Српски конзулат у Новом, Бијелом Пољу и Никшићу
ponedjeljak, 27 april 2009 23:26 Новости <http://in4s.net/x/index.php?option=com_mailto&tmpl=component&link=aHR0cDovL2luNHMubmV0L3gvaW5kZXgucGhwP3ZpZXc9YXJ0aWNsZSZpZD04MzExJTNBMjAwOS0wNC0yNy0yMi0zMS0xMiZvcHRpb249Y29tX2NvbnRlbnQmSXRlbWlkPTE4MQ==> El. pošta <http://in4s.net/x/index.php?view=article&catid=58%3Acg&id=8311%3A2009-04-27-22-31-12&tmpl=component&print=1&page=&option=com_content&Itemid=181> Štampa <http://in4s.net/x/index.php?view=article&catid=58%3Acg&id=8311%3A2009-04-27-22-31-12&format=pdf&option=com_content&Itemid=181> PDF Херцег Нови - бастион српске слободе Намера Министарства спољних послова Србије да отвори конзулате у Никшићу, Бијелом Пољу и Херцег Новом наишла је на опште одобравање и задовољство у овим градовима, уз оцену да ће то допринети успостављању јачих веза са комшијама, са којима је донедавно Црна Гора била у заједничкој држави. Из МИП Србије најављено је да ће ускоро послати захтев колегама у Црној Гори за отварање конзулата, и да очекују позитиван одговор. У црногорском Министарству иностраних послова у понедељак, међутим, нисмо успели да добијемо коментар на овакав захтев, док је градоначелник Бијелог Поља Тарзан Милошевић казао, за "Новости," да је веома задовољан што чује такве најаве. - Уколико је то званичан став Србије поздрављам најаву да ће конзулат Србије бити отворен и у Бијелом Пољу, које је природно географски упућено на ову суседну државу. То ће сигурно допринети унапређењу сарадње, пре свега на економском и културном плану – каже Милошевић. Он одлуку МИП Србије да отвори конзулат у Бијелом Пољу доживљава као "израз поверења" у овај град и његове грађане. У Црној Гори конзулат засада има Хрватска у Котору, због хрватске мањине која доминантно живи у овом граду и суседном Тивту. Према речима Милутина Ђукановића, председника Нове српске демократије у Никшићу, овим чином ће се поспешити сарадња између две државе, посебно у привреди. - Срби у Никшићу, али и други грађани са посебним симпатијама су примили намеру Београда, верујући да ће на тај начин лакше отклањати многа отворена питања, која грађане са обе стране неприродне границе притискају последњих година. Никшић је некада био индустријски центар, а данас је привредна пустиња и једино сарадња са Србијом може оздравити све суморнији амбијент града – каже Ђукановић. Он истиче да очекује веће ангажовање Амбасаде Србије у Подгорици на јачању веза са Београдом и Книном. - Идеју о отварању конзулата Србије баш у Херцег Новом "Матица Боке" промовише од проглашења резултата референдума о независности Црне Горе, а могућност да она буде реализована све нас је изузетно обрадовала – кажу двојица чланова Управног одбора ове невладине организације Мирослав Телебак и Зоран Шабановић. Први пут ова замисао јавно је представљена на другој Конференцији српских асоцијација, која је под називом "Положај и перспективе српске заједнице у земљама окружења" одржана у новембру прошле године у Београду. - Тада смо истакли да желимо да "мирно, демократски и толерантно" дамо "допринос унапређењу и чвршћем повезивању српског народа око матичне државе, око Србије" – кажу саговорници "Новости", уз подсећање да су сагласни били и представници Матице Боке из Будве, Котора и Тивта. Отварање конзулата у Херцег Новом био је првенствени циљ, а ова организација основана 2001. године жели и да кроз конзулат лакше "потврди све вредности сарадње, међусобног разумевања, поверења и уважавања, свакако унутар Црне Горе, али заједно са Србијом. Све ово, али и заштита интереса Срба из Боке и јачање и развој српског идентитета у образовању, култури и вери, па и економско организовање могуће је брже и једноставније остварити у чвршћој вези са институцијама у Србији, а конзулат треба да буде спона. Већина у Боки По попису становништва из 2003. године у Боки Которској (Будва, Котор, Тиват и Херцег Нови) има 87.538 становника од којих 41,76 одсто а Срба, 36,87 одсто Црногораца, 6,69 одсто Хрвата, и Југословена 8,24 одсто. У Херцег Новом је 2003. године било око 34.000 становника, од тога Срба 17.818, или 52,45 одсто, а Црногораца 9.651, или 28,41 одсто. Хрвата је било 831 или 2,45 одсто. http://in4s.net/x/index.php?option=com_content&view=article&id=8311:2009-04-27-22-31-12&catid=58:cg&Itemid=181
image001.png
Description: Binary data
image002.png
Description: Binary data
image003.png
Description: Binary data
