliko veliku smrtnost kao što se u početku mislilo. On je rekao da sadašnja situacija, u kojoj je opasnost od pandemije podignuta
[sim] Modest Kolerov: Rusiji niste potrebni kao most sa EU
Modest Kolerov, bivši Putinov načelnik Uprave za međuregionalne i kulturne veze, za NT objašnjava trenutne odnose između Beograda i Kremlja, i poručuje: Rusiji niste potrebni kao most sa EU Vojislava Crnjanski Spasojević Modest Kolerov, direktor moskovske informativne agencije Regnum i bivši visoki funkcioner u Putinovoj administraciji, šokirao je prošle nedelje srpske kolege. Na okruglom stolu ISAC fondacije o rusko-srpskim odnosima u Beogradu, oštro reagujući na izlaganje srpskih istoričara, rekao je da u Srbiji vladaju mnoge predrasude u odnosu na Rusiju. Jedna od najvećih je da je Moskvi Srbija potrebna kao saveznik u Evropskoj uniji. - U istupanju beogradskih kolega čula se teza da je buduće članstvo Srbije u EU izuzetno povoljno za Moskvu, s obzirom da bi se tako povećao broj članica koje „istorijski“ bolje razumeju Rusiju. Po mom mišljenju, to je ni na čemu zasnovana zabluda. Koliko se sećam, o želji da postanu „most“ ili posrednik između Rusije i Evrope govorilo se u političkim i poslovnim krugovima i u Letoniji, Litvaniji, Ukrajini, Moldaviji, Bugarskoj, Poljskoj itd. Ipak, praksa pokazuje da Rusija formira bolje odnose sa „starom Evropom“ (Nemačkom, Francuskom, Italijom, Španijom), nego sa „novom“. Osim toga, Rusija ima i uvek je imala mogućnost da direktno komunicira sa EU, bez pomoći lobista. Da li bi Rusiji odgovarala Srbija u EU i NATO ili ne, i zbog čega? - Neizbežno je da EU i NATO progutaju Srbiju. Ali za Srbiju je važno kako će tačno izgledati to „gutanje“, odnosno da li će dobiti adekvatno pravo glasa u zamenu za predaju svog suvereniteta Briselu. A Rusija više nema izbor - tražiti u tom neizbežnom gutanju nekakve pogodnosti ili ne. Kako tumačite najnoviji stav Moskve da će se sporazum o slobodnoj trgovini s našom zemljom promeniti ukoliko uđemo u EU? - Ne znam ništa o tome. Sumnjam da je ta povezanost realna. Prema Vašim ocenama, koji su ruski interesi na Zapadnom Balkanu? - Stabilnost, bezbednost i tranzit energije. U Srbiju stižu velike ruske banke i kompanije. Zašto smo odjednom postali ekonomski zanimljivi za Moskvu? - Na Balkanu ruske kompanije ne dolaze samo u Srbiju, nego i u Bugarsku, Hrvatsku, Crnu Goru. Srbija nema nikakvih posebnih konkurentnih prednosti: tačnije, one su iste kao i kod njenih suseda - relativno jeftina aktiva, usluge i radna snaga, geografska i kulturna bliskost. Kako to da, prema Vašim saznanjima, nije ranije došlo do takve saradnje, s obzirom da je Vlada bivšeg premijera Koštunice važila za prorusku? - Aktiviranje odnosa između Rusije i Srbije nije povezano sa promenom vlade, nego sa trezvenim proračunom: kako iskoristiti rentabilnost i kulturnu bliskost radi obostranog dobra. Srbija je najzad uspela da se pozabavi time. Da li možda znate kakav je položaj ruskog kapitala ovde? - Nisam čuo ništa posebno što bi ga razlikovalo od položaja u drugim zemljama; tipične mogućnosti i za Ruse tipični problemi. Da li će nova ekonomska saradnja uticati i na političke odnose dve zemlje? - U ruskoj praksi ekonomska saradnja je ili rezultat političke saradnje, ili se razvija nezavisno od nje. Ekonomska saradnja, nažalost, nikada ne utiče na političke odnose. Ovde se mnogi političari hvale da imaju rusku podršku. Da li Moskva ima političkog favorita u Srbiji? - Moskva nema favorita u Srbiji. Onaj ko govori suprotno, jednostavno - izmišlja. Beogradski analitičari poznaju Rusiju koliko i meteorologiju Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin istakao je da se Rusija neće mešati u unutrašnje prilike u Srbiji. Pojedini beogradski analitičari misle suprotno. A Vi? - Ako „izvesni beogradski analitičari“ već znaju šta će Rusija da radi, onda je najbolje da ih pitate za prognozu vremena 2010. godine. Mislim da su oni isti takvi stručnjaci za Rusiju kao i eksperti u oblasti meteorologije. Bili ste visokokotirani u administraciji Vladimira Putina. Da li možete da nam otkrijete sa kim se od srpskih političara i biznismena tada sretao? - Susreti predsednika Putina su nabrojani na zvaničnom sajtu Kremlja. Peglanje odnosa sa susedima Modest Kolerov (46) je po profesiji istoričar, a tema kojom se posebno bavio je ruska istorijsko-filozofska misao krajem 19. i početkom 20. veka. O tome je napisao 13 knjiga. Tokom karijere radio je u nekoliko informativnih novinskih agencija, a na Višoj ekonomskoj školi predavao je informacionu politiku. Od 2005. do 2007. bio je načelnik Uprave predsednika Rusije za međuregionalne i kulturne veze sa inostranstvom. Bila je to neka vrsta vladinog odeljenja za poboljšanje odnosa Rusije s bivšim sovjetskim republikama, koje je trebalo da obuzda nadolazeću plimu „obojenih“ revolucija i zaštiti ruske geopolitičke interese u susedstvu. Kolerov važi za iskusnog političkog operativca, zakletog antifašistu i eksperta za komunikacije. http://www.nedeljnitelegraf.co.rs/pregled/54/
[sim] Амнести интернешенел: НАТ О-у нема ко да суди
Амнести интернешенел: НАТО-у нема ко да суди Алијанса је за сада имуна на кривично гоњење за убијање цивила у Србији и Авганистану, каже Шан Џоунс Чињеница да НАТО ни после десет година није подлегао кривичној одговорности за оно што је починио у Србији велики је правни проблем који није нимало лако решити, казао је јуче за „Политику” Марк Грубер, европски директор Међународне федерације новинара. Ниједан суд не може да отпочне суђење НАТО-у, за то нема основа у међународном праву, јер је Северноатлантска алијанса наддржавни субјекат, међународна коалиција држава. – Оштро осуђујемо овај злочин. Најмање што би НАТО требало да учини јесте да упути речи извињења. Већ десет година протестујемо против чињенице да је НАТО гађао једну телевизијску станицу, знајући да у згради има новинара. Медији никада не смеју бити војни циљ – поручује Грубер. Амнести интернешенел, организација која се бори против кршења људских права, окарактерисала је у свом извештају из 2002. године бомбардовање РТС-а ратним злочином и озбиљним кршењем међународног хуманитарног права. Док су писали извештај, стручњаци Амнести интернешенела сусрели су се са представницима НАТО-а, и поставили им питање одговорности за те злочине, рекла је јуче за наш лист Шан Џоунс, експерт у балканском тиму истраживача Амнести интернешенела. Тај, и слични извештаји других међународних организација предати су главном хашком тужиоцу. Хаг јесте покренуо неку врсту истраге, али она није била кривична. Радило се само о прелиминарној процени да ли постоји основ за кривичну истрагу, али од тога није било ништа. – Мислили смо да РТС спада у њихову јурисдикцију, јер се баве ратним злочинима у региону Балкана. Рођаци неких погинулих, од којих су јавности најпознатији чланови породице Банковић, обратили су се Европском суду за људска права у Стразбуру, али је и овај трибунал утврдио да нема овлашћења да суди о поступцима НАТО-а. Разлог, кажу, треба тражити „у компликованој чињеници да је Алијанса истовремено и организација засебних држава, али и засебан ентитет”. НАТО је, за сада, имун на кривично гоњење, било за убијање цивила у Србији, било за убијање цивила које се, верујемо, и даље одвија у Авганистану – каже Џоунсова за наш лист. Она додаје да се Амнести интернешенел залаже за изналажење неког механизма по коме би НАТО одговарао за злодела, јер ниједно светско тело тренутно нема јурисдикцију над најмоћнијим војним савезом на планети. – Наставићемо да вршимо притисак на НАТО, јер смо током претходних десет година дошли до убедљивих доказа да је током 1999. дошло до кршења људских права – закључује Џоунсова. Подсећање на страдале раднике ноћне смене, која је своје дежурство заувек завршила 23. априла 1999. године у 2.06 часова ујутру, многе је навело да се запитају: хоће ли они који су одредили Радио-телевизију Србије као мету и бацили бомбу икада бити кажњени? Бивши директор Драгољуб Милановић је у затвору јер није изместио људство, иако су тако налагали ратни планови. Али да ли телевизијска станица под било каквим условима може бити легални циљ за војну силу чије државе настоје да живе у свету утемељеном на правди? Бомбе су се, сем по згради у Абердаревој улици, заривале и у палату на Ушћу, некада чувеном це-кау, у коме се те 1999. године на врху налазила „веома утицајна” РТВ „Кошава”. Вероватно чувенија по власници него по програму који је емитовала, као и Телевизија Пинк, која је пре једну деценију емитовала само забавни програм без иједне вести и информативног програма. У солитеру је била и СОС телевизија, вероватно још „пропаганднији” ослонац Милошевићеве власти… Американци су 2001. и 2003. године наставили са гађањем ТВ станица у Авганистану и Ираку, а 2005. године британска штампа је објавила да је председник САД разматрао и могућност бомбардовања централе арапске телевизије Ал Џазира у Дохи, главном граду америчког савезника Катара! Да ли ће ико икада изговорити име пилота који је узлетео са наредбом неког од челника из НАТО-а да баци бомбе на РТС? – Не верујем. Волео бих да ме демантујете за недељу-две, за годину дана, да људи са именом и презименом, као што смо прочитали и у читуљи ових дана, буду проглашени жртвама ратног злочина, а не колатералном штетом, како то говоре у НАТО-у – каже професор др Горан Илић, који на Правном факултету у Београду предаје кривично процесно право. Невоља је, како каже, што се управо у међународним релацијама узмиче пред политичком снагом државе или организације. У неким ситуацијама се правници повлаче, јер им политичари кажу да даље не могу. – То је овде случај. Зато мислим да би тешко нешто могло да се постигне и пред сталним Међународним кривичним сталном судом у Хагу. Хвале је вредно настојање Амнести интернешенела и Међународне федерације новинара, али није реално очекивати да оно добије судски епилог којим би били задовољни сви, пре свега породице жртава – сматра Илић.
